Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Dušan Budišin, Jovan Todorović, Zaharije Trnavčević, Juhas Atila, Aleksandra Joksimović, Gorica Mojović, Stanko Kovačević, Aleksandar Stefanović, Predrag Stojanović, Dragan Rafailović, Milutin Prodanović i Nebojša Leković; (pre podne) Zoran Ćirković, Petar Mišić i Olgica Kirćanski.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije.

Shodno članovima 162, 165. i 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke kojima će se razrešiti nastala sporna situacija u vezi sa izborom članova Saveta Radiodifuzne agencije, koje su osporavale političke stranke i medijska udruženja, kao i da, imajući u vidu rokove predviđene Zakonom o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, izabere članove Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Tomislavu Markoviću, izabranom sa izborne liste Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Tomislavu Markoviću.

Čestitam narodnom poslaniku na izboru.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 107 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu. Kao što ste mogli da vidite, za Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlozi za razrešenje članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koje je podnela grupa od 49 narodnih poslanika;

2. Predlog za izbor članova Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koje je podnela predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Nataša Mićić.

Prelazimo na rad po dnevnom redu, prva tačka dnevnog reda.

A, vi ste ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, izvolite.

Narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.

Poslanička grupa SRS smatra da nisu ispunjeni uslovi za održavanje ove sednice. Ukazao bih na neke detalje. Naime, mi smo u petak praktično dobili saziv za ovu sednicu i predsednik Narodne skupštine nije iskoristio svoje ovlašćenje, odnosno dužnost koju ima u smislu člana 133. stav 2. Poslovnika. Pročitaću taj član: "Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoje te neusklađenosti".

To je analogna primedba na osnovu člana 156. našeg Poslovnika, odnosi se i na ostale akte, a ne samo na predlog zakona.

Naime, mi smo dobili kao tačku dnevnog reda tri predloga, odnosno tri odluke o razrešenju članova radiodifuznog Saveta sa samo jednim potpisom. Naime, svaka odluka je morala da ima potpise predlagača.

Drugo, kod potpisa predlagača ne vidi se datum. Kao treće, u sazivu, odnosno u predlogu za zakazivanje vanredne sednice vidi se da su fotokopirani isti potpisi. Dalje bih ukazao da su predlagači odredili dnevni red, ali ako se pogledaju pečati iz pisarnice, onda se vidi da je predlog za drugu tačku dnevnog reda došao, praktično, posle saziva ove vanredne sednice.

To su proceduralne stvari koje onemogućavaju da mi danas radimo, jer ti nedostaci stoje, ne mogu da se otklone. Pogledajte zavodne štambilje, pa ćete videti da je od 9. jula 2003. godine predlog za održavanje vanredne sednice, primljen 10. jula, broj 1954, a vidite kako je zaveden predlog za drugu tačku dnevnog reda, pod 9. julom i brojem 1958. To je ta očigledna neusklađenost, da u vreme podnošenja zahteva za održavanje vanredne sednice praktično druga tačka dnevnog reda nije ni postojala kao predlog.

Zatim bih ukazao na član 135. stav 5. Mi pre početka rasprave treba da imamo i izveštaje, odnosno mišljenja nadležnih odbora. Mi to nemamo, već se na silu održava ova sednica, čuli smo za saziv u petak posle podne, u subotu je došao materijal za sledeću sednicu, poslanici nisu dobili. Znači, poslanici treba da gledaju televiziju, da prate sredstva javnog informisanja, da bi znali kada će da dobiju dnevni red, šta će biti i kada će biti sednica Narodne skupštine.

Osim toga, izražavam i nezadovoljstvo u ime većine poslanika prisutnih u Narodnoj skupštini što se zloupotrebljava ovaj period vanrednog zasedanja. Sve i svašta se stavlja na dnevni red, ljudi ne mogu ni da organizuju svoje elementarne životne obaveze vezane za ovaj period. Naprosto, poništen je duh ovog poslovnika, jer sa narodnim poslanicima se postupa kao sa tasterom - neko svirne, oni moraju da se okupe ovde da izglasaju ...

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Poslanici nisu bili prisutni u sali kada sam dala obrazloženje zašto sam u roku, kraćem od sedam dana, koliko propisuje Poslovnik, sazvala ovu sednicu. Da ste bili u sali ne biste imali takvu primedbu.

Drugo, što se tiče predloga i potpisivanja odluke, ovde se radi, kod prve tačke dnevnog reda, o jednom predlogu koji sadrži tri odluke. Dakle, 50 narodnih poslanika je potpisalo taj predlog koji sadrži u sebi tri odluke. Nije bilo potrebe da svaku odluku posebno potpisuju niti smo to do sada tako radili. Ukoliko niste zadovoljni u vezi sa mojim odgovorom na reklamiranje povrede Poslovnika, molim Administrativni odbor da da odgovor narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, po Poslovniku.

Smatram da Predlog odluke koji smo dobili nije uređen ili nije napravljen u skladu sa zakonom, s obzirom da u obrazloženju ne postoje razlozi za razrešenje člana Saveta, a da se u članu 29. zakona izričito kaže - odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga. Mi ovde obrazložen predlog nemamo.

Obrazloženje je, otprilike, želja Nenada Cekića, što nije relevantno, nije zakonski osnov i poslanici žele da se omogući Narodnoj skupštini da legalno i u zakonom određenoj proceduri odgovori na pitanje da li ima, jer mi ne vidimo koji je razlog za razrešenje, tako da je pitanje da li nekoga možemo da razrešimo iz ovih razloga. Mi možemo da stavimo odluku o izboru Cekića van snage, ali ne možemo da ga razrešimo jer se ne vide razlozi i on ne može da ode na svoj zahtev; on može da podnese ostavku, ali ne može i ne postoji zahtev za razrešenje, lični zahtev, da se sada raspravlja o njemu. On može da podnese ostavku ili može na neki drugi način da bude razrešen, jer je to jedan od osnova za razrešenje, a ne može da se ovo navodi u razrešenju.

Ovaj predlog nije usklađen sa zakonom, samim tim i sa Poslovnikom, o odlukama koje moraju da budu usklađene sa zakonom i pogledajte u članu 29. Zakona o radiodifuziji, pogledajte obrazloženje koje ste vi dali, pogledajte da li jedan takav predlog može da dođe na ovu skupštinu. Smatram da je o ovome morala da vodi računa Skupština po službenoj dužnosti, da svaki predlog bude usklađen sa zakonom, jer kada mi, kao stranka, uputimo neki predlog sekretarijatu ili predsedniku Narodne skupštine, kada nešto nije u skladu sa zakonom, mi dobijemo otpravak - uskladite ovo sa zakonom.

Ovaj predlog jednostavno nije usklađen sa zakonom, nema obrazloženog razloga za razrešenje, nema obrazloženja, nema osnova po kome se traži razrešenje, što mora svakako da bude deo predloga odluke. Na ovaj način ne vidim kako možemo relevantno da raspravljamo o ovom predlogu. Postoje drugi razlozi koji su pominjani u javnosti, ali zašto se oni izbegavaju, to je sukob interesa Cekića i Cvetkovića, neprijavljivanje tačnih podataka od strane Redenovića. To može da bude obrazloženje, ovo što stoji svakako ne može. Ovaj predlog odluke mora da bude doveden u red kako bismo mogli relevantno da raspravljamo o njemu.

Prvo, moram da kažem da su neistiniti navodi da ne postoje obrazloženja. Postoje tri obrazloženja.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Rekao sam da postoje obrazloženja, ali nisu u skladu sa zakonom.)
U obrazloženju stoji da je došlo do predloga odluke da bi se omogućilo Narodnoj skupštini da se u legalnoj, zakonom određenoj proceduri, još jednom izjasni o članovima koje su osporavale političke stranke i medijska udruženja. Verujem da je to dovoljan razlog.
Ukoliko zaista hoćemo da budemo demokratska institucija, onda da poštujemo i mišljenje javnosti, a svakako verujem da će vam opširnije obrazloženje dati predstavnik predlagača, narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.
Ukoliko niste zadovoljni odgovorom, Administrativni odbor će vam dati odgovor, tražite odgovor od Administrativnog odbora. Molim predsednika Administrativnog odbora da i po ovom pitanju donese mišljenje na prigovor narodnog poslanika Dejana Mihajlova.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA RAZREŠENjE ČLANOVA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka, koje je predložila grupa od 49 narodnih poslanika, i to:
1. Predlog odluke o razrešenju Nenada Cekića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije,
2. Predlog odluke o razrešenju prof. dr Vladimira Cvetkovića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije i
3. Predlog odluke o razrešenju Gorana Radenovića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije.
Takođe ste pirmili izveštaj Odbora za kulturu i informisanje o sprovođenju Zakona o radiodifuziji, sa prilozima.
Podsećam vas da je prema članu 156. stav 3. ukupno vreme za poslaničke grupe pet časova i molim predstavnike poslaničkih grupa, ukoliko to već nisu učinili, da podnesu liste sa prijavljenima za reč o ovoj tački dnevnog reda, a saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka i pitam da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, želi da da uvodnu reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo ove tri tačke i definisali predlog na ovakav način zbog toga što je to praktično bio jedini zakonom moguć način da se ponovo Skupština izjasni o poverenju ili nepoverenju tri člana Saveta Radiodifuzne agenicije.
Napominjem da je u članu 29. Zakona o radiodifuziji jasno definisano da Skupština može na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima, i pod tačkom 3) kaže - ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta nastupila neka od okolnosti iz člana 25. ovog zakona.
To je nešto što danas treba u toku rasprave da utvrdimo. Ovoj sednici prethodio je i zahtev gospodina Cekića, kao predsednika Saveta Radiodifuzne agencije, a prethodila je i rasprava pred Odborom za informisanje i kulturu i pred Zakonodavnim odborom, koji je dao svoje mišljenje o pravnim segmentima ovog problema.
U javnosti smo imali priliku poslednjih nekoliko nedelja i čak meseci da prisustvujemo osporavanju izbora tri člana Saveta Radiodifuzne agencije. Ono što mi sugerišemo i način na koji ćemo nastojati da oblikujemo ovu raspravu jeste da se ona mora odvijati u dva pravca. Prvi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića, kao članove Saveta radiodifuzne agencije, a drugi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Radenovića, iz vrlo jednostavnog razloga: u javnosti se mnogo govorilo o biografijama i mnogo se diskutovalo o izboru gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Prošlo je gotovo tri meseca otkako su oni izabrani za članove Saveta, a u zakonu je predviđeno da mora da postoji formalni uslov javnosti u kome mora biti rok u kome moraju biti izložene biografije članova. Taj rok, predviđen zakonom, iznosi 30 dana. Taj formalni uslov Skupština nije ispoštovala i u proceduralnom smislu se izjasnila bez tog roka od 30 dana.
To ne može biti osnov za odgovornost gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Oni ne mogu biti razrešeni na osnovu toga. Vrlo jasno član 29. definiše koji su uslovi za razrešenje članova Saveta. Dakle, nesposobnost za obavljanje funkcije ili nastupanje okolnosti iz člana 25. - izvršenje krivičnog dela ili ukoliko postanu funkcioneri skupštinske ili izvršne vlasti, ukoliko su akcionari, vlasnici ili zaposleni u nekim radiodifuznim preduzećima ili ukoliko su bliski rođaci takvih lica. To su razlozi na osnovu kojih može nastupiti sankcionisanje članova Saveta razrešenjem.
Sasvim je izvesno da gospodin Cvetković i gospodin Cekić ni na koji način nisu mogli uticati na Skupštinu da definiše rok, odnosno da ostavi taj rok od 30 dana za uvid javnosti u njihove biografije.
Međutim, već gotovo 90 dana, gotovo tri puta duže, u javnosti postoji rasprava o njihovim biografijama. Njihove biografije su izložene javnosti i procedura koja se odvijala pred Zakonodavnim odborom i Odborom za kulturu i informisanje i današnja rasprava pred Skupštinom, predstavlja apsolutno po zakonu dovoljan uslov da se ta kandidatura smatra u potpunosti validnom. Taj rok, u kome je potrebno da se ispoštuje javnost, više nego dva puta, gotovo tri puta je duži nego rok koji je predviđen zakonom. U tom smislu se i Zakonodavni odbor opredelio, a i Odbor za kulturu i informisanje, da je potrebno da se ponovi zakonom predviđena procedura u Skuštini, da bi se kandidatura ova dva člana Saveta Radiodifuzne agencije smatrala u potpunosti u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.
Oko trećeg člana, gospodina Radenovića, bilo je dileme u javnosti da li postoje formalne prepreke za njegov izbor u Savet Radiodifuzne agencije i Skupština danas treba, na osnovu validnih podataka, zvaničnih podataka, da se opredeli da li gospodin Radenović ispunjava formalne uslove za članstvo u Savetu Radiodifuzne agencije ili ne. Nespojivost sa članstvom, prema članu 25, može biti: ukoliko se radi o funkcioneru političke stranke, funkcioneru u nekom od oblika vlasti i ukoliko se radi o izvršiocu krivičnog dela koje ga čini nepodobnim za članstvo u Savetu.
Razrešenje je moguće ukoliko je prilikom kandidovanja za ovu funkciju član Saveta, odnosno kandidat za člana Saveta podneo o sebi neistinite podatke, odnosno skrivao neke podatke u svojoj biografiji. Na nama je, kao Skupštini, da se opredelimo da li je to bio slučaj ili ne i da se na kraju glasanjem opredelimo o tome da li i gospodin Radenović uživa podršku ove skupštine ili ne.
Dakle, napominjem da ova rasprava mora ići u dva pravca, jer do sada nije bilo sa formalnog stanovišta nikakvog osporavanja kandidature gospodina Cvetkovića i Cekića, samo proceduralnog dela za koji je Skupština odgovorna i koji će današnjom raspravom i sutrašnjim glasanjem biti prevaziđena, dok za gospodina Radenovića treba da utvrdimo da li postoje i kakvi su to navodi u javnosti koji bi, eventualno, osporavali podatke koje je on podneo u svojoj kandidaturi. Te podatke, odnosno ta dokumenta danas moramo imati u vidu.
Za nas kao Skupštinu, kao zvanični organ, kao najviši organ vlasti u ovoj državi, kao predstavnike naroda koji je nosilac suvereniteta, jedino zvanični dokument, jedino dokumenti institucija ove države mogu biti validni.
Zašto je neobično važno da se konačno konstituiše Savet Radiodifuzne agencije i da se konačno prestane sa mnogo rasprava i sa politizacijom ove teme? Sudbina državne televizije, odnosno sudbina RTS-a koji postaje javni servis i koji je, po Zakonu o radiodifuziji, postao javni servis, sudbina nekoliko hiljada zaposlenih u RTS-u i u Televiziji Novi Sad, koja je deo RTS-a, jeste u našim rukama, odnosno u rukama Saveta i zato mi tom savetu moramo dati neprikosnoveni autoritet u regulisanju ove oblasti.
Zakon o radiodifuziji, takođe, predviđa i zaštitu dece od sadržaja koji mogu biti štetni za njihov moralni, fizički ili intelektualni razvoj. Na nama je, kao poslanicima i kao Skupštini, odgovornost da taj zakon konačno počne da se u potpunosti primenjuje u praksi.
Mi u ovom trenutku imamo potpunu pravnu konfuziju. Zakon je stupio na snagu, zakon važi. Nije u prelaznim i završnim odredbama predviđena mogućnost da se prebrodi eventualni vremenski raskorak između trenutka kada je zakon počeo da važi i trenutka kada u potpunosti počinje da se primenjuje, pogotovu u onom delu koji se odnosi na obaveze radiodifuznih servisa, odnosno radio stanica i televizijskih stanica i onog dela koji se odnosi na rad Saveta Radiodifuzne agencije.
Ovaj zakon predviđa i zabranu govora mržnje, ovaj zakon predviđa i zabranu trovanja mentalnog stanja ove nacije. Ovaj zakon predviđa zaštitu autorskih prava, ovaj zakon predviđa potpuno regulisanje, inače potpuno konfuznog, nasleđenog konfuznog stanja u medijima koji već dugi niz godina postoji u Srbiji.
Na nama je, kao Skupštini, da ovom savetu obezbedimo potpuni autoritet. Ovo je jedini formalni način na osnovu koga se može raspravljati o Savetu, odnosno pojedinim članovima Saveta Radiodifuzne agencije i pozivam vas da ovoj raspravi pristupimo krajnje odgovorno i ozbiljno.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, gospodinu Bojanu Pajtiću.
Da li želi da uzme učešće u raspravi i predsednik Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Ivan Andrić?
Izvolite.

Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću dati nekoliko tehničkih podataka u vezi sa materijalom koji ste dobili. Kao što znate, Savet za radiodifuziju je izabran, mislim, krajem aprila ove godine, tako što su izabrani članovi tog saveta. Zatim je, kako to već prema zakonu sledi, osam izabranih članova Saveta za radiodifuziju predložilo devetog, koji, uz sve ostale uslove propisane zakonom, mora da ispunjava i uslov da živi i radi na području Kosova i Metohije. Kada je taj predlog došao od Saveta do Skupštine Srbije, Skupština se izjasnila i taj deveti član je izabran, čime je Savet za radiodifuziju konstituisan.
U međuvremenu su dva člana Saveta podnela ostavke, iznoseći primedbe na račun procedure izbora dva člana i iznoseći jedan deo primedbi koje, moram da kažem, sa mog stanovišta, a verujte da jako dobro poznajem zakon, nisu bile do kraja razumljive. Ono što smo mi očekivali još prošle godine, kada je Zakon o radiodifuziji usvojen i kada je ovaj dom dao podršku ideji da se formira nezavisno telo, da će ono, zatim, upravljati radiodifuzijom u Srbiji time što će na početku formirati strategiju razvoja te radiodifuzije, zatim dodeliti frekvencije i nakon toga se brinuti o tome kako se Zakon o radiodifuziji poštuje.
Mi smo znali da smo ušli u nešto što je za ovu državu, kao i za zemlje u okruženju, bio jedan veliki i radikalan potez. Taj potez je radikalan po tome što se država, usvajanjem Zakona o radiodifuziji, odrekla svojih prava nad, recimo, RTS-om i nad medijima uopšte. S druge strane, to je bio suviše veliki prelaz sa jednog stanja koje smo imali na stanje u koje želimo da dođemo.
Mi smo očekivali mnoge otpore i iskustvo iz zemalja koje su ovo uradile pre nas je govorilo da se otpori ovakvoj jednog ideji mogu očekivati sa svih strana.
Međutim, moram da kažem da se ono što se desilo u državi Srbiji nije dešavalo u tom obimu u ostalim zemljama. Dakle, s obzirom na moć, pre svega kod dodele frekvencije i sprovođenja zakona i moć koja se tiče medija, koju ovaj savet ima, naravno da je za njegov rad potrebno da ga čine stručnjaci, da takvo telo bude nezavisno, ali sa druge strane potrebno je da takvo telo ima jedan nesporni legitimitet da bi takve odluke bile prihvaćene.
Interesi su naravno složeni i radi se o dosta novca. Svako ko je bilo kada radio u televiziji zna koliko je to moćno sredstvo i moćna alatka. Prosto, uvek kada postoje suprostavljeni interesi ovakav vid kampanje se može očekivati. Ono što je, međutim, za sve nas bilo iznenađujuće to je što su se zahtevi, koji su se javljali od dana izbora članova Saveta do danas, menjali.
Dakle, imajući u vidu javnost ili deo javnosti, deo medija koji je reagovao na izbor članova Saveta, time što je naravno upozorio na kršenje procedure, na čemu im se i ovom prilikom zahvaljujem, pa dovodeći u pitanje istinitost podataka koje je gospodin Radenović naveo u svojoj biografiji, to smatram pozitivnim i ono što se nama desilo opravdava postojanje roka od 30 dana za izloženost biografija javnosti.
Međutim, uslovljavanje naših odluka je bilo takvo da su se ti zahtevi menjali iz nedelje u nedelju. Moram da kažem da je meni žao što je recimo gospodin Vodinelić podneo ostavku iz razloga što nije bila zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj će se o tome raspravljati. Mi, kao najvažnija zakonodavna institucija u zemlji, ne možemo reagovati brzo i smatram da je to naša prednost. Dakle, imajući u vidu sve dileme koje su iznešene u javnosti, a sa druge strane imajući u vidu integritet ljudi kojima smo mi dali njihov položaj koji oni danas zauzimaju, molim vas da danas vodite argumentovanu raspravu.
Da bi neko bio član Saveta nije potrebno da on bude omiljen. Dakle, nije potrebno da se slaže sa jednom ili drugom televizijom, sa jednom, drugom ili trećom lobi grupom. Potrebno je da odgovara uslovima iz zakona i da ima poverenje poslanika.
Dakle, ono što smo mi uradili kao odbor i kao poslanička većina to je da smo probali da raspravu, koja se vodila u javnosti, dovedemo u instituciju. U tom smislu smo organizovali javnu raspravu na Odboru za kulturu i informisanje i na tu javnu raspravu pozvali smo sve one koji su se u prethodnih nekoliko meseci postavili tako kao da imaju nešto da kažu. Dobili su priliku da to što imaju kažu i ponude poslanicima pred Odborom.
Od svega toga što je tog dana rečeno, a mislim da je sednica Odbora održana pre 10 dana, mi smo napravili jedan veliki izveštaj. Ceo izveštaj je ušao u materijal koji ste dobili danas. Sve to smo radili želeći da se ovde vodi argumentovana rasprava koja će biti bazirana na podacima koji su vam dostavljeni, a ne na bazi onoga što je objavljeno u medijima, bez obzira ko je i kako to rekao.
Moram da kažem još jednom da smo svima pružili priliku da se obrate pred Odborom. Deo ljudi tu priliku nije iskoristio. Mi smo dostavili njihove pismene izveštaje, zaključke, zahteve. Međutim, jedan veći deo naše kvalifikovane javnosti je učestvovao na Odboru i molim vas da sve te podatke uzmete u obzir, da odluku koju ćete doneti, donesete pre svega na bazi argumenata ili onoga što su činjenice.
Još jednom bih ponovio ono što je predlagač rekao pre mene. Iako se suštinski glasa o poverenju ovim članovima, iako se proceduralno glasa o poverenju, to je zato što je to bio jedini mogući način zakonom propisan. Ovde se suštinski ponavlja glasanje o tri člana Saveta za radiodifuziju. Mi smo uvažili javni interes da se o ovim članovima Skupština ponovo izjasni. Skupština, kao što znate, ne može dva puta glasati o istoj odluci, ali je Zakonodavni odbor predložio ovakav način pravnog izlaska iz postojeće situacije.
Suštinski glasamo ponovo o tri člana Saveta za radiodifuziju, imajući u vidu da je od trenutka njihovog izbora ili kandidovanja prošlo do danas skoro 90 dana, dakle tri puta više od potrebnog roka. Njihove biografije su i te kako bile pod lupom javnosti, dakle sva tri člana. Mislim da je to sve što smo mi mogli da uradimo da vama omogućimo da donesete odluku na pravi način.

Prelazimo na raspravu predsednika poslaničkih grupa. Prvi se za reč javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, a zatim narodni poslanik Marković i na kraju narodni poslanik Krasić, za sada.

"Što se grbo rodi vreme ne ispravi", zabeleženo je u crnogorskom građanskom zakoniku i to je jedna maksima kojom je Valtazar Bogišić pokušao našim građanima da približi uopšte razliku između prava i neprava, između zakonitosti i nezakonitosti, između činjenice da nešto što je nezakonito vremenom ne može da postane zakonito.
Nezakonit izbor Vladimira Cvetkovića i Cekića ne može da postane zakonit. Ukoliko smo grbo počeli ovaj postupak ne možemo ga kasnije ispraviti. Ovo nije obligaciono pravo koje poznaje konvalidaciju i neke druge oblike da ništavi ugovori i sve ostalo postane vremenom, ako se primenjuje, primenljivo i važeće. Jednostavno, sa Zakonom o radiodifuziji nema igrarije.
Ono što vi pokušavate da napravite danas od ove sednice je upravo igrarija, da vi kroz postupak razrešenja osnažite njihove pozicije u Savetu za radiodifuziju, odnosno da ozakonite ono što je protivzakonito. To jednostavno ne može da se uradi. Jedino o čemu možemo ovde danas da raspravljamo, s obzirom da razrešenje nije regulisano na način kako ste vi ovde postavili i ne može po zakonu da bude regulisano, a to je odluka o stavljanju van snage izbora ova dva člana Saveta za radiodifuziju, s obzirom da su oni u jednoj protivzakonitoj proceduri izabrani na ova mesta. To je, uostalom, konstatovano u izveštaju Zakonodavnog odbora.
Znači, mi ne tražimo ništa drugo nego samo da se ispoštuje zakon i da se ispoštuje odluka Zakonodavnog odbora kojom je rečeno da su oni protivzakonito izabrani. Ne možemo mi danas kroz postupak ili predlog za razrešenje da ozakonimo njihov boravak u tom savetu. Vaša je očigledna namera da kroz priču o tome da je prošlo tri meseca od kada su oni predloženi, da nema suštinskih primedbi i da ćete vi jednostavno time što ćete glasati protiv razrešenja da ozakonite njihov boravak tamo. Jednostavno, to nije moguće i to je najgori način na koji vi pokušavate da izađete iz ove, po meni, veoma kritične situacije i krizne situacije za stanje u oblasti radiodifuzije.
Na ovaj način nećete otkočiti i nećete omogućiti da Savet za radiodifuziju počne da funkcioniše. Naprotiv, samo ćete i dalje zakomplikovati stvari i taj savet i dalje neće funkcionisati. U suštini, možda je to vaš interes, da do izbora ne biste došli u nelagodnu situaciju da kažete "BK televiziji" ili "Pinku" da će ostati bez nacionalne frekvencije. Upravo kočenje kroz ovaj savet je verovatno način da izbegnete jednu tako tešku odluku, s obzirom da se oni poslednjih dana takmiče ko će više da vam uđe pod kožu. Dobro, to je njihova stvar i stvar njihove uređivačke politike.
Ako pogledamo i činjenica je, ne treba o tome govoriti, s obzirom da je to i Zakonodavni odbor konstatovao, da su oni izabrani u jednoj proceduri koja nije zakonita, da nije prošao predviđeni rok od 30 dana u skladu sa zakonom za njihov izbor i tu činjenicu smo jednostavno konstatovali. To treba ostaviti sa strane i to je nešto što je nesporno. O tome više ne treba raspravljati i to je dovoljan argument da oni ne sede tamo gde sede i da ne rade posao koji rade ili koji će po vama verovatno raditi.
Kakav je autoritet Saveta koji je protivzakonito izabran? Taj savet jednostavno nema autoritet i potpuno je diskreditovan. To je nesporno i tu treba jednostavno pogledati i čuti šta govore ostali koji su zaduženi ispred međunarodne zajednice, recimo Mauricio Masari, koji prati zakonitost u izgradnji demokratskih i pravnih institucija. Šta je rečeno? Da ova tri člana Saveta jednostavno moraju da odu sa tih mesta i da se na njihova mesta izaberu druga tri člana Saveta.
Da li može da radi Savet, u čijem početnom sastavu su tri člana sporna, ne samo iz formalnih, nego i iz suštinskih razloga, i o tome ćemo govoriti, dva člana su podnela ostavku i još jedan član iz Vojvodine je potpuno suprotno ovom zakonu član tog saveta, s obzirom da je član Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine i o tome će biti reči.
Znači, o kakvom savetu mi ovde govorimo? Da li ovde govorimo o savetu koji je izabran u skladu sa zakonom i koji je radio u skladu sa zakonom, ili govorimo o savetu koji treba da donosi odluke kakve poželi Vlada ili kakve poželi neki finansijski i medijski lobi u Srbiji i u skladu sa njihovim interesima?
Dakle, ovaj celokupan savet je potpuno, na ovaj način i sa svim postupcima koji se oko njega vodi, diskreditovan i da li treba ući u postupak izbora celog saveta. Ukoliko u jednom savetu pet članova traži da se o njihovom poverenju raspravlja, ili je pokrenut postupak za njihovo razrešenje, neki su podneli ostavke, a ovi ostali su sporni, onda apsolutno savet nema nikakav ni legalitet, a ni legitimitet da donosi odluke.
Da li će ove odluke biti legalne? Bilo koja odluka koju donese savet. Naravno da neće. Ta odluka će da padne, svaka, pred Ustavnim sudom, jer ako je Zakonodavni odbor konstatovao da i posle i prilikom njihovog izbora postupak koji je obavljen nije u skladu sa zakonom, a onda vi pokušate na ovaj način da ozakonite to, pa svaka odluka tog saveta će da propadne pred Ustavnim sudom, zato što su za nju glasali oni članovi saveta koji su protivzakonito izabrani.
Da li vi želite takav savet da ostane na snazi? Da, vi želite da takav savet ostane na snazi, kako biste njime lakše mogli da manipulišete, da donosite odluke koje su u interesu medijsko-finansijskih lobija u Srbiji i koji stoje iza vas. To je ono o čemu vi treba da vodite računa.
Mi smo vas i prilikom izbora članova saveta upozorili na to da ne mogu da budu birani zato što nisu ispunjeni svi uslovi u skladu sa zakonom za Cekića i Cvetkovića. Vi ste, bez obzira na tu činjenicu, prešli preko toga i izglasali ih, pa ste onda kasnije, naknadnom pameću, konstatovali da oni nisu izabrani u skladu sa zakonom, pa ćete verovatno, kroz par meseci, opet da konstatujete ono što vam mi govorimo.
Treba reći da biografije koje smo dobili nisu potpuno usklađene. Recimo, biografija gospodina Radenovića, propušteno je da se kaže da je on radio i bio politički angažovan, recimo, u kampanji SSJ-a, dok je tu stranku vodio Željko Ražnatović-Arkan. To smo čuli od gospodina Pelevića, koji je rekao da su to razlozi zašto je on glasao za Radenovića, a što nije sporno, ali je to trebalo da znamo ranije da je učestvovao u kampanji SSJ-a i da taj argument imamo kada odlučujemo, da li će Radenović biti član saveta za radiodifuziju.
To smo naknadno dobili, kao i informacije vezane za Radenovića, vezano za njegovo stručno obrazovanje, pa smo kasnije saznali da je završio neki kurs menadžerski ili jednosemestralni, dvosemestralni kurs, a što je opet krajnje sporno.
Drugo, o gospodinu Radenoviću više će govoriti poslanici sa Kosova, Dragan Lazić i Dragiša Đoković, a oni će izneti niz činjenica počevši od te da je gospodin Radenović, a to se vidi sa njegove vizit karte, bio zaposlen na Pinku, "Pink internešnel kompani" Goran Radenović, menadžer; tako da ima i drugih stvari koje upućuju na to da ima suviše argumenata da se za Gorana Radenovića uopšte može glasati ili ne glasati, kao i za ove druge članove saveta.
Recimo, niste znali verovatno da je Vladimir Cvetković bio u programskom savetu Radio Indeksa i to sve vreme dok je Nenad Cekić bio glavni i odgovorni urednik, odnosno vršilac dužnosti direktora i direktor. Da li ste znali i da li ste pogledali u sudskom registru i da vidite ko se vodi kao direktor Radio Indeksa. Evo, mi smo na dan kada je kandidovan za člana saveta za radiodifuziju pogledali, a u sudskom registru stoji da je on vršilac dužnosti direktora i glavnog i odgovornog urednika Radio Indeksa.
Mi ovde ne govorimo o pravima koje je on preneo, osnivačkim pravima koja je preneo, činjenica, besteretno na izvesnog gospodina Mihajlovića. Ne govorimo o pravima. Govorim o tome da li je on vršilac dužnosti direktora ili nije i da li je on to bio u vreme kandidovanja za člana saveta ili nije. Tih dokumenata nema u spisima koje smo dobili sa sednice odbora, jer to niko nije ni tražio, to niko nije gledao. Sada možete pogledati i možete tražiti od gospodina Kljajevića da vam dostavi i da vidimo, ako je izbrisan, kada je izbrisan i da nije više vršilac dužnosti direktora Radio Indeksa, ako je izbrisan upis.
Imamo podatak da je on još 8. aprila to bio, pored činjenica da je besteretno preneo na drugo lice osnivački ulog, odnosno prava preduzeća koje je osnivač Radio Indeksa. Možete da vidite, ako na nekoga besteretno nešto prenesete, to je opet jedna činjenica u kojoj možemo da vidimo da taj ima čiste namere.
Ako uzmemo Vladimira Cvetkovića, a mi nažalost, nismo imali prilike, s obzirom da je Vladimir Cvetković predložen taj dan kada je biran, ali pročitaću vam samo jedan izvod iz njegovog članka, pošto sarađuje sa časopisom Nova politička misao, "Nacionalni identitet i rekonstrukcija institucija u Srbiji i ideologija o obrazovanju medija". Šta kaže gospodin Cvetković?
"Deo medija okupljenih oko famozne fantomske organizacije ANEM, odnosno privatne, društvene ili kakve već firme, poznatije kao B92, preciznije, oko nekolicine njenih čelnika koji istovremeno obavljaju bezbroj različitih funkcija u nedefinisanom trouglu između radija, televizije i mreže, nastoji da ostvari novu vrstu monopola, pri čemu bi istovremeno zadržali oreol i privilegiju nezavisnosti, čitaj donatorstva.
Tako bi, sa jedne strane, nastavili da se bore za civilno društvo, dok bi sa druge strane, sasvim u skladu sa burazer politikom i mentalitetom, na osnovu prvoboračkih zasluga sticali nove državne, režimske povlastice u vidu beneficiranog emitovanja na celokupnom državnom prostoru, odloženog plaćanja poreza i slično. Količina njihovog uticaja spram stranih donatora, čiji su apsolutni miljenici, obrnuto je srazmerna spram realnih učinaka, tj. uticaja u domaćem javnom mnjenju. "...