DESETO VANREDNO ZASEDANjE, 02.07.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DESETO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

02.07.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, pa Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS i narodni poslanik Vladimir Garčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička narodna stranka.

Toma Bušetić

Bez obzira što je ministar tu kao predstavnik Vlade, sala je poluprazna i nemam inspiraciju da govorim, pa da proverimo kvorum, predsedavajuća, u skladu sa članom 82, jer mislim da ću reći nešto što je poučno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da zauzme svoju poslaničku klupu.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS istakao je zahtev za utvrđivanje kvoruma potrebnog za rad Narodne skupštine.
Molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Molim službu Narodne skupštine da mi dostavi listing ovog utvrđenog kvoruma i da mi dostavi spisak narodnih poslanika koji su na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zakazujem sednicu Administrativnog odbora, sa drugom tačkom dnevnog reda, o izricanju mera, na osnovu člana 217. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji podrazumeva prava, dužnosti i obaveze narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Toma Bušetić

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Milovanoviću, kao predlagač ovog zakona, Ministarstvo u razloge za donošenje ovog zakona ponovo ističe i stalno se poziva na tranziciju društva i ekonomije, na savremene principe civilnog društva, na demokratiju i tržišnu ekonomiju i da su to upravo glavni razlozi za donošenje jednog ovakvog zakona koji nazivaju reformskim.
Sasvim je jasno da je ovaj zakon pisan po diktatu onih sa strane i jasno je da je ta politika diktata ovu zemlju u ove tri godine DOS-ovske vlasti dovela do toga ....
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: DOS-manlijske.)
... DOS-manlijske, može i tako, dovela do toga da se fabrike rasprodaju, da na tržištu rada ili nezaposlenih ima negde oko milion ljudi, da se država raspada i sve je to rezultat jedne takve politike, politike koja se prihvata sa strane, a koja ništa ne donosi dobro ovom narodu.
Zakon o zapošljavanju, kao i malopre što sam rekao, neće doprineti nekom bržem zapošljavanju ljudi. Naprotiv, veliki broj ljudi koji danas uživa novčanu naknadu, mislim da ih je ispod 100.000 biće prepolovljen, a veliki broj onih koji su nezaposlena lica ostaće bez ovih elementarnih prava koja sada uživaju po izmeljenom Zakonu o zapošljavanju.
Cinično zvuči da će se ovim zakonom osigurati veća mobilnost nezaposlenih da traže posao. Gde će radnici "Fabrike kablova" posle restrukturiranja naći posao? Gde će naći posao "rudari Bora" i "Majdanpeka"? Nigde! A sa druge strane i ono malo prava koja su do sada ostvarivali putem ovog zakona, ta prava će izgubiti.
Šta je novina u ovom zakonu, na šta se ministar poziva i o čemu je govorio na Odboru? Ja bih istakao samo nekoliko tih bitnih odredbi: formiranje raznih poslovnih centara, klubova za traženje poslova, raznih agencija. To je jedno čisto zamajavanje i nikakvih rezultata neće biti, niti sa klubovima, niti sa poslovnim centrima, niti sa agencijama! To je jedan uzaludan posao, i kao što sam malopre rekao, jedino zaposlenje mogu naći preko tih klubova, odnosno u tim klubovima i poslovnim centrima, agencijama, samo aktivisti sadašnje vlasti, DOS-ove vlasti.
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: DOS-manlijske. Nemoj da te ispravljam.)
DOS-manlijske vlasti.
Ovde se, u ovom zakonu uvodi novi institut, institut javnih radova. Naravno, predlagač misli da će ovo biti na veliku korist svih onih koji su bez posla, a mi mislimo da je ovo samo kazna za one koji su bez posla i koji će tek ostati bez posla. Uostalom, sami kriterijumi su nakaradni u smislu prednosti onih lica koja će imati prednost prilikom organizovanja javnih radova.
Ko ima prednost? Lica koja čekaju duže od dve godine na posao, lica koja primaju novčane naknade, lica koja su starija od 50 godina i lica koja su u stanju socijalne potrebe. Neko ko ima preko 50 godina, ostao bez posla, depresivan do kraja, a sada javni rad, kopanje neke kanalizacije.
Doduše, ministar kaže da će prednost imati uređivanje fasada. Zamislite sada jednog diplomiranog inženjera iz "Lole", iz "Goše" da se pojavi, možda je ovima u Beogradu lakše, ali na primer u Palanci, Velikoj Plani, u ovim manjim gradovima da uređuje fasadu diplomirani inženjer, magistar, možda i doktor nauka - ali to je ta politika koja ne vodi računa o elementarnim stvarima.
Kada je reč o organima Nacionalne službe, ističe se da su to upravni odbor, nadzorni odbor - ali ko će biti u sastavu tih organa? Reprezentativni sindikati, reprezentativna udruženja. Koji su to sindikati? Mika Smiljanić, čovek koji je bio 1996. godine na listi sadašnjeg DOS-a, a onda Koalicije "Zajedno"; Branislav Čanak koji je dobro dotiran sa strane svih ovih godina. I sada će oni da budu predstavnici sindikata. Sve je u funkciji vlasti.
Kada govorimo o ovim udruženjima poslodavaca, možda se misli na Bogoljuba Karića. On je sada čuveni industrijalac, predsednik udruženja ili Željko Mitrović, možda će on biti predsednik udruženja estradnih umetnika, pa i on da se nađe. Ti ljudi će se naći ovde i sada oni misle ili se brinu za sudbinu milion nezaposlenih lica, koja nemaju, takoreći, ovim zakonom nikakva prava.
U članu 91. govori se o obavezama nezaposlenih lica. Svi ovi članovi su restrektivni - svi članovi i odredbe pružaju manje mogućnosti i manje prava u odnosu na prava koja su imali po "našem" zakonu, kada je na vlasti bila Socijalistička partija Srbije. Primera radi: nezaposleni je dužan da se lično javi Nacionalnoj službi jednom u tri meseca, a bilo je četiri meseca, znači povoljnije; nezaposleni koji ostvaruje naknadu dužan je da se javi lično Nacionalnoj službi svakih 30 dana, a kod nas je bilo 60 dana; posebno su sporni stavovi da svako nezaposleno lice mora da bude jedan sat na određenom mestu. To je u direktnoj koliziji sa onim zahtevom da aktivno traži posao. Kako će on aktivno da traži posao, a da sedi kod kuće i da čeka kada će ga pozvati neko iz Nacionalne službe?
Kada govorimo o brisanju sa evidencije (član 23.), što je ključna odredba u ovom zakonu, ovde se kaže ako ga predstavnik Nacionalne službe tri puta ne nađe na određenoj adresi. Ko će verovati predstavniku Nacionalne službe? Može da kaže da ga je tražio, nije ga našao, a onda sledi brisanje sa evidencije i brisanje ovih elementarnih prava.
Naravno, posebno su teške odredbe vezane za odgovarajući posao. Svaki ponuđeni posao posle devet meseci je odgovarajući posao. Stvarno ćemo imati situaciju posle isteka roka od tri meseca - onih šest meseci odgovarajuće zaposlenje je ponuđeni posao u zanimanju, i to je restriktivna odredba, ali ne u tolikoj meri. Doktor će biti prinuđen da bude medicinska sestra ili pravnik da bude ćata, diplomirani ekonomista knjigovođa, ali u uslovima kada nema posla i to je donekle prihvatljivo. Ovo je najgora odredba!
Mnogi ljudi neće prihvatiti ove odredbe i na taj način će izgubiti elementarna prava o kojima sam isto govorio, znači: zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje, novčana naknada i jasno je da će tako biti. Sva ova prava su restriktivna i u drugim odredbama.
Kada je reč o pravu na novčanu naknadu i osnovici za utvrđivanje novčane naknade - sada obavezno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci, a ranije je bilo 9 meseci. Znači, u naše vreme, vrlo brzo se sticalo to pravo. Osnovica je prosečna zarada u poslednjih šest meseci, a u naše vreme je bilo u poslednjem, u prethodnom mesecu. Visina novčane naknade sada je 60%, a bila je 70% i plus 2% za svaku godinu osiguranja i trajanja prava na novčanu naknadu.
To je restriktivno, sve je restriktivno u ovom zakonu, sve je rigidno i sve je ovo za nas apsolutno neprihvatljivo!!
Nekada je bolje kada se zakonski konstatuju prava, pa makar ako i ne budu izvršavana u datom trenutku, nego kada se ukinu i kada ih više uopšte nema. Ovo je politika sa strane, ministar će posle to da kaže: politika Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, oni su nama odredili koja je visina novčane naknade, koliko će da traje novčana naknada, sve je to u njihovoj funkciji. Ministar kaže da su bile silne pohvale od Svetske banke, MMF-a. I kada je reč o Argentini i svim drugim zemljama bilo je slično, a na kraju su sve te zemlje doživele krah. Znači, naša sudbina je takva.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS, pa narodni poslanik Vladimir Garčević.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Narodni poslanik Živko Selaković.

Srđan Petrović

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, Zakon o zapošljavnju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je loš zakon i ono  što je još gore u loše vreme. Neosporno je da na našem tržištu rada, odnosno celom problemu nezaposlenosti treba pristupiti sistemski i neke stvari promeniti, ali način i vreme koje je za to izabrala Vlada Srbije i nadležno Ministarstvo sigurno ne dovodi do rešenja.
Postavlja se nekoliko važnih pitanja. Pravo, zašto naročito sada donositi zakon? Ministar je rekao da su u zakon ugrađene direktive Evropske unije, Međunarodne organizacije rada. Postavlja se pitanje da li su te direktive bile ugrađene i u prethodni zakon. Verovatno jesu. Kakve su promene u odnosu na postojeći zakon? Koliko te promene dotiču onoga ko najviše očekuje od donošenja novog zakona, i onoga koji ima iluzije da će svoj status u društvu poboljšati? Ne dotiču ga ni malo ili samo u tome što mu pogoršavaju položaj. Najvažnije su sigurno one promene koje idu u pravcu restriktivnosti i ukidanja postojećeg prava.
Zašto sada doneti zakon? Postojeća konjunktura u svetskoj privredi i u našoj privredi, tranziciona recesija, problemi koje smo nasledili iz prethodnog perioda, problemi koji su nastali u poslednje dve godine sadašnje vlasti, govore dovoljno o tome da sada nije vreme za donošenje ovog zakona koji će da reguliše pitanje ponude i potražnje radne snage. Vreme za donošenje zakona koji će da uvede red na tržište rada i koji će, ono što je često ministar spominjao i ostali koji su govorili o zakonu, da uvede određenu disciplinu nezaposlenih koji nemaju cilj i kojima jedini cilj nije traženje radnog mesta - vreme za donošenje takvog zakona je vreme uzlazne konjukture, odnosno privrednog rasta, kada su nezaposleni većinom oni ljudi koji ne žele da nađu posao.
Da li je današnje vreme kada se približavamo milionitom nezaposlenom vreme kada će se donositi restriktivan zakon? Sigurno da nije. Demokratska stranka Srbije je stranka koja u svom programu ima deo socijalne odgovornosti, mada mi nismo stranka koja stavlja socijalnu odgovornost na prvo mesto, ali u današnje vreme socijalna odgovornost i odgovornost za nezaposlene je i nacionalna odgovornost, jer nezaposleni i budući nezaposleni su veliki deo našeg društva. To postaje dominantan deo našeg narod.
Grozno je kada vidimo kakva je struktura našeg društva: kada vidimo koliko imamo nezaposlenih, koliko imamo ljudi koji treba da postanu nezaposleni, socijalno izdržavanih lica, penzionera i ostalih, onda vidimo da odgovornost za nezaposlene i ostale kategorije društva nije samo socijalna odgovornost za koju se zalažu, bar tako kažu stranke levica i iz DOS-a i iz opozicije, nego i nacionalna odgovornost.
Postavlja se i pitanje - zašto je zakon stavljen na dnevni red tokom februara meseca, pa je posle povučen, a imamo ga sada, početkom jula meseca? Da budem sarkastičan, verovatno smo čekali da cifra nezaposlenih dođe do milion, pa da onda rešavamo to pitanje ili je možda milion nezaposlenih bolje rešenje za donošenje zakona.
Kome je potreban zakon? Nezaposlenima sa ovakvim rešenjima sigurno nije. Oni gube neka postojeća prava koja imaju u domenu naknade za slučaj nezaposlenosti. Sa druge strane njihov položaj se i poboljšava? Radnicima ovaj zakon može samo da donese dodatnu frustraciju na njihov ionako loš položaj. Jer iz struktura našeg radnog kontingenta vidi se da je tu veliki deo fiktivno zaposlenih ljudi koji će sutra ostati bez posla.
Poslodavcima, stranim investitorima, ljudima koji treba da budu motor razvoja privrede, šta oni imaju od ovog zakona? Nemaju nikakvu stimulaciju za investiranje, osim, ako oni ne budu bili prinuđeni na investiranje zato što će imati veliki pritisak nezaposlenih koji traže posao, pa će svoju poslovnu logiku izokrenuti, i pod pritiskom nezaposlenih krenuti u investiranje.
Dolazimo do onoga kome je potreban zakon. Potreban je Vladi. Vlada ima budžetsku rupu, imala je i ranije, ona je evidentna, i ono što je hitno, to je smanjiti budžetska davanja po ovom osnovu i to je jedina svrha donošenja ovog zakona u ovo vreme. Mi ubrazano idemo ka južnoamerikanizaciji, a to je ono što sigurno nije dobro. Sigurno da socijalizam i nasleđe socijalizma nije nešto što možemo da stavimo u rang nečega što je društveno poželjno, ali sutuacija nacionalne i socijalne odgovornosti je takođe nešto što je još gore od toga.
Da vidimo gde se mi sada nalazimo: broj lica koja traže zaposlenje je dostigao preko 950.000 i iz meseca u mesec se povećava; broj lica koja su zaposlena krajem marta 2003. godine bio je 1.796.000, a početkom godine je bio preko 1.800.000. Znači, trend je smanjenje broja zaposlenih. Konjunktura po pitanju drugih privrednih indikatora, troškova života, zarada, takođe, ne ide u prilog. Zarade su se povećale po mišljenju ministra trgovine, što opet demantuje zvanična statistika, a i sve analize na tržištu. Takođe, iz onog kontingenta firmi koje rade, imamo veliki broj ljudi koji nisu primili platu ili je isplaćeno pola primanja za mesec april. To su neke stvari zbog kojih je donošenje ovog zakona aktuelno.
Šta smo imali kao tendenciju u 2002. godini? Smanjenje registrovane zaposlenosti, ubrzani rast otvorene nezaposlenosti - visoko prikrivena nezaposlenost, raskorak u odnosima ponude i tražnje za radnom snagom, visoka nezaposlenost u sferi sive ekonomije, veliki broj zaposlenih u nelikvidnim preduzećima!
Zaposlenost kod nas gledano, po pitnju strukture, takođe nije dobra i pokazuje veliku neracionalnost. Ovaj zakon sigurno tu neracionalnost ne može da popravi. On je vezan za formu zapošljavanja, za naknade, nije vezan za strukturna pitanja koja i nisu u domenu Ministarstva, a tu leži problem. Velika je neracionalnost u odnosu na zahteve tržišta rada i poslodavaca, u privrednom sektoru je npr. zaposleno 5%, u sekundarnom 47,5%, u tercijalnom 47,5%.
U periodu od prošle godine bilo je 463.461 slobodnih radnih mesta, što je za 14,3% manje nego 2001. godine. Tu mora da se naglasi problem statistike i evidencije slobodnih radnih mesta, jer kod zapošljavanja imamo oglašavanje slobodnih radnih mesta, radna mesta koja su već popunjena, ali na određeno vreme. Ta cifra je i nešto manja.
Tu dolazimo i do onog pitanja koje je često pominjano - koliko je tih slobodnih radnih mesta prihvaćeno? Glavni argument Vladi i ministru bio je da su potrebne promene na tržištu rada, zakonsko oblikovanje tih promena, veliki broj odbijenih i ponuđenih slobodnidh radnih mesta. To je tačno, ali kada se uzme u obzir to kakva je mogućnost da se ta radna mesta popune, vidi se da su razlozi nerealizovanih potreba i pored velikog broja nezaposlenih brojni. Oni su, pre svega, određeni strukturnom neusklađenošću između ponude i tražnje za radnicima na tržištu rada, neusklađenim obrazovnim sistemom, nedovoljnoj mobilnosti radne snage - teritorijalnoj i profesionalnoj, lošim uslovima rada i niskim zaradama u velikom broju preduzeća.
Znači, to su stvari koje su vezane za veliki broj ministarstava, za strategiju Vlade, a nikako nisu vezane za ono što se reguliše ovim zakonom.
Zato Demokratska stranka Srbije smatra da je rešavanje problema nezaposlenosti, pre svega, u odgovornijoj politici Vlade, ne samo u socijalnom, nego i u ekonomsko-socijalnom dijalogu koji će usmeriti i napraviti strategiju za rast naše privrede.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li koristite sledećih 10 minuta?

Srđan Petrović

Završavam, rast privrede je jedino rešenje za ovaj problem, a nikakva forma zakona koja ide na restriktivnost i smanjivanje stečenih prava. I to je ono što nas sigurno udaljava od razvijenog sveta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, poslanička grupa Socijalističa narodna stranka, posle njega narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika poslanička grupa Srbija.

Vladimir Garčević

Kao prvo zamerio bih predsedništvu Skupštine što se pod ovakvim uslovima radi ovde u Skupštini, u julu mesecu, u vanrednom zasedanju, a zakoni koji se nude ne daju adekvatno ono što treba radnicima i građanima Srbije.
Prema tome, mnogo stvari i zamerki treba uputiti, ako uzmemo u obzir da veliki broj građana traži zdravstvenu pomoć na ulici.
Što se tiče ovog zakona, moram se vratiti unazad, sve ono što je nuđeno kao reformsko od strane Vlade Srbije, da će unaprediti i razrešiti pitanje zaposlenosti, pitanje socijalne ugroženosti, pitanje perspektive građana, trebalo je da bude sadržano u zakonima koje smo već doneli, a to su: Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o socijalnoj zaštiti itd.
Šta smo dobili ovim zakonima koje smo doneli?
Zakon o radu nije razrešio nijedno pitanje, samo je pogoršao.
Zakon o privatizaciji - moj grad, grad u kome živim, sada je mrtav grad. Otkupljuju preduzeća oni koji ne bi trebalo i koji ne zaslužuju da otkupe. Neki su uz pomoć Agencije za privatizaciju, kancelarija za Vojvodinu, poništavali konkurse i otkupili šta i kako su hteli itd. Kupljeno je hiljadu hektara plodne zemlje, sa svim mašinama, za 800 hiljada maraka.
Mislim da privatizacija kakva se dešava u mom gradu i kako će se nastaviti dalje nije dobra, treba je zaustaviti i videti kuda to vodi. Svakako ne vodi na dobrobit građana Srbije, a ni na dobrobit mojih sugrađana.
Kaže - uveli smo biznis plan, za svaki se moralo platiti. Ministre, berza rada, kaže - idemo u samozapošljavanje: a vi dobro znate koliko meseci treba da čeka ako neko pozajmi novce za samozapošljavanje da bi se od berze rada mogla realizovati sredstva. Čeka se iz Beograda, kao što se čekalo i ranije, centrala odlučuje, a koliko znam primanja nisu stigla, za one koji su na berzi rada, možda sada ovih dana, a pre neki dan kada sam se raspitivao nije bilo prispelo ni za decembar mesec. Ja sam rekao, ogradio sam se, gde nisam pitao ovih dana.
Ali šta to znači? To znači umanjena su prava na zaštitu na berzi rada, kasnimo sa tim pravima. I ako smo prodali fabrike, i gde su te pare? Znam da je budžet prazan i lično ne vidim izlazak iz ovoga. Veliki broj ljudi će ostati bez prava na rad, bez prava na socijalnu zaštitu, a nema razvojne komponente u Srbiji. Kakve razvojne komponente? Fabrika "Ventilej" u mestu gde živim, ventile je prodavala i "Mercedesu" i "Pežou", najsavremenije ventile. A šta je sada? Kupio ju je onaj koji je dugovao. Sa druge strane, rekli smo - razrešili smo one kriminalce, pa smo ih ubili; dajte da mi nađemo odakle pare ovima koji kupuju, nije li to bilo pranje novca, a verovatno kod velikog broja "da".
Šta nudi ovaj zakon? Ovaj zakon nudi, jednostavno, muk građana Srbije, nudi da ono što se danas nalazi svuda po ulicama, da toga sutra bude još više. A šta će oni koji imaju 50 godina starosti, i postavljam pitanje - šta će se desiti kada posle devet meseci čekanja morate prihvatiti posao, na primer, da se čiste ulice?!
Da li je to što se nudi rešenje, ministre? Ja bih vama poželeo da siđete sa vlasti: da budete vođa sindikalnog pokreta, da vi dobijete to radno mesto. Znam da čovek mora ako treba da prehrani porodicu, da prihvati i to što se nudi, a da li je to dobro ako se mi školujemo deset, dvanaest ili šesnaest godina - mislim da nije.
Nije dobro sve što ponudi Zapad. Moramo videti šta mi u Srbiji možemo da uradimo.
Ja razumem sve to što je evropsko, kretanja evropska, ali šta je Gašo uveo u ovom zakonu o obrazovanju; posle osnovne škole on zaustavlja, da se deca ne mogu školovati dalje. Vi uvodite ovo.
Šta nudite kao rešenje za zaposlenje ljudi? Bilo bi dobro da vidimo šta je ovde istina. Savez samostalnih sindikata kaže da do kraja nije učestvovao u ovom sporazumu. Molim, za laži ima da se odgovara - onaj ko je potpisao.
Ali imate ovde rudare, da li ste otišli kod njih, da li ste razgovarali. A zar mi niste rekli - nećemo prodati rudnike za bilo šta, nećemo vas na ulici ostaviti. Da vam kažem sada nešto ministre: ja kao građanin uvek ću stati uz radnike, to sam radio i kada je bila vlast kojoj sam pripadao i sada ću stati uz radnike jer naša dužnost jeste da zaštitimo one koji nemaju hleba
Još nešto ću vam reći. Trgovina je opala, jedino ne znam u Beogradu. Prođu, kažu po prodavnicama, ne ulazi se danima, a moraju platiti poreze i sve ono što treba državi.
Prema tome, normalno je sve ono što je dobro da se podrži. Najavljuje se poskupljenje hleba do 40 dinara; molim vas, pšenica je gde nema državnih rezervi sedam dinara, dve tone, ne može seljak da opstane i zašto ne proglasimo elementarnu nepogodu. Zašto ne pomognemo seljaku. Nije kiša pala, kiša neće pasti, kiša će da padne kada ja budem na vlasti, onda će ona da padne.