Gospođo, stvarno vas molim, ako ste predlagač, ako imate nešto oko predloga da kažete, dođite za ovu govornicu, pa kažite. Ovo ćaskanje ne ide, a mi nemamo tu vlast da vas kaznimo, a treba da vas kaznimo, jer dobacujete.

Nemate vlast kada nećete da učestvujete. Ne učestvujete ni u čemu, pa mi je onda žao.

Koliko ću moja prava da koristim zavisi od mene, a ne od vas. Izašao sam da vas upozorim na određene povrede koje postoje, a tiču se pre svega kvoruma i to je član 82. Zamolio bih vas da u skladu sa članom 117. služba dođe, pokupi višak kartica, pa ako može i pretrese neke, da izvadi te kartice i da lepo utvrdimo kvorum, da ipak svedemo ovo na nešto što je civilizovano i po Poslovniku, a ne ovde da sa 49 poslanika glumimo Narodnu skupštinu koja punovažno radi i odlučuje. Molim vas, sprovedite ovo, pa ako ima kvoruma, nastavićemo da radimo.

Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Pitam, da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Prosto sam iznenađen da predlagač nije dao i bolje predloge. Gledao sam skoro emisiju "Za i protiv" i video sam jedan dobar predlog iz Narodne skupštine, a zamalo Mira Marković da pobedi. Toliko dobar predlog, malo je falilo da nam se vrati JUL. To neka razmišljaju oni koji predlažu i koji traže najpodobnije da lustriraju.
Šta je problem kod ovog predloga? Osnovni problem je što smo tek danas čuli da postoji saglasnost petnaestorice da budu kandidati ove komisije, a što malo iznenađuje, jer očigledno ukazuje na to da malo ko od potencijalnih kandidata ozbiljno razmišlja o svom učešću u jednoj ovakvoj komisiji, koja bi primenila zakon GSS-a. Mi praktično sada dolazimo u situaciju da raspravljamo o predlogu onoga koga komisija, koja treba da bude izabrana, treba da lustrira.
Prvi zadatak, ako se izabere ova komisija, bez obzira na sastav, biće svog predlagača da lustrira, po zakonu i to po službenoj dužnosti. Sada dolazimo do problema, kako će oni da lustriraju svog predlagača. Da li neko može da zamisli da Sima Radulović lustrira predsednika Narodne skupštine, poslanike iz GSS-a, funkcionere GSS-a koji su na nekim državnim funkcijama obuhvaćeni ovim zakonom. Naravno da je to prosto nemoguće.
Prosto je nemoguće, kao što je nemoguće da neko očekuje da će gospođa Vodinelić da lustrira po službenoj dužnosti nekoga ko sada drži neku funkciju. Možda ovaj sa izborne liste DOS-a, pored Sime Radulovića, ovaj gospodin, a mislim da je zamenik predsednika Zakonodavnog odbora, sa gospodinom Pajtićem, sa gospođom Vodinelić, Hiberom i još nekim ide u Ustavni sud i brane Zakon o ekstraprofitu.
Onda mi kažite u čemu se ogleda ta razlika, gde su tu njima sukobljeni interesi i gde je ta neka nepristrasnost. Vodinelićeva i Hiber predstavljaju Narodnu skupštinu, sa Pajtićem i ovim Sikimićem. O kojoj objektivnosti mi pričamo? Da li oni mogu da primene ovaj zakon? Oni koji su doneli Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i otprilike, jedno sedam-osam meseci prosto se obraduju kada čuju da više niko ne pominje taj zakon.
Slično je i sa drugim zakonima koji su ovde doneti. Radi se o neprimenljivim zakonima, pravno nebuloznim zakonima, koji ništa ne znače. Što se tiče ovog zakona, on je jednog dana usvojen, a sutradan je pokrenut postupak kod Republičkog ustavnog suda za ocenu ustavnosti i mislim da je iluzorno uopšte bilo šta raditi po tom zakonu, dok Vučetić ne donese odluku da li je ovaj zakon u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ili nije.
On, pored 20 velikih problema, ima i dva očigledna. Tu je ubačen i Ustavni sud, a kako je ubačen Ustavni sud kao institucija koja primenjuje ovaj zakon, razmatra i neke žalbe, ostalo je nejasno. Organska nebuloznost stoji u ovom zakonu. Kada su usvajani amandmani, kada se nešto menjalo ovde tokom rasprave, previdelo se i otišla je pravna glupost koja čini da ovaj zakon ne može da se primeni.
Vidite, petnaestoro u Srbiji se našlo koji su dali saglasnost i svoj pristanak da primene i oni bi da lustriraju. Siguran sam, apsolutno sam siguran da žele maksimalni doprinos lustraciji da daju u sledećem: recimo, onaj koji je 15. avgusta 2002. godine izabran za sudiju Vrhovnog suda, i predlagač ove odluke je potpuno u pravu, on kaže, mora da bude član, DOS ga predložio, DOS traži od njega da uradi do kraja onaj posao zbog koga je predložen, da lustrira, eliminiše, denacifikuje ovaj prostor ovde.
To je, recimo, situacija sa ovim kandidatom Sonjom Manojlović. Zatim, Jelena Borovec, vidite, ona je 16.4.2003. godine izabrana za sudiju Vrhovnog suda, a ona je grebala sigurno i noktima, i rukama i nogama da dođe do Vrhovnog suda i ušla u neku kombinaciju, a sada mora da plati, mora da uradi prljavi posao. Idemo dalje, Vera Pešić, 24.4.2003. godine je postala sudija, ekspert za lustraciju. Dalje, Vladimir Tamaš, 1.1.1992. godine, taj je nekako ovde zalutao sa tom karijerom. Miroslav Letić, 5.8.2002. godine izabran za sudiju Vrhovnog suda, znači mora da vrati dug.
Što se tiče ljudi koji su predloženi iz reda nosilaca, odnosno zamenika Republičkog javnog tužioca, evo ga Bogdan Stanković, od februara 2003. godine je zamenik Republičkog javnog tužioca. Znači, mora da se dokaže; Maja Stefanović, od decembra 2002. godine. Sada idu biseri. To su iz grupe pravnih, velikih eksperata, stručnjaka. Vesna Rakić-Vodinelić, ona ima instalisanu mržnju prema svemu što miriše na nacionalno. Ona će da pruži maksimalni doprinos u tome. Ona mora da se uklopi u porodicu Vodinelić. Slično je i sa drugim kandidatima, da vam to više ne čitam.
Našli ste ljude koji treba da urade prljav posao. Zašto prljav posao? Opet priprema za izbore, u produženom vanrednom stanju. Dokle? Neka predlagači zakona i predlagači jedne ovakve odluke o izboru razmišljaju.
U iskrenost, čestitost, prave namere nikoga ne možete da ubedite. Možete vi da se ljuljkate karticama 127, da se veličate i tako dalje. Ali, odete na emisiju "za i protiv". Možete da oponašate, da radite što god hoćete. Mira Marković vam se vraća sa 46,7%. Ko nama garantuje da ovi ljudi, lustratori nisu prvi pacijenti za lustraciju. Nisam iz uvodnog izlaganja predlagača stekao utisak da je i predlagač siguran da ovi nisu kršili ljudska prava.
Kaže, navatali smo to, pa evo njih 15 je prihvatilo. Prihvatilo je njih 15 da radi ovaj posao. Nisam siguran, niko me nije ubedio da su oni objektivni, nepristrasni, da nisu politički opterećeni, jer oni u toku svog postupka koji budu radili moraju da vode računa i o dostojanstvu ličnosti. Ne verujem da većina ovih može da ispuni taj uslov i da preko puta sebe gleda nekog predstavnika vlasti, budućeg kandidata, a doduše ne bi me iznenadilo da se sada pobrkaju lončići, pa da u ovom postupku stradaju Mihajlović i Čović.
Ne bi me ni to iznenadilo, jer od Mićunovićeve stranke od 1990. godine toliko se namnožilo demokratskih, ko amebe, sve je to iz Mićunovićevog jata. Ali, zbog sujete, zbog ličnih interesa i nekih drugih stvari se to podelilo, rasparcelisalo i nije isključeno da počne međusobna lustracija i međusobni obračun.
I marta ove godine objašnjavao sam zašto su opasni strah i mržnja u politici. Rekao sam šta će biti sa borbom protiv organizovanog kriminala i atentatom. Sve vam se to desilo. Ovo će da vam se desi sa Komisijom za lustraciju. Ona treba od 11.septembra da počne da radi. Neće početi da radi. Krenuće druge nevladine organizacije, asocijacije, borci za ljudska prava i ko zna sve ko će da napada članove ove komisije, jer ima ljudi koji mnogo dobro znaju ko su ovi ljudi, kako su postali kandidati, ko ih je predložio, zašto i šta je to u prvoj fazi?
Ovo je loš posao. Ovim poslom ne dovodite do političke stabilnosti, a verujte ekonomske neprilike su poprilično nerešive i gladan stomak je vrlo opasan.

Da li se još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsendik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je ova tačka dnevnog reda važna i koliko je zaista bilo važno da danas produžimo sednicu, pokazuje i glasanje gospodina Šormaza, poslanika Demokratske stranke Srbije, koji je podržao naš predlog da se radi do 20,00 sati. Mislim da je neobično važno da bar one kolege koje su pripadale izvornom DOS-u podrže ovu inicijativu, da konstitušemo ovu komisiju i da ta komisija počne da funkcioniše. Hvala lepo.

Da li se još neko od predsednika javlja za reč? Pravo na repliku? Ne, nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Zoran D. Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, moram da kažem da sam primio predlog predsednice Narodne skupštine o mom kandidovanju za člana Komisije i kao izraz određenog uvažavanja ne mislim da je tu nešto nedobronamerno. Predsednik je imao obavezu da predloži Narodnoj skupštini kandidate, ali kao što je nesporno pravo predsednika da predlaže kandidate, mislim da bi još manje trebalo da bude sporno pravo kandidata da se izjasni o tome da li prihvataju ili ne prihvataju ovaj predlog.
Obzirom da je i stav stranke kojoj pripadam i moj lični stav istovetan, tj. mi smo protiv Zakona o lustraciji, onda je sasvim logično da ne prihvatamo ni izvršenje zakona protiv kojega smo bili u parlamentu. Izneo bih par razloga zašto sam protiv učestvovanja u sprovođenju zakona.
Prvo, s formalne strane, on je kompletno retroaktivan i kao takav i formalno protivan važećem Ustavu Republike Srbije. Formalno je ovde uvek bilo manje važno. Suštinski mislim da je to ipak jedan neuspeo pokušaj ispravljanja tzv. istorijskih nepravdi. Podsetću vas da je ova skupština u više navrata pokušavala da ispravlja istorijske nepravde, pa smo čak 1992. godine pokušali da uzeto zemljište konfiskacijom vratimo naslednicima; to je bio dobročiniteljski akt Skupštine, odnosno države. Umesto dobrih efekata, vraćanja zemljišta, dobili smo da je to zemljište u parlogu, da su se naslednici posvađali i da se sada svađaju oko toga ko će plaćati porez.
Kada smo najboljim namerama pokušali da čačkamo istoriju i da ispravljamo nepravde, nismo učinili ovim generacijama ništa dobro. Tim pre nećemo ni pretnjom kažnjavanjem, ni otkrivanjem nekih misterija iz prošlosti, niti sankcijama učiniti ništa dobro ni ovim ni budućim generacijama.
Drugo, međunarodna iskustva sa lustracijom su više nego jasna. Sve zemlje istočnog bloka, a mislim da se razlikujemo, SFRJ, SRJ, kako god hoćete da je zovemo, u svojoj genezi nikada po stepenu ljudskih prava, odnosno gaženju ljudskih prava nije mogla da se poredi sa zemljama iza gvozdene zavese.
Pa čak i te zemlje, gde ste imali jedan Štazi, gde ste imali 7,8 miliona ljudi koji su imali dosijea na osnovu praćenja od strane tajnih policija, gde je utrošeno preko 200 milijardi maraka da se otkrije istina o svim tim stvarima. Na kraju, i po priznanju samih tih ljudi i država, oni smatraju to neuspelim pokušajem da se neka istorijska nepravda učini pravdom.
Zašto smo protiv? Zato što se dobar deo nadležnosti ove komisije odnosi na aktuelne radnike organa bezbednosti, MUP-a i državne bezbednosti, ili današnje BIE, pa i Vojske Jugoslavije. Svi se slažemo da stanje bezbednosti u ovoj državi već duže nije kako valja. Ne može se ni u perspektivi očekivati da će se to nešto dramatično popraviti u narednim godinama. Kako ćemo ljude slati sada u Preševo ili Bujanovac ili na neke druge radne zadatke, ukoliko im za vratom namestimo komisiju koja treba da ih čeka u Beogradu i pita da li su pre 20-30 godina, saslušavajući nekog Peru Perića, po službenoj dužnosti, postupajući po tadašnjim propisima, eventualno prekršili neko njegovo pravo.
Mislim da se na taj način upravo i ove službe od kojih puno očekujemo, da odbrane integritet i suverenitet ove zemlje, na neki način krnje, unose se u te organe i panika, i strah i nesigurnost. Mislim da je sa tog aspekta ovaj zakon više štetan nego koristan.
Kako će se sprovoditi ovaj zakon? Pa, naizgled, odnosno kao i svi otprilike koji su pompezno najavljivani, imali smo juče priliku da čujemo izjavu ministra pravde, gospodina Batića, koji kaže da niko neće biti pošteđen lustracije. Svako ko je pročitao ovaj zakon video je da Ministarstvo pravde sa izvršenjem ovog zakona nema baš nikakve veze i ovo je još jedan dokaz da će izvršna vlast i u ovoj sferi, nažalost kao i u nekim drugim, pokušati da nametanjem svoje volje, tumači zakon na način za koji misli da je najcelishodniji.
Zbog toga smo kao poslanička grupa podneli predlog zakona da se ovaj zakon o lustraciji hitno stavi van snage, videćemo da li će on ugledati svetlost dana.
Obzirom da ne mogu da sprovodim zakon protiv koga jesam i duboko verujem da on nije ni pravedan ni pravičan, ako postoji neka dilema da li treba da budemo upamćeni kao deo srpskog parlamentarizma koji će da lustrira druge ili koji će biti lustriran, mirne savesti biram ovo drugo rešenje. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o izboru članova Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Prvi prijavljeni govornik, narodni poslanik Velimir Simonović, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.