Poštovane kolege, članom 7. se interveniše u članu 93. Zakona, pardon, članom 7. u članu 93. tražimo da se rok od 30 dana koji je određen kao rok za prodaju, ukoliko je došlo do prodaje zaplenjene pokretne stvari, i ostvari se veća cena od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku u roku od 30 dana, a kamata se obračunava u korist poreskog obveznika po isteku tog roka u skladu sa članom 75. ovog zakona, da se ovaj rok smanji na deset dana.
Ovo je bio naš amandman i kada se donosio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji još prošle godine, jer smatramo da nije u redu da država vodi računa samo o svom interesu, odnosno o svom budžetu i kada je potrebno da pare uđu u budžet, onda su ti rokovi odmah, kao recimo, kada su na računu poreskog obveznika obezbeđena sredstva, nosilac platnog prometa izvršava poreski nalog do kraja radnog dana, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema naloga, ali kada treba poreskom obvezniku da se vrati ono što je njegovo, odnosno ono što je preostalo nakon naplate potraživanja, onda je tu rok od 30 dana.
Mi smatramo da za to nema razloga, da može da se obezbedi efikasnost, nema nijednog racionalnog razloga, sem namere da se ta sredstva zadrže i da se ona obrću na račun onog kome treba da se vrate, odnosno na račun poreskog obveznika. Nelogično je da se poreskom obvezniku zaračunava kamata ako zakasni jedan jedini dan za izmirivanje poreskih obaveza i to po stopi od 0,02% dnevno, a da prilikom vraćanja novca poreski obveznik može čekati 30 dana bez naplate kamate.
To smo, dakle, i ranije zamerali predlagaču zakona i pokušali da amandmanom izmenimo. To tada nije uspelo, evo, ponovo sada skrećemo pažnju ministru koji, naravno, nije ovde i nije zaiteresovan za amandmane, nemamo ni odgovor Vlade, ali nije loše da se razmisli o ovome, jer kada donosimo poreske zakone, moramo, pre svega, da mislimo o poreskom obvezniku, jer ako nema njega, nema ni državnog budžeta.