Dame i gospodo, meni je žao što je gospodin ministar napustio sednicu jer sam upravo hteo da čujem obrazloženje Vlade za novu izmenu, ko zna koju po redu, Krivičnog zakona Srbije, za ove dve godine, međutim nismo uspeli da dobijemo obrazloženje.
Na samom početku moram vrlo kratko reći da je potpuno neumesno i ne znam kako ste mogli da prihvatite predlog da ova tri zakona spojite u jedinstvenu raspravu. To je van pameti, ali izgleda da ovde sve što se kaže ne može prvo da se kaže a i ne tiče se nikoga, niko to ne uzima za ozbiljno, odluke se donose van ovog parlamenta, a to je očigledno i ovaj postupak sada.
Govoriću samo o Krivičnom zakonu zbog toga što će moje kolege reći nešto više o ostalim zakonima. Kada gledamo obrazloženje za donošenje novih izmena Krivičnog zakona Srbije vidimo da je u sva ova četiri slučaja isto, a obrazloženje je glavno - da je nedovoljno oštra kaznena politika. Mogao bih da primetim da preispitivanje postojećeg stanja u našoj zakonodavnoj kaznenoj politici zahteva daleko ozbiljniji pristup od jedne proste i paušalne ocene da je kaznena politika nedovoljno oštra.
Na bazi kojih poređenja je naša zakonodavno-kaznena politika ocenjena kao blaga? Samo zbog toga što imamo visoku stopu kriminaliteta ili zbog nečeg drugog? Da li ju je Ministarstvo uporedilo sa stopom kriminaliteta u ranijim godinama? Da li ju je Vlada poredila sa stopom kriminaliteta u evropskim zemljama? Nije. Da li ju je Vlada poredila sa stopom kriminaliteta u regionu? Nije.
Sve zavisi od aršina kojim merimo. Ako želi ozbiljno da pristupi ovom problemu Vlada mora da sprovede sveobuhvatnu analizu kaznene politike, i zakonodavne i sudske, i kod nas i u okruženju, pa zatim da sa tom analizom i određenim zaključcima iz nje izvrši ocenjivanje kaznene politike kod nas.
Dalje, na osnovu čega se tvrdi da je uzrok povećanja broja krivičnih dela i stope kriminaliteta nedovoljno oštra kaznena politika za pojedina krivična dela? Možda je uzrok nedovoljno efikasna policija. Možda je uzrok tome neaktivnost, inertnost Ministarstva pravde. Možda su uzrok tome neažurni sudovi. Možda je uzrok tome sprega vlasti i kriminala. Možda su kriminalci imali zaštitu u strukturama vlasti, i kada smo počeli da ih hapsimo, izgleda nam da ima puno kriminala u Srbiji.
U Srbiji, otprilike, kriminala ima koliko i ranije. Ako izvršimo poređenje naše zakonodavno-kaznene politike sa evropskim uzorima i našim najbližim okruženjem utvrdićemo da je ona jedna od najoštrijih u Evropi, a da u Evropi zauzima lidersku poziciju. Kazneni rasponi u našem Krivičnom zakonu Republike Srbije i saveznom Krivičnom zakonu su izuzetno veliki, a posebno su maksimumi kod većine krivičnih dela visoki.
Slična situacija je i u nemačkom krivičnom pravu koje nam je već 150 godina uzor. Uporedna istraživanja rađena u zakonodavnim i sudskim kaznenim politikama u evropskim državama pokazuje da države sa najoštrijom zakonodavno-kaznenom politikom imaju najblaže sudske kaznene politike i obrnuto. Za puno sagledavanje stanja na planu naše politike suzbijanja kriminaliteta, kao i rezultata koje ona daje, treba biti svestan da je krivično pravo ultima ratio - poslednje sredstvo, a ne krajnji i konačni odgovor na kriminalitet.
Politika suzbijanja kriminaliteta kao pravna politika jeste nadgradnja nad krivičnim pravom kao pravnom dogmatikom. One se nalaze u odnosu de lege lata de lege ferenda, drugim rečima krivično pravo je ono što jeste a politika suzbijanja kriminaliteta je ono što treba da bude. Krivično pravo nije osposobljeno da pruži odgovor o svojoj sopstvenoj efikasnosti. To radi politika suzbijanja kriminaliteta. Ona daje odgovore da li krivično pravo jeste efikasno i u kojoj meri. Istovremeno, ona daje odgovore kako krivično pravo treba da bude.
Jedan od aksioma ove pravne politike jeste da je krivično pravo samo jedno od sredstava u suzbijanju kriminaliteta. Čitav niz drugih mera, postupaka, institucija i sredstava služi suzbijanju kriminaliteta. Krivično pravo je poslednje i najlošije. Razlog je taj što je zatvor kao glavna sankcija koja sledi za krivca mera koja daje loše rezultate. Krivci izlaze iz zatvora isti kakvi su u njih ušli i niko se ne može popraviti ili reformisati u veštačkoj sredini. Zato se u modernoj politici suzbijanja kriminaliteta naglasak stavlja na sva druga sredstva i mere za suzbijanje kriminaliteta, a ne na krivično pravo.
Kada se traži nova uloga krivičnog prava na planu suzbijanja kriminaliteta, onda se ona nalazi u iznalaženju tzv. funkcionalnih alternativa kazni zatvora koje treba da krivičnom pravu produže vek trajanja i da ga ponovo osmisle. Rad u društvenom interesu, kućni zatvor, zatvor vikendom, materijalna kompenzacija ili dobrovoljno izmirenje učinioca i žrtve jesu samo neke od novih sankcija koje koriste napredne države u svojim politikama suzbijanja kriminaliteta.
Naša država je, nažalost, u ovom trenutku i na ovom planu još negde na polovini prošlog veka. Još jedan od aksioma ove pravne politike jeste da se kriminalci ne boje kazne, već se boje da će biti uhvaćeni. Najčešće, oštrija kaznena politika ne daje rezultate na planu suzbijanja kriminaliteta. Rezultate će pre dati efikasna policija i tužilaštvo.
Malo koji potencijalni kriminalac računa sa propisanom kaznom, kada se upušta u kriminal. Ono što on kalkuliše, jeste da neće biti uhvaćen. Ako se, s jedne strane, kazne i pooštre i to saznaju potencijalni kriminalci, to ih skoro sigurno neće odvratiti od nauma. Ako bi im, sa druge strane, neko saopštio da će biti sigurno uhvaćeni, to bi ih odvratilo. Ovo je uočeno još u starom Rimu, a do nas je stiglo preko Cezara Bekarija i njegovog dela o zločinima i kaznama iz 18. veka.
Sledeći aksiom ove pravne politike je da je bolje delovati preventivno nego represivno. Pooštrena kaznena politika je u prvom redu represija, a ne prevencija. Ona se primenjuje kada se izvrši krivično delo. Nama je potrebna jasna i dosledna strategija na planu preventivnog delovanja, kada do izvršenja krivičnog dela još nije ni došlo. Bolje je trošiti resurse države na osmišljavanju mera koje obeshrabruju kriminal i koje uopšte ne moraju biti u domenu krivičnog prava, nego pooštravati kazne. Na primer, stvoriti efikasnu policiju, nezavisnu od političkog uticaja, korupcije i mafije; ona bi bila bolja brana kriminalu, nego ove kazne; stvoriti efikasno i hrabro državno tužilaštvo, samostalno, takođe nezavisno od političkog uticaja.
Nama je neophodan i zakonski okvir koji će sprečavati i obeshrabrivati kriminalitet. Treba doneti zakone koji sprečavaju smešu privatnog i državnog interesa. Ne može biti neko ministar obrazovanja i raditi na privatnom fakultetu i još tom privatnom fakultetu izdavati dozvole za rad. Treba doneti zakone koji sprečavaju da državni službenici, izabrana i postavljena lica primaju bilo kakve poklone. Ja vas neću podsećati koje ste poklone primili. Mogućnost da primaju slobodno poklone dovodi naše državne službenike, izabrana i postaljena lica, u iskušenje da budu podmićeni. Prevencija tog kriminala bila bi zabrana primanja poklona.
Ako već Vlada želi represivne mere protiv kriminala, Vlada treba da se angažuje na predlaganju nekih od navedenih funkcionalnih alternativa kazni zatvora, a ne da sve karte baci na pooštravanje kazni. Savremena politika suzbijanja kriminaliteta odavno je odbacila pooštreno kažnjavanje kao efikasnu meru. Ona neće dovesti ni do kakvog poboljšanja na planu suzbijanja kriminaliteta.
Krivično pravo je grana prava koja se, po pravilu, sporo menja, jer rezultati promena u njoj nisu brzo vidljivi. U krivičnom pravu ne postoji kratki rok, samo srednji i dugi rokovi. Zato niti jedna promena u krivičnom pravu ne može dati rezultat koji je vidljiv na kraći rok. Zato tvrdimo, na bazi saznanja nauke i politike suzbijanja kriminaliteta, da predložena oštrija zakonodavna kaznena politika neće dati ozbiljnije rezultate.
U svakom slučaju, sve promene na planu krivičnog prava ne smeju biti brze i iznad svega moraju biti sistematične. Promene moraju biti posledica jedne dosledne, jasno uređene, precizno usmerene politike suzbijanja kriminaliteta. Takva politika se izrađuje na temelju potpuno zaokruženih i celovitih istraživanja efekata postojećih rešenja.
Samo je takvo sagledavanje stanja na planu efikasnosti postojeće zakonodavne kaznene politike podobno da bude osnova za predlaganje novih, efikasnijih i boljih mera, sveukupnih mera, a ne samo oštrih kazni, za sprečavanje kriminaliteta, jer bolje je sprečiti nego lečiti, bolje sprečavati nego kažnjavati.
U svemu ovome treba izbeći euforiju predstavnika Vlade, koji preuveličavajući rezultate policijske akcije pod nazivom "Sablja", daju izjave u stilu da je kriminal u Srbiji uništen. Kriminal se nikad ne može suzbiti. On se samo može držati na pragu podnošljivosti. To je jedini realan i ostvarljiv cilj svake ozbiljne politike suzbijanja kriminaliteta. Svaka druga očekivanja, čak i od najbolje politike suzbijanja kriminaliteta, a kamoli od sadašnje, jesu samo jeftino dnevno-političko i populističko podilaženje punitivnom raspoloženju javnog mnjenja. Ono se, svesno ili nesvesno, podgreva sadašnjom euforičnom medijskom kampanjom i utopijskim obećanjima o Srbiji bez kriminala.
Što se tiče ponašanja koja se inkriminišu zbog obaveza preuzetih potpisivanjem određenih međunarodnih ugovora, ona su načelno u redu. Preuzete obaveze se moraju poštovati. Međutim, da li se zašlo u pojedinosti, koji međunarodni ugovori su u pitanju, da li se sagledalo stanje našeg prava, da li mi imamo propisana krivična dela ili neke druge oblike delikata, kojima se već inkriminišu određena ponašanja kao krivična dela, naročito na planu kompjuterskog kriminala.
Politike suzbijanja kriminaliteta razvijenih zemalja su odavno pokazale da je suzbijanje takozvanog sajber kriminala, odnosno kompjuterskog kriminala, jedino efikasno kao mešavina kompjuterske tehnologije i prava. Za njegov efikasno sprovođenje od presudnog je značaja međunarodna saradnja.
Ograničenja krivično-pravnog pristupa u suzbijanju kompjuterskog kriminala, uočena tokom primene politike suzbijanja ovog kriminala u razvijenim zemljama, dovela su do stvaranja dva nova pristupa. Prvi se usredsređuje na tehnološko onesposobljavanje kompjuterskog kriminala, dok se drugi bavi moralnim i tehnološkim obrazovanjem novih korisnika kompjutera. Hvala.