Molim onda da govorite o temi dnevnog reda.

Gospođo, upravo treba da povežem vaš rad sa radom komisije, jer vi pored toga što imate energiju, ne ulazim u to da li je to pozitivna ili negativna energija, i pored toga što imate duge noge, jedino ste izabrani da vršite funkciju predsednika Srbije iz prostog razloga da bi što pre mogli iz ovog parlamenta da pređete u drugu zgradu i da potpišete akte koje donosi ova skupština. Upravo to isto rade članovi komisije i zbog toga sam morao i vas da spomenem, jer isti članovi vas lustriraju, a kasnije rešavaju vaše žalbe kao drugostepeni organ.
Da li članovi komisije poseduju moralne norme ako prihvate da budu članovi prekog suda koji će lustrirati pojedine političare iz političkog života, da bi na taj način sklonili političku konkurenciju onima koji su te članove komisije i predložili. Ko će biti član komisije, ovde je očigledno pitanje političke nagodbe.
Mnogi direktori svoje ponašanje, delovanje i svoju odgovornost pokušali su da smanje krijući se iza odluke upravnog odbora ili skupštinskih odbora. Kršili su ljudska prava, a ko će da odgovara? Da li svi članovi upravnog i skupštinskog odbora ili će to biti samo kolektivna odgovornost? Da li su pojedini kršili ljudska prava usled svoje neaktivnosti ili pasivnosti?
Imate gospodina Dinkića, guvernera Narodne banke, koji je svojevremeno sa dugim cevima upao u Narodnu banku. U svim medijima možete da pročitate kako su predstavnici Vlade korumpirani i kako ima materijalnih dokaza i argumenata da je to istina, za razliku od Demokratske stranke Srbije. Sada vas pitam, ako je to tačno, znači da morate da date argumente i da javni tužilac po službenoj dužnosti reaguje na sve optužbe koje su izrečene.
Ako nije tačno, onda mora da odgovara za sve to što je uradio ili vrši politički uticaj na Narodnu skupštinu i na Vladu da ga izabere. Ako ga ne izaberu, građani Srbije znaće da je u pitanju nešto drugo, da ima velike argumente i da Vlada mora njegov pritisak da podnese i da radi onako kako on želi.
Očigledno je da je ranije bila OZNA, za koju kažu da sve dozna, a onda Državna bezbednost koja se pokazala kakva je, šta radi i sve aktivnosti koje je imala, naročito u zadnjem vremenskom periodu.
Ne vidim razlog zbog čega bi sada mi imali poverenje u BIA-u, ali verovatno zbog mislioca, zbog pametnog čoveka gospodina "Sokrata", koji je davao pravilne informacije i koji će da sugeriše ko treba da podlegne pod ovaj zakon, a ko ne.
Na kraju, samo o par kadrovskih pitanja. Vrhovni sud Srbije, gospođa Vida Petrović-Škero, a vi znate da je smenjena iz Ustavnog suda i prebačena u Vrhovni sud, a sada žena ne pristaje da bude u ovom telu, a vi je predlažete. Da li je to neka kompenzacija za ono što ste uradili.
Drugo su kandidati iz redova zamenika Republičkog javnog tužioca. U članu 103. Ustava definisano je da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih dela i ulaže pravna sredstva radi zaštite ustavnosti i zakonitosti. U članu 105. je definisano da javni tužilac ne može obavljati posao nespojiv sa njegovom funkcijom. Očigledno da o tome niste vodili računa.
Ove pravne stručnjake koje imate, samo ću na kraju nešto da pročitam o gospodinu Vlastimiru Jankoviću, a gde je definisano, kaže, pored pogodnosti koje je imao kao istaknuti pravni stručnjak, sarađivao sa mnogim nevladinim organizacijama i posebno sa Beogradskim centrom za ljudska prava. Valjda mu je to najbitnija stavka iz njegove biografije i životnog iskustva.
Na kraju, pošto postoji u grupi V - kandidati za članove komisije iz redova narodnih poslanika, pa zaista vas pitam od ova četiri kandidata koliko njih nisu bili članovi Saveza komunista i da li prvo treba o njima da raspravljamo ili o nekim drugim osobama. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovane kolege, poštovana predsednice, žalim, zaista, što ste dovedeni od strane nekih kandidata u zabludu, time što ste ih predložili, a oni povukli svoju kandidaturu.
Zaista mislim da je to nekorektno sa njihove strane, jer smo ovde u situaciji da razmatramo listu kandidata koja nije potpuna. Nije potpuna u smislu da nema dovoljnog broja narodnih poslanika sa različitih lista i nije potpuna zbog gospođe Škero, koja se još povukla, ako dobro znam, telegramom. Prema tome, mi nju ne možemo naterati da bude član ove lustracione komisije, ali ona naravno ne mora da bude ako toga neće da se prihvati, iako je sudija Vrhovnog suda, a to proizilazi jednog iz drugog. Prosto, mislim da to nije korektno sa njihove strane i da sam na vašem mestu povukao bih ovu listu, sve dotle dok nema dovoljnog broja kandidata koji prihvataju da budu kandidati, pa da vidimo koga ćemo izabrati. Inače, to je prva stvar koju sam želeo da primetim.
Druga, vrlo principijelna, hteo sam da kažem za gospodina Korheca, odnosno više da pitam, sećate se, to je gospodin Tamaš Korhec, stariji, koji je svojevremeno bio predložen za sudiju Okružnog suda u Subotici i ja sam, naravno, rekao da mi je potpuno nelogično i da je nezapamćeno u praksi sudova da i strani državljani budu sudije. Sada je ovde meni potpuno neprihvatljivo i nerazumno da i strani državljani budu članovi lustracione komisije. Molim vas, na šta će to da liči.
Gospodin Korhec mislim da je strani državljani. Ako nije, voleo bih da on to kaže pod moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću i da ne ispadne da ga neosnovana napadam; da kaže, nisam strani državljanin i onda je to nešto što je za mene prihvatljivo. To da nas oni koji su stranci lustriraju, mislim da je moralno neprihvatljivo. Ostalo nas je malo, ali nadam se da za njega nećete glasati iz istih onih razloga iz kojih svojevremeno niste glasali kada je predložen za sudiju u sudu. To je, prosto, nekorektno. Kažite mi neku drugu zemlju gde je i strani državljanin član ove lustracione komisije. Toga zaista nema.
Mislim, naravno, među Mađarima ima vrlo dobrih kandidata, ima vrlo uglednih profesora na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i to je mogao da bude, recimo, gospodin Salma Jožef, evo prvi mi pade napamet, najbolji stručnjak, verovatno, kod nas za obligaciono pravo. Mogli smo njega da predložimo ili nekog drugog. Naravno, on nije moj favorit i nije moj partijski drug, ali da ne spada u ugledne sudije i ugledne pravnike, to zaista ne možete da kažete.
Osim toga, gospodin Korhec je čovek u godinama, ima 66 godina, a da je sudija negde u sudu ne bi mogao tu dužnost da obavlja, a verovatno ima neko mlađi i bolji. Mislim da to prosto, kao predlog, bez obzira ko ga je predložio, u to ne ulazim, nije korektno, a u skladu je sa mojom savešću da ovoj skupštini skrećem pažnju na one greške i na one predloge za koje mislim da nisu korektno predloženi. Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem kandidatu, gospodine Šandor, dozvolićete mi da dam odgovor, vrlo kratko u dve rečenice i da ne moram da izađem za govornicu. Naime, gospodin Tamaš Korhec ima dvojno državljanstvo, a što znači da ima i naše i mađarsko. Ne vidim zašto bi ga diskvalifikovali, ako ima jedno državljanstvo više.
S druge strane, gospodine Šandor, zaista mi je nerazumljivo, vi koji se zalažete da bude što više Mađara, a slušala sam vas sada, neki dan, ovde za govornicom, a sada imate potpuno druge argumente, iako sam ispoštovala u mom predlogu, postoji kandidat koji je Rusin, jedan je Mađar, zatim, ima dosta žena u samom predlogu za izbor članova i mislim da sam ispoštovala, dakle, pravo na repliku. Ne vidim da bi neko mogao biti diskvalifikovan zato što ima i državljanstvo druge, a naravno ima i državljanstvo naše zemlje. Izvolite.

Naravno, ništa nemam protiv, ali kažite mi drugu zemlju gde u toj lustracionoj komisiji može da sedi građanin koji ima i drugo državljanstvo. To nema nigde. Da li u mađarskoj lustracionoj komisiji ima neko ko ima ukrajinsko državljanstvo ili češko? Možemo mi da se igramo gluvih telefona, ali to prosto nije korektno.
Nisam bio za to da Mađari ne budu dovoljno zastupljeni, rekao sam da ima drugih koji imaju samo jedno državljanstvo, koji se nisu odredili da mogu da imaju i neku drugu odstupnicu. Rekao sam čak jedno ime, zasigurno najugledniji profesor prava među Mađarima. Možete da nađete i neke druge ljude. To što sam protiv gospodina Korheca konkretno, naravno, ne znači da sam protiv toga da Mađari budu na tim listama.
Jednostavno, mislim da nije korektno da čovek koji ima dvojno državljanstvo i očigledno ima i neka druga raspoloženja, ovde meritorno kaže da li je neko, ne daj bože, sa pozicija srpskog nacionalizma ili ne znam čega, protiv organizovanja, protiv državnog uređenja učestvovao u nečemu i treba ga osuditi. To za lustracionu komisiju neće biti dobro. Ona neće imati nikakvu verodostojnost među onim ljudima koji o tome treba da vode računa.
Može dvojni državljanin da bude, ne znam, u pošti, na blagajni, može da bude u nekom preduzeću, ali u pravosudnom sistemu, gledao sam na sajtovima, raznim sajtovima, na internetu, to prosto nigde nema kao primer. Prema tome, nisam protiv gospodina Korheca konkretno, da se razumemo, zaista nemam protiv njega ništa, ali sam protiv principa.
Mislim da ima među onim Mađarima koji nemaju dvojno državljanstvo dovoljno dobrih ljudi koji tu mogu da budu. Inače, možda bih mogao da postavim, da znam eventualno, da ima neko ko ima i bosansko i srpsko državljanstvo, i to isto ne bih mogao da prihvatim, a po sudovima našim u Vojvodini ima onih koji imaju dvojno državljanstvo i koji su izbeglice iz Bosne, a sude recimo, Mađarima. To mi se isto čini da nije korektno. Prema tome, prosto postoje neke stvari gde ima granica i gde se nešto ne može.
Na to sam hteo da skrenem pažnju, a ovo što se predlaže, to nema nigde u svetu. Nisam protiv gospodina Korheca, poimenično, ovde je on slučaj, a nisam protiv toga da budu Mađari kandidati. Jesam i mislim da bi moglo i dvoje da ih bude, i troje i petoro, ali ovaj slučaj je ovakav kako sam izneo.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu parlamenta je izbor članova Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Kod donošenja ovog zakona moje kolege su govorile o tome i dokazivali da je ovaj zakon neustavan. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 73. stav 1. tačka 2, ali to ne može biti osnov za donošenje zakona čiji sadržaj nije u skladu sa Ustavom, Ustavnom poveljom, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. I pored toga što je ukazivano na sve što nije dobro u ovom zakonu, ipak je on usvojen. Danas treba da izaberemo Komisiju za lustraciju.
Kada se malo bolje pogleda sastav Komisije, može se slobodno reći da mi uvodimo u praksi još jedan sud, i to politički sud. Zadatak ove komisije ili političkog suda biće da sve kandidate u izborima koji se kandiduju, a nisu iz vlasti, lustrira.
Prvo zbog čega nećemo biti za predložene članove Komisije je sledeće: članom 126. Ustava Srbije stavom 4. je definisano da sudija Ustavnog suda ne može vršiti druge funkcije ili profesionalnu delatnost, a isto tako ni sudije ne mogu obavljati druge plaćene poslove.
Drugo, primedba je što članovi Komisije iz sastava poslanika mogu biti samo pravnici, što to pravo nemaju drugi poslanici i šta ako u Skupštini nema pravnika.
Komisija u predloženom sastavu će i presuđivati ko nema pravo da se kandiduje za određene funkcije. Te presude će objavljivati u sredstvima javnog informisanja. Taj na koga se odnosi lustracija moći će samo da povuče kandidaturu i nije mu omogućeno pravo na žalbu tj. odbranu. Uredbu Vlade Srbije o stavljanju na uvid određenih dosijea vođenih o građanima Srbije u Službi državne bezbednosti shvatili smo kao strah nekih članova Vlade jer se oni boje svoje sopstvene prošlosti.
Zbog toga je Zakon o lustraciju samo farsa, jer se neće primenjivati na članove Vlade i ljude iz vlasti. Ali, vi ste većina u ovom parlamentu i možete izglasati što god hoćete. Možete lustraciju primeniti na sve stranke koje su u opoziciji i to ćete moći sve dok ste na vlasti. Sledeći ko bude imao većinu u ovom parlamentu, samo će vaš zakon primeniti na vas.
Za nas je bitno da se zakon primenjuje jednako za sve. Verovatno će ova komisija lustrirati i one koji su sarađivali sa mafijom, sa klanovima, one koji su umešani u šverc duvana, one koji su radili sa šećerom i sve druge malverzacije. Kao što vidite, mi ćemo birati Komisiju i izabrati članove, a onda ćemo videti ko će od njih prihvatiti da radi u Komisiji. Ako neće, onda ćemo ponovo kao kod prethodnog zakona. Nadam se da će i ova komisija biti polovična, pa da ćemo opet dopunjavati kao kod prethodnog zakona, jer vidi se iz prethodnog da ovo nije usaglašeni predlog i da ljudi nisu dali pristanak da će raditi na ovim funkcijama.
I na kraju, ovo mi sve više liči na mesnu zajednicu. Neozbiljno je. Ima tu i težine da predsednica Skupštine ujedno i v.d. šefa države predloži kandidate, a oni u startu odustanu. Gde je tu autoritet funkcije i odgovornosti?

Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u antičkoj Atini, mudri Atinjani koji su prosto bili daleko pametniji nego što smo mi danas ovde koji vodimo ovu zemlju, imali su jedan institut koji se zvao ostrakizam. Časno  progonstvo  je podrazumevalo da građanin kome se ustanovi da je njegovo delovanje opasno po državu ne gubi imovinu, ali 10 godina je bio prognan iz Atine, a njegova porodica gubi pravo da se politički angažuje.
U Atini, među mudrim Atinjanima, to se smatralo najstrašnijom kaznom koju slobodan čovek može da dobije. To je bila strašna kazna da Atinjani jednostavno nikada nisu birali ljude koji će odlučiti, ko će biti prognan. To se radilo tajno, izvlačilo se ime čoveka ispisano na glinenoj pločici.
Dakle, niko od Atinjana nikada nije hteo da prihvati na sebe toliko veliku odgovornost, strašnu odgovornost da osudi drugog čoveka na progonstvo od političkog aktivizma. Da mu zabrani da se politički angažuje. Nažalost, u Srbiji krajem DžDž i početkom DžDžI veka postoje ljudi kojima to toliko nije strašno, oni imaju dovoljno hrabrosti, zaista mislim da su ovi ljudi koji su predloženi izuzetno hrabri, da na sebe preuzmu jednu takvu odgovornost.
Lično tako nešto se nikada ne bih usudio. Treba imati hrabrosti, zabraniti čoveku da zbog toga što je nešto bio u mladosti ili što je radio da se politički ili javno angažuje. Jasno je da za krivicu, za kršenje ljudskih prava, za povredu ljudskih prava postoji krivična odgovornost i to je ono što je trebalo da primenjujemo. Nikakva lustracija.
Naročito ne u Srbiji, naročito u Srbiji koja je poslednja dva veka zemlja ogromnih diskontinuiteta. Zemlja u kojoj nemamo kontinuirani razvoj, koja još uvek nije odredila ni svoje prioritete, ni svoje strateške razvoje, zemlja u kojoj se svaka generacija sinova obračunava sa generacijom svojih očeva. U tome je strašna moralna odgovornost ovih ljudi koji će preuzeti ovako nešto.
Srbi i srpsko društvo delili su se po monarhističkoj liniji, na ljude koji su bili za Jugoslaviju i za Srbiju, za partizane i za četnike. Srpsko društvo se večito delilo između polarizovanih političkih krajnosti. Nikada nije smoglo snage da kao normalna razvijena zapadna društva u sebi pronađe snage da nastavi jednom linijom, da nastavi jednom tačkom razvoja, bez obzira šta je neko bio u mladosti po političkom opredeljenju.
Ako bismo hteli da izvodimo logički apsurd, svaki član Saveza komunista bi morao da bude osuđen. Bio bi mu zabranjen javni angažman. Oni su pristali, tih milion i 200 hiljada ljudi u ovoj zemlji, da budu članovi političke organizacije koja u svom programu definiše da se bori za stvaranje uslova u kojima će vladati diktatura proletarijata. Takvih ljudi je bilo, takvih ima i dan-danas angažovanih na političkoj sceni Srbije.
Ne treba govoriti valjda šta je to diktatura. Diktatura je držanje vlasti nasilnim sredstvima. Ko god je to prihvatio, po svom zdravom razumu, neprisiljen, ne može po ovoj logici koja se nameće i ovim zakonom, pa i ovi ljudi koji bi trebalo da budu izabrani u lustracionu komisiju, da se bavi nikakvim javnim angažmanom.
Srbija je nažalost suviše podeljena zemlja. Srbiji ne treba više deoba. Iskreno se nadam da će ovi ljudi koje ćete izabrati imati na umu ono što je vodeći disident istočne Evrope, Vaclav Havel, govorio 1998. godine: "Da sam znao kakvu će nesreću doneti Zakon o lustraciji češkom društvu, nikada ne bih dozvolio da bude donet." Hvala vam.