DEVETO VANREDNO ZASEDANjE, 25.06.2003.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DEVETO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

25.06.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Deveto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (načela) (2003)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Zaključujem načelni pretres i, saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na naziv zakona, naziv Glave I "Uvodne odredbe" i član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 1. i na naziv zakona i naslov iznad člana 1, tražeći da se brišu. Razlozi za to su što već sam naziv zakona upućuje na to da se zakon odnosi na organizaciju i nadležnost državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, prejudicirajući unapred da je neko izvršio ratni zločin i da je ratni zločinac, ne uvažavajući osnovnu ustavnu postavku da niko nije kriv dok se pravosnažnom presudom ne oglasi krivim, pa je stoga, ukoliko je Vlada i htela jedan ovakav zakon, on morao da se odnosi na osumnjičene da su izvršili ratne zločine.
    Mi smo vam u načelnoj raspravi dali mnogo argumenata u prilog tome da je ovaj zakon suvišan u našem pravnom poretku, da je to jedan politički zakon i da će naneti veliku štetu našoj državi, smatrajući da ste zakon doneli pod pritiskom međunarodne zajednice i posebno Haškog tribunala. Očigledna je volja poslaničke većine da se zakon donese. Posledice se neće odnositi samo na poslaničku većinu, već na celokupnu srpsku javnost, odnosno na sve građane Srbije i naravno na državu Srbiju. O tom potom, imaćemo prilike da to vrlo brzo vidimo i da se suočimo. Onda, ko će snositi odgovornost za ovakvu politiku.
    Pored toga, članom 1. je predviđeno da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom. Član 2. Zakonika o krivičnom postupku nas upućuje da krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu, misli se na Zakon o krivičnom postupku, a ne na neki poseban zakon, kao što je ovaj zakon.
    Ministar je pokušao da nas ubedi da će po ovom zakonu moći da odgovaraju i Tači i Haradinaj, zaboravio je Bajrama Redžepija koji bi morao da potpadne pod jurisdikciju ovakvog jednog suda koji će biti očigledno formiran, ali nije nam rekao da li će i Norac i Ante Gotovina takođe moći da odgovaraju po ovom zakonu, ili će pred ovim specijalnim sudom po ugledu na Haški sud odgovarati samo Srbi, i to na osnovu svedočenja nekih za koje onaj osumnjičeni neće znati ni ko su ni kako se zovu ni odakle su, dakle, lažnih svedoka, putem video konferencijske veze kakva više nigde u svetu ne postoji. Da li će Solana moći da odgovara po ovom zakonu i na osnovu ovog zakona za NATO bombardovanje 1999. godine?
    Postavlja se pitanje zašto moramo da donesemo ovaj zakon, ako imamo Osnovni krivični zakon koji predviđa u Glavi DžVI krivična dela na koja se ovaj zakon i odnosi. Nije tačno ovo što je ministar rekao, da mi doskoro nismo imali krivična dela predviđena kao ratne zločine. U Glavi DžVI su krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava koja su uostalom i predmet ovog zakona, 19 krivičnih dela od 1993. godine, neka predviđena još 1990. godine, samo su kazne menjane 2001. godine. Prema tome, nikakva nova krivična dela se ne uvode i ovaj zakon se odnosi na krivična dela iz Glave DžVI Osnovnog krivičnog zakona.
    (Predsedavajuća: Da li koristite i pet minuta kao zamenik predsednika poslaničke grupe?)
    Vidite kako su Italijani uhvatili, negde u inostranstvu, državljanina Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, pilota Šišića, i osudili ga na kaznu zatvora od 40 godina zbog krivičnog dela koje su kvalifikovali kao ratni zločin, jer je oboren jedan helikopter u vreme NATO bombardovanja, kada je u avionu bilo i državljana Italije. Naša država, naravno, ništa nije učinila po tom pitanju. Mi nismo ni smatrali da je on ratni zločinac, bilo je ratno stanje, on je imao komandu da to uradi. Bila je zabrana leta, ali oni su jednostavno došli do čoveka, uhapsili ga, osudili i završili posao što se njihove javnosti tiče.
    Hoćemo li mi da tražimo ekstradiciju Norca ili Gotovine iz Hrvatske, da im sudimo po ovom zakonu? Sumnjam. Ne verujem da je naša Vlada spremna na ovako nešto. Pokazala je svoj stav prema ratnim zločincima onog momenta kada je pustila iz zatvora 1.900 Šiptara, kojima je mogla, na osnovu postojećeg zakona, Krivičnog zakona, da sudi i osudi ih za ratne zločine i dokaže u postupku koji je redovan pred našim sudovima da su činili ratne zločine.
    Ne treba nama, izgleda, sud koji će suditi ratnim zločincima. Nama treba sud koji će suditi određenom broju Srba koji su učestvovali u odbrani svete srpske zemlje, svog naroda, ne bi li međunarodna javnost saznala da je u Srbiji osuđeno toliko i toliko ljudi za krivična dela genocida ili za bilo koje krivično delo koje se smatra ratnim zločinom, i to će, naravno, biti odlična potpora za postupak koji se vodi pred međunarodnim sudom pravde u Hagu za naknadu ratne štete koju Bosna i Hercegovina i Hrvatska traže od naše zemlje. Koliko je pametno da ovo uradimo? Mi smo pokušali da vas ubedimo i pokušaćemo kroz obrazlaganje amandmana da vas ubedimo još jednom da to ne treba da činimo.
    Ponavljam, ne smatramo da ne postoji mogućnost da ima individualne krivične odgovornosti i da je moguće da je neko počinio neko delo koje se može okvalifikovati kao ratni zločin, i to može da se dokaže u redovnom postupku i pred redovnim sudovima, ali na ovakav način i sa ovakvim zakonom nije dobro da se radi. Posledice će biti katastrofalne i neće se odnositi samo na našu generaciju, nego na mnoge generacije koje dolaze iza nas.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Amandman na isti član 1. podneo je narodni poslanik Dragan Todorović.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li ćete koristiti i vreme kao ovlašćeni predstavnik? Kao zamenik predsednika, u redu.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, naš generalni stav prema ovom zakonu jeste da on nije prihvatljiv sa stanovišta našeg pravnog sistema i zbog toga smo podneli amandmane da se svi članovi ovog predloga zakona brišu. Naime, član 1, kako se može videti, predviđa da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom.
    To, shvaćeno ovako kako piše, pretpostavlja da naša država i naš pravosudni sistem, niti naši pravi organi gonjenja nisu do sada imali mogućnost da gone eventualne počinioce ratnih zločina, što nije tačno. Nije tačna tvrdnja uvaženog gospodina ministra, koji nažalost više nije u sali, da onaj ko glasa protiv zakona jeste za to da se u Hagu vode postupci protiv učinioca ratnih zločina. Praksa pokazuje drugačije.
    U našoj zemlji su već povedeni postupci protiv počinilaca ratnih zločina. Ti postupci se vode. Ukoliko je bilo evidentnih pritisaka na sud i organe gonjenja, na tužilaštva, moralo je da se pristupi većim i jačim merama obezbeđenja lica koja rade u tim organima, da se na taj način zaštite od tih pritisaka. Uopšte nije potrebno donositi poseban zakon, konstituisati nove državne organe, a da pri tom već svi preduslovi postoje da se i okružna tužilaštva, da se okružni sudovi bave pitanjima progona eventualnih počinilaca ratnih zločina.
    Zbog toga je suvišno da se članom 1. uređuje obrazovanje posebnih organa za gonjenje, odnosno otkrivanje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina. Smatramo da je već moguće da naša država procesuira eventualne počinioce ratnih zločina. Smatramo da za to ne treba da bude nadležan Haški tribunal. Mi smo za to da se samo poštuju odredbe Osnovnog krivičnog zakona (ranije Krivičnog zakona SRJ) i Zakona o krivičnom postupku, takođe, Zakona o javnom tužilaštvu. To je suština našeg stava. Zbog toga smo predložili da se ovaj član 1. briše.
    Ponoviću još jednom, apsolutno ne stoji tvrdnja da onaj ko je protiv ovog zakona jeste za Haški tribunal. To je neistina, blago rečeno.
    Postoje sve pretpostavke za procesuiranje eventualnih počinilaca ratnih zločina i to je jedina istina. Onaj ko misli drugačije, laže pre svega sebe.
    Dalje, moram da kažem da je i ovo jedan od dokaza da se ovakav zakon donosi iz političkih razloga, ne iz pravnih, jer postoje pravni preduslovi za gonjenje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, ali postoji politički pritisak koji se vrši na aktuelnu DOS-ovsku vlast u našoj zemlji, koja će još samo malo biti vlast, da pristupi konstituisanju posebnih organa i da prizna da MUP, javno tužilaštvo i pravosuđe do sada nije gonilo počinioce ratnih zločina.
    Takođe, iz ovog može da se vidi jedna kontradiktornost koja se iz izlaganja gospodina ministra mogla čuti. Da li smo ovim zakonom mi dovedeni u situaciju da krivično gonimo strane državljane i da li će takva situacija biti prisutna onda kada se eventualno usvoji ovakav zakon? Čisto sumnjam da će aktuelna vlast pristupiti krivičnom gonjenju bilo kog stranog državljanina.
    Ovo je zakon koji će omogućiti da se mi, tačnije DOS-ovska vlast predstavi kao spremna na političke kompromise i na prihvatanje uslova ili pritisaka koji dolaze iz inostranstva. Nažalost, neki se smeju, ali tako je bilo i kod Zakona o organizovanom kriminalu, a nakon mesec dana videli smo da ste sve usvojili ono što ste rekli. Ruku na srce, ako koza laže, rog ne laže, stenogrami su tu, pa pročitajte. Ko ne veruje, videće. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, zamenik predsednika poslaničke grupe SPS.
    ...

    Zoran R. Anđelković

    Dame i gospodo, žao mi je što ministra nema, jer me je opominjao da ne slušam, ali znam šta će ministar ovde da priča, jer o ovome govori već nekoliko meseci, da će ovaj zakon da se usvoji. Nije bilo sporno. Međutim, kada je reč uopšte o ovom članu zakona, zašto smo predložili da se briše, moram da kažem i da podsetim, mi smo svih ovih godina govorili da smo protiv Haškog tribunala i da smatramo da je naše pravosuđe osposobljeno da sudi za zločine protiv čovečnosti. Koristim  termin koji je zapisan u Krivičnom zakonu. Dalje, to smo učinili i za to imamo sposobne sudije, imamo sposoban sud.
    Naravno, uvek je potrebno usavršavanje, i to nikada nije bilo sporno. Uvek je bila potrebna bolja tehnička opremljenost, ali je neophodno da se ljudima koji su optuženi i koji treba da budu optuženi za ratne zločine sudi ovde, pred našim domaćim pravosuđem. Prema tome, kada govorimo protiv ovog zakona, nemamo nikakve dileme da je naš politički stav da treba procesuirati sve optužnice, vezano za ratne zločine, ovde u zemlji.
    Zašto predlažemo da se ovaj član briše i zašto smo protiv ovog zakona? Potpuno je jasno, jer ovaj zakon i ovaj član jednostavno polazi kao da je bombardovanje bilo juče, kao da zemlja nije postojala, kao da nikakav zakon nije postojao, kao da nemamo ni sudije, ni tužilaštvo, ništa, i da treba početi i praviti od početka. Kako moj drug kaže, prijatelj, čak se takoreći ovim članom i ovim zakonom ne rešava sudski postupak, ne rešava se sud, ne rešava se obrazloženje ili, bolje reći, krivično delo; rešava se samo ko će da tuži i ko je tužilac, i izdvajanje i dalje cepanje tužilaštva, kako bi lakše moglo da se utiče na tužilaštvo.
    Kada imate deset tužilaca za deset različitih stvari, za organizovani kriminal, ratne zločine, za Marka, Janka, kišu, vodu, sunce, onda vi imate deset tužilaca, a od tih deset na pet ćete da utičete. Kada imate jednog, ako na njega ne možete da utičete ne možete ništa. U tome je suština.
    A da je to tako, to smo čuli juče. Sedam godina sam bio zamenik šefa poslaničkog kluba i godinu dana šef poslaničkog kluba i nisam znao da mi je funkcija istražnog organa i da imam pravo da saslušavam ljude u Centralnom zatvoru. To nisam znao. Pogrešio sam, bio sam neuk, ne znam, nisam znao, ali to nisam zaista znao.
    Kada dobijemo ovoliko javnih tužilaca sa raznim funkcijima i sa ovakvim obrazloženjem, onda će izgleda i svi poslanici početi da budu pomoćnici zamenika tužioca i da pišu prijave i da vode postupak. Šta se rešava? To je najmanje, cinkaroš, to je sitno, nego pomoćnici zamenika tužioca koji će u stvari da vode postupak i da pišu krivične prijave i da vode krivične prijave. To je razlika. Cinkaroš, to je sporedno. Šta se rešava ovim članom, čak i ovim zakonom? Ne rešava se krivično delo ratnog zločina i to da nismo mogli da sudimo. Sudili smo, prekjuče smo završili jedan proces za zločin protiv čovečnosti, protiv ove grupe, kada je reč o Prokuplju, a govorim o Srbima.
    Ne znam ko je pustio onih 1.700, a ja sam lično gledao kasetu, video njihove izjave, pa ćete da kažete da ja tada nisam imao pravo, ali nisam mogao da verujem šta su govorili. Uši sekli, ne mogu da ispričam sve šta su radili ovde, jer bi bilo toliko ogavno. Kada bih ispričao šta su oni na video kaseti rekli, šta su radila ta dva brata, puštena u onoj grupi od 1.900 oslobođenih.
    Zašto njima nismo sudili za ratne zločine? Nismo imali zakon. Nije tačno, imali smo Zakon o krivičnom postupku, imali smo Glavu DžV, i imali smo gde se kaže da se sudi svima onima koji učine delo zločina protiv čovečnosti. Nije tačno, nismo imali to pre toga, pa zbog toga nismo predvideli u zakonu. Imali smo predviđeno u zakonu, da sudimo za zločine protiv čovečnosti. Ovim zakonom se ništa od toga ne rešava. Sudiće se upravo po tom članu i po tom zakonu, samo će postupak voditi neki novi tužilac. Ovo bi moglo da se zove ne za ratne zločine, nego zakon o državnom tužiocu za ratne zločine. U tom slučaju bismo onda mogli da pričamo da li ovaj zakon može ovako da funkcioniše ili ne.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Narodni poslaniče, niste dali amandman na naziv zakona, nego na član 1. Bilo bi dobro da i u raspravi govorimo o sadržaju amandmana.
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Srpska radikalna stranka je u ovom amandmanu tražila da se briše član 2, kao što tražimo da se i ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure i da se više nikada niko ne seti da je bio na dnevnom redu. Ako pogledate šta je napisao predlagač u članu 2, onda vidite da postoje mentalni problemi u odnosu na naziv zakona. Zašto?
    U članu 2. predlagač ukazuje da se radi o krivičnim delima iz Glave DžVI Osnovnog Krivičnog zakona, a to su krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Ako već to radite, onda je u naslovu zakona trebalo da kažete da je to zakon o organima, ali protiv čovečnosti i međunarodnog prava, a ne počinilaca ratnih zločina, jer tako je nešto izbegao čak i Haški tribunal.
    Kada je Savet bezbednosti formirao Haški tribunal, on je dao jedan veliki dugačak naziv tom tribunalu, ali nigde nije upotrebio reči ratni zločin, nego teške povrede humanitarnog prava itd. Čuo sam ovde da će da se sudi i strancima. Zašto da sudimo strancima, kada su oni već bili osuđeni? I Klinton je bio osuđen, i Bler je bio osuđen u odsustvu, a neki su bili osuđeni ovde na bazi vođenog postupka i njihovog prisustva, pa ste doneli Zakon o amnestiji, a Koštunica potpisao pomilovanja, pa su neki otišli ni krivi ni dužni, a radi se o delima iz te Glave DžVI.
    Kaže gospodin Batić da ovim zakonom treba da prikažemo novo stanje svesti. Mi smo uvek bili svesno orijentisani. Naša odlika je upravo normalna svest, zdrava sredina. Nas bije glas. Ti su došli 5. oktobra, o kojima je gospođa malopre dobacila. Stalno se pokušava da se nešto što je devijantno prikaže kao normalno i put ka Evropi.
    Kaže da treba da sledimo Evropu i evropske standarde. Kada je ta Engleska povela postupak protiv nekog svog vojnika zbog događaja? Kada je Francuska vodila postupak protiv nekog svog vojnika, pripadnika Legije stranaca? Kada je Italija vodila postupak protiv nekog svog vojnika? Amerika je vodila samo protiv jednog majora u Vijetnamu. Nikada više. Primenimo te standarde.
    Ko to u Evropi ima poseban zakon za suđenje učiniocima eventualnih krivičnih dela ratnih zločina? Niko. Čak i Nemačka nema taj zakon kao poseban. Ima samo poseban zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, gde isporučuje strance, nikako svog državljanina. To stoji u njihovom zakonu, stoji u obrazloženju njihovog ministra koji je to morao da obrazlaže. Ko će da sudi Nemcima u Nemačkoj što su prekršili svoj Ustav pa bombardovali Srbiju 1999. godine?
    Glava DžVI ima 19 krivičnih dela. Od toga 6 krivinih dela su mirnodopska krivična dela. Da vas podsetim, uzimanje talaca, međunarodni terorizam itd. Ako idemo po značaju pojma ratnih zločina, samo 12 krivičnih dela postoji, više nego ceo statut Haškog tribunala. On ima samo tri člana o krivičnim delima. Kodifikacija koja je izvršena 1977. godine je samo odraz onoga što postoji u našem pravnom sistemu, a to su i Ženevske i Haške konvencije, koje se tiču oružanih sukoba, koje su kompletno sadržane u svim našim krivičnim postupcima.
    Zašto poseban organ? Kaže, na taj način ćemo da izbegnemo pritiske. Ne, na taj način ćemo da napravimo tri Haška tribunala u Beogradu.
    I, onaj koji je za ovaj zakon, on je za formiranje jednog suda koji će biti nehumaniji nego Haški tribunal. Zašto? Jer će Haški tribunal sa svojim presudama da bude matrica za serijsko izricanje 2000 presuda ovde. Kada izađe neko iz Vlade, pa kaže da ovde možda ima desetak ljudi kojima treba suditi, zašto da se pravi poseban sud za 10 ljudi. Ne, nego ovim sudom želi da se dokaže da je instalisan kriminal. Zato mi ne dozvoljavamo da se formira ovaj poseban sud i vi koji dižete ruku za ovaj zakon, vodite računa o tome da pogrešno aplaudirate. Nemojte da pravite sud protiv svoje dece.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Ako gospođa predsedavajuća ne primećuje što je njena dužnost, da u sali nema više od 40 poslanika, možda je iluzorno da mi to reklamiramo.
    Dame i gospodo, u prilogu ovom amandmanu i pokušaju Srpske radikalne stranke da vas argumentovano ubedimo da ne stoji ono što nam je ministar u obraćanju nakon završene rasprave u načelu rekao, i da razlozi za donošenje ovog zakona nisu neki evropski i svetski standardi koje mi treba da usvojimo, nego upravo obrnuto, da mi stvaramo jedan presedan pod pritiskom međunarodne javnosti ili možda nas oni doduše i ne pritiskaju mnogo nego naša Vlada želi da bude toliko servilna da čini i ono što čak međunarodna zajednica nije ni pomislila da treba da uradi.
    Možda je problem u Vladi, a ne u međunarodnoj zajednici kojoj Vlada želi da se dodvori. Amerikanci, kako je moj kolega Krasić rekao, ne samo da nisu nikada sudili svojim državljanima za ratne zločine, sem u jednom slučaju, nego traže sada....
    (Predsedavajuća: Narodna poslanice, izvinite. Ja vas molim da isključite mobilne telefone u sali na sednici Skupštine. To je nedopustivo.)
    ... da potpišemo sa njima bilateralni sporazum, da njihovi državljani ne mogu da odgovaraju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu za izvršene ratne zločine. Šta to govori? To govori u prilog onome što mi tvrdimo, da taj standard koji navodno postoji u svetu, postoji samo u glavama članova Vlade Republike Srbije, i nigde više. Što je najtužnije, mi ćemo verovatno kao država takav bilateralni sporazum sa Amerikom potpisati, ali ćemo zato formirati posebno veće, krivično veće u Okružnom sudu koje će suditi za navodne ratne zločine.
    Smanjićemo troškove koje UN imaju za suđenje u Haškom tribunalu. Ovo što u Hagu ima završiće se kao postupak do 2008. godine. Sud će se rasformirati. Mi ćemo nastaviti da se o svom jadu zabavljamo. Dodatne troškove ćemo imati po ovom zakonu i to zaista nisu mala sredstva, a nepotrebna su, jer su, ako ih i ima, mogla da se usmere upravo na poboljšanje rada postojećih pravosudnih organa.
    Ako nam samo za jedan kvartal treba ovde negde oko 250 miliona dinara, vidite koliko će nam trebati iduće godine, pa će se to, verovatno, i povećavati. Apetiti rastu. Oni koji budu radili u tom veću i ovi tužioci dodatno će ucenjivati Vladu što se troškova tiče, a pitaj boga oca koliko će koštati plaćanje tih izmišljenih svedoka i navodno oštećenih.
    Vlada Srbije još jednom ima šansu, evo dok se ne završi rasprava u pojedinostima, da povuče ovaj sramni predlog zakona i da omogući našim pravosudnim organima da rade u skladu sa postojećim Krivičnim zakonom i u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, da ne idemo na štetu svoje države, a ukoliko istraju u ovome snosiće svu odgovornost, naravno ne samo političku, videćemo kakvu još, u budućnosti za štetu koju će sigurno prouzrokovati čitavoj državi i građanima Srbije.