Reč ima narodni poslanik Slađan Mijajlović. Nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Ja ću da branim ministra. Nema nikakvih problema. Ovaj zakon, što kažete da ide na ruku nezaposlenima, niste tu u pravu. Ne ide na ruku nezaposlenima! Pročitali ste da  će biti uslova za nova zapošljavanja znači radite na ekonomskom i socijalnom planu. Ne vidim nijednu kategoriju, nijedan uslov, nijedno ostvarenje kako može da bude ekonomski i socijalni razvoj kada se primeni ovaj zakon.
Slažem se da je usklađen sa evropskom konvencijom i najvećim standardom Evropske unije. Ne kažem da nije. Primenjivost tog zakona, ovde na našoj teritoriji, veoma je teška. Jako mnogo ima nezaposlenih, jako mnogo firmi koje su u teškim uslovima. Agrar nam je na nogama. U agraru mnogo ljudi ostaje nezaposleno. Sigurno je jasan zakon na kome je baziran ovaj zakon. Negde se omanulo. Negde ima velikih propusta. To je sigurno. Da nije tako, drugačije bi to bilo.
Nemojte gledati samo da li radi fabrika lekova. Mi znamo da radi i da ima najveći prihod itd. Gledajte gde radi poljoprivreda i ostale kategorije i ostale grane poljoprivrede. Slažem se da služba za zapošljavanje treba da bude moderan i brz servis. Verovatno postoji to. Kod nas to ne može da bude.
Taj zakon bi mogao da se primenjuje kada bi drugi zakoni bili kako treba, i kada bi se primenili ovde, da nam je krenula privreda, sigurno ne možete reći da naša privreda radi. Ministar Pitić kaže da mi nemamo privredu. Ne radi nam privreda. Ili stoji ili je usporena, nešto joj nedostaje. Čuli smo podatak da je gospodin guverenr, koji nije guverner Narodne banke Srbije, nismo ni imenovali Narodnu banku Srbije, niti imamo guvernera, da je negde u Engleskoj oročio pare, dve milijarde i dvesta miliona. Šta će onda ova skupština? Ministre, vi ste na vlasti. Vi ste ministar, vi odgovarate. Odakle nama Narodna banka Srbije? Kad ne znate vi, ko treba da zna?
Đelić priča jedno, Dinkić drugo, a privreda je u kolapsu. To je činjenica. Izjavili ste da lekari mogu da budu zidari! Babić kaže da ste to figurativno rekli. Slažem se ja Babiću, ali slušajte me ne mogu da dozvolim da inžinjeri čiste ulice. Ja sam inženjer, i ne mogu da čistim ulicu.
Ovaj zakon morate, ako ste ministar, da povučete, da doradite, jer ima dosta nedostataka. Trebalo je da odete da vidite rudare koji štrajkuju. Jedna parola kaže - Babiću, 7.800 radnika je proterano sa posla. Traže ostavku Kori Udovički. Ja se potpuno slažem da Kori Udovički mora da da ostavku iz više razloga. Mora da podnese ostavku iz moralnih razloga; mi radikali podneli smo predlog za njenu smenu, i ako ne da ovde u Skupštini, daće noćas ili sutra ujutru u kabinetu i na ulici.
To i vas ministre čeka. Vi ste vođa jednog sindikata. Ovaj gospodin koji je bio vođa drugog sindikata kaže - ko je protiv zakona, taj je protiv rada. Ja sigurno nisam protiv rada i dosta radim. Taj ko je to rekao, taj nikada nije zasukao rukave. Taj nikada nije zaradio ovo što sam ja zaradio. Zato predlažem da povučete ovaj zakon i verovatno, kada bude glasanje da ćete ga vi izglasati.
Ima nekih liberala koji nisu učestvovali na izborima! U ovoj skupštini treba da sede samo poslanici koji su učestvovali na izborima, a onaj ko ima stranku neka ide na izbore pa neka osvoji.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, posle njega narodni poslanik Dušan Ilić, nije u sali, a ako ne bude onda je posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je još jedan zakon kojim se pokušava da se izvedu radikalne promene u oblasti radnog zakonodavstva. Prvi korak u tom pravcu u Srbiji je učinjen usvajanjem Zakona o radu, Zakona koji ne štiti zaposlenog.
Ovaj predlog zakona je protiv nezaposlenog lica, tako da radikalne promene teku u negativnom smislu i ne mogu da se složim sa konstatacijom da se ovim zakonom stvaraju uslovi za brže zapošljavanje, podsticanje zapošljavanja i zadovoljavanja potreba poslodavca za novim zapošljavanjem, za skraćivanjem i pojednostavljivanjem administrativne procedure.
Nezaposlena lica, prema Predlogu zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti smatraju se osobe od 15 do 65 godina života, ukoliko traže posao i spremne da odmah rade, i nalaze se u evidenciji nezaposlenih. Odredbom člana 5. stava 1. Predloga zakona predviđeno je da se nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra redovan učenik, student više škole, penzionisano lice i zemljoradnik koji obavlja zemljoradničku delatnost i obavezno osiguran po osnovu katastarskog prihoda.
Nije sporno da navedena lica, uključujući zemljoradnike koji obavljaju zemljoradničku delatnost, ne treba smatrati nezaposlenim kako je predloženo. Međutim, članovi zemljoradničkog domaćinstva, koji su školovanjem stekli određeno zanimanje od III do VIII stepena stručne spreme i nisu se zaposlili ili su bili zaposleni, pa su ostali bez posla, prema citiranom stavu 1. člana 5. ne smatraju se nezaposlenim, pošto su osigurani kao članovi zemljoradničkog domaćinstva po osnovu katastarskog prihoda.
Ocenjujem da je ovakav pristup prema ovoj kategoriji nezaposlenih u Srbiji, nekoliko stotina hiljada lica, potpuno neshvatljiv i necelishodan, imajući u vidu činjenicu da je u njihovo školovanje, pored ličnih sredstava porodice uložena velika društvena sredstva. Srbija nije tako bogata da se odriče stručnih radnika, samo zato što potiču, odnosno što su članovi zemljoradničkog domaćinstva. Osigurani su po osnovu katastarskog prihoda, ne svojom voljom, već zbog toga što je sistemski zakon tako uređen i to treba promeniti.
Nezaposleni koji duže čeka zaposlenje u smislu ovog zakona je lice koje se vodi na evidenciji duže od dve godine. Predloženo rešenje je restriktivnije, nego što je to u slučaju u mnogo razvijenijim zemljama. U razvijenom svetu smatra se da privremena nezaposlenost preraste u trajnu kada nezaposleno lice čeka duže od tri godine. Poslodavac koji zasnuje radni odnos nezaposlenom, koji duže čeka na zaposlenje suficitarnog zanimanja i za čijim zanimanjem ne postoji ili postoji mala potreba zapošljenja na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom može da ostvari subvenciju.
Smatram da ovakva formulacija nije dobra, i zato tvrdim da treba da ima pravo na subvenciju, a ne može da ostvari subvenciju.
Odredbom člana 91. stava 3. i 4. Predloga zakona predviđeno je da je nezaposleni dužan da svakog radnog dana u vreme utvrđeno sporazumom iz člana 14. stav 3. ovog zakona zaključenog sa Nacionalnom službom, odnosno u vreme evidentirano kod Nacionalne službe, u skladu sa dogovorom, (stav 4.) bude jedan sat na određenoj adresi koju prijavi Nacionalnoj službi.
Ovako preambiciozno formulisanje ove odredbe rezultat je prevelike želje da se nezaposleni učini odgovornim za svoje zaposlenje; jer za to vreme dok su nezaposleni da im onemogući bilo kakvu aktivnost.
Međutim, polazeći od stanja nezaposlenosti u Srbiji na kraju 2002. godine, 904.494 lica nezaposleno; a od toga 480.352 lica čeka na zaposlenje preko dve godine, a 80.000 lica ostvaruje pravo na novčanu naknadu. Predloženo zakonsko rešenje je nerealno i neprimenljivo u praksi.
Naime, prema članu 14. Predloga zakona Nacionalna služba je dužna da, u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona, zaključi sporazum o uslovima, postupku i merama za njihovo zapošljavanje sa preko 500.000 nezaposlenih, koji se vode na evidenciji nezaposlenih duže od dve godine i oko 80.000 do 100.000 korisnika novčane naknade; i takođe utvrđeno sporazumom svakog radnog dana nezaposleni treba da ostvari kontakt sa određenom službom u cilju njegovog zapošljavanja. Tome treba dodati preostala nezaposlena lica do 904.000 koja po dogovoru sa službom takođe svakog radnog dana treba da kontaktiraju po istom osnovu.
Postavlja se pitanje da li predlagač zakona ima predstavu kakva bi to Nacionalna služba bila koja bi mogla da pravilno i suštinski primeni sve odredbe i ostvari očekivane efekte?
Odredbom člana 93. stav 3. i 6. Predloga zakona predviđa da se nezaposleni briše sa evidencije ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora o privremenom i povremenom obavljanju poslova (stav 3.), odnosno da je posle devet meseci na evidenciji nezaposlenih, odgovarajuće zaposlenje svako ponuđeno zaposlenje (stav 6.) .
Neprihvatljivo je i potpuno neshvatljivo da se nezaposleni koji je prinuđen da prihvati svaku mogućnost da radi, makar i privremeno i povremeno, bez ugovora i plaćenih doprinosa, kako bi obezbedio minimum egzistencije za sebe i svoju porodicu, kažnjava tako što se briše sa evidencije. Posledice takvog rada treba i može da snosi samo poslodavac koji odlučuje o tome da li će nezaposlenog da zaposli ili samo radno angažuje, da li će zaključiti ugovor, odnosno isplatiti mu zaradu.
Pored toga, rešenje predviđeno u stavu 6. člana 93. potpuno je neprihvatljivo i suprotno Konvenciji broj 168 MORA koja predviđa da se primenom politike zapošljavanja obezbeđuju određene garancije, između ostalog, da će postojati slobodan izbor zaposlenja, bez diskriminacije i da će svaki radnik imati mogućnost za dobijanje posla koji mu odgovara za korišćenje na tom poslu svojih kvalifikacija i talenata. Zbog kratkoće vremena zahvaljujem se na pažnji.

Izlaganjem narodnog poslanika Nebojše Jovića utrošeno je vreme na raspolaganju poslaničke grupe SPS, te je poslednji prijavljeni govornik narodni poslanik Dušan Ilić i izvinjenje zbog previda i tvrdnje da niste u sali. Izvolite.

Poštovane kolege, gospodine ministre, nažalost par stotina metara od ove zgrade ljudi štrajkuju. Štrajkuju prvenstveno zbog toga što Elektroprivredu Srbije treba podeliti, u stvari Ministarstvo ima ideju da podeli Elektroprivredu Srbije na više organizacionih jedinica i zaposleni su, prosto rečeno, u strahu da će ostati bez posla. To je glavni razlog zbog koga ti ljudi štrajkuju.
I ono što je potvrda naše kritike koju upućuje DSS, to je da se u ovom zakonu prvenstveno obrađuje i pažnja usredsređuje na "voljnu nezaposlenost". A kao što vidimo u ovom periodu tranzicije a pogotovo kada govorimo o vremenu koje je pred nama, a to znači period rekonstrukcije velikih društvenih sistema, upašćemo u probleme koji se uglavnom odnose na "nevoljnu nezaposlenost".
Zbog toga je veoma štetno što se na jedan ovako veoma restriktivan način sankcionišu ljudi a njih je skoro oko milion u zemlji Srbiji koji ostaju bez posla. Nažalost po podacima Saveznog zavoda za statistiku u oktobru prošle godine u jednoj porodici bilo je zaposleno 0,86 osoba. To je podatak koji je zaista alarmantan i tolika nezaposlenost zaista strahovito opterećuje naše društvo.
Međutim, stimulativne mere koje su neophodne srpskoj privredi a i našem društvu ovim zakonom nisu regulisane. Stimulacije za zapošljavanje i samozapošljavanje veoma su male i to iz jednog prostog razloga tj. nema investicija. Neće ni biti investicija dok ne bude bilo sveopšteg ambijenta pogodnog za investiranje u našu državu.
Pokušava se kroz jedan simboličan način, uvođenjem javnih radova, rešiti taj problem. Međutim, mislim da je Ministarstvo koristilo jedan rogobatan naziv s obzirom da je veoma površno uređena ta oblast i ja pretpostavljam da je Ministarstvo mislilo na neke sezonske radove. Znači, radove koje bi organizovala lokalna samouprava. Sigurno da kroz svega nekoliko članova u ovom zakonu ne može se urediti jedna tako značajna oblast kao što su javni radovi, a pogotovo ne možemo očekivati javne radove "nju dilovskog" tipa, s obzirom da investicija velikih u ovoj zemlji nema i da su budžeti prazni.
Ozbiljni javni radovi "nju dilovskog tipa" prvenstveno se sprovode onda kada su budžeti puni. Ali, i tada se postavlja pitanje na koji način će biti izvršena selekcija radnika i na koji način će nadležni organi naterati koncesionara, npr. na nekom putu koji gradi da zaposli određeni profil i određene ljude? To su ukratko one najoštrije zamerke na ovaj zakon.
Moje kolege su mnogo više govorile o tome pre mene ali ona najosnovnija i najveća zamerka je to što jednostavno ovako restriktivan zakon ne možemo donositi u ovako lošem privrednom ambijentu, u trenutku kada investicije u ovu zemlju ne dolaze i u vreme kada su budžeti prazni. To je osnovna zamerka i bilo bi dobro da zbog toga ovaj zakon sačeka neko drugo vreme. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Da, izvolite, reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik poslaničke grupe DSS pa narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, govorili smo mi iz DSS-a zašto nije vreme za donošenje ovog zakona i zašto ova problematika sada nije najvažnija nego treba da se rešava u neko drugo vreme. Kada smo već došli do toga da imamo zakon na dnevnom redu, u ovih 10 minuta ću da pokušam da govorim o samom zakonu s obzirom na to da smo kao poslanička grupa odlučili da ovaj zakon ne vredi popravljati amandmanima. Ukazaću na osnovne slabosti samog teksta zakona po našem mišljenju:
Prvo, u osnovnim odredbama i onome što daje praktično oblast delovanja zakona daje se jedno obrazloženje na kraju, odnosno Vlada je obrazložila da se po ustavnom osnovu garantuje sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešća u upravljanju. Već ovo kao ustavni osnov dovoljno govori da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom.
Drugo je pitanje da li je i ova ustavna odredba koja je očito anahrona, u skladu sa vremenom u kome živimo, ali to opet pokazuje da i po tom osnovu nije vreme za donošenje jednog ovakvog zakona. Još jednom ću pročitati - sloboda rada, toga nema, bilo je možda nekada pre 20 godina; slobodan izbor zanimanja - toga nije bilo a po ovome ga neće biti još i više; učešće u upravljanju - zamislite, učešće u upravljanju, i Vladu nije sramota da to navodi kao ustavni osnov za donošenje ovog zakona.
Takođe, u članu 8. je čitav jedan pasus prepisan iz Ustava, kao što je to bio član 13. Zakona o radu, koji smo usvojili decembra 2001. godine. Potpuno nepotrebno je prepisivanje rešenja iz Ustava, koja samim tim ne moraju da se navode u zakonu.
U članu 4. kod definicije nezaposlenog, nova kategorija: nezaposlenim se smatra i ona osoba koja traži zaposlenje posredstvom Nacionalne službe, odnosno agencije za zapošljavanje ili se neposredno obraća poslodavcu radi zaposlenja. Potpuno neprimenjivo. To mogu samo oni koji žele da rade na crno, da se zaposle negde na moru, da prodaju sladoled ili tako nešto. Da li može jedna ozbiljna vlada ovakvu odredbu da stavi i da tako definiše lica koja su u stvarnom životnom problemu i da ih na takav način tretira?
Takođe, u istom članu 4. kaže se: "Poslodavac je dužan da nezaposlenom sa kojim je obavio razgovor o zaposlenju, na osnovu prijavljene potrebe o zapošljavanju ili na inicijativu nezaposlenog koji aktivno traži zaposlenje, izda odgovarajuću ispravu kojom će potvrditi dan, čas i mesto obavljenog razgovora o zapošljavanju". Kada sam govorio da, pored nezaposlenih, pored radnika, i poslodavci neće mnogo dobiti ovim zakonom, upravo sam mislio na ovaj stav zakona. Pazite, molim vas: poslodavac je dužan da izdaje potvrdu o obavljenom razgovoru osobi koja je kod njega došla, zakucala na vrata i pitala ga da li u njegovoj firmi, preduzeću ima posla. Potpuno suludo, potpuno smešno.
- Poslovi zapošljavanja. Ovo su sad već ozbiljnije stvari. Sporazum između Nacionalne službe i nezaposlenog, pa definicija čekanja, gde se govori o tome da nezaposleni koji duže čeka ili nezaposleni koji ostvaruje pravo na novčanu naknadu i Nacionalna služba zaključuju sporazum o uslovima, postupku i merama za njegovo zaposlenje. Sporazum se zaključuje u skladu sa ovim zakonom itd. i definiše da je lice koje duže čeka na zaposlenje u stvari lice koje je nezaposleno duže od dve godine.
Po evidenciji Zavoda za tržište rada, na evidenciji nezaposlenih su lica koja na posao čekaju duže od dve godine - 491.490 lica. Da li je ovaj zakon sprovodiv? Kako će Nacionalna služba za zapošljavanje da ispiše u nekom normalnom vremenu i da ponudi nezaposlenima 491.000 ugovora? Potpuno neprimenjivo.
- Ponuda izbora lica od strane Nacionalne službe. "Ako na evidenciji Nacionalne službe postoji nezaposleni i zaposleni koji traži promenu zaposlenja, a koji podjednako ispunjavaju uslove koje je odredio poslodavac za zasnivanje radnog odnosa, Nacionalna služba će poslodavcu ponuditi izbor nezaposlenog". Šta ako je neko zaposlen van struke po ranije ponuđenom poslu preko strane Nacionalne agencije? Šta ako je neko prihvatio posao u nižem stepenu stručne spreme, a kasnije dolazi ponuda za posao u njegovom stepenu stručne spreme, a Nacionalna agencija taj posao nudi onome ko je imao više strpljenja, normalno i više materijalnih sredstava, pa čekao taj posao? Potpuno nepravedno!!
Onda, odredbe vezane za donošenje i sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja. To je jedno kratko poglavlje koje i nije trebalo da stoji u zakonu, ali se tiče strategije i politike Vlade, pre svega nadležnog Ministarstva.
Ti popularni programi i mere APZ (aktivne politike zapošljavanja), za njih je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara. Iz doprinosa se za sprovođenje tog programa izdvaja 6,9 milijardi dinara, a od toga 85% novca ide za naknade nezaposlenih, za ono pravo koje imaju na osnovu osiguranja. Ta cifra od 6,9 milijardi dinara, koju će prihodovati Zavod za zapošljavanje, odnosno u budućnosti Nacionalna agencija, čini mi se da je bila prenaduvana i u vreme donošenja budžeta i finansijskih planova agencija za obavezno osiguranje, a sada se pogotovo vidi da ta cifra nije realna. Iz toga može da se zaključi da će sva sredstva ići, praktično, za naknade. Znači, sredstava za aktivnu politiku zapošljavanja, praktično nema.
Da se ne poredimo samo sa razvijenim zemljama, to neki put nije umesno. Možemo da se poredimo sa zemljama u tranziciji, gde zemlje u tranziciji iz našeg okruženja izdvajaju za zapošljavanje od 2%, pa čak do 5% bruto nacionalnog dohotka, dok je kod nas izdvajanje za zapošljavanje na jadnom nivou od 0,7% nacionalnog dohotka.
Kada se vide te cifre, one najbolje pokazuju situaciju. Sve ovo što je ministar predvideo u članu 31. to je samo spisak lepih želja, zamazivanje očiju i to je neostvarivo.
Nacionalna agencija, kao nosilac zapošljavanja, novo pravno lice - Nacionalna služba za zapošljavanje, zamenik zavoda za tržište rada. Kakva je bila potreba za uvođenjem Nacionalne službe za zapošljavanje? Promena imena, ne mnogo toga više.
Ako smo možda hteli neku ozbiljniju reformu, trebalo je deo politike osiguranja za slučaj nezaposlenosti, znači, ono što se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu posle ostanka bez posla, odvojiti od onog dela koji se tiče aktivne politike zapošljavanja. Ranije je to bilo rešenje, a i ovog puta se u zakonu predviđa da će Nacionalna služba raditi i jedno i drugo. Znači, s jedne strane, će biti tržišna organizacija koja će, u konkurenciji sa privatnicima koji ulaze u posao nalaženja posla i zapošljavanja, biti na tržišnoj utakmici i u samom tom tržišnom okruženju nuditi posao nezaposlenima, a s druge strane, biti jedna parabudžetska ustanova, odnosno jedan klasični zavod za osiguranje, kakav je i penzioni fond, kakav je i Zavod za zdravstveno osiguranje. To su dve stvari koje su do sada funkcionisale u praksi, ali ako hoćemo stvarnu tržišnu reformu, to tako nije moguće uraditi. Iz tog razloga, ne vidim kakva je bila svrha promene naziva Zavoda za tržište rada u Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Što se tiče konkurencije i tržišta između agencija za zapošljavanje, uvedeni su i privatnici. Međutim, njima je onemogućen rad, jer sve dozvole idu preko Ministarstava. Nije se vodilo računa o potrebama lokalne samouprave da se te agencije registruju i na nižim nivoima vlasti. Sve ide preko Ministarstva: dozvole za rad daje Ministarstvo, ispiti se polažu u Ministarstvu. Postavlja se pitanje kome je to u interesu? Takva birokratizacija je možda bila samo u vreme državnog, a ne čak ni društvenog vlasništva, u vreme nekog, možda i staljinističkog sistema.
Znači, pored ovih razloga koje je DSS navela zašto neće glasati za zakon, a to su razlozi koji se tiču nedostatka programa Vlade i Ministarstva za zapošljavanje, i mnogi razlozi i članovi zakona govore o tome da ni taj koncept koji je Vlada želela nije dobro primenjen i nije sproveden kroz zakonske norme. To su dodatni razlozi zbog kojih DSS ne može da podrži ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

 Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice poslanici, SPS smatra da Predlog zakona o kome danas raspravljamo nije dobar zakon, da je reč o jednom lošem zakonu, o jednom po sadržaju restriktivnom zakonu, koji će po posledicama biti poguban po nezaposlena lica. Ovaj zakon će, ako bude usvojen i primenjen, izazvati brojne negativne posledice po jednu ogromnu armiju ljudi koja će ostati bez posla, a posle toga će izazvati i brojne negativne posledice po stanje u društvu.
Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži različita organizaciona rešenja koja objektivno nisu bila potrebna. On ima odredbe koje su par edžcellence demagoške, ima odredbe koje su neprecizne, koje su voluntarističke, koje daju osnovu za različita tumačenja po pravilu na štetu nezaposlenih.
Ovaj zakon se zove Predlog zakona o pravima nezaposlenih lica i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a jedina veza sa zapošljavanjem postoji u naslovu ovog zakona. Zakon bi suštinski trebalo da se zove "zakon o smanjenju prava nezaposlenih lica". Reformski zakon svakako nije, ne štiti prava nezaposlenih, naprotiv, ali to će se videti kasnije kada budemo prokomentarisali sadržaj.
Mislim da je ovo jedan od retkih zakona o kojem smo raspravljali u protekle dve i po godine, a da je od strane predlagača bilo izrečeno toliko hvalospeva. Doduše, ministar Đelić je kada je bio Zakon o ekstraprofitu pričao o tom zakonu kao o svetskom čudu, a sada posle godinu dana vidimo ne samo da nije dao očekivane efekte, nego je bio krajnje politički i jednostrano orijentisan. Sudbina ovog zakona će sigurno biti negativna.
Šta zaposleni misle o sličnim, tzv. reformskim zakonima vidi se ovih dana na ulicama, a kada se sazna kakvo smanjenje prava ovaj zakon nosi nezaposlenim licima možemo i predvideti reakciju ljudi koji će ovih dana ostati bez posla. Zašto kažem ovih dana ostati bez posla? Mislim da kontekst primene ovog zakona moramo sagledati i u okviru stanja u privredi Srbije, a stanje u privredi Srbije je jako teško.
Naime, politika Vlade Republike Srbije u protekle dve i po godine u oblasti privrede praktično ne postoji. Postoji jedno stihijno delovanje zakona tržišta, a posledice toga su katastrofalne i ogledaju se na svakom polju. Postoji konstantan pad proizvodnje i to već više meseci, a sada već možemo reći i dve godine. Taj pad proizvodnje je naravno statistički vrlo dokaziv i ne treba uzimati sve one podatke koji se koriste od strane različitih institucija, koje se bave ovom problematikom. Pad industrijske proizvodnje će dovesti do daljeg pada i onako redukovane stope rasta u zemlji.
Objektivno, ono malo ljudi što radi i prima skromne lične dohotke, njihova kupovna moć je jako slaba. Životni standard pada i ne vidi se uopšte da će stanje u privredi zemlje biti dobro. Od obećanih donacija nema ništa, privatizacija ne ide na način na koji je to bilo obećano. Spoljnotrgovinski deficit je sve veći i veći, a iznos sve manji i manji! Znači, sve ono što je bilo zacrtano kao neka stopa ekonomskog rasta, kao uslov razvoja društva nije dalo očekivane rezultate.
Zašto je ovo bitno? Ovaj zakon će biti primenjen na jednu ogromnu armiju nezaposlenih lica. Prema zvanično objavljenim podacima u Srbiji je krajem maja radilo 1.759.837 ljudi, a nezaposlenih je već bilo oko milion. Najtragičnije po našu zemlju je to što se broj zaposlenih i nezaposlenih skoro izjednačuje. Ministar Milosavljević je juče dao jednu izjavu da u odnosu na broj ljudi koji rade 84% je primilo lični dohodak za mesec maj, 16% nije, a tih 16% je 282.000 ljudi koji nisu primili lični dohodak za maj. Kada se uzme ovaj milion nezaposlenih i očekivani broj ljudi koji će ostati bez posla, a prema različitim procenama čak ljudi iz Ministarstva, kreće se od 400.000 do 700.000, videćemo, pošto je u pitanju jedna ogromna armija ljudi i sada dolazimo do primene ovog zakona, i šta će biti jedna praktična posledica ovog zakona. Ovaj zakon će praktično dovesti do toga da će se fiktivno smanjiti broj lica na tržištu rada, ali ne zbog povećanog zapošljavanja, već zbog jednog prostog skidanja sa evidencije nezaposlenih.
Pri tome veliki broj nezaposlenih lica ostaće bez novčane nadoknade kao jedinog izvora prihoda u porodici. Promene Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koje su usledile od 2000. godine, pa naovamo, permanentno donose smanjivanje prava nezaposlenih lica. Moram podsetiti da su prve promene zakona izvršene 2001. godine i tada su ukinuta mnoga prava nezaposlenih lica, kako za visinu naknade tako i za dužinu vremena za koje se ta naknada isplaćuje. Sadašnjim Predlogom zakona ova tendencija se nastavlja. Pri tome se vodi restriktivna evidencija nezaposlenih tako da se obezbeđuje stalno smanjenje broja lica koja se vode na evidenciji, a koja ostvaruju određena prava i predviđaju se sve manje i manje naknade za sve kraće vreme.
U uslovima kada naša privreda slabo radi, a pomenuo sam dosta elemenata: kada se smanjuju proizvodnja i promet, kada se vrši vlasnička transformacija preduzeća koja sa sobom nosi stalno iskazivanje viškova zaposlenih, kada se u firmama uvode stečajevi i po tom osnovu povećava broj nezaposlenih lica, evidencija lica koja traže zaposlenje i po tom osnovu očekuju socijalnu zaštitu je sve osetljivije pitanje. Ovaj zakon vidi da će to biti sve bolnije pitanje i po nezaposlene i po društvo, a odgovora nema.
Rigoroznijim uslovima u vođenju evidencije ostvaruje se cilj ovog zakona da se broj registrovanih lica smanji i tako prikrije stvarno stanje u oblasti zaposlenosti, a time država oslobodi obaveza bez obzira na položaj ljudi koji su bez posla i njihovih porodica. Uz to, navodno, u cilju ukidanja sive ekonomije, zaposleni se na ponižavajući način dovode u pasivnu situaciju da se na njima svakodnevno vrši kontrola da li nešto rade dodatno ili pasivno sede kod kuće kraj telefona u očekivanju poziva Nacionalne službe za zpošljavanje. Na taj način im se onemogućava da suštinski prežive.
Pri tome je važno uočiti da stope izdvajanja svih zaposlenih i države u Fond za zapošljavanje nije smanjivan, niti je sada prisutan takav predlog. To suštinski znači da svim zaposlenim svakog meseca i dalje se uzima određeni procenat za slučaj materijalnog obezbeđenja kod nezaposlenosti, ali kada bi došli u takvu situaciju trajanje obezbeđenja bilo bi kratko i sa malom osnovicom u odnosu na prosečnu zaradu.
U ovakvim uslovima, koji postoje, nameće se utisak da država smanjuje prava, smanjuje naknadu i dužinu zaštite, a pri tome stvara bolje ekonomske uslove za rad i za zapošljavanje. Znači, nije cilj zaštita građana za vreme privremene nezaposlenosti, nego da se prisilno administratiranjem brzo skinu sa evidencije bez obzira na njihovu sudbinu. Jedini mogući izlaz je prisiljavanje svih, a naročito nezaposlenih preko 50 godina, bez obzira na znanje, iskustvo i stručnu spremu, na javne radove koje će država, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava raspisati.
Razlika koja se jasno uočava u koncepciji predloženog teksta zakona i prethodnog Zakona je u organizaciji i u uređenosti poslova u vezi sa traženjem posla. U starom Zakonu poslove vezane za zapošljavanje radila je državna služba kao dobro organizovana i uređena mreža tržišta rada, povezana čvrsto sa Vladom, pri čemu Vlada, vodeći ukupnu ekonomsku i socijalnu politiku, utvrđuje stepen doprinosa za zaposlene i poslodvace. U sadašnjem Predlogu zakona u prvom delu, i to oko 100 članova, preterano se raščlanjuje i na nov način predstavlja posao dajući ga Nacionalnoj službi, ali i privatnim agencijama za zapošljavanje.
Uvođenje privatizacije u ovaj osetljiv posao i u ovo vreme tranzicije, koje doživljavamo, može dovesti do pristrasnosti prijavljivanja za traženje posla na obe strane, do poskupljenja obavljanja samih uslova, čime ostaje manje sredstava za naknadu.
Pošto je isteklo vreme i ovo sam govorio kao šef poslaničke grupe i u ime poslaničke grupe, predložili smo jedan veliki broj amandmana i kroz te amandmane pokazaćemo svu pogubnost i loša rešenja ovog zakona.
Kada smo već kod amandmana moram u ime poslaničke grupe SPS da kažem jednu stvar, koja je bila predmet zabune na matičnom Odboru i koju je pomenuo kolega koji je danas u ime Odbora govorio. Naime, poslanici Socijalističke partije Srbije su u novembru mesecu prošle godine i u februaru, a i sada podneli određen broj amandmana. Nažalost, videli smo pre neki dan da su naše bivše kolege, isključeni članovi Socijalističke partije Srbije, potpisali te naše amandmane kao svoje. To je jedna sramota, profesionalna i lična. Malo je što su nam ukradeni mandati, nego nam se sada kradu i amandmani.
Ja moram...
(Predsedavajuća: 11 minuta. Molim narodne poslanike bez komentara. Vas molim da poštujete vreme.)
... to da kažem jer smo imali jednu situaciju... moglo bi se i razumeti da dvojica od tih poslanika, koji su u međuvremenu prešli u tu fantomsku poslaničku grupu, da oni potpišu te amandmane jer su bili poslanici i u februaru, mi imamo dokaze, ali za ostale stvarno je sramota i pokazuje nivo morala koji postoji kod tih ljudi.