Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan potreban broj narodnih poslanika i da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Pal Šandor i Petar Mišić.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije.

Dobili ste obaveštenje o prestanku mandata narodnog poslanika Slobodana Pavlovića.

Uručeno vam je pismo generalnog sekretara Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Zorana Anđelkovića, kojim obaveštava Narodnu skupštinu da je narodni poslanik Slobodan Pavlović preminuo i da su se stekli uslovi za prestanak mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja sa predlogom da Narodna skupština na osnovu člana 88. stav 1. tačka 8. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika Slobodana Pavlovića danom smrti.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Slobodanu Pavloviću, izabranom sa izborne liste Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević, danom smrti.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Desetog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Primili ste pismo Vlade Republike Srbije od 30. juna 2003. godine, kojim kao ovlašćeni predlagač obaveštava o izmeni dnevnog reda ove sednice.

Kao što ste mogli da vidite, za Deseto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

4. Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj po zajmu Republičke direkcije za puteve, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

5. Izbor, prestanak funkcije, odnosno razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija.

Predloženo je da se predlozi zakona o tačkama 2. i 3. utvrđenog dnevnog reda razmatraju po hitnom postupku. Nadležni odbori, ukoliko to već nisu učinili podneće svoje izveštaje u toku trajanja sednice, kako je uobičajena praksa kada je reč o predlozima zakona ili izmena i dopuna zakona, po hitnom postupku.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bratislav Đurić, Vlastimir Budimović, Leila Ruždić-Trifunović; zajedno Branislav Ivković, Dragan Tomić, Stevan Gudurić, Zoran D. Nikolić i Vladimir Garčević; zajedno Toma Bušetić, Radojko Petrić, Miomir Ilić, Joca Arsić, Golub Rajić i Hranislav Perić; zajedno Radojko Petrić, Milan Janković, Joca Arsić, Đura Lazić i Ljubiša Maravić; zajedno Miomir Ilić, Zoran R. Anđelković, Hranislav Perić i Dragan Todorović; zajedno Dragan Jovanović, Radojko Petrić, Milan Janković, Toma Bušetić, Bora Stanimirović, Đura Lazić, Živodarka Dacin, Rajko Baralić i Joca Arsić; zajedno Radojko Petrić, Toma Bušetić, Joca Arsić, Đura Lazić, Hranislav Perić, Milan Janković i Golub Rajić; zajedno Borislav Pelević, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Jelena Maslovara-Ralević i Ana Tasić; Ištvan Išpanovič, Novica Đurašković, Vlatko Sekulović; zajedno Milorad Stanulov i Ljubodrag Grbić; zajedno Marko Ćulibrk i Jovan Todorović; zajedno Dušan Cvetković i Đura Lazić; zajedno Dušan Cvetković i Hranislav Perić; zajedno Miloš Nešović i Bora Stanimirović; zajedno Ljubiša Maravić i Živanko Radovančev; zajedno Golub Rajić i Nebojša Jović; zajedno Đura Lazić i Joca Arsić; zajedno Radojko Petrić i Đura Lazić; zajedno Rade Bajić i Dušan Cvetković; zajedno Nebojša Jović i Dragan Jovanović; zajedno Rajko Baralić i Joca Arsić, zajedno Sreten Mitrović i Dragan Jovanović; zajedno Toma Bušetić i Miomir Ilić; Dragan Ljubojević, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović, Stevan Kesejić, Petar Jojić, Zlatan Jovanović, Slobodan Janjić, Srboljub Živanović, Branislav Vakić, Branislav Blažić, Veroljub Arsić, Dragan Čolić, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Milovan Radovanović, Vjerica Radeta, Vitomir Plužarević, Dragan Pavlović, Milorad Mirčić, Lazar Marjanski, Zoran Krasić; i Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima.

Na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, mišljenje su izdvojili narodni poslanici Slobodan Adžić, Toma Bušetić, Đuro Popović i Borivoje Drakulović.

Na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, narodni poslanik Novica Đurašković povukao je amandmane na članove 5. i 94. Predloga zakona.

Pre otvaranja načelnog pretresa, narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS - Reforme Srbije, ima reč.

Gospođo Čomić, uvažene kolege poslanici, dostavio sam dokument u kome na osnovu člana 136. Poslovnika tražim da se tačke 2, 3. i 4. dnevnog reda objedine u zajedničkoj raspravi. Molim da to stavite na glasanje.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da se spoji rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o Predlogu zakona o izmenama i  dopunama Zakona o porezu na promet i o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori kao garantu prema Evropskoj banci  za obnovu i razvoj po zajmu Republičke direkcije za puteve.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 80, protiv 53, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno prisutna 142 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića o objedinjenoj raspravi za 2, 3. i 4. tačku dnevnog reda.
Predlog po Poslovniku ili primedba, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Poštovane kolege i koleginice i gospođo predsedavajuća, mi smo navikli da vi Poslovnik tumačite onako kako vama odgovara, od slučaja do slučaja, i zbog toga ja moram da reklamiram povredu Poslovnika. U članu 162. i 163. govori se o toku sednice na vanrednom zasedanju, a član 163. je jasan u tom pogledu: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja". To, u ovom slučaju, jeste Vlada Srbije. Ona nam je predložila dnevni red, ali mi se nismo izjašnjavali o tom dnevnom redu. Skupština je ta koja će da oceni da li će da prihvati dnevni red i da li će da radi ili neće.
Ne može Vlada nas da natera da mi radimo, ukoliko mi to ne želimo. Ovo govorim zbog toga što se članom 165. predviđa da se na vanrednom zasedanju primenjuju odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju, ako odredbama ovog poglavlja nije drugačije određeno. Ako ćemo da se držimo samo ovih normi, koje su predviđene u glavi IDž. Vanredno zasedanje Narodne skupštine, onda ni gospodin Siniša Mitrović nije mogao da predloži u skladu sa članom 86. objedinjavanje rasprve po tačkama dnevnog reda koje je Vlada predložila.
Ili ćemo da se držimo člana 86. i da narodni poslanici, kako je u tom članu predviđeno, glasaju o dnevnom redu i u tom smislu utvrde dnevni red Narodne skupštine ili ćemo se pridržavati glave IDž o vanrednom zasedanju i raditi onako kako je Vlada predložila. Ja stvarno ne vidim razlog da se ovo radi.
Imamo vremena da lepo raspravljamo o svim tačkama dnevnog reda, nakon što ste povukli one obimne zakone koje ste nam prošle nedelje dostavili, naterali da ceo vikend radimo na amandmanima, a onda i železnicu, i energetiku, i socijalnu zaštitu, povukli i ostavili za neka bolja vremena. Možda nije momenat da se o energetici sada priča, ali ja mislim da ćemo uskoro pričati o smeni ministra energetike.
Još jednom vas molim gospođo predsedavajuća, ili vanredno zasedanje ili redovan tok sednice, nemojte da mešamo babe i žabe i da radimo onako kako samo vama odgovara.

Narodna poslanica je sama pročitala stav 1. člana 163. koji kaže da vanredno zasedanje Narodne skupštine radi po unapred utvrđenom dnevnom redu. I osim datuma održavanja vanrednih zasedanja, koja su izvan Ustavom utvrđenih datuma, odnosno vremena redovnog zasedanja, unapred utvrđivanje dnevnog reda je osobina vanrednog zasedanja.
Pročitana je i odredba da se primenjuju odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju i pod tu odredbu spada i predlog poslanika o objedinjavanju rasprave, kao što će spadati ili neće, zavisi od volje poslanika, predlozi koji se tiču dužine trajanja rasprave u načelu ili po amandmanima, kao što spadaju i odredbe koje se tiču vođenja reda na sednici Skupštine, koje se jednako odnose na redovno i vanredno zasedanje.
Dakle, nije učinjena nijedna povreda Poslovnika Narodne skupštine, ni zakazivanjem sednice, ni primenom Poslovnika kako je određeno u članu 163. i 165. Na zahtev narodne poslanice Gordane Pop-Lazić, molim da se zakaže sednica Administrativnog odbora koja će razmotriti primedbu po članu 163. i 165.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećavam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova kao i da se to vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predsednike, zamenike predsednika i ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da predaju spisak i prijave za raspravu u načelu, sa redosledom pripadnika svojih poslaničkih grupa.
Molim poslanike da omoguće normalno održavanje i tok sednice i da smanje intenzitet međusobnog razgovora, jer je to pitanje lepog vaspitanja a ne odredaba Poslovnika.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima ministar za rad i zapošljavanje u Vladi Republike Srbije, gospodin Dragan Milovanović.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, započeti proces reforme i tranzicija, praktično, komandne voluntarističke ekonomije u savremenu tržišnu ekonomiju, nametnuli su potrebu za donošenjem novog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zasnovanog u osnovi na dva primarna principa.
To su - stvaranje uslova i podsticanje za novo zapošljavanje, postepeno smanjenje nezaposlenosti i uspostavljanje ekonomski realnog i socijalno održivog sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Zakon o zapošljavanju je sistemski i reformski zakon. On će oblast zapošljavanja urediti na nov i moderan način, prilagođen našim trenutnim ekonomskim okolnostima, ali i viziji ekonomskog i socijalnog razvoja.
Zakon, ujedno, anticipira i stvara uslove za uspešan nastavak procesa reforme, posebno u oblasti radnog zakonodavstva. Zakon je u potpunosti usklađen sa međunarodnim konvencijama iz oblasti rada. U njega su ugrađeni standardi sledećih konvencija: Konvencija o minimalnoj normi socijalnog obezbeđenja br. 102; Konvencija o službi za zapošljavanje br. 88; Konvencija o politici zapošljavanja br. 122; Konvencija o tripartitnim konsultacijama br. 144; Konvencija o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti br. 168 i, Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje br. 181.
Zakon je, takođe, usaglašen sa najvišim standardima koje primenjuje Evropska unija, načelima politike zapošljavanja, sadržanim u ugovoru u Evropskoj uniji, ugovorom iz Amsterdama, odlukama Saveta Evropske unije o smernicama za politiku zapošljavanja, strategijom zapošljavanja Evropske unije iz Luksemburga, odgovarajućim direktivama Evropske unije br. 2000/78 i najvišim standardima uporednog prava iz oblasti zapošljavanja.
Predloženi zakon zadovoljava kriterijume Evropske unije i ispunjava sve uslove predviđene za članice Evropske unije. Zakon je koncipiran na kvalitativno nov način. U njega su ugrađene mere koje prate savremene trendove iz oblasti zapošljavanja. Te mere su usmerene na podsticanje novog zapošljavanja, na povećavanje profesionalne i geografske pokretljivosti na tržištu rada na afirmaciji aktivne politike zapošljavanja, na motivisanje nezaposlenog u pravcu aktivnog traženja zaposlenja i na uspostavljanju ekonomski održivog i socijalno realnog sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
To su osnovne premise na kojima se zasniva novi zakon o zapošljavanju.
Zakonom se stvaraju i uslovi za veće i brže zapošljavanje i zadovoljenje potrebe poslodavaca za novim zapošljavanjem. S obzirom na naše opredeljenje da privredu usmerimo ka tržišnoj ekonomiji i da je naš glavni cilj privatizacija najvećeg dela dosadašnje društvene svojine, ovi procesi neminovno menjaju situaciju na tržištu rada.
Iz tih promena je proistekla i potreba za kompletnom reformom tržišta rada, što je posebno važno, reorganizacijom načina rada i funkcionisanja Republičkog zavoda za tržište rada. Novim zakonom o zapošljavanju Zavod će promeniti ime u nacionalna služba za zapošljavanje, čime neće biti izvršena samo terminološka promena. Naime, reč je o kompletnoj reformi sadašnjeg Zavoda sa osnovnim ciljem da služba za zapošljavanje postane moderan i brz servis koji će na efikasan način posredovati između nezaposlenog i poslodavca.
Takođe, to znači da Nacionalna služba mora da ostvari mnogo bolji kontakt sa privatnim sektorom, gde upravo vidimo prostor za veće zapošljavanje u budućnosti. Privatni sektor reaguje znatno brže od glomaznog društvenog sistema, od radnika traže da započnu sa radom istog dana. Otuda potiče predlog da u tekst zakona ugradimo niz zakonskih odredbi koje se inače sprovode u savremenom svetu a omogućavaju brzo i fleksibilno zapošljavanje i pri tome maksimalno pojednostavljuju procedure prilikom zapošljavanja.
Prihvatanjem amandmana izmenili smo odrednicu u zakonu koja se odnosila na obavezu nezaposlenog da bude dostupan jedan sat dnevno za agente iz Nacionalne službe, što predstavlja praksu u pojedinim zemljama. Prema sadašnjem Predlogu savetodavac iz Nacionalne službe i nezaposleni sporoazumom će utvrditi način kako će ostvariti redovni kontakt radi efikasnijeg posredovanja prilikom zapošljavanja.
Takođe, uvođenjem privatnih agencija za zapošnjavanje stvorićemo konkurentski odnos između Nacionalne službe i to bi trebalo da utiče na povećano zapošljavanje.
Osnovni cilj donošenja zakona je stvaranje uslova i podsticanje mera i aktivnosti za novo zapošljavanje. Uvođenjem aktivnih mera zapošljavanja i definisanjem nezaposlenog kao aktivnog tražioca posla pomera se akcenat sa pasivnih mera ka aktivnostima i merama koje, na osnovu iskustva iz drugih zemalja, brzo daju odgovarajuće efekte i stvaraju sistemske uslove za brže, adekvatnije i fleksibilnije rešavanje problema nezaposlenih.
Aktivna politika zapošljavanja predstavlja osnov za novi pristup rešavanju problema nezaposlenog. Takvom politikom podstiče se novo zapošljavanje, pre svega mladih koji traže prvo zaposlenje, viškova zaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, etničkih manjina i, posebno, ugroženih kategorija duže nezaposlenih i nezaposlenih lica starijih od 50 godina.
Aktivna politika zapošljavanja zasniva se na podsticanju novog zapošljavanja kroz programe koje donosi Republika, pokrajina i lokalna samouprava. Za stimulisanje novog zapošljavanja predviđena je subvencija za doprinose za socijalno osiguranje koje plaća poslodavac, što je praksa u najvećem broju evropskih zemalja. Štaviše, predloženim amandmanom produžen je period isplate subvencije, doprinosa, za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti sa 12 na 24 meseca.
Reč je, naime, o subvencijama koje se obezbeđuju preko Nacionalne službe, kada poslodavac zasnuje radni odnos sa nezaposlenim koji duže čeka na zaposlenje suficitarnog zanimanja ili za čijim zanimanjem postoji mala potreba. Takođe, produžen je i period isplate subvencija za poslodavca koji zapošljava lica starija od 50 godina i to u trajanju od 36 meseci.
Dodatno obrazovanje predstavlja jedan od osnovnih oblika politike aktivnih mera. To je u Evropi i svetu ustanovljena praksa kako da nezaposleni dođe do novog posla i nema razloga da i kod nas ovakav vid dodatnog obrazovanja ne pruži veću šansu nezaposlenom za to novo zaposlenje.
Od nezaposlenog se očekuje da posao aktivno traži i da prihvati ponuđene mogućnosti za sticanje odgovarajućih znanja i veština, u skladu sa potrebama tržišta rada. Dodatnim obukama biće stvorena dodatna mogućnost da nezaposleni dođe do svog posla. Na ovaj način mi smo implementirali u konvenciju MOR-a br. 142 o razvoju svih resursa.
Jedan od novih instituta u zakonu o zapošljavanju, kada su mere aktivne politike u pitanju, predstavlja Klub za traženje posla. U tim klubovima nezaposleni će steći znanja o tome kako da se predstave i stvore komunikaciju sa potencijalnim poslodavcima, kako da napišu svoju profesionalnu biografiju, gde da potraže informacije o novim poslovima i kako da steknu praktična iskustva u traženju posla.
Klubovi će biti organizovani u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje na jedinstven, standardizovan, način. Ovaj vid aktivnosti daje veoma dobre efekte i ne zahteva velika sredstva. Poslovni centri kao sastavni deo službi za zapošljavanje imaju za cilj da podstaknu nezaposlene na započinjanje sopstvenog biznisa, da nezaposlenima kao novim preduzetnicima pruže neophodnu podršku.
To podrazumeva odgovarajuće projekte osnovne obuke za vođenje posla, tehničku, pravnu i ekonomsku pomoć u prvim godinama vođenja privatnog biznisa. Poslovni klubovi su komplementarni sa aktivnostima Republičke agencije za mala i srednja preduzeća i predstavljaju deo jedinstvene podrške razvoju preduzetništva.
Samozapošljavanje predstavlja jednu od osnovnih mera aktivne politike zapošljavanja. Pored podrške poslovnog centra, samozapošljavanje se stimuliše i podsticajnim sredstvima. Podsticajna sredstva za samozapošljavanje u Srbiji sada iznose 1.754 dolara za korisnike novčane naknade i 3.158 dolara za višak zaposlenih. To je tri puta više od sredstava koja obezbeđuju u Češkoj, na primer, 885 dolara, 3,1 puta više od Mađarske i za 328 dolara više od visine sredstava koja se obezbeđuju u Poljskoj. Napominjem da je Srbija jedina zemlja u tranziciji u kojoj je Vlada donela socijalni program o višku nezaposlenih i gde se socijalni status viškova rešava na organizovan način, prema vladinom programu.
Poseban oblik aktivne politike zapošljavanja predstavljaju javni radovi. Javni radovi ne predstavljaju samo rad na infrastrukturi, već je težište na radu u oblasti socijalne zaštite, pre svega, podrazumeva pružanje pomoći starijim i hendikepiranim licima; u oblasti kulturnih aktivnosti - zaštita spomenika kulture, ekologije i drugog.
Javni radovi organizuju se radi ublažavanja nezaposlenosti i rešavanja problema najugroženijih kategorija među nezaposlenima. Tu kategoriju čine nekvalifikovani radnici, socijalni slučajevi, nezaposleni koji dugo čekaju na zaposlenje, kao i stariji od 50 godina.
Novim zakonom o zapošljavanju i posebno aktivnim merama koje predstavljaju najvažniju novinu, menja se pristup prema nezaposlenom kao aktivnom tražiocu posla. Dakle, od nezaposlenog na evidenciji očekuje se da preuzme i prihvati različite mere i aktivnosti u pravcu nalaženja zaposlenja i to predstavlja suštinsku promenu u odnosu na dosadašnji zakon. Prihvatanjem ponuđenog zaposlenja i dodatne obuke, nezaposlenom licu biće povećana mogućnost za pronalaženje novog posla.
Dosadašnji Zakon o zapošljavanju nije u dovoljnoj meri motivisao nezaposlene da krenu u susret svom zaposlenju, već je sprovođenjem pasivnih mera i produženjem perioda čekanja smanjivao mogućnost pronalaženja adekvatnog zaposlenja. Najveći broj nezaposlenih do sada je čekao dve i više godina na zaposlenje, što je izazivalo neprocenjivi gubitak za iste nezaposlene koji su sa godinama provedenim na birou gubili radne sposobnosti, motivaciju, znanje i sigurnost, kao i želju da započnu profesionalnu karijeru u nekom preduzeću.
Definisanje odgovarajućeg zaposlenja predstavlja još jednu kariku u funkciji aktivne politike zapošljavanja, odnosno podsticaja za aktivno traženje posla. Zakonom je utvrđeno da se odgovarajućim zaposlenjem smatra zaposlenje u istom stepenu stručne spreme i zanimanju za nezaposlenog koji na birou čeka posao prva tri meseca. U narednih šest meseci odgovarajućim zaposlenjem smatra se posao u zanimanju, a po isteku devetog meseca, odgovarajućim zaposlenjem smatra se svako ponuđeno zanimanje.
Ova odredba zakona, po našem mišljenju, pruža osnov za utvrđivanje stvarne potrebe za posao nezaposlenih na evidenciji. Prema analizama Republičkog zavoda za tržište rada, obavljenim u toku 2002. godine, među nezaposlenima sa evidencije trećina nije spremna da prihvati nijedan ponuđeni posao. Ovom zaključku idu u prilog i sledeći podaci: i pored visoke stope nezaposlenosti, u 2002. godini ostalo je nepopunjeno oko 78.000 radnih mesta.
Iako se na evidenciji nezaposlenih vode 3.052 diplomirana ekonomista, do kraja prošle godine ostalo je nepopunjeno 3.177 mesta. Isto tako, 1.102 radna mesta za diplomirane pravnike ostala su na listi ponude Zavoda, iako ih na evidenciji ima 2.729. Na evidenciji ima 33.315 trgovaca, a istovremeno je ostalo na ponudi 3.867 mesta za posao prodavca. I pored 295 hiljada nekvalifikovanih lica koji se vode na evidenciji, do kraja godine ostalo je nepopunjeno 12.369 mesta, za poslove za koje nije potrebna kvalifikacija.
Na osnovu tih podataka, procenjuje se da se svako treće lice prijavljuje zavodu samo radi ostvarivanja prava koja mu kao nezaposlenom pripadaju, a da svoj radni angažman ostvaruju u sivoj ekonomiji. Ukoliko se ima u vidu i procena da je u protekloj deceniji oko 600 hiljada lica imalo samo fiktivno zaposlenje u nekom društvenom preduzeću, dok su poslovima u sivoj ekonomiji sticali sredstva za život, onda se lako može zaključiti da je većina tih lica, ne svojom krivicom, bila prinuđena da pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruje kroz korišćenje prava po osnovu nezaposlenosti.
Ovim zakonom treba da uspostavimo red na tržištu rada, da utvrdimo ko želi da radi, a kome posao nije zaista potreban. Upravo iz tih razloga uvodimo u Zakon o zapošljavanju definiciju nezaposlenog kao aktivnog tražioca posla i definisanje pojma odgovarajućeg zaposlenja. Da podsetim, prema međunarodnim konvencijama nezaposlenim se smatra samo lice koje je svakog trenutka na raspolaganju i spremno da radi. Poštujući te najviše standarde, zakon obezbeđuje podsticanje i dodatno obrazovanje za nezaposlene koji su spremni i žele da rade.
Fleksibilni oblici rada postaju preovlađujući način zapošljavanja u savremenom svetu. U zemljama Evropske unije šest miliona zaposlenih radi na privremenim i povremenim poslovima, na određeno vreme, na poslovima sa nepunim radnim vremenom, van poslovnih prostorija poslodavaca i drugo. Od ukupnog broja novozaposlenih u Srbiji, 295.270 ili 59% zaposleno je u fleksibilnim oblicima rada. Zakonom o radu uveli smo fleksibilni oblik rada u naše radno zakonodavstvo, dok će zakon o zapošljavanju omogućiti brzo i efikasno zadovoljenje potreba poslodavaca za obavljanjem određenih poslova.
Uvedena je i obaveza Nacionalne službe da poslodavcu obezbedi odgovarajuće lice za potrebe posla i da objavi potrebu za zaposlenjem u roku od 24 sata. Za poslodavca je maksimalno skraćena procedura pronalaženja adekvatnog lica za obavljanje potrebnog posla, a oglašavanje potrebe za nezaposlenim moguće je ostvariti putem elektronske pošte, na sajtu Nacionalne službe. Nezaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće zaposlenje, kao i da dostavi svoje podatke, kako bi Nacionalna služba bila u mogućnosti da efikasno i brzo odgovori na zahtev poslodavca.
Prilikom definisanja aktivne politike zapošljavanja, kao jednog od stubova novog zakona o zapošljavanju, pošli smo ne samo od trenutnog stanja, projektovanih potreba i mogućnosti, već i od uporedne prakse u zemljama koje su uspešno završile proces tranzicije.
Zakon o zapošljavanju stvara osnov za efikasno suzbijanje rada na crno, pre svega, stimulisanjem poslodavca da svoje poslovanje uvede u legalne tokove. Poslodavci mogu da ostvare subvencije za novozaposlene. Takođe je u zakonu uvedena obaveza poslodavaca da prijavi nezaposlenog na osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Pored stimulativnih mera, predviđene su i rigorozne kazne od 200 do 400 hiljada dinara za nesavesne poslodavce koji ne izmiruju svoje obaveze prema zaposlenima, što će svakako biti predmet ažurne kontrole Inspekcije rada Ministarstva za rad i zapošljavanje.
Uvođenje privatnih agencija za zapošljavanje, proizilaze iz Konvencije MOR-a broj 181, o privatnim agencijama za zapošljavanje, čime se povećava konkurentnost u oblasti zapošljavanja i zadovoljava potreba poslodavca za novim radnicima. Rad agencija precizno je uređen Zakonom o zapošljavanju. Privatne agencije obavljaće poslove zapošljavanja, kao i Nacionalna služba. Privatne agencije se jedino ne mogu baviti poslovima zapošljavanja maloletnih lica, kao i zapošljavanjem na poslovima koji nose povećani rizik.
Usluge posredovanja prilikom zapošljavanja za nezaposlene su besplatne, a troškove snosi poslodavac, na osnovu kontrolisanih cena usluga koje utvrđuje Vlada Republike Srbije. Odnos između Nacionalne službe i agencije je ne samo konkurentski, već i komplementaran, što je pokazala praksa u drugim zemljama. Agencije se obično specijalizuju za zapošljavanje pojedinih zanimanja ili određenih kategorija nezaposlenih.
Polazeći od načela jedinstvenog sistema socijalnog osiguranja, u Republici Srbiji je doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti uređen u skladu sa tim sistemom za sva tri osiguranja: zdravstveno, penzijsko i invalidsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Osnovni princip je uspostavljanje realnog i ekonomski održivog sitema socijalnog osiguranja, uz istovremeno obezbeđenje adekvatne socijalne sigurnosti nezaposlenog.
Troškovi nezaposlenosti u 2001. godini činili su 1% bruto društvenog proizvoda. Svaki sedmi dinar utrošen je za nezaposlene. Dva zaposlena lica u Srbiji izdržavaju jednog nezaposlenog. Uz sve to, moram napomenuti da doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti iznosi samo 1,1%. Zaposleni plaća 0,55%, koliko plaća i poslodavac.
Period isplate novčane naknade i njen iznos utvrđeni su polazeći od evropskih standarada i usklađeni sa izvorom sredstava iz kojih se novčana naknada isplaćuje. Visina novčane nadoknade je utvrđena na nivou Austrije, dok je period isplate novčane naknade na nivou Slovenije.
Posebnu pažnju u zakonu posvetili smo zaštiti starijih, nezaposlenih i nezaposlenih lica pred penzijom za koje se novčana naknada isplaćuje u periodu od dve godine.
Najveći iznos novčane nadoknade utvrđen je u visini prosečne zarade u Republici, što je u odnosu na važeće zakonsko rešenje veći iznos. Do sada je najviši iznos novčane naknade bio utvrđen u visini od 80% prosečne zarade u privredi Republike.
Našim Predlogom zakona najviši iznos novčane naknade utvrđen je u visini prosečne zarade u Republici, a poznato je da je prosečna zarada u Republici uvek viša od prosečne zarade u privredi Republike.
Želeo bih da ukažem na to da je Ministarstvo za rad i zapošljavanje pripremilo zakon u saradnji sa profesorima radnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu, međunarodnim ekspertima Evropske unije, Svetske banke i Međunarodne organizacije rada. U prilog ovoj tvrdnji pročitao bih nekoliko rečenica koje su stručnjaci MOR-a izrekli o Predlogu zakona, dajući stručnu ocenu ovog pravnog akta: "Pružamo snažnu podršku modernim zakonskim okvirima na polju zapošljavanja u Republici Srbiji i stvaranju tržišta rada tipa tržišne ekonomije koja vodi produktnom zapošljavanju". Eksperti Svetske banke konstatovali su da zakon uspostavlja savremeno tržište rada i uspeva da konsoliduje oko 50 propisa koji se odnose na javne usluge zapošljavanja u jedan pravni akt.
Zakon predviđa nove pristupe koji proširuju obim usluga zapošljavanja, uvodi programe aktivnih mera, predlaže ubedljivi kriterijum za nezaposlenost.
Predloženi zakon podržao je i Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, na svojoj sednici od 20. decembra 2002. godine, sa čijom je preporukom upućen na usvajanje Narodnoj skupštini.
Posebno mi je zadovoljstvo da istaknem da su socijalni partneri, sindikati i poslodavci podržali Predlog zakona o zapošljavanju. Zakon je podržao i Savet za zapošljavanje Republike Srbije, koji pored istaknutih eksperata čine predstavnici socijalnih partnera i nevladinih organizacija.
Činjenica da su zakon pored stručnjaka podržali i predstavnici sindikata, poslodavaca i organizacija nezaposlenih dovoljan je argument, snažna poruka i preporuka da predloženi zakon o zapošljavanju usvoje i uvaženi narodni poslanici. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Novica Đurašković, izvestilac Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja; vreme na raspolaganju, po Poslovniku Narodne skupštine, je pet minuta.

Nema potrebe ni pet minuta da govorim. Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se samo zato da bih iskazao svoje zadovoljstvo radom u pripremi i donošenju ovog predloga zakona, o kojem danas raspravljamo. Konačno, čini mi se, da su ova skupština, poslanici svih poslaničkih političkih grupa i predstavnici Ministarstva, koji su radili na izradi zakona, pokazali visok stepen tolerancije i želje za saradnjom. Sve vreme izrade Predloga zakona, od kada je zakon došao u proceduru, postojala je stalna saradnja i komunikacija narodnih poslanika, podnosilaca amandmana, naravno koji su to želeli, i predstavnika Ministarstva. Rezultat toga su 24 amandmana, koje je Odbor prihvatio i predlagač, pa su postali sastavni deo tog Predloga zakona.
Interesantno je jedno, da se ovog puta nije gledalo na stranačku pripadnost podnosilaca amandmana i ovog puta smo pokazali da možemo da prihvatimo dobre ideje, dobre želje i razumevanje onih koji ne pripadaju, kako neki ovde tvrde, vladajućoj većini. Desilo se, istina da su pripadnici nekih političkih stranaka na sednici Odbora glasali za amandman ako je podnosilac iz njegove stranke, a za isti takav amandman u istovetnom tekstu glasali protiv ako je podnosilac iz neke druge političke stranke.
To se desilo, ali mislim da nije uticalo na konačne odluke i očekujem da će većina u Skupštini, ne samo DOS-ova većina ili kako god da je vi zovete, DOS-manlijska, nego stvarno većina ove skupštine, koja je pokazala ovog puta ogroman stepen tolerancije, da će prihvatiti ovaj zakon i u svojiti ga u Danu za glasanje.

Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednicama odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, koji je na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja izdvojio mišljenje, vreme na raspolaganju je do pet minuta. Izvinjavam se narodnom poslaniku Novici Đuraškoviću, izvestilac ima do 10 minuta, ali on je iskoristio i manje od toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, nemam običaj da se obraćam članovima Vlade, jer smatram da ne zaslužuju zbog politike koju vode, ali se Draganu Milovanoviću obraćam samo iz razloga što znam da je njegov udeo u ovom zakonu minoran. Ništa se on nije ovde pitao. Ovde su jednostavno prepisane klauzule, odredbe koje je napisao možda Međunarodni monetarni fond, možda Svetska banka, možda neke druge međunarodne organizacije, a ova naša vlast, naša Vlada mora da izvršava sve naloge i sve diktate koji su krajnje nepovoljni po ovaj narod i  državu, a u ovom konkretnom primeru po sve nezaposlene ljude u Srbiji, a njih je negde oko milion.
Ministar reče da je ovo izuzetno reformski zakon. Ovaj zakon je reformski u toj meri u kojoj su i svi drugi zakoni, a ja bih danas apostrofirao Zakon o privatizaciji, Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju, a to su sasvim sigurno tri zakona koji će imati najpogubnije posledice i dalekosažne posledice po sve ljude ovde u Srbiji. Ova prva dva zakona, Zakon o privatizaciji i Zakon o radu po sve zaposlene, a Zakon o zapošljavanju po sva nezaposlena lica.
Ako se samo malo vratimo unazad kada smo ovde govorili protiv Zakona o privatizaciji. Mi sada vidimo koliko je poguban Zakon o privatizaciji. Fabrika "Zdravlja" u Leskovcu, izuzetno značajna i profitabilna prodata je za 3,5 miliona evra, a samo je zaliha roba, znači, lekovi i medicinski materijali, bilo za 10 miliona evra. Gde je tu logika? Logika uopšte ne postoji. Brojni su drugi primeri kada je reč o Zakonu o privatizaciji.
Kada je reč o Zakonu o radu, gde je predlagač bilo ovo ministarstvo, znamo da su po ovom zakonu radnici postali savremeni robovi. Oni se ništa ne pitaju, otkaz mogu da dobiju u svakom trenutku: zbog tehnoloških promena, tehničkih, organizacionih, zbog rezultata rada, zbog discipline ili nediscipline koju utvrđuje gazda. Znači, ovaj zakon o zapošljavanju spada u red takvih pogubnih zakona koji su doneti u ovoj skupštini.
Neće se ovim zakonom, kako to reče ministar na početku, pospešiti zapošljavanje! Kakvo crno zapošljavanje! Danas se u Srbiji niko ne zapošljava - u Srbiji se ne otvaraju nova radna mesta, izuzev možda u nekim državnim organima, javnim službama gde se zapošljavaju prijatelji, rođaci DOS-a, njihovi aktivisti. Ovo drugo je stalno otpuštanje, a to se popularno kaže restrukturiranje i kada god čujete taj izraz, kada čujete socijalni program, odmah znajte da je to veliko otpuštanje.
Tako je danas u Srbiji. Stajna tačka ovog zakona, krucijalna tačka, odnosno krucijalni član je član 93. i čak i u tom članu imamo nekoliko ovih tačaka. Mislim da je najpogubnija ova 5) tačka gde se kaže da je svaki ponuđeni posao i odgovarajući posao posle devet meseci. Po ovom članu posao je samo posao u stepenu stručne spreme i zanimanju od tri meseca tajanja, šest meseci u zanimanju, a sve iza toga je svaki ponuđeni posao odgovarajući.
Tako ćemo imati prilike da lekari moraju da idu na javne radove, da se prihvataju određenih poslova. Prema tome, ovo je skroz bez ikakvog smisla i ono što je najgore u celoj ovoj priči, pored toga što će veliki broj ljudi ostati bez novčanih naknada, najgore rešenje je što će po ovom zakonu veliki broj ljudi ostati bez zdravstvenog osiguranja, znači, ostaće bez zdravstvene knjižice, a to je najpogubnija stvar. Danas u svakoj bolnici desetak dana lečenja za bezazlene stvari košta 20,30, 50 hiljada, a složenije operacije, kada su u pitanju karcinomi ili na srcu, koštaju nekoliko desetina hiljada evra.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Ko će to moći da plati? Nastaviću kasnije, ali u svakom slučaju, ovaj zakon je poguban zakon. Mi nećemo glasati za njega. On je pre svega diktat međunarodnih organizacija i on ništa nama ne donosi dobro, što će i vreme pokazati da smo u pravu.