Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS tražila je da se član 3. predloženog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije briše. Mi smo više puta imali slučajeve, u ovom sazivu Narodne skupštine, da nam i ministar Batić i neki drugi ministri predlažu tzv. leks specijalise. Kada bi postojao takav izraz u pravnom smislu za samo jedan član zakona, to bi bio ovaj član 3. predloženog zakona.
Naime, o čemu se radi? Ovaj član 3. reguliše šta sudije treba da rade u slučaju da se utvrdi određeno krivično delo, kako se sankcionišu počinioci tog krivičnog dela i šta im se oduzima. Kaže se da se u članu 186a postojećeg zakona posle stava 3. dodaje stav 4. koji glasi: "Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz stava 1. ovog člana, koji su u svojini učinioca, oduzeće se". Postavlja se pitanje na šta se ovo odnosi. Odnosi se samo na slučaj računarske opreme, odnosno podataka koji se nalaze u nekom računaru.
A propo toga, želela sam da vam kažem, čvrsto uverenje svih razumnih ljudi u ovoj zemlji, a naročito onih radnika juče u Kragujevcu, Nišu i gladnih širom Srbije, jeste da ova decenija neće biti, naročito pod vlašću DOS-a, decenija u kojoj će svaki zaposleni imati računar kod kuće, računar na poslu, rutinski listati e-mail, koristiti internet itd, jer situacija je takva da ljudi kada se probude ujutru razmišljaju gde im je sto dinara da kupe osnovne životne namirnice.
Nama je jasno zašto je došlo do ovog člana zakona, potpuno bespotrebno, kada imamo odredbe Osnovnog krivičnog zakona koji smo usvojili pre mesec dana, a gde se jasno kaže šta nosioci pravosudnih funkcija treba da urade, odnosno da oduzmu sva sredstva koja su koristila počiniocu krivičnog dela.
Međutim, ovde se pojavljuje jedna druga dimenzija, a to je direktno mešanje, na ovakav način, zakonodavne u sudsku granu vlasti, jer ako se i pored postojanja Osnovnog krivičnog zakona, gde su sadržane sve ove odredbe, sada samo izdvaja ovaj član koji se tiče računarske opreme, odnosno podataka u računaru, zaista se postavlja pitanje šta je sa drugim drastičnijim slučajevima, o čemu je juče mnogo više govorio gospodin Krasić u načelnoj raspravi. On je spomenuo samo neke. Dakle, neko može da proizvodi određenu vrstu oružja, ovde mu se ne oduzimaju ta sredstva, niti alati, niti oružje koje je on proizveo protivno zakonu, a učinio krivično delo. Ako pojedini nadrilekari, a mnogo ih je u Srbiji danas koji vrebaju naivne ljude, koji su nažalost oboleli ili članovi njihovih porodica, proizvedu neka farmaceutska nelegalna sredstva, to nije navedeno u ovom članu zakona.
Jasno je sasvim da postoji Osnovni krivični zakon koji nalaže sudijama šta treba da rade i da nije bilo takve hajke i da se sudije ne plaše, mnogi od njih, predstojeće lustracije i ovakvog uplitanja zakonodavne u sudsku granu vlasti, mnogo bi ozbiljnije radili svoj posao. Ovako, jasno nam je, i kod svih ovih političkih hapšenja, kao i kod besprimernih obračunavanja kroz sredstva medija sa ljudima koji ništa nisu zgrešili; imamo slučaj našeg člana, istaknutog srpskog radikala, gospodina Momira Markovića, člana najvišeg stranačkog tela koji je na pravdi Boga u zatvoru već mesec dana i sudsko veće mu je bez ikakvog osnova produžilo dalji pritvor.
Ako je već predlagač hteo da uvodi ovakve članove zakona, najbolje bi bilo da se i vi, gospođo Mićić, shodno tome ponašate, onako kao i Vladan Batić, pa da počinioce za nas najvećeg dela ovde u Skupštini Srbije, falsifikovanja i krivotvorenja kod identifikacionih kartica, najoštrije kaznite, oduzmete im mogućnost da dalje učestvuju u radu, jer ta manipulacija se nastavlja...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... sve vreme.