Već je dosta rečeno i dosta argumentacije izneto što se tiče člana 5. predloženog zakona. Ja sam u ime SPS takođe podneo amandman kojim sam predvideo brisanje ovog člana. Argumentacija je u nekom delu već izneta i ne bih da je ponavljam, s tim što ne vidimo nijedan razlog da se uvede posebno tužilaštvo, da se na ovakav način bira; već smo rekli u članu 4. razloge zbog čega smo protiv ovog člana.
Takođe, naš amandman na član 15. je sled našeg amandmana na član 4. jer ne možemo u članu 4. tražiti konstituisanje tužilaštva, a da kasnije prihvatimo i način na koji će se ovo tužilaštvo konstituisati.
Naša argumentacija je da je sadržina ovog člana u neku ruku farsa koja se ovim zakonom želi ustanoviti. Dakle, prema predloženoj odredbi tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština, s tim da to lice kao i njegovi zamenici ispunjavaju određene osnovne uslove za izbor okružnog javnog tužioca i poseduju visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.
Takođe se dodaje da imaju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Koleginica Pop-Lazić je već nabrojala određene ličnosti koje su navodni stručnjaci za međunarodno i humanitarno pravo, a zaboravila je samo na eksperta Vojina Dimitrijevića, i ja sam mislio da će oni biti u sastavu ili pomoć ovom tužilaštvu, no, iz poslednjeg stava predloženog člana se vidi da po prestanku funkcije u tužilaštvu za ratne zločine javni tužilac, odnosno zamenik vraća se na dužnost koju je vršio u javnom tužilaštvu.
Ovaj poslednji stav govori o privremenosti ovog tužilaštva, o konstituisanju jednog organa koji je za određeno vreme, na određeni rok i koji bi trebalo da obavlja poslove kako je ovim zakonom predviđeno.
Ovde se uvodi još jedan institut, da sada menjamo odluku koju smo imali ranije i zakon koji smo imali ranije da Skupština bira tužioca, a Vlada imenuje zamenike. Ovde se predviđa ovim zakonom da Skupština bira ili imenuje tužioca, često se te dve stvari ovde mešaju, a da zamenike on sam imenuje. Još dalje se ide - njihove plate, njihove prinadležnosti i ostalo određuje ministar pravde, odnosno određuju se u posebnim uslovima, i onda se ovi ljudi dovode, koji su ravnopravni u vršenju svojih funkcija, zamenici i sam tužilac su potpuno ravnopravni. Tužilac u neku ruku vodi određenu politiku, a ovo su ljudi koji se bave operativnim poslom. Oni su znači dvostruko zavisni. Zavisni su od tog šefa koji treba da ih predloži ovde ili da ih izabere sam, a na drugoj strani se ne vidi ko tog tužioca predlaže.
U načelnoj raspravi smo istakli taj problem. Ovde je taj problem značajan i to je jedan od razloga zbog čega tražimo da se ovaj član briše, pored ostalih razloga koji su navedeni u načelnoj raspravi, a i u argumentaciji koju smo imali na prethodne članove.
Znači, postavlja se opravdano pitanje zašto se propisuju kriterijumi, ako se zna da će na ovu funkciju biti izabrana lica koja su već nosioci određenih funkcija u tužilaštvu, ako se kaže da će se vratiti nazad na svoje poslove u redove tužilaštva, da im se garantuje to po završetku i prestanku svoje funkcije znači da će se oni uzeti iz tih redova tužilaštva. Da li smo mi onda utvrđivali kriterijume koji su ovde potrebni o njihovim kvalitetima, o poznavanju prava, o poznavanju međunarodnog prava, o tome da imaju znanja i iskustva u oblasti međunarodnog humanitarnog prava. Zar to nisu imali ovi tužioci, iz kojih redova treba da se biraju, ako im se garantuje da će da se vrate na ta mesta i na te funkcije.
To je sve argumentacija koju smo izložili, pored ovog principijelnog razloga da već postoje tužioci i postoje okružni sudovi koji mogu da vode potpuno kompetentno posao, mogu da se bave ovom materijom i da sude eventualnim počiniocima ratnih zločina.
