Poštovane kolege, naravno, nezadovoljan sam što nema gospodina Andrića. On se danas više muvao po hodniku nego što je slušao šta poslanici govore. Mislim da to nije pristojan odnos prema poslanicima, kada raspravljamo o temi koja spada u nadležnost njegovog odbora. Hoću njemu zvanično sa govornice da kažem ono što mislim, a ne na hodniku privatno, jer nismo u privatnoj komunikaciji.
Hteo bih da kažem sledeće: mislim da je ceo posao obavljen ofrlje, bez poštovanja procedure i na mišiće. Zaista, nama u DOS-u nije potrebno to da radimo na takav način. Možemo to elegantno, fino i po zakonu da uradimo, onako kako Bog zapoveda i kako treba.
Ako je procedura temelj demokratije, mi proceduru nismo poštovali. Kad ste vi u građanskoj parnici i zakasnite sa žalbom jedan dan, onda vam sudija kaže - izvinite, niste u roku podneli žalbu. Mi se ovde nismo držali tog voznog reda, termina koji nam je predvideo sam zakon. Uopšte ne shvatam zašto raspravljamo da li su ova tri člana sporna, kad su svi sporni i svi su izabrani na način kako zakon ne dozvoljava i u roku koji ne dozvoljava. To je objavljeno u "Službenom glasniku" od 11. aprila 2003. godine. Oni 11. aprila 2003. ne mogu biti izabrani, jer su morali biti izabrani do 27. oktobra.
Druga stvar, Skupština je sama prekršila proceduru, jer svoja dva člana nije objavila u roku od 45 dana, onako kako predviđa član 23. I mi smo jedan od predlagača koji svoje kandidate mora da objavi u roku od 45 dana od kada je zakon stupio na snagu. Zakon je objavljen 18, osam dana stupanja na snagu - 27. jula. Od 27. jula teče 45 dana kada Skupština mora da iznese svoje kandidate. Onda, u sledećih 45 dana mora da zakaže izbor, od čega onih 30 dana mora da se stavi javnosti na uvid ko su predloženi. To član 24. stav 12. vrlo precizno kaže, da će Skupština na pogodan način objaviti sve važeće liste kandidata.
Da li je Skupština objavila liste i važeće kandidate? Nije. Ko je objavio? Objavio ih je onaj ko je predložio. Skupština je, verovatno u "Glasniku" ili ne znam šta se podrazumeva pod "pogodnim načinom", trebalo da kaže - kandidati za Radiodifuzni savet su ti, ti i ti. Prema tome, zakon predviđa našu obavezu da objavimo listu kandidata. Nismo to uradili.
Član 13. kaže: "Skupština može organizovati javni razgovor radi sticanja uvida u njihove sposobnosti". Da je Skupština organizovala javnu raspravu o uvidu u njihove sposobnosti, onda mi ne bismo bili u situaciji u kojoj smo sada, da razgovaramo da li su pogodni ili nisu pogodni, da li su falsifikovali diplome ili nisu itd. Prema tome, Skupština je učinila čitav niz previda, prekršaja, prosto se nije držala termina.
Mislim da je jedini izlaz iz svega toga, s obzirom da su prekršeni članovi 114. i 115. Onaj ko podnese amandman u Skupštini, kad prođe rok, amandman ne može da bude na dnevnom redu, a ne izbor članova radiodifuznog Saveta. Mislim da je rasprava koju smo danas vodili potpuno bespredmenta, a izlaz mi se čini u sledećem: da Skupština konstatuje da članovi Radiodifuznog saveta nisu izabrani, čak i oni koji su nesporni. Nisu izabrani, jer su izabrani u roku kojem ne mogu da budu izabrani.
Onda bi sledeći korak trebalo da bude da Skupština, odbor ili neko predloži jedan član i da izmeni ovaj zakon, pa da kaže - ukoliko u zakonom predviđenom roku izbor nije učinjen, ponoviće se zakonska procedura. Tu možemo da menjamo članove 114. i 115, pa da taj rok skratimo, ali nekako izbor članova Radiodifuznog saveta moramo svesti u neki uređen proces. Ako se to ne dogodi, mi ćemo stalno imati sukob među sobom i politički, da će uvek neko sumnjati u te ljude i u njihov izbor i uvek će neko postaviti pitanje legitimiteta.
Moram da kažem i ovo, u drugim tranzicionim zemljama je oko radiodifuznih saveta i podele frekvencija takođe bilo sukoba, kao što ih ima kod nas, ali je tamo poštovan ovaj rok od 30 dana, stavljani su ljudi na uvid. Oni su, da kažemo, javno "lustrirani", proveravani su i birani su, ono što je neko ovde predlagao, dvotrećinskom većinom. Zašto dvotrećinskom većinom? Zato što je potrebno da i oni koji su danas opozicija, a i oni koji su pozicija, postignu neki konsenzus da taj Radiodifuzni savet ne bude klimav i da se ne menja od političke konstelacije do političke konstelacije.
Ubeđen sam da ima ljudi u Srbiji koji mogu da dobiju dvotrećinsku većinu ovde u Skupštini, ako povedemo raspravu na način kako to valja i mesec dana razgovaramo o onih devet kandidata koji zadovoljavaju i jednu i drugu stranu. Ne možete me ubediti da u Srbiji svi mi koji se nalazimo u ovoj skupštini ne možemo da se dogovorimo, ne mora čak ni dvotrećinskom većinom, a rekao sam da bi to po mom mišljenju bilo dobro, radi stabilnosti tog saveta, njegovog ugleda i njegove neutralnosti, ali da javno raspravljamo mesec dana o ljudima, da vidimo ko su ti ljudi.
Da je Odbor za informisanje, kao što nije, saslušao i organizovao, kao što zakon predviđa, a on to nije uradio, ljude koji treba da budu članovi Radiodifuznog saveta, mi danas ne bismo bili u ovoj situaciji. Sada, kada ne možemo ni da uvažimo njihove odluke, niti možemo da ih smenimo, mislim da je jedino pametno da konstatujemo i da im se izvinimo, tu sam vrlo blizak onome što kaže kolega Radulović, da nema veze iz koje je on stranke, jer je njegov predlog razuman, da budemo pošteni pred sobom, jer ćemo morati da se bavimo politikom i za pet godina.
Ne možemo sve uvek na mišiće. Znam da mi imamo većinu, ali većina nije uvek dovoljna da bi savest bila na miru. Treba da kažemo - pogrešili smo, članove Radiodifuznog saveta nismo odabrali i da krenemo ponovo u taj proces. Naravno, može se dogoditi, to je ono što je politika, da oni koje je predložila skupštinska većina ponovo budu na listi. To treba da se radi, naravno, ali na zakonom predviđen način.
Ne sporim da mi tu većinu možemo da organizujemo, da tu većinu možemo da dobijemo i da će oni ponovo biti, ali onda to pre svega nije igranje demokratije i tu niko onda u toj proceduri ne može ništa da vam spori. Znači, vi morate da pobedite svoje političke protivnike, ali u proceduri koja je predvidiva na zakonom predviđen način.
Došli smo naravno u još apsurdniju situaciju da se u trenutku izbora neki članovi bili poznati duže od 30 dana, bili poznati sedam meseci, a da su neki članovi bili poznati dva dana. Dobili smo ih jedan dan pre nego što smo glasali za njih. Jedno i drugo je protiv zakona. Znači, ne može dva dana i ne može sedam meseci.
Zbog toga mislim da ovaj radiodifuzni savet nije niti legalan, niti legitiman i da ga treba birati ponovo na onaj način koji će izazivati najmanje strasti i treba pozvati predlagače, ako je moguće, da ostanu pri kandidatima koje predlažu, a mi ćemo onda naravno da se organizujemo, pa ćemo već prema svojim političkim opcijama glasati za one ljude za koje mislimo da treba da se glasa, ali situacija očigledno na zakonit način može da se prevaziđe tako da mi kažemo da smo prekršili sopstveni zakon.
Skupština je u ovom slučaju prekršila sopstveni zakon. Vlast bi bila snažna i dobila dobre poene da kaže - dobro ljudi, pogrešili smo. Nismo gledali, imali smo preča posla, dogodile su se razne druge stvari. Krenimo ponovo u tu proceduru i nikome neće pasti kruna sa glave.

Reč ima narodni poslanik Momčilo Trajković. Više nema prijavljenih za reč, ali se javljaju šefovi.

Gospodo narodni poslanici, stvarno ne bih imao šta drugo da kažem nego što sam rekao prilikom prve rasprave. Smatram da je očigledno kriterijum, koji je ugrađen u zakonu, pogrešan, jer kako je moguće biti poslanik sa Kosova i Metohije, ne živeti na Kosovu i Metohiji, a predstavljati taj narod, a nemoguće je biti član Saveta, Radiodifuznog saveta, a ne ispunjavati na primer taj kriterijum.
Da ponovim, osim što znam porodicu i lično gospodina Gorana Radenovića, neke druge argumente nemam i osim toga da on ima stan u Prištini i da sam ga viđao u centralnom Kosovu i Metohiji, ali da ponovim još jednom da nisam bio obavezan, kao što ni vi niste bili obavezni, da pratim da li neko dole i koliko živi.
Ako mene neko pita koliko sada živim na Kosovu i Metohiji, moram da vam kažem vrlo malo. Živim trenutno dva do tri dana. Svo ostalo vreme provodim ovde u centralnoj Srbiji, odnosno u Beogradu. Prema tome, ko gde i koliko živi i kako, gde radi i šta je posao, da li je radno mesto vezano za Kosovo ili šire, to su diskutabilna pitanja.
Mi treba da se naslonimo na argumente i dokumente koje je gospodin Radenović podneo i ukoliko su oni lažni postoje organi preko kojih će se to utvrditi. Mislim da je to pravi put rešavanja problema.

Više nema prijavljenih za reč prema listi, ali zato ima naravno prijavljenih za reč predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, koji to pravo nisu iskoristili iz člana 89.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran R. Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, a zatim narodni poslanik Vladimir Garčević, Socijalistička narodna stranka.

Dame i gospodo, samo nekoliko rečenica, jer smo o ovome potrošili toliko dana da prosto nijedan zakon ne zavređuje toliku pažnju koliko zavređuje, ispada, ovaj savet.
U suštini ovde smo govorili, kada je bio na dnevnom redu Zakon o radiodifuziji, da je taj zakon postavljen na pogrešne temelje i da će on izazvati ogromne posledice u toku njegove primene. Evo godinu dana posle toga mi u stvari kusamo te posledice loše donetog Zakona o radiodifuziji.
Međutim, ovde imam dilemu i razgovarao sam sa jednim brojem poslanika. Ne razumem kako se ovo pitanje našlo na dnevnom redu, sada ga razmatramo i zašto je toliko važno da eto 43 poslanika dobiju priliku da o toj inicijativi razgovaraju u Skupštini, a neke druge inicijative, mnogo važnije, koje dolaze od poslanika, nisu došle na dnevni red.
Znam, mi smo podneli pre nekoliko meseci zahtev ili predlog, rezoluciju o Kosovu i Metohiji, i po čemu je sada taj zahtev manje važan nego rasprava o poverenju članovima Radiodifuznog saveta. Kako to da sada zahtev za raspravu o tome, o članovima Radiodifuznog saveta, dođe na dnevni red, a da zahtev da se razgovara o rezoluciji o Kosovu i Metohiji, koju smo podneli ovde i o tome su se čak izjašnjavali predstavnici Vlade, pa i predsednik Vlade, svi se izjašnjavali, svi su podržali i nema ga na dnevnom redu. U čemu je ta razlika i u čemu je privilegija ovog pitanja oko članova Saveta.
Što se tiče članova Saveta mi ne krijemo, pošto nas prozivaju u javnosti da li smo glasali, glasali smo za Gorana Radenovića. Ne samo za Gorana. Glasao bih i za Milisava, za sve moje bivše omladince bih glasao. Milisav je bio u omladini i danas vidim u novinama da je bio i Tufegdžić, Mitrović, i on je bio, i kada Mitrović bude bio kandidat i za njega ćemo, on je bio moj omladinski aktivista, Pavlović isto kada bude, sve su to moji omladinski aktivisti.
Tačno je, bio sam predsednik omladine i logično je i pošteno da glasam za njih, i tako i za Gorana. Goran je bio predsednik omladine Prištine i tako smo mi glasali za njega. Nema nikakve dileme. Lepo sam ih školovao i oni će to dobro da rade. Pal Šandor je isto bio akcijaš, nije problem u tome. To je suština i poenta ove priče.
Mi smo naravno glasali za Gorana, ne možemo da glasamo protiv, ali da mi otvorimo jednu priču, a ona je vezana i za sledeću tačku dnevnog reda. U čemu je tolika važnost porodice Vodinelić? Moram da kažem da zbog te porodice Vodinelić mi ovde razgovaramo danima i satima. Otac je član Saveta radiodifuzije, znači on treba da lustrira neke za frekvenciju. Žena, supruga, vidim da se predlaže ovde za lustraciju, da lustrira politički. Ćerka da lustrira one na radio-televiziji. Da li ima još neko u porodici?
Kako bi bilo da se predloži na dnevni red da se formira savet za savest Srba i da ova porodica bude među članovima saveta za savest Srba i da rešimo pitanje te porodice, da se više ne bavimo tom porodicom ovde na Skupštini. Da li ima još neki član te porodice koji nije predložen ovde u Skupštini za nešto i sa kim treba da se pozabavimo. Doduše, ovaj savet Srba treba proširiti Kandićkom, Sonjom Biserko i Biljanom Vučo i mislim da bi to bio dobar savet za savest Srba i mi bi onda rešili sva pitanja ovde u Skupštini, da konačno stanemo na noge, da konačno o nečemu drugome pričamo.
Kako ste birali te članove saveta tako ćete i da kusate. Mi da ih diramo nećemo. Vaš je problem kako ste ih izabrali, čuvajte ih, konzervirajte ih. Ni kada mi dođemo na vlast nećemo ih dirati, neka budu 100 godina što se mene tiče, toliko ste ih lepo izabrali, a ovi što su podneli ostavku, oni nisu trebali da prihvate da budu i dobro je što su podneli ostavku. Srećan im put i nadam se da nijedno od tih imena neće se naći ni na Vladi, a kamoli na skupštinskim predlozima ovde i konačno da mi vidimo još o nečemu.
Evo, vidite, neko je rekao da u naredne tri nedelje treba da počne privatizacija državnih medija, da se podnese predlog za lokalne medije, kako da se privatizuju. U isto vreme neke državne institucije, pa i lokalne samouprave, prave lokalne medije. Kako to sada? Sa jedne strane za tri nedelje treba da počne privatizacija tih medija, a sa druge strane u isto vreme se ulažu pare u te opštinske sredine za pravljenje tih medija.
Da li neko koordinira i da li vi u stvari znate ko šta radi u ovoj skupštini i uopšte po vertikali kada je reč o zakonu. Znam da Bogdanović zna šta će da privatizuje u Beogradu, šta neće, ali govorim o ovim nižim lokalnim nivoima i prema tome, dajmo da vidimo koga ćete još lustrirati po svim ovim zakonima, napravite spisak, pa da onda razgovaramo o tome.

Reč ima narodni poslanik Vladimir  Garčević, ovlašćeni predstavnik Socijalističke narodne stranke, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, mene ono što čudi jeste da mi danas o ovome raspravljamo, da 700.000, 800.000 dinara trošimo danas za čitav dan, pa raspravljamo ono što smo jednom raspravili.
Ako je Skupština pogrešila u proceduri, zadatak nije poslanika da prati proceduru. Zadatak poslanika jeste da razmatra kvalitet ljudi koji dolaze i da se prema tome izjašnjava na osnovu podataka koje dobije.
Međutim, suština stvari jeste ovde nešto drugo. Vi ste, drugovi dragi, u sastavu DOS-a, kompletnog, dobijali pare iz inostranstva, finansirali ste se odatle i mediji su se finansirali odatle, prenosili su Radio London i Glas Amerike, i Kragujevac, i lokalni mediji i ovi i oni. Taj uloženi ogromni novac treba taj koji je ulagao godinama u prethodnom periodu da i dalje ovlada medijima Srbije.
Pošto ste se malo poremetili unutar DOS-a, sada treba preraspodeliti političke snage i u celini imamo sukob političara oko toga čiji će biti članovi saveta. Šta to znači? To znači, nije nikog briga ovde da li će da bude bolje informisanje građana Srbije i da li će srpski narod imati prilike da vidi ovu skupštinu i još jednom da se prenosi, briga je ko će od para, nelegalno stečenih, dobiti bolje frekvencije.
Mi smo, kao poslanička grupa, glasali za ovaj predlog. Ni na pamet nije mi, a ni poslaničkoj grupi, da za dva dana menjamo svoje stavove. Imajući u vidu, prisustvovao sam i onoj sednici koja je bila u velikoj sali, sednica odbora, potvrdilo se ono što smo znali, da su veliki novci unešeni u torbama ovde u zemlju Srbiju, a to smo znali mi i ranije. Ti novci su upotrebljavani na sve strane, a gazdi se mora vratiti dug. Taj dug treba da vrate ovaj Vodinelić i društvo, koji se javlja i koji treba sve da osudi, politički, a ovde treba medije da da. Taj Veran Matić je bio u Americi toliko vremena. Tu je Soroš sa njim, pa Soroš je kod našeg Kneževića koji treba da dokrajči obrazovanje, a kada to sagledate, stvara se nešto.
Drugovi, ako ne možete vi da se dogovorite, onda ima jedno rešenje, preuzeću ja da budem član saveta, radiću pošteno i čestito i frekvencije ću dati po zakonu. Prema tome, to je rešenje kada nemate drugo. Ne možete, jer ne verujete jedni drugima.
Što se tiče ovoga da li neko živi na Kosovu ili ne živi, to ostavite za medije, tu borbu političku, pogledajmo da narod nema od čega da živi i da je gladan, to je suština i time treba da se bavi ova skupština i da se otvori medijski prostor svima nama da građani Srbije čuju šta mi ovde radimo. Mi ćemo, ako dođe do glasanja, glasati za ono što smo glasali i pre 15 - 20 dana.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Pošto više ne mogu da se kriju ni ovi problemi, dobro je što je ova rasprava malo potrajala i što smo imali prilike da čujemo i poslanike DOS-reforme, i ostatka itd. Dobro je što gotovo svi su potvrdili da je došlo do neke greške u proceduri, kako to neki kažu. Zbog te procedure, mi danas raspravljamo.
Sada, ako tu postoji saglasnost da je greška u proceduri, onda moramo da odgovorimo na pitanje, a ko je taj koji nas posle tri meseca ponovo vraća na temu izbor članova saveta radiodifuzne agencije. Naravno, ako se pogleda Zakon o radiodifuziji, može da se vidi da se u nekoliko članova pominje Skupština, ali samo na dva mesta predsednik Skupštine i to u članu 27. i u članu 31.
Kada se kaže Skupština u zakonu na nekog se misli, u pogledu garancije da će postupak izbora i razrešenje da bude u skladu sa zakonom. Ako pozovemo u pomoć naš poslovnik, onda po članu 2. našeg poslovnika, predsednik narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu. U članu 28. je navedeno šta sve radi predsednik Narodne skupštine, pa se kaže i ono drugo, sve na šta je ovlašćen po zakonu.
Ako se pogleda član 65, vidi se da Odbor za informisanje i kulturu ima neke nadležnosti, pita se za nešto, ali nije to radno telo koje treba javno da oglasi sve kandidature. Pošto je Zakonodavni odbor došao do zaključka da postoji neka proceduralna smetnja oko izbora i onoga što radi Narodna skupština, svi propusti procedure su bitne povrede postupka, nema tu relativnih, nema tu nebitnih.
To što 30 dana nisu bili stavljeni na uvid javnosti svi podaci o kandidatima predstavlja bitnu povredu postupka i mi danas nezakonitim razrešenjem ne možemo da uspostavimo zakonito stanje nezakonitim izborom, koji se desio pre nekoliko meseci.
Pre nekoliko dana je istekao i rok od tri meseca i sasvim je očigledno da radiodifuzni savet ne radi tri meseca, te su se sklopili drugi uslovi za njihovo kolektivno razrešenje, jer mi, praktično, taj radiodifuzni savet i nemamo. Što se tiče podnetih ostavki, onaj koji je predložio te kandidate koji su podneli ostavke dužan je odmah da uputi novi predlog, a rok mu ističe, pošto je rok tri meseca. Ovo razrešenje danas je beznačajno i neće da popravi stanje u radiodifuznom savetu i to je cilj celokupne ove inicijative oko razrešenja i vraćanja ove tačke dnevnog reda.
Šta je cilj? Očigledno da je cilj da posle ove današnje rasprave i bez obzira kakva se odluka bude donela, radiodifuzni savet nekako skupi pet članova, pa da nešto pokuša da radi. Ali, opet, biće prigovora bilo šta da uradi. Znači, radiodifuznog saveta neće biti do daljnjeg, a oni koji su zainteresovani ima da sačuvaju svoj monopolski položaj. Dokle? Do nekih novih izbora, do promene neke vlasti i uspostavljanja novih principa i novih pravila.
Priča se ovde da dva člana čije se razrešenje predlaže ne mogu da snose posledice neke greške koja potiče od Narodne skupštine. Mogu da snose posledice i moraju da snose posledice i to što snose posledicu, ne pogađa njih, nego pogađa nas i pogađa instituciju koja se zove savet radiodifuzne organizacije. To što su oni ova dva - tri meseca predstavljali da su članovi nekog saveta, a očigledno nezakonito izabrani, ne znači da su oni stekli neka lična prava, pa sada ta njihova stečena prava niko ne može da na njih utiče. Nemaju ni jedno stečeno pravo. Oni su izabrani na javnu funkciju i da se bave javnim poslom. To što su oni u tom savetu, to je javna stvar, to podleže reviziji i to podleže i drugim načinima saobražavanja njihovog izbora i rada sa zakonom.
Oni ne žele da rade u tom savetu, jer ne mogu da se dogovore. Taj savet ne postoji i mene prosto čudi da jedan čovek sa crnom mantijom sedi u takvom društvu. Koji je to interes koji njega primorava da tamo glumi člana nekog organa koji suštinski ne postoji. Bez obzira da li je neko delegiran ili nije, njemu mesto nije u tom savetu, jer taj savet je sam sebe diskreditovao. Svi oni koji su komentarisali o tom savetu praktično ne žele da taj savet radi. Postoji neka instalisana smetnja u samom zakonu, u samoj ideji. Ideja je očigledno nametnuta, a država ne želi da preuzme odgovornost za stanje ni u medijima, ni u raspodeli frekvencija.
Dakle, rezultat ove današnje rasprave verovatno bi mogao da bude još nešto što je nezakonito, ali postoji samo jedna stvar koja bi bila zakonita posle ove rasprave, a to je da odredimo ko je odgovoran u Narodnoj skupštini što je procedura prekršena prilikom izbora članov Saveta za radiodifuziju. Mi, ako to pitanje ne budemo rešili, stalno ćemo se vraćati i povodom Komisije o lustraciji i povodom drugih komisija i povodom svih zakona koje je donela ova Narodna skupština.
Za proteklih tri ili četiri meseca mi vodimo raspravu o istim zakonima. Organizovani kriminal, krivični zakon, ratni zločini, tužilaštva, sudovi, izbori, razrešenje i to je ono sa čime se zabavljaju narodni poslanici, da ne bi išli u svoja mesta, da ne bi držali mitinge i pozivali narod i ukazivali narodu kakva je struktura i kakva je suština ove vlasti.
Neko je rekao da su mnoge države prošle kroz tranziciju i nisu imale ovakvih problema sa svojim objektivnim, nepristrasnim telom za raspodelu frekvencija. Verovatno da nisu imali problema ovakvih kao što mi imamo. Mi ih imamo zato što ova garnitura ljudi koja je na vlasti, ona je izašla ispod jednog šinjela. To je taj šinjel koji je gazio ovde, koji je čupao brkove, koji je proganjao, koji je vršio konfiskaciju, denacionalizaciju itd. To je ta struktura ljudi koja misli da se ništa nije promenilo. Otišao je jedan koji je držao monopol.
Priča se da ne možemo da izaberemo devetoro. Ne možemo. Zašto? Zato što nema demokratskog standarda, zato što se tolerancija nakaradno shvata. Ovde se tolerancija shvata kao obaveza onoga ko je zatvoren da bude miran, a ne kao obaveza onoga koji je moćan, ko je jak i ko drži vlast da popusti radi opšteg dobra.
Dok se tako tumači tolerancija, dok se ovako sputavaju mediji, dok se ovako gasi svaka javna reč, proganja opozicija i finansijski i ovako i na drugi način, neće biti napretka, neće biti ni radiodifuznog saveta, neće biti ni komisija za lustraciju, već ćete sami sebe da lustrirate i sami sebe da proganjate. Radite to, samo znajte da se primaklo.

Za reč  se javio narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, po Poslovniku.