Dame i gospodo, žao mi je što ministra nema, jer me je opominjao da ne slušam, ali znam šta će ministar ovde da priča, jer o ovome govori već nekoliko meseci, da će ovaj zakon da se usvoji. Nije bilo sporno. Međutim, kada je reč uopšte o ovom članu zakona, zašto smo predložili da se briše, moram da kažem i da podsetim, mi smo svih ovih godina govorili da smo protiv Haškog tribunala i da smatramo da je naše pravosuđe osposobljeno da sudi za zločine protiv čovečnosti. Koristim termin koji je zapisan u Krivičnom zakonu. Dalje, to smo učinili i za to imamo sposobne sudije, imamo sposoban sud.
Naravno, uvek je potrebno usavršavanje, i to nikada nije bilo sporno. Uvek je bila potrebna bolja tehnička opremljenost, ali je neophodno da se ljudima koji su optuženi i koji treba da budu optuženi za ratne zločine sudi ovde, pred našim domaćim pravosuđem. Prema tome, kada govorimo protiv ovog zakona, nemamo nikakve dileme da je naš politički stav da treba procesuirati sve optužnice, vezano za ratne zločine, ovde u zemlji.
Zašto predlažemo da se ovaj član briše i zašto smo protiv ovog zakona? Potpuno je jasno, jer ovaj zakon i ovaj član jednostavno polazi kao da je bombardovanje bilo juče, kao da zemlja nije postojala, kao da nikakav zakon nije postojao, kao da nemamo ni sudije, ni tužilaštvo, ništa, i da treba početi i praviti od početka. Kako moj drug kaže, prijatelj, čak se takoreći ovim članom i ovim zakonom ne rešava sudski postupak, ne rešava se sud, ne rešava se obrazloženje ili, bolje reći, krivično delo; rešava se samo ko će da tuži i ko je tužilac, i izdvajanje i dalje cepanje tužilaštva, kako bi lakše moglo da se utiče na tužilaštvo.
Kada imate deset tužilaca za deset različitih stvari, za organizovani kriminal, ratne zločine, za Marka, Janka, kišu, vodu, sunce, onda vi imate deset tužilaca, a od tih deset na pet ćete da utičete. Kada imate jednog, ako na njega ne možete da utičete ne možete ništa. U tome je suština.
A da je to tako, to smo čuli juče. Sedam godina sam bio zamenik šefa poslaničkog kluba i godinu dana šef poslaničkog kluba i nisam znao da mi je funkcija istražnog organa i da imam pravo da saslušavam ljude u Centralnom zatvoru. To nisam znao. Pogrešio sam, bio sam neuk, ne znam, nisam znao, ali to nisam zaista znao.
Kada dobijemo ovoliko javnih tužilaca sa raznim funkcijima i sa ovakvim obrazloženjem, onda će izgleda i svi poslanici početi da budu pomoćnici zamenika tužioca i da pišu prijave i da vode postupak. Šta se rešava? To je najmanje, cinkaroš, to je sitno, nego pomoćnici zamenika tužioca koji će u stvari da vode postupak i da pišu krivične prijave i da vode krivične prijave. To je razlika. Cinkaroš, to je sporedno. Šta se rešava ovim članom, čak i ovim zakonom? Ne rešava se krivično delo ratnog zločina i to da nismo mogli da sudimo. Sudili smo, prekjuče smo završili jedan proces za zločin protiv čovečnosti, protiv ove grupe, kada je reč o Prokuplju, a govorim o Srbima.
Ne znam ko je pustio onih 1.700, a ja sam lično gledao kasetu, video njihove izjave, pa ćete da kažete da ja tada nisam imao pravo, ali nisam mogao da verujem šta su govorili. Uši sekli, ne mogu da ispričam sve šta su radili ovde, jer bi bilo toliko ogavno. Kada bih ispričao šta su oni na video kaseti rekli, šta su radila ta dva brata, puštena u onoj grupi od 1.900 oslobođenih.
Zašto njima nismo sudili za ratne zločine? Nismo imali zakon. Nije tačno, imali smo Zakon o krivičnom postupku, imali smo Glavu DžV, i imali smo gde se kaže da se sudi svima onima koji učine delo zločina protiv čovečnosti. Nije tačno, nismo imali to pre toga, pa zbog toga nismo predvideli u zakonu. Imali smo predviđeno u zakonu, da sudimo za zločine protiv čovečnosti. Ovim zakonom se ništa od toga ne rešava. Sudiće se upravo po tom članu i po tom zakonu, samo će postupak voditi neki novi tužilac. Ovo bi moglo da se zove ne za ratne zločine, nego zakon o državnom tužiocu za ratne zločine. U tom slučaju bismo onda mogli da pričamo da li ovaj zakon može ovako da funkcioniše ili ne.
