Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Jelena Milenković - Orlić, Nenad Lemajić, Ratimir Svirčević, Miloš Radivojčević i Branimir Trajković; zakasniće Miloš Lučić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA (nastavak zajedničkog načelnog pretresa sa 3. i 4. tačkom dnevnog reda)
Nastavljamo rad prema dnevnom redu zajedničkim načelnim pretresom Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predloga zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije i Predloga zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koje ste predložili da se na Skupštini menjaju, suprotne su Ustavnoj povelji, Ustavu Republike Srbije, kao i Međunarodnoj  konvenciji i Povelji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i građanskih  i političkih sloboda.
U nekoliko meseci, tačnije u vremenu od dva meseca, vi ste u nekoliko slučajeva protivzakonitim i neosnovanim hapšenjima prekršili ljudska prava koja su proklamovana ovim aktima koja sam naveo. Zadnji slučaj kršenja ljudskih prava je hapšenje na osnovu, kako kaže ministar Vladan Batić, izjava Zorana Vukojevića Vuka, jednog od zatvorenika ili pritvorenika, slučaj kada je uhapšen izvesni gospodin Slavomir Banđur zbog davanja izjava na konferenciji za štampu.
Hapsili ste ih navodno iz jednih razloga, a kasnije, kako ste podizali krivične prijave i optužne predloge i optužnice, naveli ste da se to radi iz sasvim drugih razloga. U našem pravnom sistemu ne postoji institut preventivnog hapšenja i zbog toga će morati verovatno neko da odgovara. Ljudska prava koja su prekršena postojećim odredbama koje se menjaju su pravo na slobodu, pravo na branioca i pravo na sudsku zaštitu.
U ova dva meseca od kada je zakon stupio na snagu 11. aprila 2003. godine zbog kršenja ljudskih prava određenom broju lica trebalo bi neko da snosi odgovornost zbog toga, ali i kada se radi o neodređenom broju lica zbog zaprećenih mera prekršili ste osnovne odredbe o ljudskim pravima.
Šta to dalje znači? Znači da predlagač tog zakona - Vlada, a i poslanici koji su glasali za ovaj zakon treba dobro da razmisle da li će doći pod udar zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili Zakona o lustraciji zbog svega ovoga što ste uradili.
Vi ste ostavili ovim predlogom zakona u članu 15đ da prvi stav ostaje na važnosti, da iz naročito opravdanih razloga, po predlogu javnog tužioca, a sada je to Jovan Prijić, Vrhovni sud može odrediti pritvor u trajanju od tri meseca. Da li je to onaj čovek za koga postoji osnovana sumnja, zbog izjava određenih ljudi, da vrši iznude iskaza?
Što se tiče ovog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, ispada, po onome kako vi radite u poslednje vreme, da je najrazvijenija privredna grana izručenje građana Srbije, odnosno Srba Haškom tribunalu. I sami pojedini zvaničnici izjavljuju, navešću primer Gorana Svilanovića, da kod svakog izručenja očekujete određeni iznos donacija, a u poslednjem slučaju kada ste izručili Veselina Šljivančanina, on je izjavio da će Srbija i Crna Gora dobiti iznos od 110.000.000 dolara od SAD-a.
Pored ovoga, vi stalno svojim represivnim merama, pa i Predlogom zakona, a i ovo je jedan od slučajeva, kršite ljudska prava i slobode, uvećavate poreze, donosite mere, kaznene odredbe, pritvore i slično. I ovim predlogom zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama pokazujete da uvećavate značaj MUP-a i dajete mu mnogo veća prava nego što to treba da ima po Ustavu.
Šta je to, po ovom predlogu zakona, izazivanje mržnje, za koje je predviđena kazna zatvora od 60 dana? Šta je to nedolično ponašanje ili neovlašćeni ulazak na deo sportskog objekta, uzvikivanje slogana nepristojne sadržine? Šta je to kolovođa, za koga je predviđeno da će dobiti kaznu zatvora od jedne do pet godina?
Vi ste se, izgleda, tu poslužili modelom anglosaksonskog prava i prava Engleske, ali vam to ne daje za pravo da u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova angažujete strana uniformisana lica, verovatno i na sportskim objektima.
Da li je član 6. u Predlogu zakona dovoljno jasan kada kažete da nadzor nad primenom ovog zakona ima nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo)? Ministarstvo može na osnovu zakona da ima određena ovlašćenja i odgovornosti, ali ne može MUP da ima nadležnost da se stara o primeni određenog zakona. Zaista ovo treba, gospodine ministre, ako ima neki amandman, nije važno, vi ste ministar pravde, bez obzira da li ste predstavnik Vlade po ovom pitanju. Prebijanje šezdesetak studenata u noći između 9. i 10. maja, u vezi prebijanja određenog broja građana, pa i prebijanja građana za koje ste rekli u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova da su to pijani huligani, a do 5. oktobra ste ih zvali mladošću Srbije; dalje, sam način hapšenja Veselina Šljivančanina i drugi primeri, a posebno u vreme vanrednog stanja, pokazuju da stvarate u državi policijsku državu. Zaista je svakim danom sve više primera na osnovu kojih pokazujete da radite u tom smislu i u tom cilju. Zbog vremena, toliko.

Za reč se javio ministar pravde, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, donetog 11. aprila 2003. godine, u kome je predviđeno da će se preispitati odredbe o pritvoru, koje se tiču posebnih ovlašćenja koja su data službi za suzbijanje organizovanog kriminala, ministru unutrašnjih poslova i specijalnom tužiocu, a što je na neki način rezultiralo uvođenjem i uslovima vanrednog stanja, koje je postojalo u Srbiji, sa ciljem da doprinese efikasnijoj borbi protiv ovoga što se raširilo u Srbiji i što je rezultiralo tragičnim ubistvom prvog demokratskog premijera Srbije nakon 60 godina, gospodina Zorana Đinđića.
Dakle, niko u Vladi Republike Srbije niti ima namere da krši građanska, odnosno ljudska prava, niti ima namere da Evropi prkosi, da bude protiv evropskih standarda, ali jednostavno nakon te zavere, pokušaja državnog udara, puča, atentata i vanrednog stanja, nakon otkrivanja jedne enormne doze kriminala u Srbiji, enormne ekspanzije ili eskalacije kriminala, dakle, okolnosti jedne nužne odbrane ili krajnje nužde u kojoj se Srbija nalazila, motivisale su i navele da se donese ovakav zakon. Jer, bilo je potpuno nerealno očekivati da će se u uslovima koji su postojali u Zakonu o krivičnom postupku i za 48 sati moći utvrditi neke relevantne okolnosti, stati na put i preseći konci organizovanom kriminalu u Srbiji.
Uzgred budi rečeno, želim da vas obavestim da su svi zvaničnici najvažnijih evropskih institucija bili obavešteni o ovakvom projektu zakona. Kod mene su bili šef Misije evropske komisije kod nas, gospodin Džefri Baret, šef misije OEBS-a, gospodin Mauricio Masari i šef misije Saveta Evrope, gospođa Tejlor. Dakle, nijednu reč prigovora ili primedbi nismo imali. Morali smo da biramo između dva zla, između privremene suspenzije nekih ovlašćenja i prava okrivljenih u krivičnom postupku ili da dozvolimo da se Srbija pretvori u anarhiju ili haos. Odlučili smo se za prvu varijantu. Evropa je prećutno to prihvatila. Situacija se u međuvremenu konsolidovala, ušla u neke normalne okvire. Niti i veze organizovanog kriminala su u najvećem broju slučajeva presečene.
Dakle, pošto se situacija konsolidovala i mi se vraćamo na evropske standarde i na one odredbe koje u vezi sa pritvorom postoje u Zakonu o krivičnom postupku. Dakle, to su bili argumenti, razlozi i motivi da se sada ponovo ove odredbe menjaju.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srbije, jednostavno jedno novo vreme visoke tehnologije nosi neke nove vidove društvene opasnosti i neke nove vrste krivičnih dela neovlašćenog korišćenja autorskih prava u oblasti izdavaštva, filmske industrije, muzičke produkcije, kompjuterskog softvera; i bojazan da sudski postupak može dugo trajati, da epilog tog postupka može da bude da ne dođe do oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnih dela ili nastalih izvršenjem krivičnih dela, iziskuje da u zakon unesemo odredbu obaveznog oduzimanja tih predmeta, upotrebljenih za izvršenje krivičnih dela ove vrste ili nastalih izvršenjem samog krivičnog dela.
Prema tome, treba da stvorimo jednu zakonsku obavezu, zakonsku prezumpciju oduzimanja tih predmeta, da ne ostavimo na arbitrarnost sudovima, odnosno pravosudnim organima. Ponavljam, možda se na izgled ne čini da je to ozbiljan stepen društvene opasnosti, ali vas uveravam da to podriva neke temeljne vrednosti savremenog društva, kome Srbija stremi u Evropi u 21. veku.
Konačno, pošto sam dobio ovlašćenje da zamenim kolegu Dušana Mihajlovića, čije je ministarstvo nominalni predlagač zakona u vezi sa sprečavanjem nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, mislim da smo svi svedoci jedne eksalacije takvog nedoličnog ponašanja koje prevazilazi sve normalne okvire i sve sportske motive, sve uobičajene reakcije. Nije to, naravno, samo karakteristika Srbije. To je karakteristika svih država sa prostora bivše Jugoslavije. Videli smo šta se dogodilo na vaterpolo utakmici u Kranju u Sloveniji, šta se događa na nekim drugim mestima na bivšim jugoslovenskim prostorima, tako da je to neminovno uslovilo da se donese jedan poseban zakon koji će definisati obaveze i odgovornosti organizatora sportskih priredbi, budući da su te obaveze do sada samo površno bile regulisane Zakonom o okupljanju građana.
To nasilničko, huligansko, nedolično ponašanje, pogotovo na fudbalskim i košarkaškim, a videli smo i na nekim drugim utakmicama, koje su očito samo povod i na neki način motiv za jednu širu ekspanziju nasilničkog ponašanja i nasilja, uslovilo je donošenje ovog zakona, koji treba da bude preduslov za sprečavanje takvih pojava i takvog ponašanja.
Uz to želim da vas podsetim da je naša zemlja ratifikovala Evropsku konvenciju o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama. Na taj način to postaje sastavni deo pravnog poretka države Srbije i na neki način je veza između te evropske konvencije i našeg pravnog poretka, sa ciljem da se ovim zakonom normiraju upravo takve pojave i da se na adekvatan način sankcionišu, imajući u vidu i preventivno i represivno dejstvo krivičnih sankcija.

Zahvaljujem gospodinu ministru. Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vukosav Tomašević, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, sazvanog na zahtev Vlade, nalaze se tri predloga zakona o kojima je rasprava spojena i ograničena, tako da imamo vrlo malo vremena da svoje stavove o njima iznesemo.
Pitanje je koliko Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije i Predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama imaju sličnosti i da li se može voditi objedinjena rasprava, ali pod ovom transparentnom i demokratskom vladom sve je moguće.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, ova skupština je usvojila 11. aprila 2003. godine, u vreme vanrednog stanja, kada su doneti neki novi paragrafi koji propisuju da se, i bez odluke suda, osumnjičeni za pripadnost nekoj kriminalnoj grupi mogu zadržati 30 dana, a iz naročito opravdanih razloga takvo lišavanje slobode ministar policije može produžiti za još 30 dana.
Socijalisti, a i drugi opozicioni poslanici su to osporavali kao neustavno, kao kršenje ljudskih prava, suprotno svim međunarodnim konvencijama, jer se ovakav policijski pritvor može zloupotrebiti zbog prevelikih ovlašćenja državnih organa, što je verovatno i činjeno, i puno ljudi je pritvarano bez ikakvih dokaza, pre svega iz političkih razloga.
Istina je da je prilikom usvajanja ovog zakona bilo predviđeno da će Narodna skupština u roku od 90 dana preispitati ove odredbe, i to se sada navodi kao razlog za donošenje ovog predloga zakona, mada 90 dana nije isteklo, a ne spominje se rešenje Ustavnog suda o neustavnosti ovih odredbi.
Postavlja se pitanje zašto je Ustavni sud doneo rešenje, pa Skupština vrši izmene ovih neustavnih odredbi, a nije doneo odluku kojom bi stavio van snage ovaj zakon. Da je tako, država bi svim nevino pritvorenim trebalo da nadoknadi štetu, ovako ne. Da li se Ustavni sud ponaša kao organ Vlade?
Ovim predloženim izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala postiže se njegovo usaglašavanje sa odredbama o pritvoru Zakonika o krivičnom postupku i sa međunarodnim konvencijama, kaže se u obrazloženju, mada član 2. to demantuje i treba ga brisati, jer zadržavanje pritvora u trajanju od dve godine nije u skladu sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.
Takođe je neprihvatljivo da ostane odredba kojom se omogućava da iz opravdanih razloga, na obrazloženi predlog specijalnog tužioca ili predsednika posebnog odeljenja okružnog suda, Vrhovni sud Srbije može produžiti pritvor za još tri meseca, jer se naročito opravdani razlozi mogu vrlo arbitrarno tumačiti od strane tužioca ili predsednika posebnog odeljenja okružnog suda, i socijalisti ovo ne mogu prihvatiti.
Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, kojim se predviđa obavezno izricanje mere oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela ili nastalih izvršenjem krivičnog dela, takođe smo razmatrali i usvojili u aprilu ove godine, i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ovo ne može prihvatiti i za ovo neće glasati.
Izricanje mera oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela ili nastalih izvršenjem krivičnog dela već je regulisano odredbama osnovnog Krivičnog zakona, i to članovima 69, 84. i 87. kojima je data mogućnost pravosudnim organima da, u zavisnosti od težine krivičnog dela i ugroženosti državnog interesa, izreknu mere oduzimanja predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.
Uvođenje odredbi o obaveznom oduzimanju kod svakog krivičnog dela, pojedinačnog, kako se predlaže ovim dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, nije dobro jer se tako izjednačava stepen opasnosti raznih krivičnih dela.
Imajući u vidu sva dešavanja poslednjih godina u Republici Srbiji, sve prisutnije je ispoljavanje nasilničkog i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama, a i ovih dana prilikom slavlja, pa se ukazuje potreba da ova materija bude uređena na bolji način. Pitanje je da li to treba da bude na ovakav način, posebnim zakonom, ili je možda bilo bolje da to bude u okviru zakona o sportu, ili nekog drugog zakona.
Ovaj predlog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koji dugo čeka u proceduri, treba svakako amandmanski popraviti da bi zakon dao rezultate, i nasilje i nedolično ponašanje se predupredilo.
U članu 2. stav 3. interval od jednog časa pre početka treba povećati, jer na velikim sportskim takmičenjima i priredbama posetioci dolaze i po nekoliko sati ranije. Takođe treba povećati interval posle završetka, gde bi organizator bio objektivno odgovoran za neke događaje.
Takođe, u članu 3, organizator mora da uspostavi saradnju sa MUP-om, a to je u skladu sa Evropskom konvencijom o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, koju je naša zemlja ratifikovala 1990. godine, gde su državni organi u obavezi da obezbede organe javnog reda na stadionu, a i u bližem okruženju.
Isto tako, u članu 8. stav 3. treba preformulisati da bi preciznijom formulacijom efikasnije sprečili neželjene posledice. Treba brisati članove 13. i 14. koji regulišu odredbe o načinu, vremenu i mestu prodaje ulaznica, jer nije dovoljno ograničenje da jedno lice može kupiti pet ulaznica, a prodaja ulaznica na blagajni sportskog objekta smanjuje rizik i nema potrebe da se prodaja, uz saglasnost Ministarstva, na dan održavanja utakmice vrši van objekta.
Takođe, u članu 15. treba brisati tačke 2), 9), 11) i 12), jer u zatvorenim sportskim halama nema ograda između gledalaca i terena, a i na otvorenim stadionima, a trend je u svetu da se ograde uklanjaju. Rigorozna je odredba kod tačke 9) jer nije dovoljno precizna. U tački 11) predviđen je sistem javnog razglasa, a mnogi stadioni u unutrašnjosti nemaju takvu opremu, kao ni opremu za neprekidno i kontinuirano napajanje električnom energijom.
Član 18. treba brisati, jer skoro svaki stadion ili hala u svom sastavu imaju ugostiteljski objekat, koji klubovi iz finansijskih razloga izdaju u zakup, a obezbeđenje može lako da utvrdi ko zbog alkoholisanog stanja izaziva nered.
Na kraju, u članu 21. su predložene novčane kazne, kao i zaštitne mere, kojima se ne definiše rok trajanja. Mislim da to ipak treba definisati prihvatanjem amandmana i tako otkloniti propust predlagača. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vukosav Tomašević, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Jojić, poslanička grupa Srpske radikalne stranke.

Poštovane kolege, nakon zaista nerazumne odluke da se spoji rasprava o tri zakona, teško je govoriti pojedinačno o bilo kom od ovih zakona u ovim uslovima. Ja ću pokušati nešto da kažem o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima, mada je o ovom zakonu u ovom trenutku posebno teško govoriti. Mi do ovog trenutka nismo dobili mišljenje nadležnog odbora o ovom zakonu, nismo dobili mišljenje niti Vlade niti bilo kog odbora o podnetim amandmanima.
Dakle, u ovom trenutku objektivno nema uslova za raspravu o ovom zakonu i vi bi, gospođo Mićić, kao predsednik Skupštine trebalo da prekinete raspravu o ovom zakonu, dok se ne steknu po Poslovniku predviđeni uslovi za nastavak rasprave. Teško je govoriti o zakonu kada ne znate kakav je stav predlagača zakona o vašim amandmanima, a to može suštinski i ključno da opredeli vaš stav prema ovom zakonu.
(Predsednik: Dobićete izveštaj do rasprave o amandmanima.)
Rasprava je u ovom trenutku.
(Predsednik: Do rasprave u pojedinostima, ovo je zajednički načelni pretres.)
Ne očekujem da ćete vi postupiti po mom predlogu. Dužan sam da skrenem pažnju na još jednu stvar, na još jedno kršenje Poslovnika sa vaše strane kada je ovaj zakon u pitanju. Ovaj zakon je ušao u proceduru 22. marta prošle godine i od tada je sasvim sigurno prošlo ne jednom nego tri puta po 90 radnih dana, koliko je po Poslovniku predviđeno da bi se bilo koji akt mogao staviti u proceduru.
Dakle, ovaj zakon na ovaj način nije mogao da se nađe pred poslanicima, vi ste prekršili Poslovnik, a mogli ste jednostavno da zamolite predlagača da formalno ponovo podnese ovaj zakon i ne bi ništa bilo sporno.
Uprkos tome, hajde da pređemo i preko toga, da pređemo i preko te činjenice, nismo imali ni uvodno izlaganje predlagača zakona o ovoj temi. Ono što je malopre rekao gospodin ministar pravde, koga nema ovde, zaista je više nego skromno da bi se zauzeo stav o ovom zakonu.
Dakle, sve su to uslovi koji otežavaju raspravu, ali svesni smo potrebe da se ovaj zakon donese. Nadam se da ćemo usaglasiti stavove oko ovog zakona i da će ovaj zakon biti donet u ovoj skupštini i da će biti predmet konsenzusa svih poslaničkih grupa, jer smo svesni da je zakon potreban.
Demokratska stranka Srbije je u postupku tretiranja ovog zakona obavila niz konsultacija sa stručnjacima za ovu oblast, sa pravnim ekspertima i sa predstavnicima navijača, dakle, sa onima na koje se ovaj zakon neposredno odnosi. Rezultat tih naših razgovora i konsultacija je da je ovo prihvatljiv način da se reguliše ova oblast. Zakon kao model, kao koncept, moguće je i na drugi način usvojiti, ali ovo je jedan prihvatljiv način.
Dakle, zakon može da se podrži i evidentno je da je rađen po uzoru na neke zapadnoevropske zakone iz ove oblasti, pre svega po uzoru na Englesku i Italiju. I, ako se zakon bude primenjivao u praksi kao što se primenjuje u tim zemljama, on može biti dobra osnova u sprečavanju ovih devijantnih pojava na sportskim terenima.
Naravno, pri tom ne možemo gajiti iluzije i ne treba zakonodavac da gaji iluzije da će isključivo usvajanje ovog zakona otkloniti sve posledice devijantnih ponašanja na sportskim borilištima; ne smemo zaboraviti nikada da svi moramo raditi kao društvo, i sve institucije ovog društva, na otklanjanju onih društvnih uzroka koji dovode do ovakvog devijantnog ponašnja navijača, dakle te naše omladine i na ulicama i na drugim mestima, pa i na sportskim terenima.
Mislim da treba naglasiti da ovo nije zakon protiv huligana, kako se to ovih dana tretira u delu javnosti, već zakon koji treba da zaštiti većinu onih normalnih građana ove zemlje, dakle ljudi koji odlaze sa najboljim namerama na sportske terene.
Ovo je zakon koji treba da omogući svima koji hoće da prisustvuju tim sportskim priredbama da tamo povedu svoju decu, a da pri tom ne misle i da ne rizikuju da će se vratiti sa sportskih terena razbijene glave, slomljene ruke itd, a to je sve zbog jedne male grupe huligana koji se tamo ponašaju izvan društvenih normi.
Nekoliko sugestija ću dati u smislu, pre svega, primene ovog zakona, a zatim ću ukazati na par stavova koje u zakonu treba po mišljenju DSS-a promeniti. Dakle, dobro je što ovaj zakon prenosi ovlašćenja i odgovornost na sportske klubove i sportske organizacije, na organizatore sportskih takmičenja. To je prva dobra stvar.
Druga stvar u primeni zakona, na to bi trebalo obratiti pažnju: ovo ne bi trebalo da bude zakon za "Zvezdu" i "Partizan". Ovo je zakon za velike klubove i za neke derbi utakmice, utakmice velikog rizika. Dakle, ovaj zakon treba primenjivati dosledno i jednako na sve sportske priredbe u zemlji, od onih utakmica školskog ranga, od utakmica najniže lige, od seoskih liga, pa sve do velikih derbija i velikih utakmica. Samo u tom slučaju ćemo imati njegovo tačno i potpuno dejstvo.
Još jedna dobra stvar, nešto što je novina u našem zakonodavstvu, dobro je što zakon tretira svojim odredbama i neposredne aktere u sportskim događajima, a tretira ih krivično. Dobro je što su i sami sportisti koji su na terenu, treneri, uprave, druga službena lica i svi oni koji su na terenu, a nisu u gledalištu, obuhvaćeni ovim zakonom. Do sada nismo imali takvu praksu, a ubuduće će strukovni savezi sportskih organizacija sankcionisati prekršaje na samim igralištima, ali ovim zakonom se otvara mogućnost da i sportisti, dakle oni koji se nedolično ponašaju i koji uzrokuju ovakve pojave, mogu da odgovaraju prekršajno i krivično.
Naravno, ono što ne bi bilo dobro, to je da policija shvati da ovim zakonom, da tako kažem, dobija još jedan pendrek. Dakle, ne sme se shvatiti ovaj zakon kao represivna mera u rukama policije. Policija mora takođe svoje ponašanje na sportskim terenima uskladiti sa ovim zakonom i sa drugim važećim zakonima u ovoj zemlji, ne sme ona biti ta koja će da iritira navijače. Nažalost, do sada smo bili svedoci toga da i policija na pojedinim sportskim manifestacijama svojim ponašanjem, nepotrebnim prekoračenjem ovlašćenja, uzrokuje loše ponašanje navijača.
Na kraju, juče je to neko od prethodnika u diskusiji govorio, problem je što se ovaj zakon primenjuje samo u Srbiji; Crna Gora u ovom trenutku nema sličan zakon. Takmičenja najviših rangova su zajednička na nivou državne zajednice i to će da stvara veliki problem, biće diskriminacije u odnosu na klubove i navijače u Srbiji, ali mislimo da je bolje i tako nego nikako, s tim što treba raditi sa Crnogorcima da i oni ovakav ili sličan zakon donesu dok se situacija ne usaglasi i izjednači.
Primedbe DSS-a na ovaj zakon, što smo pokušali da damo kroz šest amandmana na zakon, tiču se, pre svega, ovlašćenja policije i redarske službe na stadionima. Dakle, nismo hteli da dajemo amandmane koji će biti suprotni duhu i koncepciji ovog zakona. Oni se tiču, pre svega, preciziranja ovlašćenja redarske službe, u članu 8, i policije, u članu 17. stav 3. ovog zakona. Smatramo da nije dobro kako je to ovde zakonodavac predložio da se daje jedno široko diskreciono ovlašćenje i redarskoj službi i policajcu da maltene po slobodnom nahođenju može da zabrani ulazak na sportski objekat bilo kome ako mu se u tom trenutku učini nesimpatičnim.
Nadamo se da će ovi amandmani biti prihvaćeni i da će biti prihvaćen naš amandman na član 23. stav 1. gde predlažemo brisanje ovog stava. Smatramo da bi ova formulacija kako je data u zakonu na neki način bila ponovo povratak verbalnog delikta, i to kolektivnog; iz tog razloga predlažemo da se ovako formulisani stav zakona briše, a da se analogno primenjuju odredbe Krivičnog zakona koje inače regulišu ovu materiju, dakle, vređanje po verskom, nacionalnom itd. osnovu. Dakle, to bi trebalo da se primenjuje u ovoj varijanti.
Demokratska stranka Srbije će u svakom slučaju podržati ovaj zakon, a nadamo se da će se prihvatanjem naših amandmana stvoriti uslovi da ovaj zakon podržimo u celini.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, poslanička grupa SRS, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Branko Ružić, poslanička grupa SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SRS smo ukazivali da donošenje ovakvih zakona može samo da šteti, ne da koristi. Zašto? Mi smo u poslednje dve godine imali donošenje brojnih zakona i time smo doveli do inflacije propisa koja uopšte nije bila potrebna, jer je ovo što se propisuje već propisano. U odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala videli ste da u praksi nije naišao na primenu, a pogotovu odredbe koje se predlažu da se izmene i dopune.
Šta će ovde izmena i dopuna, kada je u odredbama Zakonika o krivičnom postupku (i to u članu 144. i članu 146.) predviđeno, normirano u kojim slučajevima se određuje pritvor u istrazi, a u kojim slučajevima se određuje pritvor nakon podizanja optužnice. U istrazi, istražni sudija određuje pritvor, o tome je govorio dosta narodni poslanik Zoran Krasić juče, i tu imate da istražni sudija određuje pritvor u trajanju od 30 dana, da veće krivično, vanraspravno, može odrediti dva meseca, i da Vrhovni sud može odrediti još tri meseca trajanja pritvora. To je u postupku istrage.
Međutim, u postupku nakon podizanja optužnice, Zakonik o krivičnom postupku je sasvim dovoljno, precizno i sveobuhvatno normirao koliko može trajati pritvor; drugo, do kog vremenskog perioda i u kom roku je krivično veće dužno da donese presudu i nakon toga u kom roku je dužno da izradi presudu i da se po presudi odluči po vanrednim pravnim lekovima.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je to predviđeno i propisano u Zakoniku o krivičnom postupku, mišljenja sam da je bilo nužno i potrebno, celishodno da se odredbe ovog zakona stave van snage. Mislim da je trebalo staviti van snage ceo zakon, jer sve što se ovim zakonom predviđa, to je predviđeno u našem krivičnom zakonodavstvu.
U odnosu na izmene i dopune Krivičnog zakona Republike Srbije - pa i sada imamo u kaznenom zakonodavstvu kakav je postupak sa predmetima izvršenja krivičnog dela, sa predmetima koji su pribavljeni izvršenjem krivičnog dela i sa predmetima, kako ovde kažu sredstvima, sa kojima je izvršeno krivično delo.
U svim slučajevima izriče se mera bezbednosti i ti se predmeti oduzimaju. Oni se mogu prodati i novac usmeriti u budžet, kao što je i do sada bila sudska praksa, a oni predmeti koji su opasni, kao što je droga, kao što je vatreno oružje, eksploziv, u tim slučajevima se predmeti krivičnog dela oduzimaju i uništavaju. Ništa novo ovde niko nije izmislio. Mi imamo samo inflaciju. To vam je pravljenje i donošenje zakona po porudžbini, isto kao što bismo poručili odelo kod šnajdera, ali šnajderu moramo dobro i da platimo. Prema tome, nema potrebe za donošenjem nekih propisa koji su već propisani.
Evo šta smo izmislili: izmislili smo sada propise po kojima je za 15 dana lišeno slobode 12.000 ljudi, privedeno u prostorije organa unutrašnjih poslova i drugih državnih organa. Dakle, policija i državni organi imaju u Zakoniku o krivičnom postupku određena prava i njima su regulisana ovlašćenja, i sasvim je normalno da ti organi treba da rade, i oni rade svoj posao na miru. Ne treba na njih vršiti nikakav pritisak na političkoj ili partijskoj osnovi. I do sada su ti ljudi časno i pošteno radili, i treba im omogućiti da oni obavljaju svoje dužnosti časno i pošteno, bez pritiska i bez pretnji, kao što su i do sada radili.
To se isto tako odnosi i na sud i na tužilaštva. Dakle, bez presije, bez pritisaka, bez političkih uticaja bilo koje političke stranke u našoj zemlji; ne bi trebalo dozvoliti da nam se u pravosuđu ili u drugim državnim organima, koji preduzimaju odgovarajuće mere koje zadiru u ljudska prava, da se u tom slučaju ne poštuju Ustav Republike Srbije, Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i krivično zakonodavstvo, tj. Zakonik o krivičnom postupku koji je detaljno razradio sva ovlašćenja svih organa.
Ne može se dopustiti da se u jednom predmetu čovek liši slobode, i da se predloži da se 72 čoveka saslušaju, i da se u tom predmetu čak predlažu i svedoci koji su umrli. Zamislite kada će tom čoveku biti ukinut pritvor. Možda se neograničeno pritvor drži, i održi na snazi, zbog toga što će predlog uslediti i reći će se: "Nisu saslušani svi predloženi svedoci". To je sasvim neprihvatljivo i Srpska radikalna stranka smatra da i ovaj predlog zakona treba, i odredbe koje su bile predložene i donete treba brisati, pošto imamo kazneno zakonodavstvo detaljno uređeno i usklađeno sa Evropskom zajednicom i Paktom o ljudskim pravima, i drugim međunarodnim pravnim aktima. Osim toga, najoštrije u Evropi, možete misliti da se do sada izricala kazna zatvora tri meseca, a sada se izriče 15 godina. Ili, recimo za jedno delo izrečena je kazna 40 godina zatvora, a za jedno delo silovanja u pokušaju 27 godina.
Molim vas, to u praksi nažalost sada imamo, moramo se rukovoditi time da se čuvamo takvih krajnosti. Išli smo u jednu krajnost sa blagim kaznama i sa uslovnim osudama, ali sada ne treba dozvoliti da idemo u krajnost da se primenjuju određene kazne koje su neprihvatljive.