Članom 18. Predloga zakona zabranjuje se prodaja alkoholnih pića na prilazima, u neposrednoj blizini i u sportskom objektu, tako kaže predlagač. Predlagač misli da na ovaj način može da spreči vandalizam. Ne sprečava se vandalizam, nego samo alkoholizam nekih ljudi koji možda u određenom trenutku nemaju bolje mesto gde bi popili koju rakiju ili koje pivo. Ali, na koji način to predlagač pokušava da spreči? Tako što praktično privremeno ograničava nekome ko se nalazi na putnom pravcu prema stadionu da obavlja delatnost.
Mislimo da ovim zakonom to ne može da se uradi, da je prekoračenje ovlašćenja i zato smo amandmanom gospodina Mirčića skrenuli pažnju da je moguća zabrana samo u sportskom objektu. Van sportskog objekta nije moguće, nije u skladu sa propisima da se zabrani, jer se na taj način zabranjuje vršenje delatnosti nekom ugostitelju koji se slučajno nalazi na putnom pravcu kojim bi možda navijači krenuli ka određenom stadionu. Ko određuje to? Određuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tu je centralni problem ovog zakona.
Mi smo dali jedan amandman koji je precizniji. Odnosi se na sve sportske objekte, na sve sportske priredbe, ne samo povećanog rizika nego i one obične, da kažu mirnodopske susrete gde se unapred rezultat možda i zna. Zato nas čudi da predlagač nije prihvatio ovo što je u skladu sa našim postojećim pravnim sistemom, ne remeti ničije pravo obavljanja delatnosti. Smatrali smo da je predlagač to morao da prihvati.
Moram da skrenem pažnju predlagaču, verovatno će oni čitati stenograme sa ove sednice, pa će biti u prilici da saznaju šta poslanici misle o članu 18. ovog predloga zakona - vandalizam se stvarno ne sprečava na ovaj način. Gospodin Mirčić je pokušao da objasni jednu stvar, da je to stvarno pitanje da li je to što se dešava na utakmicama, vandalizam. Pre svega, ne radi se o fizičkoj kulturi, ne radi se o učeničkom sportu, o rekreaciji, nego se radi o nečemu što mi pogrešno nazivamo vrhunskim sportom. Radi se o čisto profesionalnom obavljanju neke delatnosti, gde čovek koji ima sklonosti da dobro igra, barata loptom, želi da bude roba, želi da se nametne na tržištu. On je svoje telo i svoje sposobnosti dao na tržište. Znate i sami da se ostvaruju astronomski iznosi zbog prelaska iz jednog kluba u drugi klub. Naravno da vlasnici tih sportskih klubova teže ka tome da učine da sve to što se dešava na sportskom objektu gde se održava utakmica bude atraktivno i interesantno. Ima tu puno nameštenih stvari, puno glume, čitavog scenarija.
Vidite i sami, ako je neko od vas bio na utakmici "Zvezde" na "Marakani", video je. Organizovana je grupa ljudi, pali baklje, pravi one stvari, a vatrogasci preko puta čekaju. Kad izgori, on baci, onaj odmah stavlja... To je spektakl. Zbog toga ljudi dolaze. Neki na taj način zadovoljavaju svoje potrebe. One su sve dozvoljene dok ne ugrožavaju nekog drugog.
Mi se nalazimo upravo na tom terenu, da sankcionišemo kada to počne da ugrožava nekog drugog. Mi iz SRS upravo amandmanima ukazujemo na to, da ne prekoračimo, da ne odemo dalje, da ne prepustimo Ministarstvu unutrašnjih poslova da radi šta god hoće ovakvim odredbama. Mi samo amandmanima pokušavamo to da kažemo - stop posle ovog događaja, posle ovakvog ponašanja ili ovakvo ponašanje predstavlja ugrožavanje tuđe slobode, to je zabranjeno. To je svrha naših amandmana.
Uvažavajući činjenicu da je to jedan spektakl - da nije spektakl niko ne bi pravio doček naših košarkaša, vaterpolista itd. sa nekoliko stotina hiljada ljudi koji dođu da ih pozdrave, to su novi idoli, to su novi grčki bogovi sa Olimpa, to svi priznaju, to postoji, to je naša realnost - samo želimo da ga smestimo u nešto što je podnošljivo i ne ugrožava drugog. Smatramo da našim amandmanima dajemo samo doprinos da neko greškom i namerno našu decu ne naziva huliganima, jer ona nisu huligani i sportski objekti nisu mesta gde se leče frustracije.