Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, zamenik predsednika, poslanička grupa Srbija.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji u suštini uvodi i stvara novi ambijent u sferi rada, traženja zaposlenja, definiše nove programe i mere u traženju i pronalaženju zaposlenja. Predlog ovog zakona takođe definiše i predviđa i mere uvođenja reda u ovu jako složenu i osetljivu oblast, koja ima veoma širok opštedruštveni značaj.
Za Seljačku stranku Srbije ovaj zakon je veoma bitan ako se ima u vidu da ljudi sa sela članovi seljačkih domaćinstava, u poslednje vreme sve više se obraćaju zavodima za zapošljavanje, tražeći nekakvu sigurniju socijalnu zaštitu.
Stoga mi smatramo da ovaj zakon ima i svojih dobrih strana a i nekih manjih propusta, naravno kao i svaki drugi zakon koji se nađe pred narodnim poslanicima, jer svakako ništa ne može biti do savršenstva.
U mom komentaru na predloženi tekst zakona prvo bih se osvrnuo na neka predložena rešenja koja mogu imati eventualno, i određenih negativnih posledica.
Neke odredbe zakona ne idu u prilog mlađim osobama, onima koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih ili koji su ostali bez posla pod okolnostima za koje nisu odgovorni i na koje nisu mogli da utiču. Po mom mišljenju te loše posledice mogu proisteći brisanjem iz evidencije i slično, kako je predviđeno u članu 93. Predloga zakona.
Nasuprot ovome ovaj član uvodi i određeni red u odnose na relaciji Nacionalna služba - nezaposlena osoba, ali u isto vreme, na neki način, sputava profesionalnu orijentaciju i želju nezaposlenog da radi u struci za koju se obrazovao i utrošio brojne godine školovanja. Nije dobro da se posle devet meseci nezaposlenom bez obzira na obrazovnu i stručnu kvalifikaciju može ponuditi bilo koje zaposlenje. Ova odredba ukoliko bi se sprovela u praksi mogla bi prouzrokovati i eventualne posledice. Navešću samo dva primera:
Prvo, može voditi destimulisanju i razočarenju nezaposlenih u slučaju da im se kao konačani posao ponudi neki neadekvatan u odnosu na onaj za koji su se školovali.
Drugo, može podstaći prestanak interesovanja zaposlenih za određene poslove i samim tim stimulisati rad "na crno" jer, npr. posao u sferi rada "na crno" može da se izabere, dok se u slučaju nuđenja neadekvatnog posla po principu uzmi ili ostavi, preko Nacionalne službe za zapošljavanje posao u krajnjoj instanci i ne može birati.
U početku mog komentara pomenuo sam da ovaj predlog zakona ima i svoju svetliju stranu pa ću se u nastavku izlaganja osvrnuti i na to.
Ključne novine koje Predlog zakona donosi vezane su za reorganizaciju postojećeg Zavoda za tržište rada; stvara novi ambijent i stimuliše traženje radnog mesta od strane nezaposlenih, kao i uvođenje reda u sferu socijalne zaštite nezaposlenih.
Zakon predviđa formiranje Nacionalne službe za zapošljavanje sa svojim organima (upravni odbor, nadzorni odbor i direktor), ali u isto vreme predviđa i mogućnost formiranja agencija za zapošljavanje, koje mogu biti osnovane od strane fizičkih i pravnih lica. Ovim rešenjem sfera traženja i pronalaženja zaposlenja znatno se liberalizuje. Država, takođe, prestaje da bude jedini i isključivi monopolist u traženju posla i stvara se društveni ambijent u kome važi pravilo bolje i efikasnije organizacije i konkurencije.
Za nezaposlene je veoma značajno da postoji veći broj adresa kojima se obraćaju i javljaju radi pronalaženja zaposlenja i radnog mesta. Naravno, zakonom je zaštićena zakonitost i celishodnost postojanja i rada agencija za zapošljavanje pa možemo očekivati da će promene, koje se predviđaju i predlažu, voditi stvaranju boljeg ambijenta i da će stimulisati poslodavce i nezaposlene.
Vlada Republike Srbije ovim predlogom zakona nije sa sebe skinula odgovornost za stanje u sferi zapošljavanja i to je jako dobro i jako pozitivno. U tom cilju je predviđeno osnivanje saveta za zapošljavanje, koji će se baviti programima aktivne politike zapošljavanja i predlagati neophodne mere. Dobro je što će u savetu za zapošljavanje zajedno sedeti predstavnici Vlade, sindikata, udruženja poslodavaca i eksperti jer će taj savet kompetentno i odgovorno odlučivati.
Zakon sadrži i odredbe koje se mogu nazvati standardnim odredbama jer su dobro poznate našim pravnicima i našoj društvenoj praksi. Tu pre svega mislim na klasična rešenja koja se tiču evidencije nezaposlenih, osiguranja za slučaj nezaposlenosti i prava na novčanu naknadu. Zakon precizno tretira i visine novčanih naknada za nezaposlene, kao i najviše i minimalne iznose.
Za Seljačku stranku Srbije i poslaničku grupu Srbija, iz razloga koji sam malopre naveo, posebno je u tom smislu bitan član 125. Predloga zakona koji predviđa da korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Dobro je i to što se predviđa pravo na zdravstveno osiguranje za članove porodice korisnika novčane naknade.
Zakonom je jasno precizirano kako se ostvaruje i neophodni stručni nadzor nad radom Nacionalne službe i agencije. Bitno je da država putem resornog Ministarstva ostvaruje neposredan uvid u rad službi, nalaže mere za otklanjanje uočenih nedostataka i anomalija.
Uz sve nabrojane pozitivne predloge ovog zakona, kao i na neke stavljene primedbe, smatram da je ovaj zakon, gledajući u celini, dobar, prihvatljiv, da omogućava reforme u ovoj sferi tržišta rada i da će efekti njegove primene biti pozitivni i korisni po društvo.
I na kraju, da konstatujem, Seljačka stranka Srbije u sklopu poslaničke grupe Srbija podržaće ovaj predlog zakona i glasaće za njegovo usvajanje.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika, zamenika predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po prijavama za reč, a po redosledu narodnih poslanika - načelni pretres zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Adam Urošević; posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i etničkih zajednica, razmatrajući predloženi zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, odbor za socijalna pitanja Stranke srpskog jedinstva smatra da su razlozi za donošenje ovog zakona i želje predlagača zakona u osnovi prihvatljivi.
Međutim, predložena rešenja, i pored napomene predlagača da su usklađena sa najvišim evropskim standardima, i njihova realizacija nisu prihvatljivi, jer nisu primereni našim uslovima. Graniči se sa političkim licemerstvom želja predlagača ovog zakona za regulisanje ove oblasti u uslovima veoma sužene potrebe tržišta rada, zbog stagnacije i pada privredne proizvodnje, što ima za posledicu da se egzistencija naših građana i njihovih porodica zasniva na novčanoj naknadi.
U situaciji, kada se većina građana Srbije nalazi u stanju socijalne potrebe, u situaciji uzornosti investicija države u obrazovanje i nauku, jedni mladi i obrazovani ljudi odlaze iz zemlje, umesto da njihovo znanje, sposobnost i energija budu osnova produktivnosti privrednog rasta. Donošenje ovakvog zakona je kompleksno i treba da bude uslovljeno izmenama mnogih drugih zakona, pre svega, Zakona o obrazovanju i planiranju kadrova.
Umesto pravične privatizacije, a ne rasprodaje privrednih i prirodnih resursa, formiranja malih i srednjih preduzeća koja bi stvorila mogućnost novog zapošljavanja i novih radnih mesta, nudi nam se restriktivni zakon koji ograničava prava građana koji traže zaposlenje i prava onih koji su, ne svojom krivicom, ostali bez zaposlenja.
U razlozima za donošenje ovog zakona predlagač zakona, između ostalog, ističe: stvaranje zakonskog osnova za podsticanje slobodno izabranog produktivnog zapošljavanja, afirmaciju mera aktivne politike zapošljavanja i aktiviranja tražioca zaposlenja. Lepo formulisano ali se postavlja pitanje: da li, navodno, "podsticanje slobodno izabranog produktivnog zapošljavanja" proizilazi iz odredbi člana 93. ovog zakona koji kao odgovarajućem zaposlenje smatra svako ponuđeno zaposlenje, nezavisno od kvalifikacije nezaposlenog, stepena stručne spreme i zanimanja, ili iz odredbi Predloga zakona kojima se uređuje zapošljavanje u okviru javnih radova?!
Za nezaposlena lica sa višim ili visokim obrazovanjem formulacija ovog člana mogla bi da glasi kao parafrazirana srpska izreka - traži posao a moli boga da mu ga ne ponudi Nacionalna služba ili Agencija za zapošljavanje. Jer, čemu uloženi intelektualni trud, finansijsko iscrpljivanje roditelja, s obzirom na enormno visoke školarine i investicija države u obrazovanje i nauku, kada mu je ponuđeno kao odgovarajuće zaposlenje za dva ili tri stepena ispod njegovog obrazovnog nivoa.
Indikativno je da su Predlogom zakona precizno definisane obaveze nezaposlenog kao aktivnost tražioca zaposlenja. Svaka od utvrđenih obaveza nezaposlenih - redovno javljanje Nacionalnoj službi, podnesci prijavljenim potrebama samostalnog traženja zaposlenja, i drugo u slučaju neizvršavanja, povlači rigorozne sankcije tj. brisanje sa evidencije nezaposlenih, što znači gubitak određenih prava.
Brisanje sa evidencije predviđeno je i u slučaju kada nezaposleni Nacionalnoj službi ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja - dokaz o aktivnom traženju zaposlenja i odgovarajuća isprava kojom se potvrđuje dan, čas i mesto obavljenog razgovora radi zapošljavanja kod određenog poslodavca. Tu ispravu je dužan da izda poslodavac sa kojim je nezaposleni obavio razgovor. Međutim, predlagač zakona je namerno ili nenamerno propustio da sankcioniše neizvršavanje utvrđene obaveze za poslodavca i on ne snosi nikakve negativne posledice za razliku od nezaposlenog koji se briše sa evidencije.
Sporan je i predlog u članu 91. stav 3. po kome je nezaposleni dužan da svakog radnog dana u utvrđeno vreme bude jedan sat na određenoj adresi. A ukoliko tri puta u periodu od šest meseci ne bude dostupan briše se sa evidencije lica koja traže zaposlenje.
Predlog zakona takođe sadrži i rešenja kojima se umanjuju prava nezaposlenih lica u odnosu na važeće zakonske odredbe. Smanjuje se iznos novčanih naknada, skraćuje period isplate novčane naknade itd.
Ostale primedbe na predloženi zakon poslanici Stranke srpskog jedinstva konkretizovaće kroz brojne amandmane koje smo podneli sa željom da ovaj zakon poboljšamo i upodobimo uslovima u kojima žive građani Srbije. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega Golub Rajić.

Pored onih uobičajenih primedbi koje se javljaju kao stereotipi kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i njeni predlozi zakona i za ovaj zakon tj. Predlog zakona treba navesti da, mada po suštini, treba da reši dve oblasti: prva je zapošljavanje, a druga jedan vid socijalne zaštite putem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ovaj zakon te oblasti reguliše ali samo da bi se postigao jedan cilj.
U sferi zapošljavanja cilj je da se po stupanju na snagu u nekom vrlo kratkom roku, vremenskom periodu, smanji broj nezaposlenih, odnosno fiktivno iskaže da nema toliko nezaposlenih i za to postoje ove odredbe koje nam se vraćaju još iz vremena Marije Todorović - aktivna politika zapošljavanja! Ni u vreme socijalističkog samoupravnog društva to ništa nije značilo, a danas apsolutno ništa ne znači. To je obična floskula za koju ne verujem ni da predlagač zna šta je etimološko značenje tih reči i kako to u praksi treba da izgleda.
No, drugi cilj koji se postiže odredbama o obaveznom osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i konkretno odredba o doprinosima, postiže se to da mi napokon saznajemo da je ovaj zakon u mnogim odredbama direktno suprotan odredbi člana 40. Ustava Republike Srbije, a dosmanlijskoj većini moram da kažem da ste zaboravili i kada ste donosili Ustavnu povelju i Povelju o manjinskim pravima to da regulišete. I u toj Povelji o manjinskim i ljudskim pravima postoji samo jedan član koji govori o pravu na rad ali nema nikakvih drugih garancija kako da se to zajemčeno pravo ostvari.
Moram da ukažem na jedan primer iz koga ćete videti kolika je besmislenost ovakvih rešenja koja se nude. Uzmimo za primer čoveka koji je obavezno osiguran po osnovu radnog odnosa i on i njegov poslodavac uplaćuju obavezne doprinose 30 godina; on ostane bez posla, ne svojom krivicom, i seli se u kategoriju nezaposlenih koja prima naknadu po Predlogu zakona dve godine, a čujem da je podnet neki amandman da to otprilike ide na tri godine.
E, i to je vremenski ograničeno.
Međutim Ustav kaže da se obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuje socijalna sigurnost tog čoveka i on ne kaže u kom vremenskom periodu. I ovde nam opet država poručuje kao kod onog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju - mi vas obavezujemo da se obavezno osigurate da biste bili solidarni, da bi država ispunjavala preko paradržavnih organa svoju neku socijalnu funkciju, i to je taj problem, što čitav sistem obaveznog osiguranja za slučaj nastupanja osiguranog slučaja - gubitka posla, mi nemamo te garancije.
Verovatno će trećina poslanika iz ove Narodne skupštine da doživi da se ta odredba ovog zakona na njih primeni i onda će osetiti duboku nepravdu koju nosi ovaj zakon. Nepravdu! Ta nepravda pogađa one koji su na ulicama i one koji kažu - sada me nije pogodilo valjda će da me promaši, a ne znaju jadnici da će već za dva tri meseca i oni ostati bez posla.
Vlada će nam na bazi ovog zakona reći za nekoliko meseci - pa nema milion nezaposlenih, ima samo 600.000. Ali, Vlada je zaboravila da će odredbama o obaveznom javljanju toj Nacionalnoj službi, čudi me da Građanski savez nije podneo amandman pošto ta reč para uši, praktično naterati nezaposlene da se svakodnevno javljaju toj službi i da traže zaposlenje, a služba kaže - nema. I eto opet problema.
Ne želim da ulazim u one privredne, ekonomske, monetarne i druge razloge izazvane pre svega destrukcijom koju sprovodi ova vlada, ali izražavam stav Srpske radikalne stranke za nešto što je u suprotnosti sa Ustavom, za nešto što ne pruža ni minimum ljudskih prava, za nešto što samo treba da pokrije Vladu da milion nije milion nego 350.000.
SRS neće da digne ruku za to, neće da digne ruku ni zbog toga što ovaj zakon, mimo Ustava, diskriminiše ljude naročito u članu 98. Čovek koji je osiguran, obavezno osiguran, za slučaj nezaposlenosti mora da ostvari pravo na naknadu nezavisno od toga koji je razlog zbog koga je ostao bez posla, jer ukoliko se uvodi diskriminatorski osnov da je disciplinski odgovarao onda se postavlja pitanje "pa zašto se obavezno osigurava".
I pošto u Narodnoj skupštini ima mnogo ljudi koji su predstavnici lokalne vlasti računajte da će posle donošenja ovog zakona, bar na tri meseca, mnogi ljudi sa zavoda morati da se jave centrima za socijalni rad da bi ostvarili makar neka prava, ako ništa drugo, onda makar trudnice pravo na zdravstvenu zaštitu.

 Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, posle njega narodni poslanik Slobodan Adžić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, posle dugog čekanja, je Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Dakle, još jedan reformski zakon koji građanima Srbije neće doneti ništa dobro. Ti reformski modeli neminovno vode ka sve većoj finansijskoj i svakoj drugoj podređenosti i zavisnosti naše privrede i zemlje od favorizovanih stranih korporacija i finansijskih institucija, sa svim posledicama dužničkog potčinjavanja.
Rasprodaja domaćih preduzeća, kao i ukupna ekonomska politika vladajuće koalicije, ima nesagledive posledice koje se ogledaju u armiji nezaposlenih, od 900 hiljada do milion, padu proizvodnje, socijalnom raslojavanju, porastu bede i opšteg siromaštva.
U obrazloženju za donošenje ovog zakona se kaže da bi on trebalo da stvori uslove za produktivno zapošljavanje, veću profesionalnu i geografsku pokretljivost, da afirmiše aktivnu politiku zapošljavanja, ali i da uspostavi ekonomski realan i socijalno prihvatljiv sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti i da su u njega ugrađena rešenja Evropske unije, a i korišćena iskustva onih u tranziciji.
Bez obzira na to, Predlog zakona većinom svojih odredbi ne obezbeđuje brže zapošljavanje nezaposlenih lica, već svojim rešenjima dovodi u nepovoljniji položaj nezaposlena lica u odnosu na važeća zakonska rešenja: uvođenje i skidanje sa evidencije; smanjenje osnovice, visine i dužine primanja novčane naknade; sankcija prema nezaposlenom koji je zbog socijalne ugroženosti primoran da radi bez ugovora o radu, usmeravanje finansijskih sredstava za rad institucija i službi za zapošljavanje, ali ne u funkciji većeg i bržeg zapošljavanja nezaposlenih lica i drugo.
Dok su Zakon o radu i Zakon o privatizaciji stotine hiljada ljudi ostavili bez posla, ovaj zakon će nezaposlenima doneti nove restriktivne obaveze. Za socijaliste je neshvatljivo da se može smanjiti broj nezaposlenih bez bržeg privrednog razvoja, bez novih investicija, a toga danas nema i o tome se ne govori. Razvoj proizvodnje mora biti zasnovan na osmišljenom upravljanju prirodnim, materijalnim i ljudskim resursima, kojima Srbija raspolaže, i obezbeđenjem finansijskih stimulacija za konsolidaciju i razvoj domaćih preduzeća, a ne rasprodaju; obezbediti veću stopu privrednog rasta i povećati nivo zapošljavanja, pre svega, mladih i visokostručnih kadrova.
Kako se danas radi i kako se ovim zakonom predlaže, ne vodi se briga ni o zaposlenima, a ni o nezaposlenima, kojih će vrlo brzo biti preko milion. Uradiće se jedna čistka i pitanje je kako to mogu podržavati sindikati. Da li je stvarno došlo do dijaloga između socijalnih partnera, Vlade, sindikata i poslodavaca ili su saglasnost dale samo sindikalne vođe?
Poslanici SPS su, kao i uvek, protiv masovnih otpuštanja radnika, zalažu se za zapošljavanje novih radnika i sa četrdesetak amandmana ćemo pokušati da ovaj predlog zakona popravimo, ako je to uopšte moguće.
Nacionalna služba mora imati obavezu utvrđivanja nezaposlenog i mora ga upućivati na slobodna radna mesta, jer on ne može znati gde ona postoje, pošto više nema oglasa ili konkursa, a nezaposlenim se mora smatrati i samofinansirajući student, koji možda sam sebe školuje. Ustav Republike Srbije i drugi zakoni garantuju načelo slobodnog izbora i jednake dostupnosti radnog mesta u postupku zapošljavanja i nema potrebe u zakonu to posebno nabrajati i izdvajati kao pojedinačne slučajeve. Da bi nezaposlena lica ostvarila pravo na zapošljavanje, moraju se prijaviti i evidentirati u službama.
Dokaz da je ovaj zakon restriktivan jeste i to što u razvijenom svetu privremena nezaposlenost prerasta u trajnu, ako nezaposleno lice čeka na zaposlenje duže od tri godine, a ovde je predloženo dve, što treba promeniti.
Član 20, koji reguliše naknadu štete zbog neopravdanog odustajanja od zapošljavanja, treba brisati, jer će njegova primena koristiti advokatima, a ne poslodavcima ili nezaposlenim licima.
Takođe, u članu 25. odobravanje sredstva za pokrivanje troškova prijava i prevoza nezaposlenima koji ostvaruju pravo na materijalno obezbeđenje, a još pre, treba onima koji to pravo ne uživaju, jer su u još težoj materijalnoj situaciji.
Nepotrebno je da se u okviru Nacionalne službe organizuju poslovni centri za pružanje pomoći pri samozapošljavanju, kao i klubovi za traženje posla, jer je to zamajavanje nezaposlenih, uvećanje i onako ogromne administracije. Ako se nezaposleno lice šalje na zasnivanje radnog odnosa van mesta prebivališta, moraju mu se priznati napravljeni troškovi.
Kao ranije radne akcije, zakon predviđa javne radove. Možda je to dobro, ali je na akcijama učestvovala mlada generacija, dok se ovde kao učesnici predviđaju stariji od 50 godina, što je stvarno neprihvatljivo.
Za člana upravnog odbora Nacionalne službe, mora se naći mesto i za predstavnike privredne komore, kao asocijacije privrednika i najveće baze za zapošljavanje. Predsednike i članove upravnog i nadzornog odbora treba imenovati na četiri godine i to treba predvideti zakonom, a ne aktima Nacionalne službe.
Kao i sve druge zakone koje predlažete i ovim se predviđa agencija, što ne treba prihvatiti, jer se njenim formiranjem ne može pospešiti zapošljavanje, sem nekoliko ljudi. Postavlja se pitanje šta će raditi Nacionalna služba?
Članom 93. prava nezaposlenih se redukuju i to sada kada je veliki broj nezaposlenih, a biće ih još i više, i izgubiće najelementarnija prava koja su im do sada pripadala preko Zavoda za tržište rada. Takođe su nepovoljniji od važećih i uslovi za sticanje prava na novčanu naknadu, kao i osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade, visina i trajanje, dok su kaznene odrebe više puta povećane.
Ukoliko se usvoji ovaj predlog zakona, smanjiće se broj nezaposlenih na evidenciji tržišta rada, ali ne zbog dobijanja posla i otvaranja novih radnih mesta, već zato što su represivnim merama skinuti sa evidencije.

 Reč ima narodni poslanik Slobodan Adžić, posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, na sednici Odbora za rad, socijalna i boračka pitanja, u svojstvu člana, glasao sam protiv Predloga zakona o zapošljavanju i koristim priliku da o razlozima obavestim i ovu Skupštinu.
U obrazloženju predlagač zakona navodi da se ovim zakonom stvaraju uslovi za brže zapošljavanje i zadovoljavanje potreba poslodavca za novim radnim mestima skraćivanjem administrativne procedure. Takođe, se navodi da će u oblasti osiguranja za slučaj nezaposlenosti doći do izmena kako bi se uspostavio ekonomski realan i socijalno adekvatan sistem osiguranja.
Pažljivo analizirajući članove predloženog zakona, može se videti da nema nekih značajnijih novina koje idu na povećanje statusa, pre svega nezaposlenih, ali zato ima niz odredaba koje su restriktivne, koje umanjuju prava, kako nezaposlenih tako i zaposlenih u slučaju da ostanu bez posla. Neću posebno navoditi restriktivne odredbe, ali možete i sami pogledati, kao i sve članove koji definišu rizike osiguranja za slučaj nezaposlenosti i sami ćete zaključiti o kakvoj se restriktivnosti radi.
Ako se ima u vidu ukupan ambijent u našem društvu: stanje u privredi, nefunkcionisanje pravne države, stalni trend pada broja zaposlenih (u prošloj godini 4,8%), zatim nedostatak domaćih i inostranih investicija, jasno se može zaključiti da Predlog zakona u mnogim svojim odredbama nije realan i zato neće moći da se u potpunosti primenjuje. Dakle, iako je u nekim svojim delovima konceptualno solidno zamišljen u ovakvim uslovima uglavnom će biti neprimenjen. Ako bi bio striktno sproveden, donosio bi više štete nego koristi.
Da je zakon nepovoljan po nezaposlene uzeću nekoliko ključnih odredbi:
Prvo, onaj najvažniji član 93. u poglavlju "Brisanje iz evidencije" nezaposlenih. Ovaj član predviđa da Nacionalna služba za zapošljavanje može nezaposleno lice brisati iz evidencije, ako odbije odgovarajuće zaposlenje, što nije sporno.
Stavom 4. istog člana odgovarajuće zaposlenje je i zaposlenje u istom stepenu stručne spreme i zanimanja nezaposlenog u prva tri meseca boravka na spisku nezaposlenih lica, što takođe može biti u izvesnim slučajevima prihvatljivo.
Stavom 5. kaže se da po isteku roka od tri meseca, odgovarajuće zaposlenje je ponuđeno zaposlenje u zanimanju, uzimajući u obzir stečeno radno iskustvo i situaciju na tržištu rada. Smatram da je ovaj stav nejasan i daje Nacionalnoj službi za zapošljavanje široka ovlašćenja u tumačenju i primeni.
U stavu 6. kaže se da posle devet meseci boravka na evidenciji nezaposlenih, odgovarajuće zaposlenje je svako ponuđeno zaposlenje. Ovo rešenje je po meni neprihvatljivo, jer, nezaposlene, a naročito one kvalifikovanije, dovodi u nepovoljan položaj, pa i ponižavajući prilikom traženja posla.
Primena člana 93. imaće sledeće posledice - broj lica koja se vode na evidenciji nezaposlenih biće formalno, statistički, smanjen, jer je logično da jedan broj lica kome se ponudi neodgovarajuće zaposlenje, dakle ponižavajuće u smislu kvalifikacije, adekvatnosti stručne spreme, kao i visine zarade, biće skinut sa evidencije.
Ovde se odmah postavlja pitanje da li će time problem biti rešen. Suštinski gledano neće. Država će se hvaliti kako je prema statistici broj nezaposlenih lica smanjen. Međutim, broj nezaposlenih lica time neće biti smanjen, ostaće isti, a sudeći prema trendu pada broja zaposlenih i veći.
Zakon o zdravstvenom osiguranju u red lica sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem svrstava i nezaposlene. Prilikom utvrđivanja statusa osiguranika kod Fonda zdravstvenog osiguranja nezaposleni je dužan da priloži potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje da se nalazi na evidenciji nezaposlenih. Dake, onog trenutka kada služba za zapošljavanje skine sa evidencije, u postupku primene člana 93. Predloga zakona i to pre svega stava 6. nezaposleno lice ostaje bez zdravstvenog osiguranja. Ne baš u tom trenutku, ali mora da produži status zdravstvenog osiguranika. Kako takvih neće biti malo, možemo zamisliti kakve će posledice imati primena ovog zakona.
Druga primedba odnosi se na član 4. stav 1. koji definiše nezaposleno lice. Ovaj član snižava starosnu granicu od 18 godina, koja je postojala po starom zakonu, na 15 godina. Dakle, maloletna lica koja ne pohađaju školu biće po ovom zakonu u obavezi da se prijave na evidenciju nezaposlenih, kako bi imala zdravstveno osiguranje. Time se stvara mogućnost da se i na njih primenjuje član 93. a posledice primene tog člana su iste kao i na punoletna lica. Smatram da je odredba koja sadrži stav da se snizi starosna granica nezaposlenog lica na 15 godina starosti, u ovom zakonu, nehumana i da je treba promeniti.
Treća moja primedba odnosi se na položaj Nacionalne službe za zapošljavanje prema Vladi Srbije. U ovom zakonu Nacionalna služba za zapošljavanje je koncipirana, tako da vrši dve funkcije; jedna je klasična funkcija javne službe, u ovom slučaju Ministarstva za rad i zapošljavanje, a sa druge strane, vršiće funkciju osiguravajućeg fonda za slučaj nezaposlenosti.
Član 62. Predloga zakona predviđa da će Nacionalnom službom upravljati upravni odbor od 15 članova, od kojih će Vlada Srbije slobodno odrediti devet i na taj način indirektno upravljati i fondom, a ne samo službom za zapošljavanje. Ovakvim rešenjem onemogućeno je da odlučujuću reč u upravljanju sredstvima fonda imaju oni koji ta sredstva izdvajaju, a to su zaposleni.
Član 68. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže se da fondovima socijalnog osiguranja upravljaju oni koji izdvajaju ta sredstva u fondu.
U januaru mesecu predsedništvo Samostalnog sindikata u apelu, koji je uputilo poslanicima, ističe da tekst zakona većinom svojih odredbi, ne obezbeđuje brže zapošljavanje, već nizom rešenja dovodi u nepovoljan položaj nezaposlena lica u odnosu na važeća zakonska rešenja: skidanje sa evidencije, odnosno brisanje sa evidencije nezaposlenih; smanjenje osnovice za naknadu, kao i visine i dužine primanja; sankcije prema nezaposlenom koji zbog socijalne ugroženosti bude primoran da radi bez ugovora o radu; usmeravanje finansijskih sredstava za rad institucija i službi za zapošljavanje itd.
Zbog svih razloga koji su navedeni u prethodnom izlaganju, smatram da ovaj zakon treba povući iz skupštinske procedure i bitno ga popraviti, bez obzira što je jednom povlačen, uz prethodno uspostavljen socijalni dijalog sa onima na koje se ovaj zakon prvenstveno odnosi. Inače, poslanička grupa DSS neće podržati ovaj zakon, ni u načelu, a ni u celini, a to je razlog što nismo ulagali amandmane na ovaj zakon.