Dame i gospodo poslanici, gospodin Đelić, ministar finansija, u svom poslu mnogo vodi računa o rokovima. Čak i te rokove ako neko od poreskih obveznika prekorači skupo naplaćuje, 0,2% dnevno.
Evo, ja već doživljavam, ne znam po koji put, da moram da obrazlažem svoj amandman, kada mi je amandman prozvan od strane predsednika Skupštine - ja saznam da je on odbijen od strane Vlade. Niti znam zašto, niti mi je to neko obrazložio, niti je gospodin ministar našao za shodno da ovde bude, pa da ovde zajedno sa nama ili odbije ili prihvata amandmane, što mi samo potvrđuje da, kada je u pitanju oblast finansija i poreske politike nešto stvarno nije u redu.
Jedan ovakav set zakona koji se, sada u ovom trenutku, donosi potvrđuje mi da budžetski deficit iz dana u dan raste. To je vezano i za ovaj član 4. Predloga zakona na koji sam podneo amandman, odnosno na član 67. osnovnog Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku. U tom članu porez se može naplatiti, ja sam tražio da ostane tačka 4) koja glasi: "u radu, materijalu ili uslugama, u skladu sa poreskim zakonom i na njemu zasnovanim propisima".
Predlagač je ovim predlogom zakona tražio da se ova tačka 4. briše. Izgleda mi nelogično da se daju tolika ovlašćenja Poreskoj upravi i poreskim izvršiteljima, da čak mogu građane da privode na saslušanje, da mogu da plene njihova sredstva na računu, da mogu da im plene pokretnu imovinu, a poreski obveznik ne može da izmiri svoje poreske obaveze imovinom na redovan način, već uz kamate itd. Čini mi se da je ovde gospodin ministar ponovo pobrkao lončiće, da je izgubio kompas jer se ponaša kao da je greh ne platiti porez. Gospodinu ministru bi trebalo da bude jasno da je greh ne prijaviti porez. To je krivično delo, i jedna određena obaveza prema državi.
Ali, ne platiti ga ako nemate sredstva, ili da kažem u ovom delu gotov novac i efektivu kojom biste platili nije zločin. Nemate, pa šta sada?! Ni država nema novca da isplati svoje obaveze koje ima prema građanima! To je znak u nekim normalnim vladama da Vlada treba da podnese ostavku. Kod nas ne?! Kod nas je taj odnos poreski obveznik - država uglavnom u jednom smeru - da poreski obveznik ima sve obaveze da plaća, a država nikakve obaveze da ispunjava svoj deo plaćanja. Tako da i sam ovaj član 4. upravo ide tome u prilog da je državi cilj više ne da naplati porez, nego da što je god moguće više dođe do gotovog novca!
Ovaj deo potrvrđuje samo jedan deo bahatosti koji ste do sada imali ovde, jer vidim da vam je dve i po godine od dolaska na vlast bilo dovoljno da nabavite putem poreskih propisa stanove za vas, vile, kuće na Dedinju i oko Dedinja! Sada ste se lepo smestili! Jednostavno ta stavka u zakonu vam više ne odgovara. Namirili ste se što se tiče pokretne imovine, sada vam treba gotov novac, pa ste sada rešili da naplaćujete porez isključivo u gotovom novcu. Da je ministar tu, pa bar da prihvati ovaj amandman, ne verujem da bi imao išta protiv, jer čak i u mnogo razvijenijim poreskim sistemima, nego što je naš, i poreskim zakonima, jedan ovakav vid plaćanja poreza je moguć.
Međutim, dešava se u našoj Skupštini i moguće je da, kao što vidite, ministar kada je reč o njegovom zakonu nije u sali. To se dešava, već četvrti ili peti zakon, a kod vas vidim da je sve moguće.
