Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

SRS smatra da treba da se preformuliše član 3. Predloga zakona, jer u suštini predstavlja osnovni član ovog zakona kojim treba da se definiše za šta je ko odgovoran, koliko je odgovoran i ko je za šta nadležan. Predlažemo da član 3. zakona glasi: "Za održavanje reda na sportskoj priredbi odgovoran je organizator. Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika sportske priredbe i drugih građana, održavanja javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje sportske priredbe obavlja MUP". Novi treći stav bi glasio: "Kad sportski savez, sportsko društvo, sportska organizacija, odnosno klub poveri organizaciju sportske priredbe ili vršenje određenih poslova u organizaciji sportske priredbe drugom pravnom ili fizičkom licu, dužan je da vrši nadzor nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom".
Na ovaj način se jasno definiše za šta je odgovoran organizator, šta je dužnost Ministarstva unutrašnjih poslova i šta u situaciji kada organizaciju neke sportske priredbe sprovodi treće lice, znači ne klub, ne domaćin, nego treće lice, a imamo čestu situaciju kada su u pitanju ove naše sportske dvorane poput "Pionira" i drugih, koje nisu vlasništvo nekog kluba, već njima gazduje javno preduzeće i ono vrši neke usluge u korist organizatora te priredbe; onda je organizator dužan samo da sprovede nadzor, jer po definiciji i po delatnosti te firme koja gazduje sportskim objektom, ona treba da bude zadužena za red i bezbednost.
Naravno, Vlada ovo nije mogla da prihvati, jer u celom konceptu ovog zakona nalazi se jedno zamešateljstvo i doza nepreciznosti koja otprilike ima za cilj da kompletnu odgovornost, pa čak i za javni red i mir na sportskom terenu, prebaci organizatoru, a onda, verujte, policija je u mogućnosti da tačno odredi da li će se nemiri desiti na jednoj utakmici ili ne. To je naša realnost. Svi izbegavaju sa ove skupštinske govornice da pričaju o tom problemu.
Mi nemamo problem huligana, kao što to neko predstavlja. To što se dešava na našim utakmicama, to je sociološki fenomen, to nema veze ni sa fizičkom kulturom, ni sa sportom, nego ima veze sa profesionalnim sportom i sa biznisom. Takvi događaji i takvi nemiri su potrebni tom sportu, kako bi opstao u žiži interesovanja. Pogledajte ove strane lige, NBA itd.
To dešavanje, atmosfera pre i tokom utakmice i nakon utakmice, to je veliki cirkus u kom se okreću i peru velike pare. To je naša realnost. Naravno, problem predlagača zakona je što je tu situaciju smestio, trudeći se da bude objektivan, i na jedan fudbalski teren, koji je bio njiva pre nekoliko godina, a gde su deca iz nekog sela napravila klub gde amaterski igraju i imaju neki međuseoski rivalitet. Ovaj zakon je tamo nenormalan, neprimenjiv.
U suštini, sve ovo što mi nazivamo huliganstvom zavisi od MUP-a. Dokaz za to, evo nekoliko primera. Pre 20 i 30 godina su se igrale fudbalske utakmice. Ko su bili gledaoci? Bili su svi građani Srbije, - i mladi, i stari, i penzioneri, i žene, i deca - i nije bilo nekih nemira. Dolazili su ljudi, navijali, bilo je rivaliteta između navijača jednog i drugog kluba. Najveći stepen nedoličnog ponašanja je bio što komšiji osvane karikatura na vratima, ako je omiljeni klub izgubio prethodnog vikenda.
Kako to, sad je postao sociološki problem, pa ovde slušamo teorije o identifikaciji, šta se nudi omladini, šta se nudi ovima, šta se nudi onima. Sociološki problem je postao onog momenta kada je neko u MUP-u zaključio da može da se manipuliše navijačima, klubovima navijača. Odraz te manipulacije jeste što je na svakoj utakmici moguć nemir. Ukoliko je MUP zaključio da ne treba da bude nemira na nekoj utakmici, neće biti nemira. Šta je do sada MUP koristio radi suzbijanja nemira? Krivični zakon i Zakon o javnom redu i miru. To i danas postoji. Zašto to ne primenjuje? Ne primenjuje.
Potrebno je da se desi svojinska transformacija u nekim našim velikim klubovima za koje smatraju da su veliki pogoni, a koji mogu da prodaju poprilično igrača u inostranstvo i da se zarade pare. Tu su jedine pare u sportu sada, u ovom profesionalnom sportu, od trgovine ljudima koji pristaju da budu roba, ali to je naša neminovnost. To nema veze sa fizičkom kulturom.
Mi posvećujemo pažnju nečemu što MUP u svakom trenutku može da reši i da reguliše. Naravno, ima obavezu. Svaka sportska priredba je takođe javni skup i ona se prijavljuje, kao što smo mi prijavljivali mitinge, tribine, prijavljuje se, postoji neko obezbeđenje, minimum reda koji se garantuje.
Naše Ministarstvok unutrašnjih poslova je zaključilo da treba da manipuliše tom decom i da stvara odgovarajuću klimu u društvu i da kažu - to su sociološki problemi, to su huligani, njih treba nekako sprečiti, pa sada vezati i sportske klubove za klubove navijača da oni snose odgovornost.
Sportski klubovi sa svojim klubovima navijača gotovo da nemaju nikakve veze. Mnogo veće veze ima državna bezbednost koja ih instruira po potrebi, kada treba da se napravi koji incident. Postoji ovo što je BIA, eto, ako ne postoji državna bezbednost, postoji BIA koja po potrebi to aktivira. Ovo što vi nazivate huliganima, to su te "delije", "grobari", oni u žargonu kažu - jedino priznajemo specijalce, s njima je dobra tuča, a sa ovim saobraćajcima i pozornicima nikakva tuča nije bila.
Znači, mi pričamo o tom sociološkom fenomenu, što dođu ljudi da se isprazne. Ko im omogućava tako da se prazne? Policija. Ujedno i trenira da ne izađe iz forme, a sve to može da se spreči, da se zaustavi, da naši sportski objekti budu baš te prave sportske arene.
Ovome doprinose i neki novi sportovi i kada malo raščeprkate ovaj zakon vidite da je ovo zakon o adrenalinu. To je zakon o tome šta može da pobudi i koje emocije i šta to pobuđuje u čoveku da bude zver, jer neki sportovi su odavno prevazišli neko viteštvo i neko nadmetanje, već su postali nove gladijatorske igre. Naravno, ova skupština i ne razmišlja da spreči te nove gladijatorske igre, ali želimo da treniramo naravno neku strogoću i da pokažemo, zahvaljujući naravno ovom zakonu, pošto je on donet, onda je raščišćeno sa huliganima.
Neće biti račišćeno sa huliganima jer ako bi se striktno primenjivao ovaj zakon, kako je predloženo, ne bi bilo više fudbalskih niti bilo kojih drugih sportskih liga na nižem nivou takmičenja, a što se tiče ovog vrhunskog i profesionalnog sporta primena ovog zakona značila bi da se naše fudbalske utakmice igraju u operi ili u Narodnom pozorištu, bez publike, jer sve može da bude nedolično ponašanje. Apsolutno sve može da bude nedolično ponašanje.
I, ovo je jedan sociološki problem, kako se ljudi prazne, prepuni srdžbe, nezadovoljstva, u uslovima kada se ne nudi ništa kao neka zdravija alternativa; onda od navijača pravimo huligane, pravimo meso na kome će da se vežba nešto, a primer za to vam je bilo i pre nekoliko dana hapšenje gospodina Šljivančanina. Ljudi su mirno svojim prisustvom protestovali zbog nečega i onog momenta kada je državna bezbednost rekla da treba da se baci kamenica da se isprovocira...

Narodni poslaniče, dobili ste upozorenje za nepoštovanje Poslovnika Narodne skupštine i za sadržaj vašeg govora o amandmanima. Devet minuta i 45 sekundi ne pričate o amandmanu, ja vam se  zahvaljujem i molim vas da sledeći put pričate o sadržaju amandmana.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Nebojša Jović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-a podneo sam sa svojim kolegom Nebojšom Jovićem amandman na član 4. Predloga ovog zakona.
U ovom članu bliže se propisuje koje radnje i postupci predstavljaju nasilje, nedolično ponašanje na sportskim priredbama, a između ostalog u stavu 1. tačka 3) ovog člana kaže se da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama smatra "bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život, fizički integritet lica ili imovinu".
Amandmanom predlažemo da se ova tačka 3) dopuni u smislu da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama smatra i bacanje na sportski teren ili u gledalište i drugih predmeta kojima se ometa normalan tok sportske priredbe. Znači, ne samo bacanje predmeta koji mogu da ugroze fizički integritet ili imovinu. U cilju objašnjenja predloga uzmimo za primer bacanje na sportski teren ili u gledalište paradajza, jaja i slično. Nije bitno da li se ovi predmeti bacaju iz gledališta ili izvan sportskog objekta. Njihovim bacanjem na sportski teren ili u gledalište, za razliku od bacanja kamenica, gde može da se ugrozi integritet lica, da se lice povredi, da se ošteti imovina, ipak se ometa normalan tok sportske priredbe, iako se ne ugrožava fizički integritet lica i imovine.
Treba imati u vidu da ovo što se predlaže amandmanom nije obuhvaćeno tačkom 6) kako to objašnjava Vlada u obrazloženju za neprihvatanje amandmana, ni u tački 10) ovog člana, gde se govori o unošenju u sportski objekat i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ometa tok sportske priredbe.
Znači, amandmanom se definiše da nasilje i nedolično ponašnje na sportskim priredbama predstavlja bacanje na sportski teren i gledalište i drugih predmeta, kao što sam napred izneo, i to bacanje kako iz samog gledališta, tako i izvan gledališta, a ne samo unošenje u teren, može neko i izvan igrališta da ubacuje ove predmete koji neće povrediti lica ni naneti štetu, ali ometaju sportsku utakmicu.
Mislim da su jasni razlozi zbog čega treba prihvatiti amandman. Time ćemo doprineti da se znatno smanji nasilje i nedolično ponašanje na sportskim terenima, i zaista ima mesta da amandman bude prihvaćen. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prvo da vas pitam - gde je Dušan Mihajlović, koji je trebalo da dođe ovde i da poslanicima obrazloži ovakav predlog zakona.  Verovatno je otišao da, kako on kaže, iznuđuje dokaze, a ako on nije tu najnormalnije bi bilo da u skupštinskoj sali bude njegov sledbenik Nebojša Leković koji, uzgred budi rečeno, nikada za fudbalskom loptom nije potrčao. Verujte mi  na reč, ja sam iz Kragujevca, on je doseljen u grad u kome ja živim, a takav je sada neko ko vrši selekciju i ko se nalazi na čelu FSS i priča nam o tome kakvi treba da budu navijači na sportskim manifestacijama.
Za razliku od pomenute gospode, ovog prvog ministra, još uvek, koji nije smeo da dođe ovde iz raznoraznih razloga i Lekovića koji sa sportom nikakve veze nema, od najranije mladosti posećujem sportske manifestacije (nije primereno da kažem da sam vatreni navijač jednog fudbalskog kluba) i slučaj je hteo da posetim i mnoge međunarodne sportske manifestacije, utakmice tzv. visokog rizika, kako u zemlji u kojoj je najviše onih koji se nazivaju huliganima, a to je Engleska, tako i u mnogim drugim širom Evrope, a naročito u vreme postojanja bivše Jugoslavije u kojoj su te utakmice visokog rizika bile kada su igrali klubovi iz Srbije i iz ustaške hrvatske države.

Narodna poslanice, molim vas da vaše sportske sklonosti i putovanja dovedete u vezu sa sadržajem amandmana. Dva minuta ni jedne jedine reči o sadržaju amandmana, te vam izričem upozorenje i molim vas da se setite sadržaja vašeg amandmana i da o njemu izlažete. Izvolite.

Znam da ste vi strasni pecaroš, sami ste to više puta rekli, ali dozvolite meni kao ekspertu za ova pitanja da obrazložim poslanicima zašto treba da se prihvati ovakav amandman Srpske radikalne stranke.
Amandman SRS koji je Vlada odbila treba da se prihvati zbog toga što je neophodno, kao što sam predložila, da se briše tačka 4) koja kaže da nije dozvoljeno izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkog sukoba učesnika, i tačka 11) koja kaže - neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima.
Mi smatramo da je neprimereno da se na ovakav način aktuelna vlast obračunava se navijačkim grupama u situaciji kada centralne sportske manifestacije obiluju povicima protiv vaših prijatelja iz ustaške hrvatske države, Haškog tribunala, Karle del Ponte, kada su poklici koji su navedeni pod tačkom 4) kao izazivanje mržnje poklici za srpske heroje, četničkog vojvodu Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića i ostale srpske heroje i kada je sasvim evidentno da transparenti koji se pojavljuju na utakmicama u poslednje vreme direktno iritiraju i aktuelnu vlast, i Zorana Živkovića, a naročito Vesića koji jednu navijačku grupu pokušava da kontroliše ali mu i ona izmiče kontroli.
Prema tome, smatramo da je ovaj zakon direktno uperen protiv mladih ljudi izrazito nacionalno svesnih, izrazito ugroženih pod ovim režimom, koji znaju da ovakva politika aktuelne vlasti ne može ni državu ni narod nigde da dovede.
SRS je najsvetliji primer onoga što se zove odlično organizovanje javnih skupova, jer se od 1990. godine, počev od Srpskog četničkog pokreta pa do današnjeg dana, nigde nijedan incident na našim skupovima, nije desio, za razliku od skupova koje je organizovala aktuelna DOS-ovska vlast, kada su ljudi gubili živote, i vaši bivši ili možda budući koalicioni partneri, koji su takođe to radili.
Smatramo da je ovakav rigorozan zakon uperen pre svega protiv te kategorije mladih ljudi koje ovih dana Mihajlovićevi inspektori u gluvo doba noći zovu telefonom, to su vođe određene navijačke grupe, i traže od njih da se izjasne koji su od njihovih prijatelja bili 13. juna ispred kuće još jednog od srpskih heroja, majora Šljivančanina i stali u njegovu odbranu.
Smatramo da će ovo vama da se vrati kao bumerang, jer koliko god da zabranite i dalje će hiljade i hiljade mladih ljudi, starijih i svih onih kojima je u Srbiji srpstvo na srcu da kliču protiv aktuelne vlasti, da najgorim mogućim imenima tu na licu mesta prozivaju one koji su direktno odgovorni za našu sudbinu i koji negativno utiču na sve pojave danas u društvu.
Prema tome, ovakav zakon, određene odredbe svog zakona, kao što je i ova tačka 7) o ulasku na teren, pa vi sada zamislite neko dete od 15 godina koje u opštoj euforiji zbog pobede kluba uđe na travnjak nad nekoj utakmici, postoji samo u Engleskoj i nigde više. Smatramo da na ovakav način vi ne samo da gubite, već ćete kroz izglasavanje ovakvih drakonskih odredbi samo ubrzati vaš, ionako sve izvesniji, pad sa vlasti, bez obzira na to što je vama, kao i većini poslanika iz ostatka DOS-a, ova materija apsolutno strana.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Mi samo ovim amandmanom tražimo da se iz ovog člana izbriše ono što ili ništa ne znači ili u slobodnom prevodu i tumačenju može sve i svašta da znači. Znači, mi tražimo da se tačka 4) briše i tačka 11).
Tačka 4) kaže da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem podrazumeva, pa kaže se naročito, znači to je posebno i ističe se, izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. Učesnici su i sportisti, navijači, organizatori, uprava, pa čak i policija.
Izazivanje mržnje može da se učini radnjama, činjenjem, nečinjenjem, verbalno, pokazivanjem transparenata i na drugi način. U jednoj odredbi, (čini mi se 23.) čak je navedeno šta to može da znači nedolično ponašanje. Moram da vam kažem, na tim sportskim priredbama obično su navijački konfrontirane dve grupe ljudi. Jedni navijaju za domaćine, a drugi navijaju za goste i ako je neko ikada u životu bio na derbiju Zvezde i Partizana, u bilo kom sportu, mogli ste da čujete vrlo prepoznatljive himne i navijačke pesme koje u suštini izazivaju mržnju prema protivniku. Verovatno da nijedan "delija" ne bi otišao na utakmicu ukoliko ne može da peva tu pesmu, kako se završava, "otac ti je murija". Slično je i sa navijačima Partizana.
Proizilazi praktično da je u startu prisutna ta mržnja i ona može da dovede do fizičkog sukoba. Da li će da dovede zavisi od policije. Ko je taj koji će da proceni? Treba da proceni neko ko nije kvalifikovan za to, pa čak se zalazi u nešto što se tiče ukusa, osećaja, a o tome se, po pravilu, ne raspravlja.
Uzeću drugi primer. Mi smo nedavno imali prilike da gledamo vaterpolo susret između Srbije i Crne Gore i Hrvatske. Vidite, jedan ministar je skočio u bazen i po svim kriterijumima to bi trebalo da bude neko nedolično ponašanje. Da se to kod nas desilo verovatno bi bilo nedolično ponašanje. Po meni to nije nedolično ponašanje. Zašto? Bilo je dve hiljade i nešto ustaša koji su očigledno pevali prepoznatljive pesme, kako treba sve Srbe na vrbe, treba pobiti, i taj ministar kao predsednik najgrađanskije stranke, koja je operisana od svakog nacionalnog osećaja, jednostavno njegovo telo je počelo da se javlja kao nešto što reaguje kao velikosrbin i on nije mogao verbalno da im odgovori, već je svojim gestom pokazao svoju nacionalnu pripadnost. To se dešava na sportskim priredbama, kada zaigra to srce. Znači, ja tog čoveka ne napadam, mada mi je neprijatno, šta je tražio tamo, niti zna da pliva čovek, niti ima mesta za političare na tim sportskim priredbama.
Bio je i drugi ministar, koji je rekao - Srbija. Da je to ovde rekao na utakmici bio bi ocenjen kao velikosrpski nacionalista, koji treba kao navijač da se lustrira, a tamo je proradio. Naravno, ja ga ne kritikujem zbog toga, pogotovo ne što su zaštitili navijače, novinare i one naše učesnike, one koji su osvetlali obraz, ali kada se anacionalni tipovi pojave kao zaštitnici nacionalnih interesa, onda nam se povraća.
Da li Dušan Mihajlović može da proceni da li je to nedolično ili dolično ponašanje? Ne može, budite sigurni. Dalje, ono što su nam predlagači smestili u ovaj zakon to je tačka 11) koja kaže - neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima. Zašto protivnici? Valjda - gostujućim navijačima. Zašto instaliramo svađu i protivnika odmah? Zar je moguće da je ovaj zakon pisao čovek koji navija samo za jedan klub?