Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim u nekoliko rečenica da obrazložim ova tri predloga zakona tj. izmena i dopuna zakona i Zakona o kontragaranciji, počevši od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji gde imamo nekoliko elemenata tehničke prirode ali, ono što je najvažnije, jeste to - postupak koji treba da dovede, do 2004. godine, do nečega što je u bogatoj i ne baš dosta slavnoj istoriji poreske politike u Republici, treba da dovede do mogućnosti jedne kontrole fizičkih lica.
S jedne strane veoma je važno da se u Republici Srbiji podvuče crta i da imamo elemente koji će omogućiti da se oporezivanje vrši po ekonomskoj snazi poreskih obveznika. U tom domenu smo nasledili jedan haos, u smislu da, ako pogledamo nekretnine, poslednji pokušaj evidentiranja tih nekretnina je bio 1996. godine i da od onda imamo mnogo toga što nije evidentirano na pravi način.
Ovim izmenama i dopunama se predlaže produženje roka za još četiri meseca za evidentiranje imovine koja prelazi 20 miliona dinara u zemlji i van zemlje, za naše fiskalne rezidente tj. one koji više od 185 dana u datoj godini žive i privređuju u našoj zemlji, ili pak imaju većinu ekonomskih interesa u našoj zemlji.
Cilj je da ova reforma bude dobro shvaćena. Ona nije "lov na veštice", da budem veoma jasan: ona nije jedan pokušaj ispitivanja porekla imovine, što naravno ne znači, i to je nešto što moramo dobro da razlučimo u Srbiji, da oni koji su kršili zakon na ovaj način dobijaju bilo kakvu formu amnestije. U slučaju da su zakoni kršeni, ili pak da se kroz jedan valjani postupak dokaže da je neko član nekih kriminalnih grupa ili grupa organizovanog kriminala, imamo sve nužne odredbe u krivičnim zakonima, ne da dođe samo do oporezivanja nego i do plenidbe i konfiskacije te imovine. To je nešto što je postupak koji se tiče kriminalaca.
Ovde govorimo o jednom redovnom postupku, o jednom postupku koji treba da omogući ogromnoj većini naših ljudi koji samo čekaju mogućnost da mirno spavaju i da dočekaju ono što će biti naša realnost, a to su poreske kontrole fizičkih lica, počevši od sledeće godine, da imaju jednu početnu situaciju koja će biti realna, koja će omogućiti da evidentiraju njihovu ekonomsku snagu i to je ono što član 176. treba da omogući, a početak primene se očekuje do 30. oktobra ove godine. To je ono što oni mogu da urade, jer na taj način, kada se evidentira ta imovina, oni će biti u stanju da kažu - da, kada se sprovede ta određena poreska operacija, "da imao sam tu ekonomsku snagu, imao sam tu imovinu, i na taj način ću moći u svkaom trenutku da objasnim koji je to sklad i nesklad između prijavljenih prihoda u datoj godini", ponavljam, počevši od prihoda 2003. godine, a da ne moraju da se znoje i da kažu - kako je moguće da ste kupili takvu vilu ili takav stan, a nije bilo nikakvog evidentiranja, nikakve ekonomske snage u ovom momentu kada se sprovodio član 176. Zakona o poreskom postupku.
Mi smo predložili produženje ovog roka zbog toga što su tragično ubistvo premijera i operacija "Sablja" doveli do toga da predviđene aktivnosti u objašnjenju, u približavanju ove mere, nisu mogle biti sprovedene iz veoma jasnih razloga u tom momentu. Potrebno nam je još tih nekoliko nedelja da ova mera bude shvaćena na pravi način.
Porez nije dobrovoljan, ali on mora da bude i ova mera mora biti dobro shvaćena. Zbog toga poreska uprava i Ministarstvo finansija će imati tj. već je počela ta veoma bogata aktivnost u smislu objašnjavanja šta se želi postići ovom merom. Biće kontakata ne samo u Beogradu, ne samo sa svima onima koji treba da pomognu kod potencijalnih poreskih obveznika nego i na lokalu, sa privrednim komorama, sa asocijacijama poslodavaca, tako da napravimo jedan presek stanja i da država stane iza jedne ogromne većine ljudi koji žele da mirno spavaju i plaćaju porez prema njihovoj ekonomskoj snazi.
Još jedna stvar koja se ovde predlaže u smislu praktičnosti svega ovoga, da tako kažem, to je da se iz evidentiranja izuzmu umetničke slike i drugi vidovi imovine, jer smo videli da su mnogi pokušali odmah da obezvrede jednu veoma važnu i ozbiljnu meru time što su hteli da idu na neku formu vulgarizacije "babinog prstena" ili nekih drugih stvari. Ovo nije način na koji želimo da se krši privatna stvar svih poreskih obveznika.
Poreska uprava je sprovela, i ovih 200 poreskih obveznika su već podneli njihovu poresku evidenciju poreskoj upravi, koji su to učinili, pa je obezbeđena privatnost ovih podataka. Oni se primaju samo na centralu. Mali broj ovlašćenih lica prima te prijave i ne samo to, nego u daljem obrađivanju tih prijava radi se preko "bar kodova" tako da jedan veoma mali broj ljudi, čija imena danas neću saopštiti, jer ih je stvarno malo, imaju mogućnost da objedine te podatke i da imaju celu sliku. Sve je to u cilju privatnosti i tajnosti podataka koji se jemče zakonom; i ukoliko poreska uprava želi, a to je njen cilj, da pokaže da sve dok se poštuje zakon privatnost je zagarantovana, ali ukoliko se zakon ne poštuje onda je javnost zlodela onih koji su kršili poresku disciplinu i izvršili krivično delo utaje biće i te kako javna, ali se mora veoma jasno i veoma javno razgraničiti te dve stvari.
U ovom momentu ćemo dokazati da će se jemčiti privatnost i tajnost onih podataka za ljude koji žele da evidentiraju svoju imovinu, i da na taj način, kada dođe vreme za prijavljivanje prihoda za 2003. godinu, rezultat ove mere bude da će veliki broj ljudi prijaviti mnogo veće prihode. Na taj način ćemo najzad imati malo realniju sliku onoga šta je ekonomska moć naših poreskih obveznika i u tom momentu poreska uprava i poreski inspektori tj. poreska policija kao najvažnije će imati sve elemente da oštrica zakona bude usmerena prema onima koji uprkos mogućnostima koje im se daju, da se podvuče crta, da mirno spavaju, i dalje žele da ostanu u sivoj zoni, da krše zakon, da vrše poresku utaju.
Prva stvar koja će im se desiti, to je da će morati da plate porez na imovinu koja će biti ustanovljena po stopi kao da je to prihod a ne imovina, znači, 20, % i biće dodatnih mera, uključujući i krivične za one koji ne iskoriste ovu pogodnost. Znači, tu nema nikakvog odstupanja od ove mere nego samo želimo da, s obzirom na to šta se desilo, nažalost, krajem prvog kvartala ove godine, operacija "Sablja" koja je uzela maha i koja jednostavno uopšte nije ostavila prostora da se priča o jednoj meri kao što je ova, želimo da to sprovedemo na pravi način, ali počev od 2004. godine.
Unakrsna kontrola će uzeti maha tako da je moj apel za sve poreske obveznike da urade ovaj posao krajnje ozbiljno i to je srž preldoženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i imajući u vidu nekoliko drugih, jer je bilo nekih nedoumica koje bih hteo malo bliže da objasnim. Prva je da poreski identifikacioni broj nije nikakva službena tajna. Naprotiv, očekujemo da, naročito sa uvođenjem poreza na dodatnu vrednost, to bude i te kako poznat element za one koji žele da posluju sa bilo kojom firmom, i dodatno, sa tim imamo bolje uređenje postupka prinudne naplate i nekoliko drugih tehničkih stvari npr. potpuno usklađivanje ovog zakona sa ovim zakonom, koji je ovaj cenjeni dom izglasao pre koju nedelju, o mogućnosti davanja zaloga na pokretne stvari, tako da one budu potpuno u harmoniji i u skladu.
To je ono što sam hteo da kažem o predloženim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Drugi element za današnju raspravu, to je porez, to su predložene izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Tu imamo tri ključna elementa:
Prvi element je element koji se tiče štampanih medija i knjiga. Ovde, da kažem, to je debata koja je trajala već duže vreme, imamo uslove da se predloži ukidanje poreza na promet na štampane medije; već otpočetka, i o tome sam ja veoma jasno govorio, naša poreska politika koja se u mnogo čemu približila u praksi koja postoji u zemljama oko nas i u zemljama Evropske unije, uistinu imali smo sa 20% visoki porez na promet na štampane medije.
Imajući u vidu da je od 1. jula stupila na snagu odredba Zakona o penzionom osiguranju, ona dovodi do usklađivanja i mogućnosti za honorarce, kako ih zovu, da ostvaraju prava na penziono osiguranje, znamo da naročito u štampanim medijima ima puno takvih i to je dodatno opterećenje na finansije i na naše štampane medije. Te finansije nisu u sjajnom stanju i mogu da kažem da, ukoliko Narodna skupština izglasa predloženu izmenu i dopunu Zakona o porezu na promet, to je olakšica od nekih 600 miliona dinara koja se predlaže, toliko će manje biti poreza ove godine, to je naša procena, ali utoliko će biti više prostora da se uplati penziono za honorarce i isto tako da naši štampani mediji budu manje zavisni zbog njihove finansijske situacije.
Uočeno je, naročito u prvom kvaratalu ove godine, da zbog teške ekonomske situacije jedan broj njih sve više ulazi u praksu kvazi-reklamnih dodataka, razne privatne grupe su na taj način, može se reći, ja to želim otvoreno da kažem, dolazile do jednog značajnog finansijskog položaja prema nekim glasilima. Mislim da će ovakvo glasanje omogućiti da na još duži rok imamo štampane medije koji će imati jedan objektivan pristup informaciji, a ne po tome koja je ta finansijska grupa koja je dala kredit ili pak, koja je to privatna grupa koja je odlučila da njima, a ne drugima i pod kojim uslovima, da publikaciju nekog dodatka, specijalnog dodatka na 15 ili 20 stranica.
Mislim da su se i mediji i grupe prepoznali na ovaj način, a tako će budžet, ovaj dom, i naši građani se odriču jednog prihoda u ime mogućnosti da štampani mediji imaju dovoljno sredstava da i dalje objektivno informišu. Mislim da je to, ne samo jedna finansijska, nego veoma jasna politička poruka i veoma jasna poruka da ova zemlja želi da na dugi rok ima veliki broj štampanih medija koji izveštavaju na objektivan način i na način koji, da kažemo, pokazuje da još nije momenat da se uvede samo surova tržišna utakmica između njih sve dok se ne očvrsnu neke druge institucije u našoj zemlji.
Zbog toga Vlada Republike Srbije i čast mi je da predložim danas, jer zahvaljujući boljoj finansijskog disciplini, uglavnom smo u stanju da se odreknemo tih 600 miliona dinara i to je dobro.
Drugi ključni element predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na promet tiče se finansijskog lizinga, a to je samo poreski pandan Zakona o finansijskom lizingu, koji je ovaj dom usvojio pre koju nedelju. Na taj način imaćemo i poreske uslove da lizing zauzme mesto koje mu pripada u jednoj modernoj finansijskoj konstrukciji, naročito ukoliko usvojite predložene izmene i dopune ovog zakona; izbeći ćemo tako dvostruko oporezivanje u lizingu za motorna vozila i na taj način naša preduzeća, ali i administracija, imaće fleksibilniji način, odnosno instrument da umesto da budu samo vlasnici jednog voznog parka mogu da uzimaju ta vozila na lizing, i to je nešto što će omogućiti da neke naše institucije, neka naša javna preduzeća, neka ministarstva, ne postanu veliki vlasnici ogromnog voznog parka, jer to nije njihova funkcija. Ukoliko im treba dati obim voznog parka kroz ovu meru oni će naći profesionalce koji će moći da im daju pristup tom voznom parku na jedan mnogo fleksibilniji način i to je dobro.
Mogu da kažem da ćemo mi u Vladi Republike Srbije, ukoliko se usvoji jedna ovakva mera, naravno, preispitati koliko je to vozila gde su Vlada i ministarstva, odnosno gde su oni vlasnici, a koliko bi trebalo da ide na ovaj fleksibilniji i uistinu, kada specijalizujete funkcije, jeftiniji način; jer onda će to postati funkcija, profesija raznih grupa koje će biti u konkurenciji da ponude što je bolje uslove za davanje tih kola i nekih drugih osnovnih sredstava na lizing - iskustvo blizu nas i malo dalje od nas u drugim zemljama pokazuje da na taj način kada se specijalizuju neke firme za to, onda dolazimo do mnogo bolje grupe, odnosno do mnogo boljih sredstava. Otuda očekujem da, ukoliko izglasate ove mere, da će se to odraziti i u budžetu za sledeću godinu, da ne samo Vlada, ne samo ministarstva, nego javne ustanove, a posle toga i javna preduzeća, očekujem i preduzeća kojima će to biti u interesu, iskoriste potpuno ovu mogućnost da ne budu samo vlasnici nekih osnovnih sredstava, uključujući i vozni park, nego da arbitriraju šta im je bolje, a šta im je jeftinije, uzeti na lizing ili kupovati.
Treća stvar, jedan amandman je predložio DOS i odlučili smo kao Vlada da ga prihvatimo, to je da, što se tiče fiskalnih kasa omogućimo njihovo uvođenje do 31. maja i to je bilo na izričiti zahtev naših domaćih proizvođača kojima je trebalo više vremena, nego što su predvideli, da uđu i da sklope tehničke aranžmane sa onim tehnološkim partnerima koji imaju iskustva i patente za fiskalnu memoriju.
Naravno, mi ne želimo da zato što postoji jedan tvrdi rok, a da oni koji bi trebalo da budu naši domaći proizvođači, nisu u stanju da ga ispune, da to na neki način bude mehanizam kako će se ovo naše tržište uvođenja, a posle toga i opsluživanje fiskalnih kasa da nekome i samo nekim uvoznicima ili inostranim proizvođačima. Zbog toga prihvatamo amandman koji je predložio DOS, jer on će omogućiti našim domaćim proizvođačima, EI - Niš, a ne samo njima, jer ima tu proizvođača i u Vojvodini, centralnoj Srbiji, koji mogu da budu u stanju da proizvedu na vreme i da opskrbe celo naše tržište.
To su tri elementa koja sam hteo da pomenem, što se tiče poreza na promet. Znači: porez na promet na štampane medije i na knjige, isto tako finansijski lizing i najzad fiskalne kase.
Treći element za današnju diskusiju i sa tim završavam, to je davanje kontragarancije na jedan zajam gde je Savezna Republika Jugoslavija juče, a danas Srbija i Crna Gora bila garant, tako je po statutima Evropske banke za razvoj, ovde se predlaže davanje kontragarancije na jedan zajam od 76 miliona evra koji će omogućiti našoj Direkciji za puteve da obnovi 430 kilometara puteva. Bilo je i drugih kontragarancija, ovde smo pričali, ali najviše je priče ovde o koridoru 10 u centralnoj Srbiji i onih krakova koji omogućavaju povezivanje koridora 10 sa Šumadijom; jer imate jedan krak koji ide do Čačka, onaj krak koji ide od Čačka do koridora 10. Mogu da kažem da su pripreme za sprovođenje ovog zajma veoma dugo tekle, tako da ukoliko vaš cenjeni dom izlagasa ovu predloženu kontragaranciju, biće efekata već ove godine i na našu građevinsku operativu, na naše preduzeće koje se bavi izgradnjom i rekonstrukcijom puteva, koliko već u ovoj sezoni.
Znači, nećemo morati da čekamo sledeću sezonu, čeka se za glasanje ove kontragarancije da se ovaj novac upotrebi na pravi način.
Imajući u vidu ove uslove koji su veoma povoljni, mislim da je ovo posve u interesu naše zemlje i neće opteretiti niti finansijski plan Direkcije za puteve niti budžet Republike Srbije.
Eto toliko, da rezimiram predložene izmene i dopune Zakona o poreskom postupku omogućiće da najzad 2004. godine počne jedno ozbiljno oporezivanje i fiskalna kontrola fizičkih lica i da porez svi plaćaju po ekonomskoj snazi, a po niskim stopama koje postoje u Srbiji i koliko bude šira ta poreska osnovica, toliko ćemo biti u mogućnosti da i dalje smanjujemo te stope.
Isto tako, porez na promet, to je pogodnost za slobodu i za nezavisnost štampanih medija, za knjige, a isto tako i mogućnost da se u potpunosti proširi upotreba finansijskog lizinga i da naši domaći proizvođači imaju dovoljno vremena da pokriju naše tržište fiskalnim kasama.
Najzad, ova kontragarancija će omogućiti da 430 kilometara puteva, da sve bude obnovljeno ove, a u velikoj meri i sledeće godine.
Zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije apelujem da izglasate predložene izmene i dopune. Hvala lepo na pažnji.