Dame i gospodo, ne znam zašto se ministar predomislio za govornicom, no, ovo je zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i ono što je nelogično to je da ovde nisu imali predlagača zakona da obrazloži ovaj predlog zakona, u startu. Ministar Mihajlović verovatno ima preča posla nego da dođe u ovaj dom, da se obrati poslanicima, da obrazloži i ubedi poslanike da je ovaj zakon dobar, da ga poslanici prihvate.
Verovatno još uvek vitla onom "sabljom", ne znajući da se sabljom ne ide u Evropu, da su Turci...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite o sadržaju svog amandmana i da sadržajem svog govora poštujete Narodnu skupštinu. Nedopustivo je da u prvoj rečenici, nakon jasnog objašnjenja da ministar niti se predomislio, niti je iskazao nepoštovanje, a ja kao predsedavajući poštujem Poslovnik i dajem vam reč, ne govorite o sadržaju amandmana i da iznosite neistinite činjenice. Molim vas o sadržaju amandmana. )
... nekoliko puta pokušavali to da učine, pa nisu uspeli.
Što se tiče samog zakona, ono što nije logično u ovom zakonu to je status Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno uloga MUP-a u sportskim priredbama, odnosno obezbeđenju sportskih priredbi i manifestacija. Naime, ovde se u članu 8, moram malo da se vratim na član 8, nalaže organizatoru sportske priredbe da on obezbedi odgovarajuću redarsku službu ili da angažuje pravno lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja.
Pitam, ovde je predstavnik Vlade gospodin Batić, da li će mali klubovi moći da ovo finansijski izdrže, jer fizičko obezbeđenje privatnih preduzetnika ili drugih pravnih lica izuzetno mnogo košta. Recimo, utakmica Sartid - Crvena zvezda u Smederevu je utakmica visokog rizika. Verovatno će druge utakmice manjih klubova sa velikim klubovima u malim mestima biti utakmice visokog rizika. Da li će ti mali klubovi iz malih mesta, koji su izuzetno siromašni, da finansijski ovo izdrže, da obezbede redarsku službu da adekvatno spreči eventualne probleme na tim manifestacijama.
Što se tiče samog člana 14, ovaj član 14. se odnosi na utakmice, odnosno manifestacije visokog rizika i ovde stoji sledeće - na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice se, po pravilu, ne mogu prodavati u sportskom objektu na kome se sportska priredba održava, ili u njegovoj neposrednoj blizini, već samo na posebnim prodajnim mestima. Odobrenje za određivanje prodajnih mesta iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo.
Da ja vas pitam - kako ćemo obezbediti red na tim prodajnim mestima, posebnim, koje Ministarstvo odredi, ako znamo da ovde na "Marakani" ima više blagajni, više prostora, da je taj prostor lakše obezbediti i sad mi izmeštamo prodaju ulaznica tog dana negde u grad? Kako ćemo obezbediti sad prodaju ulaznica, odnosno red na tim prodajnim mestima u gradu, ako ne možemo to da uradimo na samom stadionu, a znamo svi da naši gledaoci, publika, najčešće karte kupuju upravo tog dana kad je utakmica.
Takođe, nije jasno zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje po ovom zakonu ima samo funkciju nadzora, određuje ta prodajna mesta. Ako ste sve svalili na organizatora, ako je on obavezan da obezbedi i samu sportsku manifestaciju, da obezbedi redarsku službu, da odredi prodajna mesta, zašto on ne određuje i prodajna mesta i ne obezbeđuje i prodajna mesta tog dana, za utakmice povećanog rizika.
Zašto to sada radi Ministarstvo? Ono što je nejasno, a tiče se kompletnog zakona, jeste da je najveći broj amandmana na ovaj predlog zakona upravo podneo narodni poslanik Nebojša Leković, pripadnik iste političke organizacije, odnosno stranke...
