Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu, posle dugog čekanja i dužeg vremena, pred Narodnom skupštinom se našao konačno Predlog zakona o zapošljavanju.
Armija nezaposlenih u Republici Srbiji dugo i željno je očekivala ovaj zakon, dugo i željno očekuje da se ovaj zakon usvoji i od njega mnogo očekuje. Na njihovu žalost moram da ih obavestim da ne očekuju mnogo kada bude usvojen ovaj zakon, jer neće doći do velikog broja zapošljavanja u Republici Srbiji. Na žalost, doći će do većeg broja ljudi koji će ostati bez posla, ljudi koji će se preseliti na tržište ili kako mi to svi volimo da kažemo, na Zavod za zapošljavanje.
Stranka Srpskog jedinstva, kao što je rečeno, neće i ne može podržati Predlog zakona o zapošljavanju, koji je pred nama. Pokušali smo sa tridesetak amandmana da popravimo predloženi tekst zakona. Na našu žalost usvojena su samo tri - četiri amandmana, ali ne mogu a da ne istaknem sa ovog mesta da je interesantna stvar da Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, usvaja neke amandmane koji su u istovetnom tekstu kao i amandmani Stranke srpskog jedinstva, počev od velikog slova, zareza, tačke itd. To su amandmani koje su dali neki drugi poslanici, iz nekih drugih poslaničkih grupa, a ako pogledamo kada su predati možemo osnovano da sumnjamo da su od strane tih ljudi prepisani amandmani Stranke srpskog jedinstva, a ja imam pouzdane informacije da su upravo iz Vlade Republike Srbije, odnosno iz Ministarstva za rad i zapošljavanje, pisani amandmani na određene članove zakona, a potpisivali su ih neki poslanici.
No, stvarnost je takva kakva je i moramo da idemo dalje. Žao mi je što sa ovog mesta niko do sada nije dotakao jednu temu koja je vrlo interesantna i koja bi trebalo da zauzme dobar deo interesovanja Ministarstva za rad i zapošljavanje, a to je planiranje kadrova u Republici Srbiji. Mi u ovom trenutku, nažalost, a takva je situacija unazad nekoliko godina, nemamo planiranje kadrova - da znamo šta je to potrebno Republici Srbiji za narednih pet, deset ili 15 godina, koji su to profili zanimanja; koje su to škole i fakulteti koji treba da nam spreme kadrove koji neće izaći iz škola i fakulteta i preseliti se na tržište rada, nego će posle veoma kratkog perioda naći zaposlenje u nekoj firmi ili državnoj ustanovi, i da sa sigurnošću mogu da očekuju da će se zaposliti.
Ovako, pošto nemamo nacionalni program planiranja kadrova... a da vas podsetim, pošto sam dugo godina u ovoj oblasti bio dok sam radio u Fabrici kablova, da je nekada bilo kakvo-takvo planiranje kadrova svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, pa se koliko-toliko moglo znati šta to Republici Srbiji treba za jedan naredni, kraći ili duži, vremenski period.
Mislim da Ministarstvo za rad i zapošljavanje Vlade Republike Srbije mora u narednom periodu dati oblasti zapošljavanja jedan značaj, jedan prioritet, jer samo tako ćemo moći da školujemo ljude za posao i da tako školujemo ljude, a ne za tržište rada, odnosno za Zavod za zapošljavanje. Onda nam ne bi ni trebao član 93. koga su mnogi ovde prepričavali, da neko ko ne može da se zaposli u svojoj struci, da posle 3, 6, ili 9 meseci mora da prihvati svako zaposlenje koje mu se ponudi, pa ispada da su roditelji i oni koji su se školovali za određeno zanimanje, džabe trošili roditeljski novac i svoje vreme školujući se za neko zanimanje, u kome, nažalost, nikad neće moći da rade ili će moći da rade posle dužeg vremenskog perioda provedenog na drugim poslovima, a mislim da to nije svrha ovog zakona.
Dakle, ponovo podvlačim, mislim da bez pravog programa planiranja kadrova ne možemo da dođemo do stvarnog zapošljavanja. Ja imam neke podatke, odgovorni ljudi iz Ministarstva sigurno znaju, da se iz godine u godinu povećava broj nezaposlenih lica i to onih koji prvi put traže zaposlenje. Nekada, u neko vreme smo imali takvu situaciju da su ljudi koji čekaju posao mogli sa sigurnošću da kažu kada mogu da očekuju da dođu do posla. Bile su neke tzv. rang-liste koje su se pravile na ovakav ili onakav način. Ipak su ljudi u određenom zanimanju znali, u nekim gradovima, kada mogu da očekuju da će doći do posla.
Danas, nažalost, bez obzira na obavezu da se traži zaposlenje onih lica koja su evidentirana, često se dešava da dođe čovek, zasnuje radni odnos formalno, pa se tek posle prijavi na tržište rada, odnosno pošalje ga poslodavac da se prijavi, da popuni tzv. obrasce E1, E2, M1 stari, M1 novi, itd.
Dakle, pretežno mladi ljudi koji prvi put traže zaposlenje, danas ne mogu nikako sa sigurnošću da kažu, da obećaju sebi i nekom drugom da će doći do radnog mesta, za godinu-dve, ili pet, da znaju, pošto oni prate te rang-liste, kada će doći do posla.
Neću mnogo govoriti o članu 91. i članu 93, neki amandmani iz Stranke srpskog jedinstva su tu usvojeni, o tome je mnogo pričano, pričaćemo i kada bude rasprava u pojedinostima, da ne oduzimam vreme, a mislim i da mi vreme ističe, pa ne bih voleo da me predsedavajuća opomene. Samo bih završio sa sledećom konstatacijom, a to je da svi govorimo o zaštiti nezaposlenih.
O kojoj to zaštiti, dame i gospodo iz Ministarstva, mi govorimo, kada mislim da nezaposlena lica i lica koja ostaju bez posla, pa sticajem okolnosti ulaze u krug nezaposlenih lica, danas nemaju skoro nikakvu zaštitu. Od koga ćemo ovim zakonom i kako da ih štitimo, kada kažem da poslodavci, bez obzira da li su to u državnim ili u privatnim firmama, mogu da zaposle koga hoće, a vi to najbolje znate gospodo iz Ministarstva, kako se to danas u praksi u Srbiji radi.
Bez obzira koja je politička opcija bila na vlasti, ona uglavnom zapošljava ljude koji njima odgovaraju, iz svoje političke opcije, a ne one ljude koji stvarno zaslužuju da se nađu u radnom odnosu.
Prema tome, iz ovih i mnogih drugih razloga o kojima će biti govora, bar kad je u pitanju poslanički klub Stranke srpskog jedinstva, mi iz poslaničkog kluba SSJ ne možemo da podržimo ovakav Predlog zakona o zapošljavanju.

Ovim je utrošeno vreme koje je bilo na raspolaganju poslaničke grupe Stranka srpskog jedinstva, osam minuta, tako da sledeći prijavljeni govornik iz te poslaničke grupe nema vreme na raspsolaganju.
Ovim završavamo rad u prepodnevnom delu...
Da li vam je dovoljno pet minuta?
Izvolite, narodna poslanica Vjerica Radeta smatra da je dovoljno pet minuta u okviru vremena na raspolaganju njene poslaničke grupe i ima reč. Posle nje narodni poslanik Miomir Ilić.

Dame i gospodo, ovo je jedan mnogo loš Predlog zakona, toliko loš da ni amandmanima nije moguće da se uredi. Iako je ministar u svom uvodnom čitanju pročitao da ovaj predlog zakona prati savremene trendove u oblasti zapošljavanja i da stvara uslove za veće i brže zapošljavnje, ja bih rekla - ministre, nisu vam dobro napisali, niti  ovde ima savremenih trendova, niti ovde ima uslova ni za veće ni za manje, ni uopšte za zapošljavanje, ovde samo ima uslova da se svaki dan sve više trenutno zaposlanih ili onih koji su već dobili otkaze, zahvaljujući katastrofalnoj politici DOS-ovske vlade, nađe bez ikakve državne zaštite.
Ja bih volela, ministre, da mi kažete za koga ste vi predvideli ovakav zakon, da li za svoje dojučerašnje kolege iz IMT-a, za čija ste se sindikalna prava borili sve dok niste postali ministar, a kad ste postali ministar, oni su dobili u velikom broju otkaze, a i IMT je pretvoren u skladište uglja, koji se takođe prodaje preko sindikata; ili je možda ovo namenjeno radnicima zemunskog "Zmaja", koji više nemaju šta da rade zato što je Vlada opet lošim potezima uvezla neke kombajne koji su, kažu, širi od prosečne njive u Srbiji.
Možda je ovo namenjeno i radnicima "Grmeča" koji su u firmi, koja je u vreme lošeg bivšeg režima bila "gigant hemijske proizvodnje" u Srbiji, a danas su tamo zaposleni u toku ove godine primili samo dva puta po 6.000 dinara. I sada ih obilaze kao neku bogatu udavaču: šaljete im svaki dan neke potencijalne kupce, ali čekate da ih svedete na što manju cenu i onda će oko 1.000 radnika dobiti otkaz, ali šta ih briga, čekaju ih javni radovi. Šta briga inženjera tehnologije, moći će da uzme bušilicu da kopa asfalt, šta briga onog što ima već 50 godina života, koji je život potrošio i zdravlje narušio u dosadašnjem radu, vi obećavate javne radove i to za posebne kategorije.
Neću mnogo komentarisati pojedinačno ove članove jer smo mi iz Srpske radikalne stranke uložili popriličan broj amandmana, ali spomenuću bar neke karakteristične. Već u članu 1. predviđate osnivanje agencije za zapošljavanje - gde bi vi neki zakon bez agencije, to ne bi bilo zamislivo od strane ove vlade; predviđate Nacionalnu službu za zapošljavanje, tu nemam nikakvih negativnih primedbi. Svejedno je da li se to zove Zavod za tržište rada ili Fond za zapošljavnje, bitno je da omogućava posao, bitno je da zapošljava. Čak ću da vas pohvalim. Ovo je valjda prvi zakon i prvi potez Vlade gde postoji nešto nacionalno, sa predznakom nacionalno, pa makar to bila i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Spomenuću kao karakterističan član 23. stav 2. gde kažete: "Nacionalna služba može, ako postoji sumnja u zdravstvenu sposobnost, da uputi nezaposlenog na ispitivanje zdravstvene sposobnosti". Čudo neviđeno! Službenik na šalteru će da procenjuje da li je onaj koji je došao da traži posao zdrav ili nije. Pa i ministri su imali obavezu da idu na lekarski pregled, pa to nije urađeno... nisu prošli, nisam imala informaciju, hvala.
Sledeći član koji bih u ovom kratkom vremenu spomenula to su u stvari članovi 23, 31, 33, 51, 55, nemam vremena za sve pojedinačno. Svaki je gori od goreg, svaki je katastrofalan kao i ceo ovaj zakon nema nijednog jedinog pozitivnog rešenja, ministre, za nezaposlene, još manje za armiju, onih koji svakodnevno štrajkuju. Pitanje je dana kada će se pridružiti ovima koji su već nezaposleni.
Samo jedna primedba, gospodine ministre, primetila sam, dok su govorile moje kolege da ste se poprilično cinično smejali, a nije lepo da to radite narodnim poslanicima, pogotovo bi trebalo da budete svesni da je vaše ministrovanje dovelo do tragičnih posledica i ničeg smešnog u tome nema.

Ovim završavamo rad za prepodnevni deo sednice. Pre nego što odredim pauzu, jedno obaveštenje: nastavak 53. sednice Odbora za pravosuđe i upravu održaće se 2. jula 2003. godine u 14,45 časova, u sali jedan u prizemlju, i ovim završavamo rad  u prepodnevnom delu.

Nastavljamo u 15,00 časova, raspravom u načelu, prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Miomir Ilić, posle njega narodni poslanik Dragiša Đoković.

(Posle pauze-15,45)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Konstatujem da imamo kvorum i nastavljamo načelnu raspravu prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragiša Đoković.

Poštovani narodni poslanici iako ministra nema, nije u ovom slučaju ni bitno, njega ne interesuje ovakav zakonski projekat. Ovim zakonskim Predlogom, kako je u obrazloženju predlagač dao, smatra se da će se stvoriti uslovi za brže zapošljavanje i zadovoljavanje potreba poslodavaca za novim zapošljavanjem, kao i skraćivanje i pojednostavljivanje administrativne procedure novim obavezama službe za zapošljavanje. Da li je to baš tako, o tome govore brojni amandmani Socijalističke partije i drugih opozicionih partija iz kojih se vidi da očigledno zakonsko rešenje ga ne obezbeđuje.
Da ponovim ovaj deo što se tiče toga, ovaj uvodni deo, to piše u obrazloženju, on nije ni važan, ali vezano sa opštim načelnim stavom, a to je da brojni amandmani Socijalističke partije i drugih opozicionih partija govore da ovaj zakonski Predlog iako je bio dugo u proceduri nije dorečen, da ima mnogih nedostataka i da ne rešava pitanje zapošljavanja nezaposlenih lica. Iz tog razloga i stav Socijalističke partije jeste da ne glasa za ovakav zakonski predlog, već predlože da se ovaj zakon povuče.
U svom kratkom izlaganju osvrnuću se na neke od najznačajnijih primedbi na koje bih ukazao u vezi sa Predlogom. Umesto dosadašnjeg Zavoda za zapošljavanje formira se Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je nosilac poslova zapošljavanja. U članu 2. Predloga zakona od nabrojanih poslova zapošljavanja nedostaje onaj koji je najglavniji. Ministre, nedostaje onaj najglavniji posao u osnovnim odredbama zakona u nabrojanih osam tačaka u članu 2. - nema osnovni posao, kojim treba da se bavi ova služba, a to je evidencija nezaposlenih lica. Ona ne može ni da stoji u osnovnim odredbama iz jednog praktičnog razloga. Milion nezaposlenih lica mogu da stanu uzdužnom transferzalom od Subotice do makedonske granice, uzdužno ili poprečno po liniji od Drine do Timoka. To je negde oko milion ljudi, ali ukoliko se ovako nastavi imaće tu jedna dijagonala u primeru severoistok - jugozapad. Znači, od rumunske granice pa do Crne Gore.
Evidencije u oblasti zapošljavanja naročito propisane zakonom, podzakonskim aktima, opštim aktima Nacionalne službe, uvode red u pravni saobraćaj u vezi sa zapošljavanjem jer su osnov za postupanje odgovarajućih organa i za ostvarivanje prava nezaposlenih i drugih lica. Otuda je neophodno da se baš u osnovnim odredbama zakona ugrade i poslovi evidencije nezaposlenih lica.
Ostvarivanje prava nezaposlenih lica, kao sastavni i neodvojivi deo odrednice pojma "posla" i "zapošljavanja" mora da bude sadržan u osnovnim odredbama zakona, jer nezaposleno lice stiče određena prava danom prijavljivanja na evidenciju koja ostvaruje do kraja radnog veka.
U poglavlju "Donošenje i sporovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja", Predlogom zakona predviđeno je da Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva za poslove rada i zapošljavanja, donosi program zapošljavanja. Mišljenja sam da predlog treba da potekne od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja ima ulogu da se kao organ uprave izvršne vlasti, stara o celini odnosa u oblasti rada i zapošljavanja, odnosno o sprovođenju politike koju utvrdi Narodna skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije.
Nacionalna služba je svakodnevno i po broju subjekata, poslodavaca i nezaposlenih lica, više u kontaktu sa njima i u vršenju svojih funkcija i ovlašćenja joj je dostupan veći broj podataka koji su neophodni za sačinjavanje osnove za izradu programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Pored toga linijsko-teritorijalna organizovanost Nacionalne službe podrazumeva i kadrovsku opremljenost i osposobljenost, što je pretpostavka za kvalitetan i kvalifikovan pristup u izradi programa.
Nesporno je da je za izradu programa potrebno usmeravanje od strane Vlade, želje i sugestije, zahtevi i potrebe drugih ministarstava, udruženja i asocijacija poslodavaca i preduzeća, kao i, normalno, stav i mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta i Ministarstva. Sa tog stanovišta čini se realnijim da Nacionalna služba bude nosilac predloga za donošenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje ostvarujući svoju ulogu bi između ostalog vršilo inspekcijsku kontrolu i nadzor nad zakonitošću rada i sprovođenju propisa od strane poslodavca i Nacionalne službe, sprovođenjem programa o utrošku sredstava za pojedine programe i programe u celini sa jedne strane, a sa druge strane bi ostvarivalo uslove za realizaciju programa, bilo da programe sprovodi služba agencije ili agencija.
Što se tiče poglavlja "Nosioci zapošljavanja", gde je bitno formiranje agencije, mogu da kažem da se zakonom uređuju odnosi tako da Nacionalna služba kao javna služba u ime države vrši poslove zapošljavanja na osnovu i u skladu sa zakonom. Međutim, institut agencija je logična kompatibilna institucija za funkcionisanje tržišta u celini, a na tržištu rada istvoremeno kao konkurentni subjekt Nacionalnoj službi, ali kao subjekat koji dopunjuje ili popunjava prostor koji postoji ili može nastati u vršenju poslova zapošljavanja od strane Nacionalne službe.
U vezi sa posredovanjem pri zapošljavanju u inostranstvu, agencija obavlja te poslove samostalno ali ne neposredno i direktno sa poslodavcem u stranim zemljama već uz učešće Nacionalne službe. Osnovni motiv za predložene izmene jeste da agencija, bilo vladina ili agencija koju osnivaju drugi subjekti, ne može slobodno da posreduje pri zapošljavanju nezaposlenih lica u inostranstvu.
Polazište za ovakav stav je da je ljudski resurs državni tj. države i društva u osnovi neobnovljiv i da država treba i mora da ima uvid i uticaj na demografska kretanja stanovništva, radno aktivnog kontinuiteta stanovništva a naročito kada je u pitanju odliv radne snage i naročito kada je u pitanju stručni korpus radno aktivnog kontinuiteta stanovništva.
To svakako ne podrazumeva ograničavanje pokretljivosti radne snage ka svim tržištima sveta ali podrazumeva uticaj države i njenu ulogu u kretanju radne snage za koju je ona zainteresovana a sa druge strane onemogućilo bi se mešetarenje, stihijnost, špekulisanje, trgovina belim robljem i slično.
I na kraju, ono što je najvažnije to su "javni radovi". Odredbe o javnim radovima, što podrazumeva: da ide organizovanje, finansiranje, zapošljavanje na njima, treba da budu sastavni deo drugih propisa, zakona i podzakonskih akata, ali ni u kom slučaju zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Kompleks pitanja o javnim radovima ima širi i veći značaj od materije zapošljavanja ili je bar kompleksnije. Zbog toga ova materija treba da se uredi drugim propisima. Pri tome treba imati u vidu da, ukoliko se ta materija ne uredi drugim propisima, nego ostanu predložena rešenja, da postoji mogućnost voluntarizma - da se na nivo lokalne samouprave kao interes za javnim radovima proglasi potreba za određenim poslovima u oblasti komunalija, uređenja zemljišta, čišćenje deponija, odnosno komercijalni i nekomercijalni poslovi koji inače obavljaju javna i druga specijalizovana preduzeća.
Na kraju, moram da vam kažem što se tiče javnih radova, da ih u opštini Požarevac da ih neće biti, jer je dopunskim izborima, u nedelju, odbornička grupa SPS - JUL dobila dva mandata i time apsolutno većinu, tako da nezaposleni inženjeri i lekari neće biti angažovani na javnim radovima, jer vlast u Požarevcu drži SPS. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, sledeći je Bratislav Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i prateća svito, kada radite neki posao obično računate na to šta ćete time dobiti. Ja se pitam kada donosimo ovaj i ovakav zakon šta dobijamo?! Mislim da se pojedinačno ne pitamo nego se pitam šta dobija Srbija i šta dobijaju građani i narod ove zemlje?
Za mene i Demokratsku stranku Srbije nije jasno i nije vidljivo šta će se postići ovim zakonom, ovakvim konceptom, gde recimo pojedincima nudite odgovarajući posao a odgovarajući posao posle devet meseci je svaki posao. Ukoliko ga ne prihvati, ukoliko odbije ponuđeni posao tj. koji je svaki posao, biće brisan sa evidencije nezaposlenih. Na ovakav način, odredbama ovog Predloga zakona o zapošljavanju i zaštiti za slučaj nezaposlenosti, dobićemo smanjenje broja nezaposlenih ali samo fiktivno, zato što će ljudi na ovakav način, restriktivnim odredbama, biti brisani sa evidencije nezaposlenih a u stvari broj se neće povećavati.
Da vas samo podsetim na činjenicu da od 2000. godine, znači za dve i po godine ove nove vlasti, broj zaposlenih, nažalost, opada a i broj ljudi koji su stvarno zaposleni i nemaju posla se uvećava! To je ono što je opominjuće i što nam nikako ne ide u prilog. Čak, sada je i podatak o dva zaposlena naspram jednog nezaposlenog, još drastičniji tako da nemate ni pun izinos od dva zaposlena naspram jednog nezaposlenog.
Kad donosite neki zakon i neki program koji radite treba da butede svesni u kom ambijentu se ostvaruje takav zakon. Da li je ovaj ministar, ovo ministarstvo i ova vlada, da li su oni stvorili ambijent gde ćemo mi razmišljati o zapošljavanju, o višku zaposlenih a ne o nezaposlenima. Nažalost, za ove dve godine sa svim reformama i postupcima privatizacije, i ostalog, nama i dalje ostaje da nemamo, tj. ne vidimo zaposlenost, i ne vidimo, što bi se reklo, svetlo na kraju tunela, da će biti te zaposlenosti.
Tako se ta zaposlenost neće postići ni javnim radovima. Da li će to ponovo biti kao za vreme pokojnog Josipa Broza, kad su bili kolhozi, pa zajednički rad, ili ćemo ponovo imati omladinske radne akcije, omladinske brigade. Evo, gospodin Panajotivić se seća tih vremena: bilo je lepo, njemu je to smešno, pa ćemo ponovo angažovati "Gorane", pa će naši "Gorani" da pošumljavaju goleti itd. i to će biti naši javni radovi.
Znate šta, sintagma javnih radova je bila imanentna jednom prethodnom režimu koji je to pričao za vreme sankcija da će javnim radovima uposliti celo društvo, da će time doprineti itd. Tim doprinosom, tom pričom, taj prethodnik koji je to pričao nije se proslavio a nećemo ni mi sada, kažem namerno mi koji sada pričamo o javnim radovima i donosimo zakone o javnim radovima, nećemo mnogo toga ostvariti. Verujte da nećemo! Možemo narodu pričati priču ali ti i takvi javni radovi nam neće doprineti boljitku i neće doprineti punoj zaposlenosti.
Zatim, imate tako restriktivne odredbe možemo da karikiramo, recimo, da čovek ne može da ode nigde, da mora da je vezan u kući da bi se zaposlio, pa zatim da dokaže da aktivno traži posao. Molim vas, dokazivanje aktivnog traženja posla! Aktivna politika zapošljavanja?! Pa valjda je i do sada bila aktivna a ne pasivna; ali možda imamo problem pa ne možemo nikako da smenimo direktora Republičkog zavoda za tržište rada, pa se ne zna da li čovek kupuje privatne firme, da li radi kod Dragana Tomića u SIMP-u ili se SIM market odvaja, da li je i dalje direktor, da li je podneo ostavku, pa ga Upravni odbor nije razrešio itd! Zato ćemo formirati Nacionalnu službu zapošljavanja.
Ne znam zašto ne bi bile i agencije jer je jako u modi i jako popularno da budu agencije. Pa neka imamo i nacionalnu agenciju za zapošljavanje i privatne agencije za zapošljavanje koje mogu da formiraju pravna i fizička lica. I zašto ne agencije za zapošljavanje? Jer kada u ovoj državi mogu da imaju agencije za poslovnu pratnju, neka postoji i agencija za zapošljavanje.
Ali, mislim da na ovakav način, sa takvom organizacijom Republičkog zavoda za tržište rada i takvom dosadašnjom politikom neće se daleko stići. Što mi kao vlast ili kao Skupština, ili kao Vlada i ostali, ne možemo da raščistimo sa takvima to jeste naša krivica i naša slabost, ali nemojmo se nadati da ćemo samo pukim papirologijama, promenom na papiru, itd. doprineti tome.
Treba jasno i glasno da kažemo da Republički zavod za tržište rada nije dobro radio i da zbog toga neko treba da podnese konsekvence. Da jednostavno to promenimo, i ako se može ikako, da krene to zapošljavanje, mada iskreno ne verujem ni ja - kažem vam da je previše ovde stvari koje čisto restriktivno deluju i restriktivno će biti.
Nažalost, kažem još jednom, nećemo mnogo doprineti kvalitetu života ovog naroda i sa ovim verujte mi Srbija neće biti na dobrom putu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bratislav Đurić,  sledeći je Srboljub Živanović.