Prvo, moram da kažem da su neistiniti navodi da ne postoje obrazloženja. Postoje tri obrazloženja.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Rekao sam da postoje obrazloženja, ali nisu u skladu sa zakonom.)
U obrazloženju stoji da je došlo do predloga odluke da bi se omogućilo Narodnoj skupštini da se u legalnoj, zakonom određenoj proceduri, još jednom izjasni o članovima koje su osporavale političke stranke i medijska udruženja. Verujem da je to dovoljan razlog.
Ukoliko zaista hoćemo da budemo demokratska institucija, onda da poštujemo i mišljenje javnosti, a svakako verujem da će vam opširnije obrazloženje dati predstavnik predlagača, narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.
Ukoliko niste zadovoljni odgovorom, Administrativni odbor će vam dati odgovor, tražite odgovor od Administrativnog odbora. Molim predsednika Administrativnog odbora da i po ovom pitanju donese mišljenje na prigovor narodnog poslanika Dejana Mihajlova.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZA RAZREŠENjE ČLANOVA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste predloge odluka, koje je predložila grupa od 49 narodnih poslanika, i to:
1. Predlog odluke o razrešenju Nenada Cekića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije,
2. Predlog odluke o razrešenju prof. dr Vladimira Cvetkovića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije i
3. Predlog odluke o razrešenju Gorana Radenovića članstva u Savetu Republičke radiodifuzne agencije.
Takođe ste pirmili izveštaj Odbora za kulturu i informisanje o sprovođenju Zakona o radiodifuziji, sa prilozima.
Podsećam vas da je prema članu 156. stav 3. ukupno vreme za poslaničke grupe pet časova i molim predstavnike poslaničkih grupa, ukoliko to već nisu učinili, da podnesu liste sa prijavljenima za reč o ovoj tački dnevnog reda, a saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka i pitam da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije, želi da da uvodnu reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo ove tri tačke i definisali predlog na ovakav način zbog toga što je to praktično bio jedini zakonom moguć način da se ponovo Skupština izjasni o poverenju ili nepoverenju tri člana Saveta Radiodifuzne agenicije.
Napominjem da je u članu 29. Zakona o radiodifuziji jasno definisano da Skupština može na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima, i pod tačkom 3) kaže - ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta nastupila neka od okolnosti iz člana 25. ovog zakona.
To je nešto što danas treba u toku rasprave da utvrdimo. Ovoj sednici prethodio je i zahtev gospodina Cekića, kao predsednika Saveta Radiodifuzne agencije, a prethodila je i rasprava pred Odborom za informisanje i kulturu i pred Zakonodavnim odborom, koji je dao svoje mišljenje o pravnim segmentima ovog problema.
U javnosti smo imali priliku poslednjih nekoliko nedelja i čak meseci da prisustvujemo osporavanju izbora tri člana Saveta Radiodifuzne agencije. Ono što mi sugerišemo i način na koji ćemo nastojati da oblikujemo ovu raspravu jeste da se ona mora odvijati u dva pravca. Prvi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića, kao članove Saveta radiodifuzne agencije, a drugi pravac jeste raspravljanje o statusu gospodina Radenovića, iz vrlo jednostavnog razloga: u javnosti se mnogo govorilo o biografijama i mnogo se diskutovalo o izboru gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Prošlo je gotovo tri meseca otkako su oni izabrani za članove Saveta, a u zakonu je predviđeno da mora da postoji formalni uslov javnosti u kome mora biti rok u kome moraju biti izložene biografije članova. Taj rok, predviđen zakonom, iznosi 30 dana. Taj formalni uslov Skupština nije ispoštovala i u proceduralnom smislu se izjasnila bez tog roka od 30 dana.
To ne može biti osnov za odgovornost gospodina Cekića i gospodina Cvetkovića. Oni ne mogu biti razrešeni na osnovu toga. Vrlo jasno član 29. definiše koji su uslovi za razrešenje članova Saveta. Dakle, nesposobnost za obavljanje funkcije ili nastupanje okolnosti iz člana 25. - izvršenje krivičnog dela ili ukoliko postanu funkcioneri skupštinske ili izvršne vlasti, ukoliko su akcionari, vlasnici ili zaposleni u nekim radiodifuznim preduzećima ili ukoliko su bliski rođaci takvih lica. To su razlozi na osnovu kojih može nastupiti sankcionisanje članova Saveta razrešenjem.
Sasvim je izvesno da gospodin Cvetković i gospodin Cekić ni na koji način nisu mogli uticati na Skupštinu da definiše rok, odnosno da ostavi taj rok od 30 dana za uvid javnosti u njihove biografije.
Međutim, već gotovo 90 dana, gotovo tri puta duže, u javnosti postoji rasprava o njihovim biografijama. Njihove biografije su izložene javnosti i procedura koja se odvijala pred Zakonodavnim odborom i Odborom za kulturu i informisanje i današnja rasprava pred Skupštinom, predstavlja apsolutno po zakonu dovoljan uslov da se ta kandidatura smatra u potpunosti validnom. Taj rok, u kome je potrebno da se ispoštuje javnost, više nego dva puta, gotovo tri puta je duži nego rok koji je predviđen zakonom. U tom smislu se i Zakonodavni odbor opredelio, a i Odbor za kulturu i informisanje, da je potrebno da se ponovi zakonom predviđena procedura u Skuštini, da bi se kandidatura ova dva člana Saveta Radiodifuzne agencije smatrala u potpunosti u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.
Oko trećeg člana, gospodina Radenovića, bilo je dileme u javnosti da li postoje formalne prepreke za njegov izbor u Savet Radiodifuzne agencije i Skupština danas treba, na osnovu validnih podataka, zvaničnih podataka, da se opredeli da li gospodin Radenović ispunjava formalne uslove za članstvo u Savetu Radiodifuzne agencije ili ne. Nespojivost sa članstvom, prema članu 25, može biti: ukoliko se radi o funkcioneru političke stranke, funkcioneru u nekom od oblika vlasti i ukoliko se radi o izvršiocu krivičnog dela koje ga čini nepodobnim za članstvo u Savetu.
Razrešenje je moguće ukoliko je prilikom kandidovanja za ovu funkciju član Saveta, odnosno kandidat za člana Saveta podneo o sebi neistinite podatke, odnosno skrivao neke podatke u svojoj biografiji. Na nama je, kao Skupštini, da se opredelimo da li je to bio slučaj ili ne i da se na kraju glasanjem opredelimo o tome da li i gospodin Radenović uživa podršku ove skupštine ili ne.
Dakle, napominjem da ova rasprava mora ići u dva pravca, jer do sada nije bilo sa formalnog stanovišta nikakvog osporavanja kandidature gospodina Cvetkovića i Cekića, samo proceduralnog dela za koji je Skupština odgovorna i koji će današnjom raspravom i sutrašnjim glasanjem biti prevaziđena, dok za gospodina Radenovića treba da utvrdimo da li postoje i kakvi su to navodi u javnosti koji bi, eventualno, osporavali podatke koje je on podneo u svojoj kandidaturi. Te podatke, odnosno ta dokumenta danas moramo imati u vidu.
Za nas kao Skupštinu, kao zvanični organ, kao najviši organ vlasti u ovoj državi, kao predstavnike naroda koji je nosilac suvereniteta, jedino zvanični dokument, jedino dokumenti institucija ove države mogu biti validni.
Zašto je neobično važno da se konačno konstituiše Savet Radiodifuzne agencije i da se konačno prestane sa mnogo rasprava i sa politizacijom ove teme? Sudbina državne televizije, odnosno sudbina RTS-a koji postaje javni servis i koji je, po Zakonu o radiodifuziji, postao javni servis, sudbina nekoliko hiljada zaposlenih u RTS-u i u Televiziji Novi Sad, koja je deo RTS-a, jeste u našim rukama, odnosno u rukama Saveta i zato mi tom savetu moramo dati neprikosnoveni autoritet u regulisanju ove oblasti.
Zakon o radiodifuziji, takođe, predviđa i zaštitu dece od sadržaja koji mogu biti štetni za njihov moralni, fizički ili intelektualni razvoj. Na nama je, kao poslanicima i kao Skupštini, odgovornost da taj zakon konačno počne da se u potpunosti primenjuje u praksi.
Mi u ovom trenutku imamo potpunu pravnu konfuziju. Zakon je stupio na snagu, zakon važi. Nije u prelaznim i završnim odredbama predviđena mogućnost da se prebrodi eventualni vremenski raskorak između trenutka kada je zakon počeo da važi i trenutka kada u potpunosti počinje da se primenjuje, pogotovu u onom delu koji se odnosi na obaveze radiodifuznih servisa, odnosno radio stanica i televizijskih stanica i onog dela koji se odnosi na rad Saveta Radiodifuzne agencije.
Ovaj zakon predviđa i zabranu govora mržnje, ovaj zakon predviđa i zabranu trovanja mentalnog stanja ove nacije. Ovaj zakon predviđa zaštitu autorskih prava, ovaj zakon predviđa potpuno regulisanje, inače potpuno konfuznog, nasleđenog konfuznog stanja u medijima koji već dugi niz godina postoji u Srbiji.
Na nama je, kao Skupštini, da ovom savetu obezbedimo potpuni autoritet. Ovo je jedini formalni način na osnovu koga se može raspravljati o Savetu, odnosno pojedinim članovima Saveta Radiodifuzne agencije i pozivam vas da ovoj raspravi pristupimo krajnje odgovorno i ozbiljno.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, gospodinu Bojanu Pajtiću.
Da li želi da uzme učešće u raspravi i predsednik Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Ivan Andrić?
Izvolite.

Poštovana gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću dati nekoliko tehničkih podataka u vezi sa materijalom koji ste dobili. Kao što znate, Savet za radiodifuziju je izabran, mislim, krajem aprila ove godine, tako što su izabrani članovi tog saveta. Zatim je, kako to već prema zakonu sledi, osam izabranih članova Saveta za radiodifuziju predložilo devetog, koji, uz sve ostale uslove propisane zakonom, mora da ispunjava i uslov da živi i radi na području Kosova i Metohije. Kada je taj predlog došao od Saveta do Skupštine Srbije, Skupština se izjasnila i taj deveti član je izabran, čime je Savet za radiodifuziju konstituisan.
U međuvremenu su dva člana Saveta podnela ostavke, iznoseći primedbe na račun procedure izbora dva člana i iznoseći jedan deo primedbi koje, moram da kažem, sa mog stanovišta, a verujte da jako dobro poznajem zakon, nisu bile do kraja razumljive. Ono što smo mi očekivali još prošle godine, kada je Zakon o radiodifuziji usvojen i kada je ovaj dom dao podršku ideji da se formira nezavisno telo, da će ono, zatim, upravljati radiodifuzijom u Srbiji time što će na početku formirati strategiju razvoja te radiodifuzije, zatim dodeliti frekvencije i nakon toga se brinuti o tome kako se Zakon o radiodifuziji poštuje.
Mi smo znali da smo ušli u nešto što je za ovu državu, kao i za zemlje u okruženju, bio jedan veliki i radikalan potez. Taj potez je radikalan po tome što se država, usvajanjem Zakona o radiodifuziji, odrekla svojih prava nad, recimo, RTS-om i nad medijima uopšte. S druge strane, to je bio suviše veliki prelaz sa jednog stanja koje smo imali na stanje u koje želimo da dođemo.
Mi smo očekivali mnoge otpore i iskustvo iz zemalja koje su ovo uradile pre nas je govorilo da se otpori ovakvoj jednog ideji mogu očekivati sa svih strana.
Međutim, moram da kažem da se ono što se desilo u državi Srbiji nije dešavalo u tom obimu u ostalim zemljama. Dakle, s obzirom na moć, pre svega kod dodele frekvencije i sprovođenja zakona i moć koja se tiče medija, koju ovaj savet ima, naravno da je za njegov rad potrebno da ga čine stručnjaci, da takvo telo bude nezavisno, ali sa druge strane potrebno je da takvo telo ima jedan nesporni legitimitet da bi takve odluke bile prihvaćene.
Interesi su naravno složeni i radi se o dosta novca. Svako ko je bilo kada radio u televiziji zna koliko je to moćno sredstvo i moćna alatka. Prosto, uvek kada postoje suprostavljeni interesi ovakav vid kampanje se može očekivati. Ono što je, međutim, za sve nas bilo iznenađujuće to je što su se zahtevi, koji su se javljali od dana izbora članova Saveta do danas, menjali.
Dakle, imajući u vidu javnost ili deo javnosti, deo medija koji je reagovao na izbor članova Saveta, time što je naravno upozorio na kršenje procedure, na čemu im se i ovom prilikom zahvaljujem, pa dovodeći u pitanje istinitost podataka koje je gospodin Radenović naveo u svojoj biografiji, to smatram pozitivnim i ono što se nama desilo opravdava postojanje roka od 30 dana za izloženost biografija javnosti.
Međutim, uslovljavanje naših odluka je bilo takvo da su se ti zahtevi menjali iz nedelje u nedelju. Moram da kažem da je meni žao što je recimo gospodin Vodinelić podneo ostavku iz razloga što nije bila zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj će se o tome raspravljati. Mi, kao najvažnija zakonodavna institucija u zemlji, ne možemo reagovati brzo i smatram da je to naša prednost. Dakle, imajući u vidu sve dileme koje su iznešene u javnosti, a sa druge strane imajući u vidu integritet ljudi kojima smo mi dali njihov položaj koji oni danas zauzimaju, molim vas da danas vodite argumentovanu raspravu.
Da bi neko bio član Saveta nije potrebno da on bude omiljen. Dakle, nije potrebno da se slaže sa jednom ili drugom televizijom, sa jednom, drugom ili trećom lobi grupom. Potrebno je da odgovara uslovima iz zakona i da ima poverenje poslanika.
Dakle, ono što smo mi uradili kao odbor i kao poslanička većina to je da smo probali da raspravu, koja se vodila u javnosti, dovedemo u instituciju. U tom smislu smo organizovali javnu raspravu na Odboru za kulturu i informisanje i na tu javnu raspravu pozvali smo sve one koji su se u prethodnih nekoliko meseci postavili tako kao da imaju nešto da kažu. Dobili su priliku da to što imaju kažu i ponude poslanicima pred Odborom.
Od svega toga što je tog dana rečeno, a mislim da je sednica Odbora održana pre 10 dana, mi smo napravili jedan veliki izveštaj. Ceo izveštaj je ušao u materijal koji ste dobili danas. Sve to smo radili želeći da se ovde vodi argumentovana rasprava koja će biti bazirana na podacima koji su vam dostavljeni, a ne na bazi onoga što je objavljeno u medijima, bez obzira ko je i kako to rekao.
Moram da kažem još jednom da smo svima pružili priliku da se obrate pred Odborom. Deo ljudi tu priliku nije iskoristio. Mi smo dostavili njihove pismene izveštaje, zaključke, zahteve. Međutim, jedan veći deo naše kvalifikovane javnosti je učestvovao na Odboru i molim vas da sve te podatke uzmete u obzir, da odluku koju ćete doneti, donesete pre svega na bazi argumenata ili onoga što su činjenice.
Još jednom bih ponovio ono što je predlagač rekao pre mene. Iako se suštinski glasa o poverenju ovim članovima, iako se proceduralno glasa o poverenju, to je zato što je to bio jedini mogući način zakonom propisan. Ovde se suštinski ponavlja glasanje o tri člana Saveta za radiodifuziju. Mi smo uvažili javni interes da se o ovim članovima Skupština ponovo izjasni. Skupština, kao što znate, ne može dva puta glasati o istoj odluci, ali je Zakonodavni odbor predložio ovakav način pravnog izlaska iz postojeće situacije.
Suštinski glasamo ponovo o tri člana Saveta za radiodifuziju, imajući u vidu da je od trenutka njihovog izbora ili kandidovanja prošlo do danas skoro 90 dana, dakle tri puta više od potrebnog roka. Njihove biografije su i te kako bile pod lupom javnosti, dakle sva tri člana. Mislim da je to sve što smo mi mogli da uradimo da vama omogućimo da donesete odluku na pravi način.

Prelazimo na raspravu predsednika poslaničkih grupa. Prvi se za reč javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, a zatim narodni poslanik Marković i na kraju narodni poslanik Krasić, za sada.

"Što se grbo rodi vreme ne ispravi", zabeleženo je u crnogorskom građanskom zakoniku i to je jedna maksima kojom je Valtazar Bogišić pokušao našim građanima da približi uopšte razliku između prava i neprava, između zakonitosti i nezakonitosti, između činjenice da nešto što je nezakonito vremenom ne može da postane zakonito.
Nezakonit izbor Vladimira Cvetkovića i Cekića ne može da postane zakonit. Ukoliko smo grbo počeli ovaj postupak ne možemo ga kasnije ispraviti. Ovo nije obligaciono pravo koje poznaje konvalidaciju i neke druge oblike da ništavi ugovori i sve ostalo postane vremenom, ako se primenjuje, primenljivo i važeće. Jednostavno, sa Zakonom o radiodifuziji nema igrarije.
Ono što vi pokušavate da napravite danas od ove sednice je upravo igrarija, da vi kroz postupak razrešenja osnažite njihove pozicije u Savetu za radiodifuziju, odnosno da ozakonite ono što je protivzakonito. To jednostavno ne može da se uradi. Jedino o čemu možemo ovde danas da raspravljamo, s obzirom da razrešenje nije regulisano na način kako ste vi ovde postavili i ne može po zakonu da bude regulisano, a to je odluka o stavljanju van snage izbora ova dva člana Saveta za radiodifuziju, s obzirom da su oni u jednoj protivzakonitoj proceduri izabrani na ova mesta. To je, uostalom, konstatovano u izveštaju Zakonodavnog odbora.
Znači, mi ne tražimo ništa drugo nego samo da se ispoštuje zakon i da se ispoštuje odluka Zakonodavnog odbora kojom je rečeno da su oni protivzakonito izabrani. Ne možemo mi danas kroz postupak ili predlog za razrešenje da ozakonimo njihov boravak u tom savetu. Vaša je očigledna namera da kroz priču o tome da je prošlo tri meseca od kada su oni predloženi, da nema suštinskih primedbi i da ćete vi jednostavno time što ćete glasati protiv razrešenja da ozakonite njihov boravak tamo. Jednostavno, to nije moguće i to je najgori način na koji vi pokušavate da izađete iz ove, po meni, veoma kritične situacije i krizne situacije za stanje u oblasti radiodifuzije.
Na ovaj način nećete otkočiti i nećete omogućiti da Savet za radiodifuziju počne da funkcioniše. Naprotiv, samo ćete i dalje zakomplikovati stvari i taj savet i dalje neće funkcionisati. U suštini, možda je to vaš interes, da do izbora ne biste došli u nelagodnu situaciju da kažete "BK televiziji" ili "Pinku" da će ostati bez nacionalne frekvencije. Upravo kočenje kroz ovaj savet je verovatno način da izbegnete jednu tako tešku odluku, s obzirom da se oni poslednjih dana takmiče ko će više da vam uđe pod kožu. Dobro, to je njihova stvar i stvar njihove uređivačke politike.
Ako pogledamo i činjenica je, ne treba o tome govoriti, s obzirom da je to i Zakonodavni odbor konstatovao, da su oni izabrani u jednoj proceduri koja nije zakonita, da nije prošao predviđeni rok od 30 dana u skladu sa zakonom za njihov izbor i tu činjenicu smo jednostavno konstatovali. To treba ostaviti sa strane i to je nešto što je nesporno. O tome više ne treba raspravljati i to je dovoljan argument da oni ne sede tamo gde sede i da ne rade posao koji rade ili koji će po vama verovatno raditi.
Kakav je autoritet Saveta koji je protivzakonito izabran? Taj savet jednostavno nema autoritet i potpuno je diskreditovan. To je nesporno i tu treba jednostavno pogledati i čuti šta govore ostali koji su zaduženi ispred međunarodne zajednice, recimo Mauricio Masari, koji prati zakonitost u izgradnji demokratskih i pravnih institucija. Šta je rečeno? Da ova tri člana Saveta jednostavno moraju da odu sa tih mesta i da se na njihova mesta izaberu druga tri člana Saveta.
Da li može da radi Savet, u čijem početnom sastavu su tri člana sporna, ne samo iz formalnih, nego i iz suštinskih razloga, i o tome ćemo govoriti, dva člana su podnela ostavku i još jedan član iz Vojvodine je potpuno suprotno ovom zakonu član tog saveta, s obzirom da je član Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine i o tome će biti reči.
Znači, o kakvom savetu mi ovde govorimo? Da li ovde govorimo o savetu koji je izabran u skladu sa zakonom i koji je radio u skladu sa zakonom, ili govorimo o savetu koji treba da donosi odluke kakve poželi Vlada ili kakve poželi neki finansijski i medijski lobi u Srbiji i u skladu sa njihovim interesima?
Dakle, ovaj celokupan savet je potpuno, na ovaj način i sa svim postupcima koji se oko njega vodi, diskreditovan i da li treba ući u postupak izbora celog saveta. Ukoliko u jednom savetu pet članova traži da se o njihovom poverenju raspravlja, ili je pokrenut postupak za njihovo razrešenje, neki su podneli ostavke, a ovi ostali su sporni, onda apsolutno savet nema nikakav ni legalitet, a ni legitimitet da donosi odluke.
Da li će ove odluke biti legalne? Bilo koja odluka koju donese savet. Naravno da neće. Ta odluka će da padne, svaka, pred Ustavnim sudom, jer ako je Zakonodavni odbor konstatovao da i posle i prilikom njihovog izbora postupak koji je obavljen nije u skladu sa zakonom, a onda vi pokušate na ovaj način da ozakonite to, pa svaka odluka tog saveta će da propadne pred Ustavnim sudom, zato što su za nju glasali oni članovi saveta koji su protivzakonito izabrani.
Da li vi želite takav savet da ostane na snazi? Da, vi želite da takav savet ostane na snazi, kako biste njime lakše mogli da manipulišete, da donosite odluke koje su u interesu medijsko-finansijskih lobija u Srbiji i koji stoje iza vas. To je ono o čemu vi treba da vodite računa.
Mi smo vas i prilikom izbora članova saveta upozorili na to da ne mogu da budu birani zato što nisu ispunjeni svi uslovi u skladu sa zakonom za Cekića i Cvetkovića. Vi ste, bez obzira na tu činjenicu, prešli preko toga i izglasali ih, pa ste onda kasnije, naknadnom pameću, konstatovali da oni nisu izabrani u skladu sa zakonom, pa ćete verovatno, kroz par meseci, opet da konstatujete ono što vam mi govorimo.
Treba reći da biografije koje smo dobili nisu potpuno usklađene. Recimo, biografija gospodina Radenovića, propušteno je da se kaže da je on radio i bio politički angažovan, recimo, u kampanji SSJ-a, dok je tu stranku vodio Željko Ražnatović-Arkan. To smo čuli od gospodina Pelevića, koji je rekao da su to razlozi zašto je on glasao za Radenovića, a što nije sporno, ali je to trebalo da znamo ranije da je učestvovao u kampanji SSJ-a i da taj argument imamo kada odlučujemo, da li će Radenović biti član saveta za radiodifuziju.
To smo naknadno dobili, kao i informacije vezane za Radenovića, vezano za njegovo stručno obrazovanje, pa smo kasnije saznali da je završio neki kurs menadžerski ili jednosemestralni, dvosemestralni kurs, a što je opet krajnje sporno.
Drugo, o gospodinu Radenoviću više će govoriti poslanici sa Kosova, Dragan Lazić i Dragiša Đoković, a oni će izneti niz činjenica počevši od te da je gospodin Radenović, a to se vidi sa njegove vizit karte, bio zaposlen na Pinku, "Pink internešnel kompani" Goran Radenović, menadžer; tako da ima i drugih stvari koje upućuju na to da ima suviše argumenata da se za Gorana Radenovića uopšte može glasati ili ne glasati, kao i za ove druge članove saveta.
Recimo, niste znali verovatno da je Vladimir Cvetković bio u programskom savetu Radio Indeksa i to sve vreme dok je Nenad Cekić bio glavni i odgovorni urednik, odnosno vršilac dužnosti direktora i direktor. Da li ste znali i da li ste pogledali u sudskom registru i da vidite ko se vodi kao direktor Radio Indeksa. Evo, mi smo na dan kada je kandidovan za člana saveta za radiodifuziju pogledali, a u sudskom registru stoji da je on vršilac dužnosti direktora i glavnog i odgovornog urednika Radio Indeksa.
Mi ovde ne govorimo o pravima koje je on preneo, osnivačkim pravima koja je preneo, činjenica, besteretno na izvesnog gospodina Mihajlovića. Ne govorimo o pravima. Govorim o tome da li je on vršilac dužnosti direktora ili nije i da li je on to bio u vreme kandidovanja za člana saveta ili nije. Tih dokumenata nema u spisima koje smo dobili sa sednice odbora, jer to niko nije ni tražio, to niko nije gledao. Sada možete pogledati i možete tražiti od gospodina Kljajevića da vam dostavi i da vidimo, ako je izbrisan, kada je izbrisan i da nije više vršilac dužnosti direktora Radio Indeksa, ako je izbrisan upis.
Imamo podatak da je on još 8. aprila to bio, pored činjenica da je besteretno preneo na drugo lice osnivački ulog, odnosno prava preduzeća koje je osnivač Radio Indeksa. Možete da vidite, ako na nekoga besteretno nešto prenesete, to je opet jedna činjenica u kojoj možemo da vidimo da taj ima čiste namere.
Ako uzmemo Vladimira Cvetkovića, a mi nažalost, nismo imali prilike, s obzirom da je Vladimir Cvetković predložen taj dan kada je biran, ali pročitaću vam samo jedan izvod iz njegovog članka, pošto sarađuje sa časopisom Nova politička misao, "Nacionalni identitet i rekonstrukcija institucija u Srbiji i ideologija o obrazovanju medija". Šta kaže gospodin Cvetković?
"Deo medija okupljenih oko famozne fantomske organizacije ANEM, odnosno privatne, društvene ili kakve već firme, poznatije kao B92, preciznije, oko nekolicine njenih čelnika koji istovremeno obavljaju bezbroj različitih funkcija u nedefinisanom trouglu između radija, televizije i mreže, nastoji da ostvari novu vrstu monopola, pri čemu bi istovremeno zadržali oreol i privilegiju nezavisnosti, čitaj donatorstva.
Tako bi, sa jedne strane, nastavili da se bore za civilno društvo, dok bi sa druge strane, sasvim u skladu sa burazer politikom i mentalitetom, na osnovu prvoboračkih zasluga sticali nove državne, režimske povlastice u vidu beneficiranog emitovanja na celokupnom državnom prostoru, odloženog plaćanja poreza i slično. Količina njihovog uticaja spram stranih donatora, čiji su apsolutni miljenici, obrnuto je srazmerna spram realnih učinaka, tj. uticaja u domaćem javnom mnjenju. "...

Da li narodni poslanik želi da koristi narednih deset minuta?

Da. Ovo je gospodin Cvetković rekao, tačnije, napisao u članku Nove političke misli i da li je to dovoljno da njega kvalifikuje, odnosno diskvalifikuje da bude član Saveta za radiodifuziju, koji treba da radi nezavisno, odnosno bez ikakvih uticaja i bez ranije formiranih stavova. Ako se neko ovako izjašnjava o jednoj velikoj grupi medija u Srbiji, a to je čitava ANEM-ova mreža, tu je televizija B92 i mnoge druge, da li to njega kvalifikuje ili diskvalifikuje da bude član Saveta za radiodifuziju.
To su pitanja na koja, nažalost, mi odgovore nismo dobili, ni na odboru, a mi sada pitanja postavljamo vama i to su sve činjenice sa kojima možete da se upoznate, to su stvari koje su potpuno nesporne i poznate javnosti. Trebalo je imati prilike da se iznesu. Nažalost, mi to nismo mogli da iznesemo prilikom raspravljanja o članovima Saveta za radiodifuziju, prilikom prvog raspravljanja o Cekiću i Cvetkoviću, zato što smo tada njihove biografije čuli par sati pre glasanja i nismo mogli da se upoznamo i da vidimo i da se konsultujemo sa ljudima, kako bi saznali da li ima ili nema elemenata da budu članovi Saveta za radiodifuziju.
Sudeći po onome što smo do sada dobili, po ovim iznetim podacima, gotovo je nemoguće da oni budu članovi Saveta za radiodifuziju, s obzirom da ima puno stvari koje ih, kao takve, diskvalifikuju. Jednostavno, ne vidim da ima druge mogućnosti, već da mi danas ovde donesemo odluku o njihovom ili u danu za glasanje, da donesemo odluku o njihovom razrešenju i da uđemo u postupak izbora, ne samo ova tri člana Saveta, plus ona dva koja su podnela ostavke, a s obzirom da je treći član Saveta najavio da će verovatno podneti ostavku, profesor Radojković. Imaćemo Savet koji je potpuno obezglavljen, veliki broj prvobitnih članova tog saveta su podneli ostavke ili po zakonu uopšte ne mogu da budu u Savetu. Znači, treba krenuti u proceduru potpuno novog saveta.
Ukoliko se vi ipak odlučite da glasate protiv razrešenja ili raznim političkim igrama neki od vas izađu iz sale kada se glasa o razrešenju, pa ne bude dovoljno da se razreše ova tri člana saveta, mi ćemo ostati tamo gde jesmo, samo će tenzije biti još veće i problemi koje imamo još veći. To je nešto što je, ako je za vas dobro, za državu loše. Time nećete uopšte doprineti funkcionisanju Saveta za radiodifuziju, odnosno nećete doprineti sprovođenju ovog zakona. Tenzije koje postoje, nesporazumi, a nakon ovoga što sam pročitao da je Cvetković napisao, jedno otvoreno neprijateljstvo prema pojedinim medijima, ostaće i biće još veći, ukoliko oni ostanu članovi Saveta za radiodifuziju.
Da li vi želite takav Savet za radiodifuziju, koji neće moći da funkcioniše i koji će funkcionisati po diktatu medijsko-finansijskog lobija, koji će odlučivati ko će da dobije frekvencije i ko će šta u Srbiji da radi. Da li vi želite jedan takav savet? To ćemo videti iz glasanja. Mi ćemo glasati da se svi članovi Saveta za radiodifuziju razreše, da oni jednostavno ne mogu više to da budu i insistiraćemo kasnije, i preko Odbora za kulturu i informisanje da čitav Savet uđe u postupak izbora, jer ne može ovakav savet da funkcioniše i nema autoritet koji je potreban u jednom ovako odgovornom poslu.
Ako uzmete primedbe i OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija, novinare bez granica, sve ostale, videćete da su oni tražili jednako da ova tri člana Saveta budu razrešeni i da se krene u postupak izbora gotovo čitavog Saveta, jer to radiodifuzno telo koje kontroliše, ili kontrolno telo u svim državama uz drazličite modalitete je nezavisno i nije opterećeno balastom prošlosti.
Ako se uzme u obzir i činjenica da je sastav Saveta za radiodifuziju, prilikom izglasavanja ovog zakona prošle godine, otprilike jula prošle godine, kada poslanici Demokratske stranke Srbije nisu učestvovali u radu Parlamenta, promenjen u odnosu na onaj sastav koji je bio i koji je optirao kada su postojali razgovori sa nevladinim organizacijama i sa predstavnicima medija, da je taj sastav promenjen u korist Vlade.
Vi sada imate da vlast ima kontrolni paket nad Savetom za radiodifuziju. Postavlja se i pitanje da li treba ići u promene čitavog sastava Saveta za radiodifuziju, na taj način da se onemogući vlast da ima kontrolni paket, odnosno da ima većinu članova Saveta kada se uzmu predstavnici. Podsetiću da u onim tekstovima Predloga zakona koje su podržale nevladine organizacije nije bilo kao predlagača Pokrajinske skupštine, nije bilo nekih drugih predlagača, već je sve drugačije bilo regulisano. Ovakvim izlaženjem u susret, nekim težnjama da se odvoji i da se napravi veštačko odvajanje u Srbiji, vi ste napravili nešto što je suprotno međunarodnim standardima.
Ni u jednoj državi, koja optira da bude međunarodno priznata kao država koja poštuje medije i koja ima nezavisne medije, ne postoji kontrolni paket vlasti u jednom kontrolnom telu, što bi trebalo da bude Savet za radiodifuziju, i zato će poslanici DSS-a svakako razmisliti o izmenama ovog zakona u pravcu da kontrolni paket izgubi vlast.
Mislimo da ćemo na taj način doprineti nezavisnosti medija. To su primedbe, ne formalne, pošto su one nesporne, suštinske primedbe na mogućnost članstva ovih osoba u Savetu za radiodifuziju, bez namere da krnjimo njihov profesionalni ugled koji je nesporan, ali jednostavno, jedno je profesionalni ugled i čast koje imaju, a drugo je mogućnost da sa unapred izgrađenim političkim stavovima i odnosima prema pojedinim medijima i sa više nego ozbiljnim vezama sa pojedinim medijima koje nisu raskinute, budu članovi ovog saveta za radiodifuziju, i to je nešto što ih diskvalifikuje da budu članovi ovog regulatornog tela koji se zove Savet za radiodifuziju.
Demokratska stranka Srbije će svakako podržati razrešenje svih članova Saveta za radiodifuziju i postupak izbora novog saveta, a naročito ćemo glasati za razrešenje ova tri člana Saveta za radiodifuziju i time doprineti da se postupak i funkcionisanje ovog saveta pomeri sa mrtve tačke, jer se mi više meseci bavimo ne suštinom, a kojom bi trebalo da se bavi Savet za radiodifuziju i poslovima koji su utvrđeni zakonom, već se bavimo time da li je taj savet legalan ili nije, da li je legitiman ili nije.
Ukoliko ovi članovi Saveta ostanu, on neće biti ni legalan ni legitiman, i samim tim odluke koje on donosi će biti nelegalne i nelitimne, i neće biti moguće njih sprovoditi, pašće pred Ustavnim sudom, pa ćete tu odgovornost vi preuzeti na sebe. Ostaje da nakon svih upozorenja ostavite ova tri člana Saveta za radiodifuziju tamo gde jesu i da na taj način kažete da vam je miliji finansijsko-medijski lobi nego zakon i država, ali to je na vama i svako nosi sudbinu svog političkog delovanja.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Iskoristiću pravo na repliku, prosto želeći simbolično da ukažem na ono na šta smo i predlagač današnje sednice i ja pokušavali da ukažemo i da iskoristim vašu dobru volju za tako nešto.
Radi se o kampanji koja nema nikakvu podršku u nekakvim činjenicama. Gospodin je pomenuo dve stvari koje nisu tačne. Prva stvar je da mi nikada nismo uzeli u obzir sukob interesa kod gospodina Cekića. Dakle, to je prosto takva laž da je besmisleno braniti se. Još pre nego što je gospodin Cekić izabran za člana Saveta, nama je ANEM dostavio jedan dopis u kome se pominje mogućnost postojanja konflikta interesa. Mi smo taj dopis uputili nadležnim državnim organima i od njih dobili odgovor da to nije tačno. Nakon toga je rečeno u izveštaju koji stoji pred nama da o toj tvrdnji ne postoji nijedan dokaz.
Nadam se da vi imate pred sobom ovaj izveštaj koji je vama Odbor dostavio. Radi se o stranama 18, 19, 20, 21, 22. Sada ću pročitati. "Trgovinski sud u Beogradu, kao nadležni sud, na zahtev Nenada Cekića daje potvrdu da on može koristiti papire tog suda kao dokazni materijal". Rešenje: "Odobrava se Nenadu Cekiću iz Beograda korišćenje podataka iz izveštaja likvidacionog upravnika radi dokaza o nepostojanju konflikta interesa u smislu člana 25. Zakona o radiodifuziji". Strana 21. - "Nenad Cekić je navedenu dužnost obavljao do 17. 01. 1998. godine". Hvala.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: To je povreda Poslovnika.)