Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, kao i svi ostali zakoni, liče na dosovsku neozbiljnost i tako bih ga i okarakterisao.
Ova razrešenja koja nudi Vlada Republike Srbije, razrešenja Saveta republičke radiodifuzne agencije, izgledaju kao cucla, a što više cuclaš, veći zaušnici, a stomak prazan. Tako i vi, želite narodne poslanike da namamite, da o nečemu pričaju, o čemu neće moći donositi odluke, jer vi ste unapred već odlučili da ne razrešite ove nezakonito imenovane članove saveta radiodifuzije.
To se može videti iz rasprave koja se vodila i izveštaju koji je bio na Odboru. Jednostavno, vidi se da se tu raspravljalo o nekim nebitnim stvarima. Jedni su udarali u klin, drugi u ploču i nisu nikakvu odluku doneli. S obzirom na kratkoću vremena, zadržao bih se na nekoliko stvari koje mogu da pokažu ozbiljnost rada, i tog odbora i predlagača. Predlagač kaže da je ovih osam članova izabralo ovog devetog člana Gorana Radenovića. Od tih osam članova, sam predsedavajući Saveta Nenad Cekić je izabran mimo zakona. Ovde smo o tome dosta čuli i to ne bih ponavljao.
Međutim, samo bih spomenuo neke stvari koje su se događale na tom odboru, gde gospodin Nino Brajović i gospodin Boško Ničić, član Odbora, Nino Brajović je iz UNS-a, a Boško Ničić član Odbora, govore o istoj stvari na različite načine. Kažu da je 38 novinara Gračanice, Kosovske Mitrovice potpisalo da gospodin Goran Radenović nikada nije u poslednje četiri godine bio na Kosovu i Metohiji i da su novinari potpisali da potvrđuju to i da se zbog toga protive njegovom izboru. Gospodin Goran Radenović svojom izjavom je izvršio obmanu prema Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije.
Boško Ničić član Odbora, kaže da je gospodin Goran Radenović u poslednje vreme najaktivniji novinar na Kosovu i Metohiji i da mu je tamo mesto prebivališta. Sada između same te konstatacije poznatih novinara, odnosno jednog od čuvenih iz Udruženja nezavisnih novinara Nina Brajevića i Boška Ničića treba naći pravdu i naći pravu istinu. Gde je istina?
Istina je između onoga što je ovde već viđeno, a to je da poslanici DOS-a glasaju sa duplim tuđim karticama, da poslanici DOS-a glasaju iz Grčke, da poslanici DOS-a kada je potrebno pobegnu iz sale, da ne bi bilo kvoruma, da bi se produžile sednice i na taj način zamajavao ovaj narod i ne bi se donosile reforme koje narod željno očekuje. Isto tako, i ovo sada što nudite narodnim poslanicima nije ništa drugo nego gubljenje vremena, kako biste građanima pokazali brigu da sloboda medija može da bude važnija od komada hleba, od kilograma mesa koje prodajete i da je važnije da se raspravlja o tim stvarima o kojima vi danas ovde podmećete već odluke koje ste unapred doneli i zbog toga poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati, niti će prisustvovati ovoj skalameriji.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno sam očekivao danas dva i po sata vremena koje ima vladajuća većina da iskoristim, odnosno onih 49 koji su predložili i ovo potpisali, međutim, izgleda onaj prvi koji je ovo potpisao je najvažniji, pa onda nema diskusije da nam gospoda koja su ovo potpisala i koja ovo traže da nam obrazlaže zašto se ovo traži. Da svoju priču podupre, da ovo sve ne bi bila kolateralna šteta, kao što ste na primer kandidovali Miroljuba Labusa, a niste ga glasali, pa će se danas desiti da ovo predlažete a da ćete glasati protiv ovoga.

Sve se može. Nemate ni TV prenosa, zauzeli ste medije, možete da manipulišete javnošću, možete sve. Sve možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Svemu će jednom doći kraj, pa i ovome. Nadam se, ako ste to predložili, da ćete to i podržati. Inače će se vaša odbrana ovoga svesti na onaj stih gde kaže: "Janko brani mrtva Vladislava, što ga brani, kad ga ne odbrani"; i vi ćete ovo teško odbraniti.

Prošlog puta kada ste glasali za Gorana Radenovića, za člana Radiodifuznog saveta rečeno vam je jasno i glasno da on ne živi na Kosmetu, da nije stručan i tako dalje, ne ispunjava nijedan kriterijum. Vi ste ga izglasali.

Rečeno vam je da možete izglasati. Ne Moma Trajković, jer nije znao ni da li uopšte živi dole. Negde živi tamo, negde ovamo. Većina od 126, 127, kojih u sali trenutno nema, ima dosta kartica, može izglasati da je zemlja četvrtasta. Međutim, zemlja će ostati okrugla, neće biti četvrtasta. Gospodo moja draga, vaš prijatelj gospodin Radenović, vaš kandidat kaže da nije želeo da uzme UNMIK-ova dokumenta, kao i većina Srba sa Kosova, jer ne priznaje, smatra da je reč o okupacionoj upravi i ne želim sa njima da ima bilo kakav kontakt.

Kaže dalje, na primer, kada njihovi poslanici, DSS-a, sa Kosova i Metohije, poput doktora Marka Jakšića, uzmu UNMIK dokumenta, onda će i on to da uradi. Za vašu informaciju, krajnje je nekorektno od Radenovića da spominje Marka Jakšića. Za vašu informaciju, Marko Jakšić jeste patriota, jeste Srbin i jeste pravi borac, ali je uzeo UNMIK-ova dokumenta; i za vašu informaciju, Marko Jakšić je bio nosilac liste DSS-a i odbornik je u Skupštini opštine Zubin Potok od novembra prošle godine. Prema tome, Radenoviću ste dali netačnu informaciju i on obmanjuje ovaj narod i ovaj dom.

Jednostavno, ako hoćemo da proverimo gde je dotični gospodin bio, ako nema UNMIK-ova dokumenta, može se proveriti na srpskom biračkom spisku, gde je bio 2000. godine, gde je bio u septembru, gde je glasao u decembru 2000. godine itd. Kada je imenovani predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, koji ovde nije prisutan, verovatno je prezauzet jer ima nekih problema i neke sukobe ničim izazvane itd, kada je prošli put elaborirao priču Gorana Radenovića, pa nam je rekao da je njegova porodica dala znatan doprinos demokratskim promenama, ne znam da li je taj doprinos Radenovića veći demokratskim promenama ili je veći doprinos tog imenovanog predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je on dao demokratskim promenama.

Možda jeste, ali iskreno narod u rodnoj Čaglavici na Kosovu i Metohiji nešto neće da ceni, nezahvalan je, ne uvažava te doprinose ni Mome Trajkovića, ni Gorana Radenovića. Potvrde koje vam je donosio od pojedinih osoba su smešne. Vi dobro znate da su to potvrde koje potiču, bar gospodin Siniša Mitrović zna od koga potiču, da li potiču od vlasnika kuće koja je iznajmljena Republičkom hidrometeorološkom zavodu u Gračanici, kao i potvrda o zaposlenju na Kosovu i Metohiji; one su fiktivne, mogu doneti takvih 10 potvrda. Zna se kako se to proverava. Imate obrazac M1, prijavu osiguranja, imate obrazac M11, odjava osiguranja, M4, godišnje predaje ostvarenih časova i iznosa zarade, zatim ima radna knjižica gde se vidi pečat kada je počet radni odnos, prekinut radni odnos itd.

Inače, što se tiče obrazovanja, škole i ostaloga, držao sam mnogo kurseva za računare, pa ću vam to i dati. Ne možemo sve da radimo u ovoj državi preko kursa i preko kurseva, već se jednostavno moraju koristiti pismeni i obrazovani ljudi u ovoj državi. Jednostavno, čovek vas je, i vas i nas, slagao da ima pravni fakultet, uverili ste se da čovek nije pravnik, da je obmanuo, da je slagao, kao što je slagao da ne živi dole.

Svi poslanici koji su sa Kosova i Metohije, poput gospodina Srećka Mitrovića i ostalih, vrlo dobro znaju da Radenović dole ne živi, a vi izvolite, ponovo ga izglasajte, i tako dalje.

Ponavljam vam da ovo nije dobro rešenje, gospodu Cvetkovića i Cekića neću pominjati, osim samo jednu načelnu primedbu, da takvo arogantno ponašanje i takvo deljenje lekcija kakvo smo doživeli u ovoj sali od gospodina Cekića nije priličilo i mislim da Narodna skpština ne sme da pristane na takvo, uslovno rečeno, šamaranje.

Još jednom kažem, možete izglasati vaš predlog, glasati protiv vaših predloga, ali i glasati da Goran Radenović živi na Kosovu i Metohiji; možete izglasati da živi gde hoćete, ali on dole niti živi, niti radi, niti ima školu, niti je pismen, niti ispunjava ni jedan jedini uslov, i u pravu je žena što ga je ostavila, za članstvo u Radiodifuznom savetu. Hvala.

 

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, poslanička grupa DOS, zatim narodni poslanik Milan Radulović, poslanička grupa DSS.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, govorio sam već na Odboru za kulturu i informisanje, izvinjavam se unapred onim poslanicima koji su već čuli nekakve ocene sa moje strane o ovoj problamatici o kojoj smo govorili.
Prvo što mi je palo u oči jeste jedno anemično saopštenje od 3. jula, u kome je Odbor asocijacije ANEM zauzeo sledeći stav, a on glasi ovako - Asocijacija nezavisnih elektronskih medija najoštrije se protivi da se na sednici Odbora za kulturu i informisanje, zakazanoj za petak 4. jula, utvrđuju činjenice ili izvode dokazi povodom bilo čije kandidature i izbora za člana Saveta republičke radiodifuzne organizacije.
I tada sam iskazao svoju konsterniranost činjenicom da jedna od neposredno zainteresovanih nevladinih profesionalnih organizacija izražava svoje protivljenje da se utvrđuju činjenice. Bojim se da su neki od poslanika danas nastupali upavo sa ovakvim stavom, da su protiv toga da se utvrđuju činjenice. Ako smo protiv toga da se utvrđuju činjenice, kako ćemo onda doći do istine, a ko nema jače argumente, služi se činjenicama, posebno je taj poziv za utvrđivanje činjenica, protiv utvrđivanja činjnica se izjašnjavaju oni kojima je javnost, odnosno prezentiranje istine profesionalni zadatak, odnosno posao, pre svega novinarske organizacije i novinari.
Ključno pitanje koje je ovde postavljeno jeste poštovanje procedure. Tu moram da se složim sa mnogima koji su rekli da je poštovanje procedure neophodan uslov demokratije, ali sam tok događaja pokazao je da se iza zahteva za poštovanje procedure kriju neki drugi i mnogo jači razlozi, ne bih ih šire elaborirao, jer uprkos tome što se mnogi prave nevešti, svi vrlo drobro znamo o čemu se radi.
Bojim se da se ovde radilo o nasilnom proizvođenju afera, kao što su pravljene mnoge afere unazad, a da na takav način zbunjujemo i naše građane i naše birače i tražimo da se neutvrđivanjem činjenica oni opredeljuju navijački, da li navijaju za Zvezdu ili za Partizan, da li navijaju za DSS ili za DS. To se dešava u onoj situaciji kada nismo spremni da se suočimo sa istinom i sa činjenicom.
Dakle, gospoda Cekić i Cvetković ni na koji način, u dvostruko dužem vremenu od onoga koje je predviđeno zakonskom procedurom, nisu bili osporeni do današnjeg dana, osim što je osporena procedura njihovog izbora.
Osporen je gospodin Radenović, koga je po Zakonu o radiodifuziji izabralo osam članova radiodifuzne agencije. Nismo ga mi birali, nego su ga oni birali.
Gospodin Radenović je dostavio svu dokumentaciju koja može da se nabavi. Ne znam, to je i on sam rekao, na koji način on može da dokaže da recimo negde ne radi ili da za nekoga nije radio. Može da donese validne dokaze da radi za nekoga, ali da nije radio i da ne radi, ne znam ko izdaje takvu potvrdu. Da ne radim za nekoga, na koji način to mogu da dokažem.
Nešto bih rekao, to sam govorio i na Odboru za informisanje, o nevladinim organizacijama. U cilju razvijanja demokratije i stvaranja civilnog društva, nemerljiv doprinos svakako treba da daju i te nevladine organizacije i tzv. taj civilni sektor.
Bojim se da su neke nevladine organizacije, posebno se radi o zahtevima da ostane 15 članova, gde bi one imale prevagu u radiodifuznom Savetu, malo precenili svoju ulogu i značaj, ponašajući se više kao siva ekonomija u politici, želeći da istovremeno budu i svest i savest, i ne priznaju ni jednu kritičku tačku iznad svog sopstvenog vidokruga.
Molim vas, čemu onda mi poslanici, zašto smo birani i da li imamo neku odgovornost, kakav je naš legitimitet? I najnelegitimnije izabrani narodni poslanik ima veći legitimitet od bilo koje nevladine organizacije, koja se često svodi na jednu prostoriju, telefon i sekretaricu.
U javnosti je sistematski stvaran utisak da se bar radi o borbi dve privatne televizije za nacionalnu frekvenciju, ali sve jasnije postaje da određeni krugovi u stvari žele kontrolu nad javnim servisom RTS. I bojim se da bi ovakvi proceduralni ili drugi razlozi osporavanja kandidata bili sve dok se ne izaberu oni koji su po volji određenih političkih struktura. E, sada je nevolja u tome što oni nemaju dovoljnu većinu u Skupštini Republike Srbije da proguraju one kandidate koji bi njima eventualno odgovarali kao članovi tog saveta.
Raspodela frekvencija je, znači, samo jedan od poslova koji treba da radi Radiodifuzni savet, i dok politička i stručna javnost češlja ko su nacionalna glasila, radiotelevizija sve više propada.
Dakle, složio bih se sa nekim ocenama da se ovde radi, pre svega, o interesu i novcu finansijsko-ideološkog lobija, stvaranja u tom smislu atmosfere u javnosti da su neke institucije protiv ovakvog sastava Radiodifuznog saveta. Danas su neki pokušali da spoje dve tačke koje su predviđene ovim dnevnim redom, da lustriraju Cekića, Cvetkovića i gospodina Radenovića iz Radiodifuznog saveta zbog proceduralne greške prilikom njihovog izbora, kako su naveli.
Nesporno je da nepoštovanje roka po Zakonu o radiodifuziji nije osnov za razrešenje bilo kog člana Radiodifuznog saveta, tim pre što za ovu dvojicu kandidata, kao što sam već istakao, u dvostruko dužem roku od predviđenog nije iznesena ni jedna primedba.
Gospodin Radenović je, kao što sam već rekao, izabran većinom od osam članova. Gospodin Radenović je ovde vrlo ružno etiketiran.
Setio sam se jednog Vibovog aforizma koji kaže otprilike - mogu etikete da se lepe na dva načina, pljuneš etiketu pa zalepiš na čoveka ili pljuneš čoveka pa zalepiš etiketu. Bojim se da su mnogi radili na oba ova načina govoreći o gospodinu Radenoviću. Par pitanja ovde je postavljeno; kaže - Savet je toliko diskreditovan u javnosti, to je jedna od ocena; na koji način je diskreditovan u javnosti, oni ne snose odgovornost ako je proceduralna greška napravljena; nije ispoštovan rok; molim vas, pa nije niko osporio njih kao ličnosti, zbog čega bi Savet bio diskreditovan u javnosti.
Kaže - da li je naš interes da ne radio Radiodifuzni savet? Optužuju nas da je naš interes da ne radi, oni koji uporno vrše opstrukciju da on ne počne sa svojim radom. Zatim, zašto bi članovi Saveta snosili posledice, ako Skupština nije ispoštovala proceduru?
Zaista se pitam, zašto bi oni snosili posledice toga? Traži se, zatim, ponovni postupak izbora za celi Savet i to opet rade oni koji nas optužuju za odugovlačenje i zavođenje reda u ovoj oblasti. Imamo 1.400 raznoraznih emitera i samo jedan vodi kampanju protiv Radiodifuznog saveta.
Hajde, recite mi, osim Radio-televizije B-92, ko još pravi kampanju protiv Radiodifuznog saveta? Kaže - Savet nema legitimitet ni legalitet da donosi odluke. Neće ga imati, ukoliko mi kao Skupština koja ih je birala osporimo izabrane članove, a upravo time se pruža prilika da stavimo tačku na ovu aferu i na navijačke stavove po ovom pitanju.
Mi smo, dakle, ovde kao poslanici dali predlog da nakon dvostruko većeg roka koji je bio, još jednom raspravimo o kandidaturi gospode Cekića, Cvetkovića i Radenovića i da im omogućimo da Savet počne sa radom. Ovde se gospodinu Cvetkoviću čak u jednom momentu osporava pravo na kritički stav prema ANEM-u, B-92 i slično. Po nekima, idealan član Saveta bi bio onaj koji nema stav. Ali, ne čudi me to, ovakve ocene od nekoga ko je za govornicom iznosio veoma često svoje stavove, sa kojima se već posle par minuta nije slagao, već ih je osporavao, često se ne slažući ni sa sopstvenim mišljenjem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Radulović, poslanička grupa DSS, sedam minuta, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, ako  dobro razumem ovo pismeno koje smo dobili u ime 50 poslanika Demokratske stranke, čiji je predstavnik gospodin Bojan Pajtić, mi danas ovde raspravljamo o predlogu da se raspusti Savet Republičke radiodifuzne agencije. Doduše, njihov predlog ne glasi bukvalno tako, ali oni predlažu, i uz ovaj dokument prilažu, odluku o razrešenju članova Saveta: gospodina Cvetkovića, gospodina Radenovića i gospodina predsednika Saveta, Cekića. Budući da Savet broji devet članova, da su dvojica dala ostavku, da Demokratska stranka traži da se ova trojica razreše, praktično Savet se onemogućava da funkcioniše. Savet za radiodifuziju se po ovom predlogu ukida.
Čudno je, međutim, da sami predstavnici predlagača diskutuju protiv svog predloga. (Vi ste, gospodine, hroničar parlamentarnog života. Zabeležite da jedna poslanička grupa predlaže da se nešto izglasa, a zatim u toku rasprave diskutuje protiv predloga koji je podnela.) Upućeno Tomislavu G. Panajotoviću?
Zašto se sve to radi? Radi se sa jednog jednostavnog razloga: što je stanje u medijskoj sferi haotično i alarmantno. Svi se slažu - i predstavnici ovog predloga i predstavnici opozicije - da u našoj medijskoj sferi vlada brutalna, nekontrolisana borba za monopole: ideološke, kulturne i finansijske monopole. Ko tu borbu vodi, ko će nadvladati, to se ne zna.
Neću da ulazim ovde u pretpostavke ko stoji iza koje televizije, koja radio-stanica protežira koju političku stranku, ali hoću da kažem da građani Srbije dobro znaju da radio i televizija nisu više ono što se nekad zvalo - javna glasila. To su tojage u političkim borbama. Ljudi vrlo dobro znaju i osećaju da je kulturni i politički nivo svih televizijskih kuća - počev od one koja bi trebalo da bude javni servis, kao što je Televizija Srbije, pa do onih najmanjih lokalnih radio-stanica - nedopustivo nizak. Ljudi to osećaju i traže da se već jednom ovde uvede red i ustanove pravila.
Red je trebalo da uvede Savet Republičke radiodifuzne agencije. On je trebalo da ustanovi neka pravila po kojima će se borbe na tržištu voditi i da onemogući bilo kome da uspostavi monopol: da onemogući Vladi da uspostavi monopol, da onemogući vladajuću većinu, ali i bilo koju neformalnu grupu, bilo koju nevladinu agenciju - niko da ne može imati monopol, kako bismo imali jedan pluralistički, demokratski, razuđen sistem informisanja.
Savet koji je imenovala ova skupština tu funkciju ne može da obavi. Ne može sa više razloga. Prvo - mislim da je danas vreme da o tome progovorimo - zato što je u samom startu Savet diskvalifikovan načinom na koji je izabran.
Mi moramo pre rasprave o Savetu da govorimo o tome ko je odgovoran za današnje stanje u medijima u Srbiji. Odgovorna je, prvo, Vlada Srbije, jer joj je trebalo godinu i po dana da predloži Zakon o radiodifuziji. Odgovorni smo mi, Narodna skupština, jer nam je trebalo osam meseci da imenujemo Savet, a bez Saveta se taj zakon ne može primeniti. Odgovorni su članovi Saveta zato što nisu bili potpuno iskreni kad su davali svoje biografije. Odgovorni su predlagači zato što su predložili ljude za koje nisu sigurni da mogu da ispune uloge koje su im namenjene članstvom u Savetu. Odgovorni su članovi Saveta još i zbog toga što su se međusobno pozavađali, podelili, i što jedni druge javno optužuju da su podlegli pritiscima raznih finansijskih i ideoloških lobija.
Dakle, odgovornost je na svima. Meni se čini da je najveća odgovornost na nama, na nas 250, tačnije rečeno, ruku na srce, ipak na vladajućoj većini ovde, ali pošto smo svi poslanici i pošto Radiodifuzni savet bira Skupština, odgovorni smo svi.
Mi imamo samo jedan način da se časno izvučemo iz ove situacije. Mi bismo, čini mi se, uradili jako dobro da utvrdimo da smo prekršili Zakon koji smo doneli, da potvrdimo da Zakon ne sme da bude kršen, da priznamo da smo nekvalitetno izvršili izbor članova Radiodifuznog saveta, da uputimo izvinjenje svim ovlašćenim predlagačima, da ih zamolimo da ponovo predlože svoje kandidate, da uputimo izvinjenje gospodinu Cvetkoviću i Cekiću što smo ih, kršeći Zakon, doveli u neugodnu poziciju da se osporavaju njihove biografije i, naravno, da tražimo da predlagači provere svoje kandidate pre nego što ih predlože, a mi dobro da otvorimo oči kad budemo glasali.
Nikakva šteta ne bi bila od toga. Naprotiv, velika bi korist bila da Narodna skupština preko svoje predsednice uputi izvinjenje javnosti, da prizna grešku i da krene da posao ponovo obavlja, ali ovaj put zaista valjano. Jer građani očekuju da se uvede red, da se zna šta ko emituje i kako emituje, da se postave određeni kulturni i politički standardi koji moraju da važe za sve koji žele da se oglašavaju i da šalju bilo koju vrstu poruka građanima.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović, poslanička grupa Srpske radikalne stranke. Preostalo vreme pet minuta. Zatim, narodni poslanik Pal Šandor. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je cilj Predloga odluke Narodne skupštine i šta je cilj ove rasprave?
Ako se posmatra ovo pitanje sa proceduralnog aspekta, jasno je svima da je u predlogu članova Radiodifuznog saveta unapred prekršena procedura jer nije uvažena odredba zakona da se 30 dana pre izbora članova Saveta objavi predlog članova Saveta sa njihovom biografijom. To je ono što se traži odredbama člana 24. stav 12. zakona, a u vezi izbora člana Saveta Gorana Radenovića pominje se da nije uvažena odredba člana 23. stav 4. zakona i da se traži da jedno lice Saveta bude sa teritorije Kosova i Metohije, odnosno da radi i živi na teritoriji Kosova i Metohije.
Pogrešno je bilo zakonom tražiti ovaj uslov. Zašto? Bitno je da čovek, bez obzira koji je, kao član Saveta radi svoj posao u skladu sa zakonom, pošteno i časno.
Naravno da ovaj uslov u skladu sa zakonom nije trebalo da bude postavljen, a sam izbor člana Saveta sa teritorije Kosova i Metohije mogao je da bude primenjen i uvažen, da se jedno lice iz južne srpske pokrajine nađe kao član Radiodifuznog saveta.
Naravno da proceduru koju ste prekršili ne možete nikakvom raspravom da popravite. Jedino je moguće da donetu odluku poništite, da stavite van snage, da ponovo uspostavite postupak, odnosno proceduru izbora članova Radiodifuznog saveta, a sa suštinskog aspekta, pitanje o kome je danas rasprava za nas u Srpskoj radikalnoj stranici je manje važno ako se posmatra personalni sastav Saveta Republičke radiodifuzne agenicje. Da li će neko manje ili neko više biti poslušan političkim nalozima, manje je važno.
Da li će neko da se svađa oko para iz donacija, da li će deo tih donacija otići u privatne džepove, da li će Nenad Cekić kritikovati Verana Matića za novac koji je otišao za Televiziju B92 ili ne, manje je važno, kao i to da li će novac iz donacija za razvoj jedne lokalne televizije u Nišu, Televizije 5, biti usmeren za povećanje proizvodnog kapaciteta pržionice i prerade kafe u Sokobanji, glavnog i odgovornog urednika ove televizije, isto je manje važno. Bitno je da članovi Saveta budu časni ljudi, da poštuju zakonske odredbe i da pošteno rade poverene im poslove.
Naravno da ste oko svega ovoga digli medijsku prašinu. Mogli ste u toku dana da vidite veliki broj kamermana, reportera, novinara u zgradi Skupštine. Ne verujem da bi toliko interesovanje bilo prisutno da se radilo o raspravi o nekom državnom i nacionalnom pitanju. Pravni osnov razrešenja, niti razlog podnošenja zahteva za razrešenje, po zakonu ne postoji ni u jednom slučaju, kada su u pitanju i Cekić, i Cvetković i Radenović.
Koji je pravi cilj svega ovoga? Pravi cilj i Zakona o radiodifuziji i Saveta radiodifuzne agencije i članova u tom savetu je da budu u funkciji sprovođenja volje nenarodne, nelegalne većine u Narodnoj skupštini i grupe ljudi koja vrši izvršnu vlast. Ovim, u stvari, hoćete da osnažite, da ojačate, ozakonite nezakonit izbor ova ti člana Saveta.
Da li će Savet po formiranju da možda predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da direktno prenosi sednice Narodne skupštine Republike Srbije? Da je tačno da je ovo samo farsa, gde su vam alternative, odnosno kontrapredlozi, obzirom da treba ova tri člana Saveta da budu razrešena, za izbor novih članova Saveta.
Ovo je urađeno po nalogu Mauricija Masarija, šefa OEBS-a u Beogradu. Glavni cilj svega ovoga je da pred naredne izbore raščistite medijski prostor, da se ne bi mogla čuti reč onih koji drugačije misle, političkih protivnika, a pre svih nas iz SRS. To nas, naravno, ne može sprečiti da građanima otkrijemo deo prave prirode vaše vlasti i manipulacija kojima se služite. Jedan deo prirode vaše vlasti je građanima i te kako poznat, a to je standard života, to su beda i siromaštvo u koje ste uvukli građane Srbije i gladan stomak Srbije.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Momčilo Trajković.