Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, u ovoj raspravi imamo spojena tri zakona koja nisu slična po sadržini, čak ovaj treći zakon daleko je od toga da može da se uvrsti u zajedničku raspravu sa prva dva, kada je već tako poslanička većina izglasala.
Prvi zakon je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imamo izmene koje su uglavnom tehničke prirode. U toku je reforma naše poreske administracije i sigurno da je to jedan veoma značajan proces. Demokratska stranka Srbije u više navrata je taj proces podržala i svojom podrškom zakonu, samom originalnom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dala je na znanje da se zalažemo za reforme našeg poreskog sistema. To jesu ključne reforme u fiskalnoj oblasti.
Međutim, sada imamo neka tehnička prilagođavanja. U startu nije moglo da se vodi računa o svemu i te tehničke izmene su potrebne. Ono što je suština ovih izmena, što izlazi iz oblasti samog tehničkog prilagođavanja, jeste data mogućnost da se odloži prijavljivanja imovine za poreske obveznike po osnovu poreza na imovinu. To je nešto što je samo prihvatanje postojećeg stanja. Sigurno da predlagači Zakona o poreskoj administraciji kada su predložili zakon krajem prošle godine, nisu smatrali da će doći do ovoga do čega je došlo. Međutim, situacija se menja, i politička i ekonomska, i određeni pritisci su doveli do toga da makar poslanička grupa DOS, ako ne i ministar Đelić, prihvate ovo što je zakonom dato, a to je odlaganje poreza na imovinu naših bogatih sugrađana.
Ono što DSS, takođe, smatra u ovom zakonu da nije prihvatljivo, to je član 16. koji menja član 135. Zakona koji ulazi u ingerencije poreske policije, odnosno daje joj dodatnu ingerenciju da može i prinudno da dovodi poreskog obveznika, praktično, tu se sudara sa ingerecijama i klasične javne bezbednosti, što sigurno nije dobro i o tome će sigurno govoriti moj kolega Đorđe Mamula. To je jedna pravno neodrživa situacija.
Ove druge tehničke stvari, vezane za sam zakon, Demokratska stranka Srbije podržava i mi ćemo glasati za ove izmene i dopune zakona, ali ne mislimo nešto previše dobro o njima. Ovo su tehnička prilagođavanja i odraz više trenutne nužnosti, trenutne ekonomske situacije, nego što su neka rešenja koja u sebi sadrže viziju u sistemu razvoja poreske administracije.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, u originalnom Zakonu to je ministar Đelić rekao - imamo tri bitne izmene. Tu je pogrešio. Zakon ima dve bitne izmene, odnosno jednu tehničku i jednu suštinsku izmenu. Tehnička izmena je vezana za prilagođavanje Zakona o porezu na promet Zakonu o finansijskom lizingu i to je ono što je za DSS prihvatljivo. To su tehničke izmene koje su dobro urađene, po našem mišljenju. Tu nije ništa sporno. Zakon o finansijskom lizingu još nije počeo da živi, tako da ovo samo donošenje izmena i dopuna Zakona o porezu na promet vezano za finansijski lizing, nije zakasnelo.
Što se tiče poreza na promet na knjige, časopise, publikacije, to je nešto što je bilo i u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, a njih je bilo nekoliko. Bilo je reči o tome i opozicione stranke, pre svega DSS je insistirala na tome da se ovo pitanje uredi tako da se knjige, publikacije i časopisi oslobode od poreza na promet. To je slučaj u većini ostalih zemalja. Doduše, tamo ne postoji kategorija poreza na promet, ali ostali vidovi poreza koji tamo postoje uzimaju u obzir posebnost te grane - izdavaštva. To je dobro, mada je zakasnelo.
Ono što je najčudnije u ovom zakonu, odnosno to i nije predmet zakona, to je amandman DOS-a, koji je potpisao gospodin Pajtić, to je tretiranje fiskalnih kasa. Fiskalne kase koje su definisane u izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, nisu predmet ovih izmena i dopuna tako da je vrlo čudno da to pitanje može amandmanski da se tretira. Znači, nešto što nije samim zakonom tretirano, bar je do sada takva praksa bila, ne može ni amandmanski da se tretira, odnosno ne može da se dodaje novi član koji tretira drugi član originalnog zakona. Nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora, ali tu bi trebalo zauzeti jedinstven stav.
Ono što je mnogo bitnije od ovog pravnog izuzetka koji nam je danas ponuđen, to je sama suština koju je dao predlagač Bojan Pajtić, odnosno DOS - Reforme, a to je i ministar Đelić naglasio kao treću važnu izmenu u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, a to je sam čin odlaganja uvođenja fiskalnih kasa za maj iduće godine. Dato je obrazloženje da se time izlazi u susret domaćim proizvođačima fiskalnih kasa, budućim proizvođačim fiskalnih kasa, pre svega EI "Niš".
Mislim da ovog puta to nije slučaj. Ako se sećate, mnoge poslaničke grupe, a i sama DSS, imale su određene rezerve po pitanju uvođenja fiskalnih kasa i po pitanju toga da li je domaća industrija sposobna da te fiskalne kase napravi. Ono što je mnogo važnije po pitanju toga - da li su nam u ovom trenutku, u ekonomskoj situaciji kakva je bila pre nekih šest meseci, te fiskalne kase uopšte potrebne, odnosno kada te fiskalne kase treba uvesti?
Mislim da suština ovog amandmana kolega iz DOS-a, u stvari, nije izlazak u susret domaćoj elektronskoj industriji, nego prihvatanja postojećeg stanja, a to je: da u ovom trenutku kada je recisija dostigla vrhunac, kada, ne samo u društvenom koji odlazi, državnom sektoru, nego i u privatnom sektoru, nema dovoljno ni obrta, niti je promet povećan, odnosno on se smanjuje, industrijska proizvodnja se smanjila. To je prihvatanje postojećeg stanja da bi fiskalne kase bile još jedan dodatni teret, pre svega tim privrednim subjektima i sigurno bi one izazvale ogorčenje u postojećoj situaciji. Verovatno se Vlada, odnosno DOS pragmatski po tom pitanju ponaša i to pitanje, te fiskalne kase odlaže za maj iduće godine.
Ono što je interesantno, takođe, kako će ta odložena reforma bitna stvar za funkcionisanje trgovine na malo, kako će se u to uklopiti nešto što je najavljeno, što se dugi niz godina najavljuje, najavljivano je već i po socijalistima, naročito je o tome reč bilo kada je DOS preuzeo vlast, a to je uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Svi se sećamo da je ministar Đelić najavio da će porez na dodatnu vrednost biti uveden od početka 2004. godine. To je nešto što moramo da uradimo. Mi smo poslednja zemlja u Evropi koja će to uvesti. Bosna i Hercegovina će takođe pre nas to uvesti, mislim, negde u avgustu ili septembru.
Kako ćemo ići dalje u te reforme ako naša poreska administracija, a pre svega poreski obveznici ne budu informatički i ne budu dovoljno edukovani na samu primenu poreza na dodatnu vrednost? Plašim se da idemo ka tome da nas sadašnja situacija u privredi vodi ka tome da dođemo do odlaganja tog poreza na dodatnu vrednost, ali ministar će to verovatno da odgovori.
Inače, sva tri dela zakona su prihvatljiva. Znači, ova dva dela i ovo odlaganje sa primenom fiskalnih kasa su nešto što je više, ne izraz vizije, nego izraz prilagođavanja postojećoj situaciji - kao takvo, DSS-u je prihvatljivo. Mislimo da je to u ovom trenutku dobro za našu privredu. Ove druge stvari su čisto tehničko prilagođavanje, tako da ćemo mi, takođe, glasati i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet.
Za razliku od ova dva, treći zakon o kontragaranciji, smatramo da je u najmanju ruku problematičan, s obzirom na to da reguliše jedno pitanje zaduživanja koje je generalno problematično u našoj državi. O tom pitanju smo mnogo toga govorili, jer mi polako ulazimo u dužničku krizu. Ovo je još jedan dodatni namet.
Što se tiče oblasti za koju se ovo zaduživanje namenjuje, dosta je bilo reči o zloupotrebama u toj oblasti. O tome će moj kolega Cvetković više da govori. To su dva razloga koja su nas navela da budemo protiv ovog zakona.