Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, kao član Odbora za bezbednost, koji je imao sastanak u toku sednice Skupštine i to je razlog zašto nije bio prisutan.
Da li još neko od poslanika koji su članovi Odbora traži reč? (Ne.)
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 13 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, incidenti na sportskim takmičenjima ne mogu se, nažalost, rešiti nikakvim zakonom. To je jedan sociološki problem. Ljudi koji prave ove izgrede ne čine to zbog toga što vole ili ne vole sport; na ovaj način ispoljavaju jednu emociju koja ima sasvim druge porive. I, ako mogu da kažem, a da ne budem protumačen kako ne treba, sa porastom demokratije u svim društvima u okruženju i inače raste broj incidenata na sportskim takmičenjima, jer se inače porast kriminala u svetu, nažalost, vezuje za demokratizaciju određenih društava. Ovaj problem bi mogao da bude rešen u zakonskom smislu zakonom o sportu, i rešen je već, ili bi trebalo da bude rešen Zakonom o javnom redu i miru.
Zakon o sportu lobi "Crvene zvezde" i "Partizana" već dugo skida iz skupštinske procedure, jer nije rešeno pitanje imovine fudbalskih stadiona "Partizan" i "Crvena zvezda". Podsećam da je stadion "Partizan" vlasništvo Vojske Srbije i Crne Gore, a "Zvezdin" stadion je gradski stadion i da je nemoguće da mi prihvatimo da udruženje građana, kao grupnu svojinu, dobije na raspolaganje ova dva stadiona. Ali, ono što je za nas ovde važno jeste - da li je moguće da je taj lobi toliko jak da suspenduje iz skupštinske procedure zakon o sportu, kojim bi inače moglo ovo pitanje da se razreši na jedan potpun i korektan način.
Ukoliko bismo ostali pri stavu da se incidenti na svim javnim dešavanjima rešavaju posebnim zakonima, dobili bismo onda zakon o sprečavanju nasilja na koncertima, na nekim drugim manifestacijama; to bi nas odvelo u prenormiranost.
Još jedan element je veoma važan. Ljudi koji prave incidente na sportskim manifestacijama, nažalost, često su direktno podsticani od uprave klubova ili nekih drugih neformalnih centara moći, koji za njihov račun i za njihov interes prave nerede, manifestuju jedan neverovatan stepen nasilja, netolerancije, često dovodeći u pitanje bezbednost svih učesnika u sportskoj priredbi. Tako da, ako hoćemo da budemo iskreni, ne možemo se skoro setiti kada je jedan roditelj odveo maloletno dete na sportsku priredbu, jer već nekoliko godina, zbog bezbednosti svoje dece, nismo u stanju da ih vodimo na sportske priredbe koje bi rado želela da vide.
Ranije smo imali priliku, nažalost, da slušamo da se među ovim izgrednicima nalazi cvet mladosti našeg društva. Ovih dana smo dobili priliku da čujemo kako su to ponovo huligani, krug je zatvoren. Želim da kažem da su huligani uvek huligani, da sve treba učiniti da se njihovo ponašanje sankcioniše, ali više od toga treba učiniti da ne dođe do takvog ponašanja. Država ima na raspolaganju instrumente kojima je to moguće postići. Nažalost, oni koji dolaze na sportske priredbe da tamo prave izgrede potiču iz predgrađa, iz socijalno najproblematičnijih porodica. Često su to ljudi koji nisu u stanju da se prehrane. Najčešće su to lica koja nemaju nikakvu kvalifikaciju i najčešće se radi o ljudima koji to što čine na sportskim priredbama čine zato što imaju pomanjkanje identiteta i zato što je to način da budu javno eksponirani i da ostave svoj, nažalost često tragični, pečat na društveni život.
Ovaj zakon ima ambiciju da smanji broj izgreda i da smanji broj izgrednika na sportskim manifestacijama. Nisam optimista da će to biti moguće zato što ne postoji ambijent, ne postoji društveni milje koji je neophodan da se ovo kanališe u nekom drugom smislu. Došli smo u apsurdne situacije, da se klubovi navijača zloupotrebljavaju u političke svrhe, da neke od njih direktno instrumentalizuju političke stranke, da za njihov interes i njihov račun rade stvari koje inače nisu dozvoljene ni po Zakonu o političkim strankama, niti po i jednom drugom zakonu koji postoji u našoj zemlji.
Neka se svi uzmu u pamet u vezi sa ovim. Ovo zlo je veliko. To društveno zlo je takvo po obimu da smo ovih dana mogli da vidimo kakva je negativna posledica takvog delovanja. Šta je sport a šta nije, gotovo da više nismo u stanju da razgraničimo.
U vezi sa konkretnim zakonskim rešenjima - Odbor za bezbednost, koji je jedan od nadležnih odbora, nije prihvatio nijedan amandman Socijalističke partije Srbije, ali želim da kažem i upozoravam narodne poslanike na tu okolnost, da ne dođe do problema kod definisanja sportskih priredbi, pošto ovaj zakon to definiše.
Podsećam da manifestacije koje se dešavaju na hipodromima nisu sportske priredbe. Po pravilima međunarodnog komiteta sport je samo taj sport, dakle, preponaški sport i dresurno jahanje, galopske i kasačke utakmice ne potpadaju pod sportske manifestacije, već pod nešto drugo.
Da se ne dogodi da iz formalnih razloga ne možemo da postupamo prema izgrednicima na hipodromu zbog toga što hipodrom nije sportski objekat de facto ukoliko se na njemu ne održavaju ove dve manifestacije.
Mislim da i sama namera u parlamentu da se o ovom zakonu razgovara istovremeno kao i o dva druga zakona, koja se teško mogu dovesti u vezu sa ovim, govori o tome da nismo na najozbiljniji način shvatili ovu problematiku. Takođe želim da kažem da se treba lišiti političkih usluga svih ovih grupa i treba oštro sankcionisati one koji njihove usluge koriste.
Dobro znam da vi dobro znate o čemu ja ovde govorim. Pošto mi svi dobro znamo o čemu je ovde reč, onda ne treba imati dilemu odakle zlo dolazi. Ovaj duh je izašao iz boce i treba ga jako pažljivo i jako dugo vraćati tamo gde mu je mesto. Ako smo prema sebi pošteni, ako smo pošteni prema onome što nam valja činiti u ovoj državi, sport moramo da vratimo zbog onih zbog kojih on postoji, a ne da sportska takmičenja najvišeg mogućeg ranga predstavljaju priliku da se ovi ili oni neformalni politički ili neki drugi centri moći tako nadglasavaju sa nekima, a to je mesto koje nije za to određeno i to je vreme koje nije za to određeno.
Pošto ne znam da li ima još prijavljenih iz moje poslaničke grupe, nema, imam još vremena? Dobro, i pored toga, evo reći ću još nešto, molim da se u najkraćem mogućem roku zakon o sportu nađe u proceduri Skupštine Srbije zato što on može da rešava problem na način koji je bolji, da nam Uprava za sport podnese nekakve izveštaje.
Između ostalog, kako je moguće da dve marketinške agencije, a vode ih supruge najodgovornijih funkcionera u Upravi za sport, to su funkcioneri Demokratskog centra, rade kampanju "Igraj za život", a ne i neke druge kampanje, a to virmanskim nalozima plaćaju njihovi muževi, troše budžetske pare; tih virmana ima i po nekoliko desetina miliona, tu stvar i neke druge raspravićemo onda kada budemo govorili o sportu.
Još jedna stvar, zašto već dve godine nemamo na skupštinskim klupama, a imamo u proceduri, zakon o igrama na sreću? On je veoma važan za ovu oblast, jer se iz njega finansira veliki broj klubova. Koji je to lobi koji je u stanju da dve godine drži u fioci zakon o igrama na sreću? Ja znam koji je, a ne znam zašto neko pristaje da to bude tako i zašto nemamo priliku da male sportske organizacije, da humanitarne organizacije i njihove humanitarne potrebe finansiramo iz igara na sreću, a da pri tom širom Srbije gledamo kako se bogate ljudi koji imaju kladionice i druge stvari.
To nema nikakve veze sa sportom i sa sportskim klađenjem, ne usuđujem se da kažem ovde sa čim to ima veze, jer mogu da budem kraći za glavu. Zahvaljujem.

Ovim je iscrpljena lista govornika.
Da li je narodni poslanik Joca Arsić član Odbora čiji je sastanak održan, da li ste član Odbora čiji je sastanak održan u toku sednice Skupštine? Nemate pravo na reč.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Predlogu zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije i Predlogu zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Marko Ćulibrk, Dragan Todorović i Bogoljub Zečević.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, podnosilac amandmana.

Kako je predlagač, i pre nego što je isteklo 90 dana, već u prelaznim odredbama ovog zakona koji sada menjamo nagovestio da će odredbe člana 15v, g, d, đ biti preispitane i kako nam je dao mogućnost da intervenišemo u članu 15, mi smo podneli amandman koji ću ja sada obrazložiti, a koji se tiče terminologije ovog zakona, odnosno uvođenja posebne pritvorske jedinice.
Dakle, mi tražimo da se naslov iznad člana 15. i član 15. menjaju i glase: "4. Pritvor - Član 15. - U Okružnom zatvoru u Beogradu izvršavaju se mere pritvora koje su određene u krivičnim postupcima za krivična dela određena ovim zakonom. Ministar nadležan za poslove pravde posebnim propisima uređuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima iz stava 1. ovog člana u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija."
Time se otklanja pogrešno i nepravilno naslovljavanje prostorija u kojima se izvršava pritvor kao jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka.
Postavlja se pitanje da li mi to u naš pravni sistem unosimo terminologiju koja nam dolazi iz ozloglašenog, za nas Srbe, Haškog tribunala? Zašto nam treba termin - pritvorska jedinica, kada to svakog Srbina asocira na Hag i na zlu sudbinu koja nas je zadesila, vezano za Haški tribunal? Ima se utisak da je predlagač, tj. ova vlada toliko snishodljiva prema onima koji uslovljavaju donošenje pojedinih zakona i usgalašavanje navodno sa zakonima Evropske unije, da se do te mere dodvoravaju da čine i ono što ne bi trebalo da čine. Ako postoji pritvor, ako postoji zatvor, Okružni zatvor, zašto onda posebna pritvorska jedinica za one koji su osumnjičeni da su izvršili neko krivično delo u suzbijanju organizovanog kriminala?
Ima se utisak kao da želite da na taj način pokažete da bi trebalo da budu lakše ruke kada su u pitanju donacije, strani krediti, pa ako priznamo te njihove termine koji nas veoma iritiraju, biće verovatno nešto darežljiviji, a vidim da ni Đelić nije zadovoljan, ni Svilanović nije zadovoljan.
Izručiće Šljivančanina, koga su uhapsili, a da li će dobiti ono što su za njega kao obećanje očekivali, to je pitanje. Videćemo kako će proći Solun. Sve izgleda počinje i završava se ipak sa Solunom. Za sada, kako čujemo, u Hagu ima još 17 optužnica, i to protiv onih koji se ne nalaze na teritoriji naše države i nisu naši državljani.
Mi ćemo imati na ovoj sednici raspravu o predlogu zakona protiv počinilaca ratnih zločina. Tu opet uvodimo ovaj termin - posebna pritvorska jedinica. Žao mi je što predstavnik predlagača nije tu, da mi objasni zašto idemo sa tim, zašto ne zadržimo terminologiju koja postoji u Zakonu o krivičnom postupku, zašto okružni zatvor ne može da posluži za sve one koji su učinili bilo koje krivično delo, pa čak ako ima i ratnih zločina. Mada, o tom zakonu ćemo naknadno govoriti, jer sam naslov upućuje na to da smo neke unapred osudili na to da su izvršili ratni zločin, iako to tek treba da se dokaže.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.

Pored ovih materijalnih razloga o kojima je pričala gospođa Pop-Lazić, ja moram da ukažem i na očiglednu suprotnost ove odredbe zakona o suzbijanju organizovanog kriminala sa Ustavom i sa Zakonikom o krivičnom postupku. Moram da vas podsetim da je prošle godine, oktobra meseca, Savezna skupština usvojila izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku i ugradila je odredbe od 504a do 504h. To su odredbe glave 29a, posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala. Odredbom člana 504a stav 2. navedeno je: "Ako odredbama ove glave za slučajeve iz stava 1. ovog člana nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika".
Ostale odredbe ovog zakonika o krivičnom postupku kažu "pritvor", a ne kažu "pritvorska jedinica", kada se priča o pritvoru, o uslovima i načinu kako se on određuje, koliko on može da traje, i postoje posebne odredbe u kojima se navodi kako se izvršava ta mera kojom se obezbeđuje obavezno prisustvo okrivljenog radi vođenja krivičnog postupka.
Pritvor kao mera sprovodi se u okružnim zatvorima, a Zakonik o krivičnom postupku kaže - Posebna prostorija, odnosno prostorija gde taj čovek boravi dok ne bude okončan krivični postupak. I formalni razlozi ukazuju da mi u posebnom zakonu, za koji ne postoji ustavni osnov da se donese kao poseban zakon na republičkom nivou, nemamo prava da tu prostoriju u okružnom zatvoru gde se privremeno zadržavaju pritvorena lica nazivamo pritvorskom jedinicom, a osim tog zakonskog razloga postoji i ovaj drugi, jer terminologija pritvorske jedinice upućuje na nešto što asocira na Haški tribunal. U prevodu to je i sud i tribunal, u zavisnosti od teksta koji se čita. Postoje posebna pravila na osnovu statuta, gde same sudije sebi dozvoljavaju da pišu postupak.
Možda su oni zbog prevođenja imali potrebu da to nazovu posebnom pritvorskom jedinicom, u okviru Ševeningena, jer je Ševeningen zatvor Kraljevine Holandije, redovni zatvor. U okviru tog zatvora postoje dva bloka, namenjena pre svega za smeštaj optuženih, Srba koji čekaju. Evo vidite, nekoliko meseci nemamo onaj termin "procesuiranje". Valjda su naučili ovi naši rukovodioci i funkcioneri da to u Srbiji ništa ne znači.
Mi ovaj pojam ne smemo da koristimo u našem zakonodavstvu, jer on ništa ne znači, i taj pojam ne samo što asocira, nego ne korespondira ni sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija ni sa Zakonikom o krivičnom postupku, a posebnim zakonom mi ne možemo da narušavamo jedinstveni pravno-politički sistem.
Znači, ne radi se samo o terminologiji, radi se i o suštini, jer neko ko se navikao na ovu terminologiju i na ovaj žargon pokušava da nam uvede i taj način razmišljanja, i taj značaj koji Hag daje pojmu pritvorske jedinice. Zato smo i predložili ovaj amandman. Tražimo da Narodna skupština prihvati ovaj amandman, jer ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, onda će ovo biti prvi izuzetak, a ukoliko, ne daj Bože, izglasate onaj pretposlednji zakon, koji se tiče ratnih zločina, to će biti drugi slučaj gde se ponovo na najgrublji način krše postojeći zakoni ove zemlje, a Narodna skupština ne sme da krši svoje prethodno donete zakone, pogotovu one zakone koje na opšti način regulišu pojedine oblasti.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Ćulibrk.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Poštovani narodni poslanici, ja sam predložio u amandmanu na član 1. da se pored predloženih članova koji se brišu, članovi 15v, 15g, 15d i 15đ, samo stavovi 2. i 3, izbriše i stav 1, koji glasi: "Iz naročito opravdanih razloga, na obrazloženi predlog specijalnog tužioca ili predsednika posebnog odeljenja okružnog suda, Vrhovni sud Srbije može produžiti pritvor najviše za još tri meseca".
Mi predlažemo da se i ovaj stav izbriše, jer, kako stoji u obrazloženju za donošenje ovog zakona, ovi članovi koji su predloženi za brisanje nisu bili u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i sa međunarodnim konvencijama, a i protivustavni su. Mi smatramo da treba obrisati i ovaj stav, jer je neprihvatljivo da se da paušalna ocena, da može na obrazloženi zahtev specijalni tužilac da predloži produženje pritvora za još tri meseca.
Koji su to opravdani razlozi? Kada oni postoje? To je vrlo teško ostaviti da jedan čovek odlučuje o tome, jer u praksi vidimo za ova tri meseca da se ovi stavovi politizuju i da pitanje slobode i pritvora više nije pravni ili krivično-pravni princip, nego pre svega postaje politički princip. Zbog toga predlažemo da se i stav 1. člana 15đ izbriše.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Predlog za dodavanje novog člana.
Narodni poslanik Zoran Krasić je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Usvajanje ovog amandmana ne samo što je pravno moguće, nego je i neophodno da se iz ovog neustavnog zakona izbace sve odredbe koje se tiču ovlašćenja specijalnih organa. Ovlašćenja specijalnih organa za to krivično gonjenje sadržana su u Zakoniku o krivičnom postupku. Ono što je aprila meseca gospodin Batić ovde predlagao da ide kao ovlašćenje, to su sve one odredbe od 15a do 15 ne znam kog slova, kojima su data preširoka ovlašćenja kojima se na najgrublji način krše osnovna ljudska prava svakog pojedinca u ovoj zemlji.
Posebno podvlačim, u ovom amandmanu traži se brisanje člana 2. i 3. osnovnog teksta ovog zakona, jer te odredbe su u direktnoj suprotnosti sa odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Te odredbe na jedan potpuniji način regulišu to što predlagač misli da je ovlašćenje specijalnih organa za krivično gonjenje, i oko pritvora, i načina obezbeđenja dokaza, kao i same suštine borbe protiv organizovanog kriminala.
U Zakoniku o krivičnom postupku postoje odredbe koje daju mogućnost organima nadležnim za borbu protiv organizovanog kriminala da koriste i simulovane poslove, naravno, u saradnji sa sudom, na osnovu pismenog akta nadležnog sudije, da koriste prikrivenog islednika, da koriste još jednu meru koja se zove kontrolisane isporuke. U odredbama Zakonika o krivičnom postupku, postoji čak i onaj famozni - svedok saradnik.
Znači, ako je Narodna skupština Republike Srbije htela da suzbije organizovani kriminal, prekoračila ovlašćenja, formirala posebna odeljenja policije, tužilaštva i suda za krivično gonjenje, onda neka koristi sve ono što postoji u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku. Zato je potrebno da se sve te odredbe izbace, kako bi taj zakon koliko-toliko ličio na nešto i da bismo mogli da kontrolišemo izvršnu vlast i sudsku vlast da ne krši ljudska prava.
Ovaj predlog zakona i ono što je urađeno za protekla tri meseca sa ljudima koji su hapšeni, medijski blaćeni, čak pravljenje insinuacija da iza organizovanog kriminala stoje određene političke stranke, doduše, evo 15 dana nijedan član Vlade nije optužio SRS da je podstrekač, pa ni finansijer i da ne pričam sve šta smo imali prilike da čujemo, a da bez bilo kakve trunke i krivične i moralne odgovornosti to iznose, pa je zato potrebno da izbacimo ove odredbe o ovlašćenjima i da omogućimo da se u redovnom postupku sprovede kontrola. Ovaj zakon dokazuje onu čuvenu maksimu - bolje je, kvalitetnije, ljudski je da i 1.000 kriminalaca bude na slobodi, a da jedan nevin čovek jedan dan ne prespava u zatvoru.
Kako to mislimo da štitimo ljudska prava, sa ovakvim improvizacijama u borbi protiv organizovanog kriminala? U ovoj akciji "Sablja" organizovani kriminal nije uništen, samo je promenio svoje pojavne oblike, formirala se nova mafija, jer je prethodnu trebalo uništiti. To je rezultat ove akcije, a droga i dalje postoji, pranje novca i dalje postoji, organizovani kriminal i dalje cveta, a vlast deluje tragikomično kada dva-tri meseca priča o organizovanom kriminalu, a pre neki dan izađe ministar Dušan Mihajlović i kaže - organizovani kriminal više ne postoji. Ako ne postoji organizovani kriminal, onda šta će nam zakon. Šta će nam specijalna ovlašćenja?
Juče sam vam u načelnoj raspravi ukazao: postojeći Zakonik o krivičnom postupku dozvoljava da svako lice za koje postoji veliki stepen verovatnoće, odnosno osnovana sumnja da je izvršilo neko krivično delo skoro četiri godine provede u pritvoru, ali je problem što kod nas ljudi odlaze u pritvor a da ne postoji nijedan dokaz, da se tokom pritvora, istražnog postupka ne obezbeđuje nijedan dokaz, pa da bi se opravdao pritvor i sprovođenje istrage, izmišljaju se, navodno, neka nova krivična dela. To je nedopustivo, to je zabranjeno, to je dokaz da ne idemo ka putu zaštite ljudskih prava i demokratizacije, nego idemo ka represiji.