Za reč se javio ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde ili ne želimo da se čujemo ili nećemo da se čujemo. Upravo je sve obrnuto od onoga što je rekao gospodin Dragan Marković. Prvo, ovo nije zakon samo za Srbe. To sam objasnio. Kada se pročita, vidi se. Drugo, ovaj zakon je upravo za to da se sudi ovde, a ne pred Haškim tribunalom. Treće, ovo nije zakon protiv svih pripadnika Jugoslovenske narodne armije ili snaga policije, nego zakon za proterivanje ratnih zločinaca. Oni koji su učinili ratne zločine, obrukali su hiljaduvekovnu istoriju, pre svega, srpskog naroda. To je nešto što nije bilo zapamćeno u našoj viteškoj istoriji. To je tako.
Ali, pitanje je, kada se kritikuje zakon, dajte alternativu. Pokušali smo da demonstriramo lažni prkos, inat, da ratujemo sa celim svetom. Koji je efekat toga? Izgubili smo suverenitet na Kosovu i Metohiji. Da se na vlasti zadržao bivši režim, mislim da bismo imali državni praznik - dan pobede nad NATO-om na Kosovu i Metohiji. Apsolutno sam siguran. Proglasili bi, kao nebrojeno puta do sada, svoje poraze za pobede. Dakle, hajde da budemo realni. Šut s rogatim ne može, mi smo u odnosu na situaciju u međunarodnoj zajednici jednostavno ono što narodna pesma kaže "Sirak tužni među vihorove".
I, ne vrede demagoške parole, priče o poslaničkim mandatima, a kad je Administrativni odbor, u kome DOS čini većinu, predlagao da mandati pripadaju koalicijama, neki su ustali protiv toga i rekli neka odluči Ustavni sud. Odlučio je Ustavni sud, sad ne valja ni odluka Ustavnog suda. Ne znam šta valja.
A, što se tiče izbora, bili su pre neki dan izbori u Ćićevcu, birači su pokazali kakva je njihova stvarna volja i sve se lepo vidi i sve se zna.

Pošto su po Poslovniku sada na redu predsednici i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, a najmanje vreme je 10 minuta, određujem pauzu. Rad nastavljamo u popodnevnom delu raspravom u načelu u kojoj učestvuju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Mamula (nije prisutan). Posle njega je narodni poslanik Miloš Lukić.
Narodni poslanik Miloš Lukić traži dodatno vreme za koncentraciju zbog zauzetosti na ustavnoj potkomisiji i biće mu dozvoljeno.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, umesto narodnog poslanika Miloša Lukića, a posle njega narodni poslanik Ljubodrag Grbić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće podržati Predlog zakona koji je danas pred nama iz principijelnih razloga. Naime, u postojećem Krivičnom zakonu Republike Srbije obuhvaćena su i dela koja treba da se procesuiraju, kako vi to kažete, po Predlogu ovog zakona. Smatramo da su postojeći državnih organi, odnosno javna tužilaštva i okružni sudovi koji postoje širom Republike Srbije dovoljno sposobni da procesuiraju sve one koji budu optuženi za ratne zločine.
Međutim, ono što rukovodi poslanike SSJ da ne glasaju za ovakav predlog zakona, pored ovih procesnih primedbi, jeste i to što mi postavljamo pitanje da li mi u Republici Srbiji uvek treba, kako to narod kaže, da trčimo ispred rude? Da li samo mi, od država nastalih na teritoriji bivše SFRJ, treba da imamo ovakav poseban zakon i da li to znači da mi na ovaj način priznajemo da su samo pripadnici srpskog naroda činili ratne zločine?
To ne znači da mi iz SSJ smatramo da oni koji su činili ratne zločine treba da ostanu nekažnjeni, ali moram u svojoj diskusiji da istaknem jedan primer - da li je ratni zločin i šta je to ratni zločin ako su, recimo, pripadnici neke od jedinica, da li teritorijalne odbrane, da li milicije, da li regularne vojske, koji su bili napadani iz neke kuće, iz nekog objekta, škole, bolnice itd. i gde su ginuli njihovi drugovi, u osvajanju tog objekta odakle je pucano na njih primenili sva raspoloživa sredstva i uništili takav objekat, a u tom objektu su se nalazile žene, deca itd? Sigurno da će to biti tretirano kao ratni zločin jer su ubijene osobe koje nisu pripadnici tih oružanih snaga koje su napadale oružane snage Srbije. Da li je neko mogao da zna da se u tom objektu nalaze žene, deca, bolesni itd?
Kad na ta pitanja, gospodo koja predlažete ovakve zakone i procesuiranje ovakvih ratnih zločina, odgovorite, onda možete da očekujete od poslanika SSJ da vam daju podršku i da glasaju za ovakve predloge zakona.
S druge strane, dajte mi primer da su u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu i Metohiji formirani ovakvi sudovi, ovakva tužilaštva ili da je donet ovakav zakon. Kad izađete sa ovakvim činjenicama i kada nas ubedite da u ovakvim državama postoje ovakvi zakoni i da će biti procesuirani oni koji su ubijali neobučene srpske vojnike, srpsku nejač, žene, decu itd, onda možemo da vam damo podršku da ovakav zakon bude usvojen i da bude primenjen na teritoriji Republike Srbije. U protivnom, ne možemo vam dati.
Nemojmo da se povinujemo svemu onome što traže moćnici na čelu sa SAD. Vidite šta nam traže sada, da potpišemo bilateralni sporazum sa njima, da njihovi građani budu zaštićeni. Ucenjuju nas na sve moguće načine. Mi iz SSJ pitamo da li su građani SAD nadljudi, da li oni treba da budu zaštićeni u svakom pogledu, da oni ne odgovaraju za krivična dela za ratne zločine itd.
S druge strane, procesno gledajući, mi smo dali samo jedan amandman na ovaj zakon, smatrajući da pored javnog tužioca koga bira Narodna skupština Republike Srbije i njegove zamenike treba da bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog javnog tužioca. Mislimo da ništa manje značajna funkcija nije funkcija zamenika javnog tužioca, čak mislimo da je mnogo značajnija, jer upravo su oni ti koji prikupljaju dokaze. Ne može da prođe jedan dan da nas vi ne bombardujete sa nekim novim izrazima, pa ste nam već i glavu probili sa ovim "procesuiranjem". Ne znamo više šta to znači. Valjda su se vodili sudski procesi i ranije, pa to nije bilo procesuiranje, nego su to bili sudski postupci u postupku optužbi, dokazivanja, donošenja presuda, žalbi, donošenja konačnih presuda itd.
Jedno vreme, oko dve godine ste nas zamajavali sa onim transparentnim radom, a sada nas zamajavate oko dve godine sa procesuiranjem. Ne znam šta ćete dok ste na vlasti, ali valjda ćete vrlo brzo otići sa vlasti, izmisliti još da biste mogli da nas zamajavate u vezi sa time. Iz svega navedenog i rečenog Stranka srpskog jedinstva sigurno neće podržati ovaj predlog zakona, a vama - koji ćete glasati za ovaj zakon na kraju poručujem, stanite ispred svojih naslednika pa im objasnite sutradan zašto ste glasali i zašto ste podržali ovaj zakon koji je sigurno štetan za sve građane Srbije, a posebno za pripadnike srpskog naroda.

Pre nego što dam reč predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa koji su se javili za reč, podsetiću vas na član Poslovnika 136. stav 1. koji, kao i u slučaju rasprave u pojedinostima, određuje redosled kojim se učestvuje u načelnoj raspravi i molim vas da sledeći put predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa zainteresovani za raspravu u načelu budu prisutni u sali kada im po Poslovniku sleduje pravo na reč.
Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, a zatim narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

S obzirom da je Poslovnikom predviđeno dva puta po deset minuta za šefove poslaničkih grupa ne bi bilo tako predviđeno da mora odjednom da se koristi, tako da očigledno možemo da se javimo još nekada u toku rasprave, a ne samo na početku. To je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo i normalno, ali da se vratimo na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
S obzirom da je Demokratska stranka Srbije uvek insistirala na tome da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom mora da bude nešto što bi bilo prihvaćeno da bi se ta saradnja odvijala zakonito, smatramo da suđenje za ratne zločine treba pre svega početi u našoj državi, jer mi sami treba da raskrstimo sa onim našim državljanima koji su u svoje ime, a ne u naše, činili ratne zločine. Mi smo smatrali uvek da oni koji su kršili norme međunarodnog prava, ratnog prava, moraju da odgovaraju, i to ne u Hagu nego ovde kod nas, u Srbiji. Smatramo da oni koji su protiv ovog zakona u stvari podržavaju Haški tribunal i to da našim državljanima bude suđeno tamo.
Smatramo da između dva loša rešenja treba izabrati ono koje je manje loše i koje je više u korist ne samo građana već i države Srbije, a to je da se učiniocima ratnih zločina sudi ovde, jer će naši sudovi svakako biti pažljiviji i bolje će ispitati sve okolnosti, sa jedne strane, a sa druge strane, kazne pred našim sudovima su daleko blaže nego kazne pred Haškim tribunalom. Ako se uzme da su kazne pred našim sudovima one koje su postojale u vreme izvršenja krivičnog dela, a to je maksimalna kazna zatvora od 20 godina kao zamena za smrtnu kaznu, nešto što je daleko blaže nego što postoji pred Haškim sudom i što je dobro za državu i bolje za građane kojima će eventualno biti suđeno za ratne zločine.
Zato je Demokratska stranka Srbije smatrala da je još ranije trebalo doneti ovakav zakon, pokazati dobru volju da se sarađuje sa Hagom, ali dvosmerno, ne samo tako što će da se isporučuju građani od braće Banović pa do svih ostalih, već da jednostavno saradnja sa Haškim tribunalom bude dvosmerna u razmeni dokaza, u razmeni svih stvari koje mogu da doprinesu da se svi koji su optuženi za ratne zločine izvedu pred lice pravde i odgovaraju zato što su činili ratne zločine.
Demokratska stranka Srbije je na tome uvek insistirala i smatrala da je bolje nekome suditi u našoj državi i da će tada imati mnogo pravičnije suđenje nego u Haškom tribunalu, i da se na taj način može zaštititi država. To kažem jer smo neretko svedoci da u Haškom tribunalu neko pokušava da optuži celu državu, ceo narod da je bio genocidan, da je država bila genocidna, tako da je ovo upravo način da se to izbegne i da zaštitimo građane i državu i da našim građanima, koji će odgovarati i koji moraju da odgovaraju za zločine koje su činili, ako su ih činili, sudimo ovde.
Ovaj zakon sam po sebi je jedan tehnički zakon koji reguliše najopštije postupak nadležnih državnih organa protiv učinilaca ratnih zločina, ali tu se mogu staviti primedbe. U članu 2, gde se reguliše nadležnost ovog suda ne podrazumevaju se zločini protiv čovečnosti, zločini predviđeni članovima 3. i 5. Statuta Haškog tribunala, i ako bi ovo ostalo ovako mi bismo najteža krivična dela protiv čovečnosti jednostavno izuzeli iz naše odgovornosti i direktno prepustili Haškom tribunalu. Možda je namera predlagača ovog zakona da provuče da se za najteža krivična dela ne sudi ovde, već da tu ostane i dalje isključivo nadležan Haški tribunal.
Mi smo podneli jedan upozoravajući amandman da mora da se ostavi mogućnost da se za najteža krivična dela sudi upravo u Srbiji i da se ne izuzme nadležnost srpskih sudova u ovim stvarima, jer je to suprotno, i ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom onda treba svakako i ovo uvrstiti. Mi se za to zalažemo, takav amandman imamo i mislimo da se ovo mora prihvatiti, jednostavno da bi kroz jednu punu, stvarnu nadležnost ovog suda učinili to da on bude nadležan za sve zločine i na taj način da učinimo još jedan korak da našim državljanima mi sudimo.
U članu 3. krajnje je nedefinisano na koga se ovaj predlog zakona odnosi. Mi smo predložili da se ovaj predlog zakona odnosi na državljane ne samo sa teritorije Srbije i Crne Gore, već na sve državljane sa teritorije bivše SFRJ. Ovo pre svega mora da se odnosi i država mora da ima mogućnost da sudi i za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i naravno nad Srbima na Kosovu. Onaj ko pokušava da napravi sud koji bi sudio samo Srbima i koji bi izuzeo nadležnost ovog suda za teritoriju bivše SFRJ, pokušava da jednostavno napravi neki truli kompromis sa nekim okolnim državama kako bi jednostavno izuzeo njihove državljane koji su se ogrešili prema našim državljanima i prema Srbima koji su živeli u Hrvatskoj i Bosni.
Našim predlogom amandmana otvaramo mogućnost za krivično gonjenje svih počinilaca sa teritorije bivše Jugoslavije, kako bi jednostavno svi ostali koji su činili ratne zločine nad Srbima, a naročito u Krajini i u Bosni, bili izvedeni pred lice pravde. To je ono što je naš interes i čime moramo da se bavimo u narednom periodu. Pored toga što moramo da one koji su navodno u naše ime činili zločine izvedemo pred lice pravde, moramo to da uradimo i sa onima koji su to radili našim sugrađanima, koji su to radili Srbima u Krajini, Bosni i na Kosovu. Njih niko ne sme da amnestira od odgovornosti. Ako će ih amnestirati od te odgovornosti neko u Hagu zato što nema dovoljno mesta, ako će kao u Hrvatskoj za zločine u Splitu ili na drugim mestima ti ljudi biti amnestirani od odgovornosti, mi to ne smemo da učinimo, niti smemo to da zaboravimo.
Zato mora da se otvori nadležnost ovog suda za državljane sa teritorije bivše SFRJ kako bi Srbi mogli sebe da zaštite i kako zločini protiv Srba ne bi bili zaboravljeni. Ovo jednostavno mora ovako da se uradi. Oni koji budu protiv ovoga pokazaće očiglednu nameru da se ovaj tribunal iskoristi za suđenje samo za naše zločine, što mislim da nije dobro, jer nisu samo naši činili zločine, već je toga bilo na svim stranama i o tome se mora voditi računa.
Naročito se mora voditi računa da se Albanci koji su činili i dalje čine ratne zločine prema Srbima na Kosovu izvedu pred lice pravde, da se otvori mogućnost, kroz saradnju sa UNMIK-om, da oni budu isporučeni Srbiji i da se njima sudi u Srbiji. To je nešto što bi moralo da bude prioritet ovog suda i ovog tužioca kada bude počeo da radi.
Ovim zakonom, što je pomalo sporno i uopšte u teoriji prava, formira se nešto posebno.
Smatramo da postojeće tužilaštvo, postojeći sudovi i postojeća policija mogu u ovom postupku da postupaju i da nije potrebno do kraja osnivati sve posebno. Ako se predlagač zakona, Vlada Republike Srbije odlučila da formira posebno tužilaštvo, u redu, videćemo koliko će biti efikasno.
Nije moralo, moglo je da se radi i sa postojećim organima i jednostavno da se postojeća procedura primenjuje.
Ima puno nejasnih odredbi koje možda govore da se sužava krug ljudi koji treba da budu izabrani za tužioca; to vidite u članu 5. gde se kaže - za tužioca za ratne zločine može biti izabrano, a za njegovog zamenika postavljeno, lice koje ispunjava uslove za izbor za okružnog javnog tužioca i poseduje visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.
Visok moralni ugled je krajnje relativna kategorija i nešto što je za vas visok moralni ugled ne mora da bude za njih. Za nekog je odlazak u Šilerovu visok moralni ugled, kada to radi da bi radio nešto drugo. Kada to uradi neko drugi, onda je to krivično delo. Znači, to su relativne kategorije, visok moralni ugled. Zato ova odredba, po meni, nije najsrećnije rešenje i ona će tu služiti, verovatno, da bi se neki potencijalni kandidati diskreditovali, kao i nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, i dalje nastavlja - prednost u izboru, odnosno postavljenju imaju lica koja poseduju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta? )
Da. Ovakvo iskustvo, nažalost, poseduju samo oni koji su bili u nevladinim organizacijama i koji su pohađali razne kurseve koje su organizovale međunarodne organizacije. Tu se dalje sužava krug ljudi, pa da li će to biti Sonja Biserko ili Nataša Kandić, možda, pošto su one najbolji poznavaoci humanitarnog prava, ili neko drugi.
Mislim da su ove odredbe, ove kvalifikacije - visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava - kategorije koje jednostavno ne treba da budu prisutne kada se biraju ovako značajni tužioci. Ako postoje opšti uslovi, to je nešto što je opšte za sve. Ovi posebni kriterijumi, koji su relativni i podložni oceni onih koji treba da odlučuju ko će biti postavljen, jesu nešto što će se koristiti da bi se neko diskvalifikovao, verovatno i zbog političke ili neke druge pripadnosti i da bi se miljenici, kao u slučaju nekih drugih, postavljali na važna mesta, da li je to kao Sonja Brkić ili neko drugi, ali jednostavno da bi se ljudi sa krajnje spornim kvalifikacijama, ali sa "iskustvom" u oblasti humanitarnog prava, postavljali na ovo mesto.
Od ovog tužioca će mnogo zavisiti i uopšte zavisiće način rada ovog tribunala, da li će da sudi samo Srbima ili će se ovo posebno odeljenje pri Okružnom sudu ili ovaj sud ili ovo tužilaštvo pozabaviti i zločinima koje su drugi činili.
Plašim se da mi kao Srbi, i mi kao država Srbija i mi kao Narodna skupština Republike Srbije to ne smemo da zaboravimo, preko toga ne smemo da pređemo. Naravno, ima i onih koji su spremni da to zaborave, pređu preko toga, naročito one države koje su počele da sude, recimo Hrvatska, svojim građanima za ratne zločine nad Srbima, pa se sve to pretvori u jednu sprdnju, kao što je bilo poznato suđenje za ratne zločine u luci "Lora" u Splitu, gde su maltene beznačajne kazne izricane Hrvatima koji su na najmonstruozniji način mučili i ubijali crnogorske rezerviste. To je nešto što ne sme da ostane zaboravljeno i preko čega mi ne smemo da pređemo i zato će ovaj sud i ovo tužilaštvo imati posebnu ulogu u narednom periodu.
Ono što se opet uvodi, uvodi se posebno odeljenje MUP-a koje će se baviti samo ovim poslovima. Pri Okružnom sudu se obrazuje veće za ratne zločine. Uvodi se posebna pritvorska jedinica. Neko očigledno ima nameru da napravi neki srpski Ševeningen i na taj način možda da žigoše neke ljude. Mislim da jednostavno ove posebnosti koje uvodite treba da posluže da bi se nova finansijska sredstva, kroz stvaranje tih posebnosti, oprala. Predviđeno je 212 miliona dinara za ovo, obezbeđene su pare iz donacija za ovo i plašim se da će upravo te posebnosti omogućiti mnogima da kroz privilegovane firme te pare kanališu ka svojim stranačkim ili nekim drugim prijateljima, i to nije dobro. Jednostavno, ne treba koristiti ovaj način za zloupotrebu donacija i budžetskih para, već treba u redovnim zatvorima bez posebnog odvajanja i kroz redovne organe, koji bi se bavili možda ovim poslovima, rešiti ova pitanja.
Treća ozbiljna primedba poslanika Demokratske stranke Srbije na ovaj zakon, odnosi se na članove 14. i 15, gde se kaže - ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje može se vršiti putem videokonferencijske veze. Od ovoga se odustalo čak i u Hagu. Čak i u Haškom tribunalu su odustali od ovakvog rešenja video konferencijske veze. Oni imaju program zaštićenih svedoka, ali video konferencijske veze više ni tamo nema. To se pokazalo kao loše i kao sredstvo za nameštene svedoke.
Zašto nekom u Srbiji treba video konferencijska veza? Zašto država Srbija ne može da obezbedi sigurnost čoveka koji treba da svedoči pred našim sudom? Da li je ova država toliko slaba, loša i neodgovorna da ne može da zaštiti jednog svedoka, ili je možda namera da razne žrtve zločina iz Bosne svedoče protiv naših državljana ovde, putem video konferencijske veze, ili šta drugo? Da se opet pojavljuju silovane, ove i one, kako bi se ovde vodili montirani postupci, kao što ih ima u Hagu.
Mislim da ne bi smelo da bude namera zakonodavca, s obzirom da ovakvo rešenje ne postoji u međunarodnom zakonodavstvu. Postoji putem međunarodne krivično pravne pomoći, konferencijska veza u nacionalnim zakonodavstvima ne postoji. Član 15. galsi - na obrazloženi predlog zainteresovanog lica, sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog. Ako se video konferencijska veza dovede u vezu sa članom 15, gde se mogu zaštititi podaci oštećenog ili svedoka, znači, putem video konferencijske veze će vam svedočiti neko ko će biti skremblovan, još tamo gde svedoči... Uzmimo na primer da neka žrtva iz Hrvatske svedoči skremblovano putem video konferencijske veze, tako da optuženi neće moći ni putem video konferencijske veze da vidi svedoka ili oštećenog, jer će biti skremblovan, a on neće biti u mogućnosti da sazna njegovo ime.
Ovo je sa pozicije krivičnog procesnog prava i opšte rimskog prava, koje je uvelo svedočenje i ističe posebni značaj vizuelnog kontakta svedoka i optuženog, nešto što je potpuno neprihvatljivo i nešto što nigde ne postoji. Doći ćemo u situaciju da nam svedoči neko skremblovan, stotinama ili hiljadama kilometara daleko, a da ne znamo identitet tog lica. Šta je ovo drugo nego nameštanje svedoka ili montirani procesi? Ovo jednostavno ne sme ovako da stoji.
U zakonodavstvu Bosne i Hercegovine jesu posebno regulisani statusi svedoka, odnosno postupak zaštite svedoka i tačno se kaže kako i kome su dostupni podaci zaštićenih svedoka. Oni su dostupni oštećenom, oni su dostupni i optuženom, jer taj mora da zna ko ga tuži, da bi mogao da se odbrani od onoga što ovaj svedoči i da pruži kontraargumente, a ne da on ne zna niti identitet, niti da može da ga vidi, s obzirom da će to lice biti zaštićeno, odnosno neće biti i još da svedoči putem video konferencijske veze. Od toga se odustalo i ovoga nema ni u jednom zakonodavstvu, niti nacionalnom niti međunarodnom. Haški tribunal je od ovoga odustao.
Ne znam koja je namera zakonodavca da ovo stavlja kod nas. Mi smo predložili amandman da će se o načinu zaštite svedoka doneti poseban zakon u određenom roku, kako bi ovo moglo da funkcioniše. Ovako mi otvaramo mogućnost za montirane procese. Zaštićeni svedoci iz Hrvatske i Bosne ne uvode se da bi neko od građana Srbije svedočio za ratne zločine nad Srbima. To mora da nam bude jasno. Zato je važno da se ovde posebna pažnja posveti ovom delu i da se isključi ova mogućnost.
Ovim zakonom predviđene su posebne zarade i sve ostalo, što zbog ozbiljnosti i odgovornosti posla može da bude prihvatljivo. S obzirom da je ovde predviđen takođe veliki budžet i planiraju se sredstva iz donacija i neko na zapadu će biti vrlo raspoložen da opremi posebne zatvorske jedinice, posebna odeljenja i posebna tužilaštva, s obzirom da su donacije koje su stizale u Ministarstvo pravde išle nekim sumnjivim tokovima, da je sindikat zaposlenih u sudskoj upravi više puta isticao da se ne zna gde su pare od grčkih donacija, milion i po dolara i neke druge donacije. otvara se mogućnost za nove zloupotrebe, za nova nameštanja poslova. Treba voditi posebno računa o tome kako će se trošiti ova sredstva.
Ovaj zakon jeste prihvatljiv i on mora da bude donet, s obzirom da bi se tada država Srbija tačno odredila i prema Haškom tribunalu i prema našim državljanima, jer sigurno će ona bolje u postupcima za ratne zločine postupati prema našim državljanima nego Haški tribunal. Ovo je mogućnost da mi zaštitimo državu od optužbi kojih je bilo - da je ceo srpski narod genocidan i da je cela država učestvovala u ratovima.
Jednostavno, DSS će podržati ovaj zakon u načelu. Podneli smo amandmane koji popravljaju tekst zakona i čine ovaj zakon mnogo boljim za državu. Očekujem da ovaj zakon bude usvojen i da se Srbija odredi prema suđenju za ratne zločine u svojoj državi i na taj način najbolje pokaže da je zrela da kao država odgovorno gradi institucije i da na taj način bude jedan ravnopravan član međunarodne zajednice.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, iz razloga za donošenje zakona po hitnom postupku, mi, srpski radikali, videli smo razlog za donošenje ovog zakona. U obrazloženju predlagač, Vlada Srbije, kaže da nam predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku radi poboljšanja saradnje sa Međunarodnim tribunalom za gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Pa, da počnemo hronološki.
Doneli ste, prvo, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, za koji je ovde ministar rekao da je realnost i da, jednostavno, šut sa rogatim ne može i da smo morali da ga donesemo. Pre toga, isporučen je Milošević, bez zakona. Juče smo čuli da je ključnu ulogu u tome imao Čedomir Jovanović, ali smo čuli od ministra Batića da je Koštunica o svemu bio i te kako dobro upoznat. Mislimo da su juče i jedni i drugi bili u pravu.
Posle toga, izmenjen je onaj ključni član 39. Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je prvobitno garantovao da će se isporučivati samo oni koji se nalaze na haškoj optužnici, a protiv kojih je već podignuta optužnica. Nakon izmene tog člana 39. videli smo da je moguće isporučivati bezbroj ljudi, onoliko koliko Haški tribunal bude potraživao. Nakon toga, iskukali ste i izmolili hašku optužnicu protiv Vojislava Šešelja. Vojislav Šešelj je otišao u Hag da se suprotstavi tom tribunalu.
Sada, Karla del Ponte ne zna šta će sa Miloševićem, a još manje zna šta će sa Šešeljem i traži od vas da ovde osnujete, u zemlji, sud koji će suditi nekim ratnim zločincima i time ostaviti nama samima da dokažemo pred svetom da smo mi Srbi zločinci i da smo genocidan narod. Ako je neko i počinio ratni zločin, ne sporim da je to moguće, to je individualni čin. Sigurna sam u to da niko ni u vojsci, ni u policiji nije izdavao naredbe da se zločini čine.
Dakle, moguće je da takvi slučajevi postoje i do sada, po važećem Krivičnom zakonu moglo je da se sudi za ratne zločine za sva dela iz glave DžVI Osnovnog krivičnog zakonika. Imate do sada dvojicu koji su osuđeni za ratne zločine u Prokuplju. Viši sud im je čak i pooštrio kaznu. Imate, koliko smo upoznati, u akciji "Sablja" uhapšenu dvojicu koja se nalaze u Novom Sadu, a koji se terete da su počinili neke ratne zločine u Ovčari.
Postavlja se pitanje, koliko još mislite da ima ratnih zločinaca kada predlažete donošenje ovog zakona, kada tražite da se osnuje sud za počinioce ratnih zločina, specijalni javni tužilac za ratne zločine i sve ono što je u zakonu još predviđeno od organa i organzazcija koji će učestvovati u istražnim radnjama i u samom suđenju. Ne verujem da biste to učinili ukoliko ima dvoje, troje, petoro ljudi. Verovatno znate koliko ljudi morate da osudite za ratne zločine. Karla del Ponte sama kaže da ima još 17 optužnica, a da se nijedan od tih 17 ne nalazi na teritoriji Republike Srbije, mada za Mladića često sumnjiči državne organe u Srbiji da ne žele ili nisu u mogućnosti da ga uhapse. Očigledno, on se ovde ne nalazi.
Dakle, ko su ti ljudi kojima ćete vi suditi i ko su ti ljudi koji će teretiti neke naše borce ili pripadnike policije da su učinili ratne zločine? Postavlja se pitanje, hoće li po ovom zakonu odgovarati i Hašim Tači, Haradina, Bajram Redžepi? Vi sada sa Redžepijem hoćete da razgovarate o budućnosti Kosova, sa Redžepijem koga je Nebojša Čović optužio da je skalpelom kao hirurg odrubio glavu, odsekao glavu jednom Srbinu, koji je inače bio član SRS i koji se zove Ivan Milošević. Da li ćete sa takvim čovekom da razgovarate o budućnosti Kosova i Metohije ili ćete takvog čoveka da privedete sudu, ovom ili onom, koji već postoji, a koji i sada može da sudi za ratne zločine?
Šta, u stvari, stoji iza ovog zakona? Pored toga da je potrebno da se srpski narod proglasi za zločinački i genocidni, da se izvrši zamena teza, jer Srbi su bili ti koji su bili predmet genocida, koji su rastrzani, sakaćeni, ubijani, klani i tome slično. Pored toga, to treba da posluži kao dobra potpora za uspeh tužbe za naknadu ratne štete Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv naše države. Vrlo dobro znamo da ste od protivtužbe odustali i da smo propustili sve rokove za protivtužbu, pa sada samo možemo da očekujemo kako će međunarodni sud pravde o tome odlučiti. Ovo bi bio još jedan dokaz više da mi tu ratnu štetu moramo da platimo.
Međunarodni sud pravde u Hagu, htela sam da podsetim ministra, a nije trenutno tu, takođe je osnovan od strane UN, pa evo Amerikanci traže od nas da potpišemo bilateralni sporazum po kome njihovi državljani neće biti odgovorni za ratne zločine. Štite ljudi svoje državljane, ništa normalnije od toga, ali zato mi treba sami sebe da optužimo, sami sebi još jedan krst da nametnemo i da potpuno iskrivimo istoriju.
To bi trebalo, pored toga, da predstavlja ovaj zakon kao i posebnu poruku mladim generacijama da se više nikada ne odazovu, ako ne daj bože bude trebalo, na vojni poziv na mobilizaciju i da stanu u odbranu otadžbine, jer jednoga dana mogu da budu predmet ovakvih improvizovanih i nameštenih procesa samo zbog toga što su učestvovali u odbrani svoje domovine, a kako - putem ovih izmišljenih i zaštićenih svedoka, kako ste to već samim zakonom predvideli.
Ako ste mislili da sudite svima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, postavlja se pitanje što ste do sada pustili one Albance, onih 1.900 Šiptara koje ste držali u našim zatvorima, i zašto im niste po važećem zakonu sudili. Njih ste pustili, a sada ćete da izmišljate neke zločince u Srbiji, i sada se samo postavlja pitanje koliko koja glava košta. Mali zločin, veliki zločin, srednji, koliko će para Amerikanci za to da daju i kome će da daju.
Mi znamo da je Miloševićeva glava imala jednu cenu, da Šljivančaninova ima drugu cenu. Ovde će očigledno biti velika trgovina srpskim glavama. Zaista bih htela da postavim pitanje, da li je moguće da niste svesni da preuzimamo krivicu na sebe i na srpski narod uopšte, za sve što se dešavalo na prostorima bivše SFRJ i koliko će nas to, ne samo materijalno, koštati? Imamo član 2. Zakonika o krivičnom postupku, u kome se kaže da krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu.
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Da, znači, samo po ovom zakonu. Već taj član 2. govori o tome da mi ne možemo da imamo nikakav drugi poseban zakon. Cilj zakona je, kako nam predlagač kaže, efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine. Postavlja se pitanje da li naši sudovi zaista nisu sposobni i dovoljno efikasni da mogu da sude za sva krivična dela koja su predviđena Krivičnim zakonikom. Postavlja se i pitanje - ako nisu sposobni, zašto ih ne osposobite?
Naslov samog zakona, koji kaže da će se suditi učiniocima ratnih zločina nešto je što nam prvo smeta, jer niko nije kriv dok se to pravosnažnom presudom ne dokaže, i valjda bi trebalo da stoji barem - osumnjičenih da su vršili krivična dela. Mnogo u ovom zakonu ima sličnosti sa Haškim tribunalom, pre svega pritvorska jedinica, neka nova terminologija. To je još jedan dokaz da vas oni teraju na donošenje ovog zakona, kako bi nam postalo sve normalno što se tamo u Haškom tribunalu dešava, pa još samo da se ad hoc pravila donose u zavisnosti od toga ko je na optuženičkoj klupi, i ne treba onda više da postoji Haški tribunal. Smanjili su troškove Ujedinjenim nacijama i Amerikancima, i neka sad sve ide o našem trošku.
Zatim, imate zaštićenog svedoka, neko vas optuži da ste učinili ratni zločin, bilo koji od ovih 19 krivičnih dela predviđenih u glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakonika, a vi ne znate ko je taj koji vas optužuje i nemate čak ni mogućnosti da se, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, suočite sa njim, što naši propisi naravno dozvoljavaju. Dakle, zaštićeni svedok, saslušanje putem video konferencijske veze, samo će vam još perike i ona inkvizitorska odora faliti, pa da to bude u potpunosti Haški tribunal, jer ja sam ubeđena da će se gospodin Batić potruditi da neki pravilnik i o tome donese i da ćemo onda imati Haški tribunal u Beogradu. Zakonik o krivičnom postupku se primenjuje, kako to u zakonu piše, i zaista ne znam šta je onda u pitanju, da ne možemo po važećim propisima da sudimo za individualna krivična dela, makar to bili i ratni zločini. Zašto nam je potreban poseban zakon?
Sudimo po Osnovnom krivičnom zakoniku, imamo Zakonik o krivičnom postupku, ovaj zakon nas upućuje na to, a onda imamo poseban zakon. Potpuna ludost, sem što imate taj politički cilj, odnosno što vam nameću taj cilj da sami sebe proglasimo zločincima i genocidnim narodom. Onih milion izbeglica zaboraviće za sva vremena.
Zašto se ovde traži posebno veće okružnog suda za suđenje osumnjičenima koji su vršili navodno ratne zločine? Zato što ste ubeđeni da neće svaki sudija pristati da sudi onako kako vi želite, neće pristati da na osnovu lažnih i izmišljenih svedoka ljude osuđuje na kaznu zatvora i do 40 godina. Onda morate da izaberete najgori ološ i najgori šljam, koji ćete dodatno tri puta više da platite i da mu još date beneficirani radni staž, kako bi radio ono što od njega očekujete. To je nečuveno.
To je nečuveno, i pored onog specijalnog tužioca koga smo izabrali za suđenja i za gonjenje učinilaca krivičnih dela koja se smatraju organizovanim kriminalom, sada ovog tužioca za ratne zločince, moraćemo da izaberemo još jednog specijalnog tužioca za izdajnike. Onog koji će goniti one koji su izdali srpske nacionalne interese. Da izaberemo još tog jednog, pa da zaokružimo celokupnu priču, i da vidimo koji će od njih trojice imati najviše posla.
Onaj prvi gotovo da više uopšte nema posla, jer ministar Mihajlović je izašao u javnost i rekao da više organizovanog kriminala u zemlji nema, samo su još neki koji su pucali na premijera Đinđića na slobodi. Ne znam koliko ih je pucalo. Očigledno je to bio vatromet. Njih još uvek nije uspeo da uhpsi, ali drugog organizovanog kriminala u zemlji nema. Ovaj neće imati šta da radi, jer sumnjam da ćete imati vremena da ovaj zakon sprovodite, a za ovog trećeg ćemo još da razmislimo nakon sledećih izbora, da li će to biti najpogodniji način za one koji su ovoliko upropaštavali ovu državu, da li će im se suditi po nekom specijalnom zakonu ili će to moći da se nekako uglavi u ove postojeće odredbe Krivičnog zakona.
Moram da kažem da nisam iznenađena da Demokratska stranka Srbije ovo smatra tehničkim zakonom i da je očigledno spremna da ga podrži, uz neke amandmane, pa sam se pitala, iz klupe sam pitala gospodina Panajotovića koja je razlika između DSS-a i DS-a, a on kaže - u jednom slovu. Ja zaista mislim da je razlika samo u jednom slovu. Ciljevi su vam isti. U metodama se malo razlikujete i mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da javnosti Srbije to, na sebi svojstven način, dokažemo i pokažemo.
Mi, poslanici SRS, smatramo da po važećim propisima može da se sudi za individualnu krivicu onima koji su učinili neki ratni zločin, ne sporeći da je moguće da tako nešto postoji. Protiv smo donošenja ovakvog zakona čiji nam je cilj apsolutno jasan kao i šteta koju će od ovakvog zakona i primenjivanja ovakvog zakona imati srpski narod, i ne bismo podigli ruku za izglasavanje ovog zakona makar nam to bilo poslednje.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, pošto Ljubodrag Grbić nije prisutan.