DEVETO VANREDNO ZASEDANJE, 24.06.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANJE

4. dan rada

24.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
         Poslednji amandman na član 23. zajedno su podneli narodni poslanici Vladimir Dobrosavljević, Dragan Šormaz i Vukosav Tomašević.
Predstavnik Vlade u ime predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Odbor za odbranu i bezbednost je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, te je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, u ime predlagača nije niko prisutan, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, a kako smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU PROTIV UČINILACA RATNIH ZLOČINA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević; Đorđe Mamula i Dragan Jočić; Dragan Todorović; Đura Lazić; Hranislav Perić; Joca Arsić; Rade Bajić; Rajko Baralić; Nebojša Jović; Dragan Jovanović; Ljubomir Mucić; Sreten Mitrović; Radojko Petrić; Dušan Cvetković; Branko Ružić; Golub Rajić; Jovan Todorović; Gordana Pop-Lazić; Zoran Krasić; Vjerica Radeta; Veroljub Arsić; Branislav Blažić; Branislav Vakić; Srboljub Živanović; Slobodan Janjić; Zlatan Jovanović; Nataša Jovanović; Petar Jojić; Stevan Kesejić; Ljubomir Kragović; Dragan Ljubojević; Lazar Marjanski; Dragan Pavlović; Milorad Mirčić; Vitomir Plužarević; Milovan Radovanović; Dragoljub Stamenković; i zajedno narodni poslanici Goran Cvetanović i Dragan Čolić.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim sve ovlašćene predstavnike, predsednike i zamenike predsednika da dostave, ako to već nisu učinili, prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, dr Vladan Batić, ministar pravde, želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Dragan Marković, po Poslovniku, izvinite, ministre, ne nego samo u prijavama za reč. Zahvaljujem. Izvolite.
Ministar pravde u Vladi Republike Srbije gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina. Verujem da imamo izuzetno značajan zakonski akt na dnevnom redu parlamenta Republike Srbije. Mislim da na ovaj način pokazujemo da je država Srbija stasala da sama može da procesuira ratne zločine. Jednostavno moramo da eliminišemo neke hipoteke prošlosti, da prođemo kroz katarzu koja znači priznanje da su neki naši sunarodnici ili neki naši državljani u naše ime činili zločine, da takođe kažemo da je sve ono što se događalo sa Haškim tribunalom jedno nužno zlo, nešto što niko nije želeo, nešto što je dug iz prošlosti, nešto što je aktuelna vlast morala da prihvati birajući između dva zla, saradnju sa Haškim tribunalom ili dalju izolaciju, dalje sankcije.
Birajući između pitanja sudbine nekolicine ili malog broja ljudi za određene postupke koji su činjeni ili nisu činjeni u prošlosti i u budućnosti svih građana države Srbije, mi smo, kao odgovorna vlast, morali da se opredelimo za ovo drugo. Dakle, Haški tribunal je nešto što je nametnuto, što nije niko želeo, što nije izraz ničije volje, simpatija ili ljubavi. Onaj ko vam ovo govori imao je dugu i neprijatnu prepisku, odnosno korespondenciju i konverzaciju sa Haškim tribunalom, sa glavnim tužiocem Haškog tribunala. Pitanje je da li smo kao država bili stasali da sami procesuiramo ratne zločine. Verujem da sada jesmo i da imamo kredibilan pravosudni sistem, da se sami uhvatimo u koštac sa tim nesrećnim hipotekama jedne ružne prošlosti.
Naravno, u zakonu je navedeno da će se procesuirati svi zločini, bez obzira na nacionalnu pripadnost i bez obzira na bilo kakav nacionalni predznak i bez obzira na vreme i mesto kada su oni počinjeni na prostorima bivše SRJ, pardon SFRJ, jer zaboravio sam kad je sve počelo. Dakle, ovo je nešto što je prihvaćeno i od predstavnika OEBS-a i Saveta Evrope i samog Tribunala, i verujem da će biti prihvaćeno sa razumevanjem od većine građana ove zemlje koji su imali rezerve, a moram vam reći da su ih imali i mnogi ljudi u vrhu aktuelne vlasti prema Haškom tribunalu i nekim manifestacijama koje su često asocirale da se tamo deli neka selektivna pravda. Bio sam jedan od glasnogovornika da je to tako.
Mi ne možemo menjati odnose u međunarodnoj zajednici. Ne možemo uspostavljati svoja pravila ponašanja, nemamo snage za to. Mi ne možemo prkositi Evropi, ne možemo prkositi SAD-u. Probali smo, loše nam se vratilo. Mi moramo brinuti o budućnosti građana ove zemlje i pogotovo o mladim generacijama, o budućim naraštajima, kako oni ne bi svoju sreću i svoju budućnost tražili u belom svetu na nekim dalekim meridijanima. Moramo hvatati kopču sa Evropom i svetom. Moramo se vratiti u porodicu evropskih istorijskih i civilizacijskih naroda i država, tamo gde nam je mesto. Moramo pokazati da prihvatamo evropske standarde i da smo dorasli da budemo u toj porodici evropskih država i naroda. Upravo ovaj zakon treba da bude manifestacija takvog opredeljenja.
Mislim da je ta tužna i nesrećna priča sa Haškim tribunalom praktično u nekoj meri bar privedena kraju, u pogledu podizanja nekakvih brojnih i budućih optužnica. Iskreno se nadam da ih neće biti, kao što se iskreno nadam da će aršini na tim terazijama pravde u Hagu biti isti za sve. Tamo se nalazi najviše ljudi koji su bili u vrhu političke vlasti u ovoj zemlji.
Možda to ne misle svi, ali sam tražio da se tamo nađu i albanski ratni zločinci, Tači, Čeku i Haradinaj, za koje odgovorno tvrdim da su najveći ratni zločinci u Evropi posle Drugog svetskog rata i da se tamo nađe, recimo, Alija Izetbegović. Te razgovore vodimo, te razgovore lično sam vodio od momenta kada sam preuzeo mesto ministra pravde. Nije to pitanje samo da se neko nađe na optuženičkoj klupi Haškog tribunala i da odgovara za zločin. Mi moramo težiti nekoj univerzalnoj pravdi, jer za svaki zločin se mora odgovarati. Kao što je govorio Ulof Palme - teror je uvek teror, zločin je uvek zločin, pa i onda kada su učinjeni tobož u interesu nekih viših ciljeva i viših interesa.
Dakle, to je ono što je naša zbilja i naša realnost sada. Zašto ovo pominjem? Ne samo, kažem, zbog njihove odgovornosti, nego zbog reperkusija koje država može imati iz te odgovornosti. Ako se tzv. OVK ili UČK tretira kao nekakva vojska za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu, onda je i budućnost Kosova diskutabilna. Ako se tretira kao jedna teroristička organizacija koja je počinila brojne ratne zločine, onda ona ne može imati adekvatan kredibilitet.
Identična je situacija po pitanju ratne štete na prostorima bivše BiH. Ne može samo jedna strana biti odgovorna, a druga tražiti realizaciju ratne štete.
Da se vratim na teren onoga što je danas pred nama u parlamentu. Dakle, ovo je prihvaćeno sa razumevanjem od svih zvaničnika evropskih institucija. Nadam se i od naših građana. I, osluškujući sve ono što haški optuženici ili potencijalni optuženici govore, svi bi oni, ako već moraju da se suoče sa grehovima iz prošlosti, a moram da vas podsetim, nažalost, Haški tribunal je ustanovljen Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, da Haški tribunal podrazumeva supremaciju njegovog zakonodavstva i njegovog postupanja nad nacionalnim zakonodavstvom i nad nacionalnim pravosuđem. To su determinante, to su parametri, sviđalo se to nama ili ne.
Sada se stiče mogućnost da sa punim kredibilitetom mi procesuiramo ratne zločine. Imaćemo, i to ovaj zakon predviđa, posebno tužilaštvo za ratne zločine, imaćemo posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za ratne zločine, posebnu pritvorsku jedinicu, posebnu službu MUP-a za gonjenje i istraživanje ratnih zločina. Nadam se da ćemo po aršinima pravde koje ćemo mi kreirati i sa tim potencijalnim zločinima i njegovim počiniocima izaći na kraj pred licem javnosti, po našoj proceduri i po našim zakonima.
To je nešto što je neminovnost, jednostavno, nije bio ničiji hir, ničija samovolja, nego jednostavno pitanje krajnje nužde. Onaj ko voli Hag, neka mu bude u kući. Nadam se da ćemo usvajanjem ovog zakona pokazati svojim građanima i svetu i Evropi da smo prošli kroz tu katarzu i da ćemo se sa svim problemima kao odgovorna država i odgovorna vlast sami suočavati. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Zakonodavnog odbora ili Odbora za pravosuđe? (Ne.)
Da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, poslanička grupa SSJ.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
...
Jedinstvena Srbija

Dragan D. Marković

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno se ide na to da svi Srbi koji su bili učesnici rata i svi koji budu bili na nekoj fotografiji sa puškom u ruci, odu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Beogradu. SSJ je predlagala da ukoliko postoji ratni zločin, da se svima sudi ovde u Srbiji i da se ovde vrše procesi. Mi smo jedina država na svetu, dame i gospodo, čije kompletno bivše političko, vojno i policijsko rukovodstvo se nalazi u Hagu! Da li smo mi to vodili osvajačke ratove, i kako su svi ti ratovi počinjali?
Umesto da se danas ovde raspravlja o problemima, kao što su žetva, suša, štrajkovi - sutra se očekuje 100.000 ljudi u Beogradu, nezadovoljnih radnika, 950.000 ljudi ne radi u Srbiji, 200.000 ljudi maja meseca nisu primili plate, penzije su smanjene, a narodnim poslanicima povećane plate za 15% - mi danas razgovaramo, dame i gospodo, o sudu koji će biti formiran u Srbiji, da svi oni koji su učestvovali u ratu budu ovde osuđeni.
S druge strane, ja se sećam šta je govorio gospodin Batić, da je on tražio da se Šiptari, Albanci uhapse, ali je to ostalo slovo na papiru. Do dana današnjeg, Albanci niti su formirali sud, niti su nekog Albanca, Šiptara isporučili, osim da ga je UNMIK i KFOR uhapsio. Ne znam koliko to naša Vlada i naš DOS ima obaveza prema tim ljudima u Evropskoj zajednici i prema Hagu, i šta smo mi to dobili.
Šta je to ratni zločin i genocid? Ko je doživeo ratni zločin i genocid? Srbi. Da li je ratni zločin kada se bombarduje RTS? Da li može državna televizija da ne radi za vreme rata, i dajte mi jedno sklonište gde može emisiona tehnika da se sakrije, a da radarski sistemi NATO pakta ne pronađu tu televiziju. Da li je genocid, odnosno ratni zločin kada se bombarduje voz u Grdeličkoj klisuri; da li je ratni zločin kada se bombarduje most u Varvarinu na pravoslavni praznik, pa kada su se ljudi vratili ponovo poginuo je veliki broj mladih ljudi na mostu. Da li je to ratni zločin?
Šta je genocid? Genocid je kada se jedna nacija protera sa jednog prostora na drugi prostor. Ko je doživeo genocid? Srbi. Koliko Srba se vratilo u Hrvatsku, Bosnu, na Kosovo i Metohiju? Veoma mali procenat. Hajde da se podsetimo, pošto je to najtazije, na Kosovo i Metohiju je došlo 200.000 Šiptara, Albanaca iz Albanije, koji nikada nisu živeli na Kosmetu.
Šta je sa onima što su ubijali srpski narod? Mi sada formiramo sud da osudimo sve one koji su ratovali. Vama je lako, gospodo iz DOS-a, vama koji ste pobegli za vreme rata, a moj sin je bio u vojsci 106 dana više za vreme rata. Lako je vama koji ste pobegli iz zemlje. Tamo ste pozivali NATO pakt da nas bombarduje, a šta je sa onima koji su mobilisani? Da li je neko smeo da odbije vojni poziv koji je dobio da mora da ide da brani zemlju? Zna se šta sa onima koji su bili u zemlji i odbili poziv, idu u zatvor. To je najveća nacionalna sramota od kada Srbija postoji, to što radite vi iz DOS-a. Neko će vas kleti zbog toga. Bog gleda šta vi radite.
Pustile ste 1900 Šiptara. Smejte se, smejte se, gospodo iz DOS-a. Predsedniče Odbora za poljoprivredu, smejte se, umesto da ste tražili ovde da se borite za poljoprivredu, vi se smejte. Pustile ste 1950 Šiptara iz srpskih zatvora.
Ovde čitam u jednoj tački zakona, poseban zatvor se pravi za ratne zločince i Srbe koji žive u Srbiji. Šta je sa tim ljudima koji su bili u tim zatvorima? Da, oni su šverceri, oni su prodavali mobilne telefone, prodavali cigarete, a ovi drugi koji su branili srpski narod, to su ratni zločinci. Oni treba da idu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Srbiji. To je sramota šta se radi!
U jednoj tački ovog zakona, u članu 4. se pominje da treba da se formira sud u Srbiji. Hrvatska je to uradila na vreme. Zaštitila je one koji su ubijali Srbe u Hrvatskoj, a sada su ih oni navodno osudili. Kada se bude Srbija osudila da plati kompletnu ratnu štetu, oni će od svoje vlade biti amnestirani. Nije problem što će neki pojedinac da bude u zatvoru, ali je problem što će naša unučad morati da plati kompletnu ratnu štetu koja je načinjena. Da li vidite šta se govori u Hagu? Tamo ne kažu Slobodan Milošević je pucao u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, nego kažu vojska, policija. Vojsku i policiju čini srpski narod.
Sada mi hoćemo da prikažemo da smo mi krivi za sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije. U članu 7, dame i gospodo, kaže se da svedoci mogu da budu i oni koji nisu trenutno na prostoru Srbije. Znači, oni koji se nalaze na Kosmetu, Albanci, oni koji se nalaze u Hrvatskoj, Hrvati, odnosno Muslimani, a da li ćemo mi da radimo po principu kao što to radi Haški tribunal. Da li ćemo raditi po tom principu?
Dalje, zaštićeni svedoci. Kakvi zaštićeni svedoci, nije ovo organizovni kriminal. Nema zaštićenih svedoka, kada je u pitanju ratni zločin. Neka izađe taj da vidimo i da kaže da je Mika počinio ratni zločin, ali zaštićeni svedok dobije ogromnu sumu para, ima svoj automobil itd, kao što to radite ovde ovih dana tako što potkupljujete ove poslanike. Ovo nije narodna volja. Ova skupština nije legitimna. Ova skupština ne predstavlja narodnu volju. Narodna volja nije da vi vladate sa Banetom Ivkovićem iz SPS-a, jer on je navodno iz Socijalističke narodne stranke. To nije narodna volja. Glasači Socijalističke partije, stranke srpskog jedinstva, Srpske radikalne stranke su bili protiv DOS-a i ne možete vi sada da ubedite narod Srbije da vi imate većinu, a ovaj zakon ćete izglasati i biće većina u ovoj skupštini.
Zašto ne raspišete izbore? Sve ove zakone, ne menja se ništa, sve je isto, samo njega nema. Mnogo je gore. Vi ne idete u narod, vi ovim vašim anketama želite da ubedite građane kako dobro žive, a građani vrlo dobro znaju kako žive. Tako da, dame i gospodo, ukoliko se ovaj zakon usvoji, svedoci će biti Šiptari, Hrvati, Muslimani, da pričaju o Srbima, a dajte mi jednog Šiptara da će svedočiti protiv nekog svog koji je činio ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Nema nijednog. Nijednog nisam video.
Poseban zatvor za Srbe, a iz tih zatvora su otišli svi Šiptari; a svi oni koji su učesnici rata, još ne daj Bože ako se bave politikom, ne moraju da budu predsednici stranaka, dovoljno je da budu predsednici mesnog odbora, ukoliko ima neka fotografija da su branili srpski narod, oni će otići u taj zatvor, odnosno sudiće im se.
Ovaj sud neće biti sud pravde. Ovaj sud će potvrditi tužbu Hrvatske i Bosne, što je tužila Srbiju, i ovaj sud će dati legitimitet Haškom tribunalu, koji je napravljen samo za Srbe. Onaj ko digne ruku i onaj ko glasa za ovaj zakon, on je protiv srpskog naroda.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Za reč se javio ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde ili ne želimo da se čujemo ili nećemo da se čujemo. Upravo je sve obrnuto od onoga što je rekao gospodin Dragan Marković. Prvo, ovo nije zakon samo za Srbe. To sam objasnio. Kada se pročita, vidi se. Drugo, ovaj zakon je upravo za to da se sudi ovde, a ne pred Haškim tribunalom. Treće, ovo nije zakon protiv svih pripadnika Jugoslovenske narodne armije ili snaga policije, nego zakon za proterivanje ratnih zločinaca. Oni koji su učinili ratne zločine, obrukali su hiljaduvekovnu istoriju, pre svega, srpskog naroda. To je nešto što nije bilo zapamćeno u našoj viteškoj istoriji. To je tako.
Ali, pitanje je, kada se kritikuje zakon, dajte alternativu. Pokušali smo da demonstriramo lažni prkos, inat, da ratujemo sa celim svetom. Koji je efekat toga? Izgubili smo suverenitet na Kosovu i Metohiji. Da se na vlasti zadržao bivši režim, mislim da bismo imali državni praznik - dan pobede nad NATO-om na Kosovu i Metohiji. Apsolutno sam siguran. Proglasili bi, kao nebrojeno puta do sada, svoje poraze za pobede. Dakle, hajde da budemo realni. Šut s rogatim ne može, mi smo u odnosu na situaciju u međunarodnoj zajednici jednostavno ono što narodna pesma kaže "Sirak tužni među vihorove".
I, ne vrede demagoške parole, priče o poslaničkim mandatima, a kad je Administrativni odbor, u kome DOS čini većinu, predlagao da mandati pripadaju koalicijama, neki su ustali protiv toga i rekli neka odluči Ustavni sud. Odlučio je Ustavni sud, sad ne valja ni odluka Ustavnog suda. Ne znam šta valja.
A, što se tiče izbora, bili su pre neki dan izbori u Ćićevcu, birači su pokazali kakva je njihova stvarna volja i sve se lepo vidi i sve se zna.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pošto su po Poslovniku sada na redu predsednici i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, a najmanje vreme je 10 minuta, određujem pauzu. Rad nastavljamo u popodnevnom delu raspravom u načelu u kojoj učestvuju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Hvala.
(Posle pauze.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Mamula (nije prisutan). Posle njega je narodni poslanik Miloš Lukić.
Narodni poslanik Miloš Lukić traži dodatno vreme za koncentraciju zbog zauzetosti na ustavnoj potkomisiji i biće mu dozvoljeno.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, umesto narodnog poslanika Miloša Lukića, a posle njega narodni poslanik Ljubodrag Grbić.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće podržati Predlog zakona koji je danas pred nama iz principijelnih razloga. Naime, u postojećem Krivičnom zakonu Republike Srbije obuhvaćena su i dela koja treba da se procesuiraju, kako vi to kažete, po Predlogu ovog zakona. Smatramo da su postojeći državnih organi, odnosno javna tužilaštva i okružni sudovi koji postoje širom Republike Srbije dovoljno sposobni da procesuiraju sve one koji budu optuženi za ratne zločine.
Međutim, ono što rukovodi poslanike SSJ da ne glasaju za ovakav predlog zakona, pored ovih procesnih primedbi, jeste i to što mi postavljamo pitanje da li mi u Republici Srbiji uvek treba, kako to narod kaže, da trčimo ispred rude? Da li samo mi, od država nastalih na teritoriji bivše SFRJ, treba da imamo ovakav poseban zakon i da li to znači da mi na ovaj način priznajemo da su samo pripadnici srpskog naroda činili ratne zločine?
To ne znači da mi iz SSJ smatramo da oni koji su činili ratne zločine treba da ostanu nekažnjeni, ali moram u svojoj diskusiji da istaknem jedan primer - da li je ratni zločin i šta je to ratni zločin ako su, recimo, pripadnici neke od jedinica, da li teritorijalne odbrane, da li milicije, da li regularne vojske, koji su bili napadani iz neke kuće, iz nekog objekta, škole, bolnice itd. i gde su ginuli njihovi drugovi, u osvajanju tog objekta odakle je pucano na njih primenili sva raspoloživa sredstva i uništili takav objekat, a u tom objektu su se nalazile žene, deca itd? Sigurno da će to biti tretirano kao ratni zločin jer su ubijene osobe koje nisu pripadnici tih oružanih snaga koje su napadale oružane snage Srbije. Da li je neko mogao da zna da se u tom objektu nalaze žene, deca, bolesni itd?
Kad na ta pitanja, gospodo koja predlažete ovakve zakone i procesuiranje ovakvih ratnih zločina, odgovorite, onda možete da očekujete od poslanika SSJ da vam daju podršku i da glasaju za ovakve predloge zakona.
S druge strane, dajte mi primer da su u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu i Metohiji formirani ovakvi sudovi, ovakva tužilaštva ili da je donet ovakav zakon. Kad izađete sa ovakvim činjenicama i kada nas ubedite da u ovakvim državama postoje ovakvi zakoni i da će biti procesuirani oni koji su ubijali neobučene srpske vojnike, srpsku nejač, žene, decu itd, onda možemo da vam damo podršku da ovakav zakon bude usvojen i da bude primenjen na teritoriji Republike Srbije. U protivnom, ne možemo vam dati.
Nemojmo da se povinujemo svemu onome što traže moćnici na čelu sa SAD. Vidite šta nam traže sada, da potpišemo bilateralni sporazum sa njima, da njihovi građani budu zaštićeni. Ucenjuju nas na sve moguće načine. Mi iz SSJ pitamo da li su građani SAD nadljudi, da li oni treba da budu zaštićeni u svakom pogledu, da oni ne odgovaraju za krivična dela za ratne zločine itd.
S druge strane, procesno gledajući, mi smo dali samo jedan amandman na ovaj zakon, smatrajući da pored javnog tužioca koga bira Narodna skupština Republike Srbije i njegove zamenike treba da bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog javnog tužioca. Mislimo da ništa manje značajna funkcija nije funkcija zamenika javnog tužioca, čak mislimo da je mnogo značajnija, jer upravo su oni ti koji prikupljaju dokaze. Ne može da prođe jedan dan da nas vi ne bombardujete sa nekim novim izrazima, pa ste nam već i glavu probili sa ovim "procesuiranjem". Ne znamo više šta to znači. Valjda su se vodili sudski procesi i ranije, pa to nije bilo procesuiranje, nego su to bili sudski postupci u postupku optužbi, dokazivanja, donošenja presuda, žalbi, donošenja konačnih presuda itd.
Jedno vreme, oko dve godine ste nas zamajavali sa onim transparentnim radom, a sada nas zamajavate oko dve godine sa procesuiranjem. Ne znam šta ćete dok ste na vlasti, ali valjda ćete vrlo brzo otići sa vlasti, izmisliti još da biste mogli da nas zamajavate u vezi sa time. Iz svega navedenog i rečenog Stranka srpskog jedinstva sigurno neće podržati ovaj predlog zakona, a vama - koji ćete glasati za ovaj zakon na kraju poručujem, stanite ispred svojih naslednika pa im objasnite sutradan zašto ste glasali i zašto ste podržali ovaj zakon koji je sigurno štetan za sve građane Srbije, a posebno za pripadnike srpskog naroda.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pre nego što dam reč predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa koji su se javili za reč, podsetiću vas na član Poslovnika 136. stav 1. koji, kao i u slučaju rasprave u pojedinostima, određuje redosled kojim se učestvuje u načelnoj raspravi i molim vas da sledeći put predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa zainteresovani za raspravu u načelu budu prisutni u sali kada im po Poslovniku sleduje pravo na reč.
Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS, a zatim narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.