Nemate pravo na repliku i nije povređen Poslovnik. Na osnovu člana 84. stav 2. upućujem vas da se povreda Poslovnika izriče u odnosu na pisani član, a ne na nešto što je parlamentarna praksa ili nije. Dakle, kada i ako vašim zalaganjem bude promenjen Poslovnik, u kome bude stajala odredba da ne može predsedavajući tako da se ponaša, onda možete da izričite povredu takvog člana. Sada ne možete.
Nemate pravo na repliku i predsednica Narodne skupštine nije povredila Poslovnik ni u jednom od postupaka dok je predsedavala Skupštinom, za vreme izlaganja narodnog poslanika Dragana Markovića, predsednika poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Odgovorite mi kako se spaja rasprava po replici?)
Izričem vam upozorenje da govorite sa mesta. Ne možete više, iskoristile ste sve. Ja sam vam odgovorila.
Izričem prvu opomenu narodnom poslaniku Dejanu Mihajlovu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Dejan Mihajlov, sada izriče. Izvolite.

Smatram da ste povredili Poslovnik time što ste mi dali opomenu zato što sam insistirao da odgovorite na pitanje - da li postoji mogućnost u Poslovniku da se spoji rasprava po replici i rasprava u načelu?
Vi ste na moje insistiranje, a imam pravo sa mesta da tražim da se utvrdi da li je povređen Poslovnik i da se o tome izjasnimo, kao što se do sada radilo, meni dali opomenu. Smatram da ste time vi povredili član 101. Poslovnika, gde se navode razlozi za koje se izriče opomena. Vi ste na moje insistiranje, da se odgovori na moje pitanje - da li se može spajati rasprava u načelu sa replikom, da traje duže od tri minuta, izrekli opomenu.
Rasprava je trajala 10 minuta, znači da je tu došlo do spajanja iako tu ne postoji mogućnost. Tražio sam repliku po tom osnovu, vi ste mi izrekli opomenu zato što sam tražio da se vi izjasnite o povredi Poslovnika. Mislim da na taj način krajnje tendenciozno i neodgovorno vodite ovu skupštinu, sa namerom da privilegujete Dragana Markovića - Palmu kao vašeg portparola.

Izrekla sam vam opomenu na osnovu člana 101, na osnovu čl. 99-101, gde vam se opisuju pravila za ponašanje narodnih poslanika, uz dva prethodno izrečena upozorenja za dobacivanja iz klupe, što je nedopustivo, i to je bilo i  biće način na koji se sprovodi Poslovnik Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Srpska radikalna stranka sledi onaj svoj početni stav, još kada je bio na dnevnom redu Predlog ovog zakona, mi nismo glasali za ovaj zakon. Pre mesec, dva, tri, aprila meseca, bili smo i protiv odluke o izboru članova Saveta za radiodifuziju i naveli smo brojne razloge zašto ne želimo da učestvujemo u ovoj igrariji. Umesto da nas predlagači i skupštinska većina demantuju, oni danas, nažalost, samo potvrđuju da je sve ono što smo rekli tačno i da je do tančina pogođen scenario - kako da se što duže razvlači ova tema i ne zalazi u neka, nazovistečena prava, medijske, ekonomske i političke interese.
Na početku ove sednice mi smo ukazali, u ime Srpske radikalne stranke, da nisu ispunjeni uslovi po Poslovniku da se ovo uvrsti u dnevni red. Naravno, predsednik Narodne skupštine je rekao - nema povrede - ali je predstavnik predlagača, gospodin Pajtić, izašao ovde i rekao - tri tačke, tri razrešenja, tri tračke, posebne, smeštene su u jednu tačku dnevnog reda, tri odluke, i kad pogledate, nijedan formalno-pravni uslov nije ispunjen da te odluke budu na dnevnom redu. To većina rešava po principu kartica.
Šta je rezultat ove ujdurme? Rezultat je što po Zakonu o radiodifuziji za razrešenje ova tri člana potrebno je da glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika. Verovatno taj broj neće da se postigne ovde. Može da se postigne kod Radenovića, ali za prva dva teško da će se postići, jer predlagač je ovde napravio jednu podvalu. Da bi se to shvatilo, samo bih ukazao na jedan primer - šta bi se desilo da Vlada Republike Srbije bude predlagač nekog zakona, teče rasprava o tom predlogu zakona i oni kažu - povlačimo taj zakon, mi smo samo dali taj zakon da čujemo vaše mišljenje.
Ni jedan uslov nije ispunjen da se ovo nađe na dnevnom redu. Molim vas, ako se pogleda pismo koje je uputio Savet, videćete da u tom pismu stoji da oni traže da se predsednik Narodne skupštine, na pravno valjani način, još jednom izjasni o statusu tri člana Saveta. Mi nemamo to ovlašćenje. Po zakonu Savet može da traži razrešenje nekog člana, ali ne može da traži da se mi izjasnimo, pa onda da se kaže - oni to traže zato što je DSS predložio stavljanje van snage.
Znači, uopšte nemamo inicijalni akt za razrešenje. Pošto nema inicijalnog akta za razrešenje, onda su, praktično, propuštene sve ove odredbe iz člana 29. stav 2. koje kažu da je potreban obrazloženi predlog za razrešenje, da se utvrde sve relevantne okolnosti i da se omogući članovima, čije se razrešenje traži, da se oni izjasne. Ovde je napravljena kompletna papazjanija.
Bez predloga za razrešenje izjašnjavao se Zakonodavni odbor, Odbor za informisanje, a ovi članovi međusobno se optuživali, pravdali i ko zna šta sve radili. Mi uopšte danas ne možemo da raspravljamo o ovome. Naravno, i onaj ko je predložio ovakav predlog odluke, u obrazloženju kaže - ne tražim da se on razreši, nego samo da pričamo o tome. Valjda će posle te priče i zbog toga što ne može da se izglasa odluka, oni biti legalni, legitimni.
Šta bi oni trebalo da rade? Morali bi da opravdaju onih 680 miliona iz budžeta, odvojenih za RTS. Zašto bi mi više plaćali RTS, kad on ne želi da izveštava javnost šta mi radimo ovde.
Šta je zadatak tog radiodifuznog saveta? Verovatno do unedogled da se drži ovo nedefinisano stanje i da se vidi, u tom obračunu medija, nekih ekonomskih i političkih interesa lobija koji stoje iza pojedinih medija, ko će da dobije odgovarajuću frekvenciju i da zakonski uspostavi svoj neki monopol.
Zato se pravi zbrka, zato se pravi nemir unutar ovog radiodifuznog saveta.
Faktički, iako je Zakon donet pre godinu dana i pre dva i po meseca izabrani ovi članovi, mi nemamo savet, Zakon se ne primenjuje i dalje imamo haos na tom medijskom tržištu. Ali, to je interes. Čiji? Većine, interes onoga koji je predložio odluku radi uspostavljanja samo neke diskusije i onda stvaranje nekog zaključka, da pošto nije izglasano razrešenje, oni su punopravni, punovažni i mogu da rade.
Osim toga, dva člana su podnela ostavke. Ne znam da li je neko od nas dobio te ostavke. Ako su podnete ostavke, onda mi treba, ako se držimo slova zakona, da sprovedemo postupak izbora ta nova dva člana. Stičem ovde utisak kao da su te ostavke medijski puštene, možda stoji u Skupštini, ali se ne iznosi, jer se, navodno, čeka ovo, ako je moguće da se pomire rogovi u vreći, pa da se isparceliše - ovo će ova interesna grupa, ovo će druga interesna grupa.
Zamislite o čemu mi pričamo. Ovde gledamo i neke biografije. Gotovo da se ova dva kandidata utrkuju u tome ko je više doprineo 5. oktobru, pa čak ovaj prvi Cekić kaže - bio sam pirat, radio-pirat, bez dozvole sam radio. On će i sutra bez dozvole da radi. Zašto bi njega obavezivao neki novi zakon? Vidite, njega ništa ne obavezuje, apsolutno ništa. On je profesor neke etike i on drži neku svoju etiku, priča nam neku svoju etiku. U Skupštini ima ljudi koji su radili sa njim još od onog prvog Indeksa, kada su parčali B92 itd. Vrte se sve jedni isti ljudi.
Lobi je jak, u pitanju su velika sredstva, u pitanju je priprema za predstojeće izbore. Na delu je sputavanje javne reči. Ovo je produženo vanredno stanje. U susret novim izborima, mediji treba da se zaplaše da ne smeju da puštaje informacije o aktivnostima opozicionih stranaka. Sve što je u vanrednom zasedanju danas i sutra, ima samo tu funkciju kako da se zaustavi javna reč, kritika, kako da se sačuva vlast.
SRS ne želi u tome da učestvuje. Mi smo vam rekli da će ovo da se desi. Isto ima da vam se desi sa komisijom za lustraciju, potpuno isto. Biće lustracija lustratora. Ovde je eksproprijacija eksproprijatora.
Nezavisni mediji, njihove slobodne asocijacije vi tretirate kao neke institucije. Nisu to institucije, to su ekspoziture, to su, nazovinezavisni mediji, koji su u vreme najžešće ekonomske krize i blokade iz inostranstva dobijali sredstva i formirali informativna glasila kod nas. Nemoguće, nelogično - beda i sirotinja, a mediji rastu, stvaraju se. Tako je "Danas", tako je "Blic", tako je i ova nova "Košava", tako je "B92". Pogledajte "Pink". Ima li još neke stranke kojoj taj Pink neće da služi? Svima će da služi, samo da očuva svoju medijsku imperiju.
U toj vašoj DOS-manlijskoj svađi mi ne želimo da učestvujemo. Ne želimo da se svrstavamo ni na jednu stranu. Nama je želja, kao političkoj stranci, da što pre raspištete izbore i da narodnom voljom i jedni, i drugi i treći, u paketu, odete što pre.
Zapamtite, vaša ministarka, kako vi to volite da kažete, za saobraćaj i veze je pre nekoliko dana rekla: "Pa, nisu toliko važni ti mediji, niti taj etar, postoji digitalni zapis, pa je možda čak i besmisleno što toliko pričamo o radiodifuznom Savetu". Zapamtite tu poruku. Na sve moguće načine će se sprečiti opozicija, sprečiće se javna reč za sledeće izbore, kako bi se očuvala ova ili neka druga, ali opet DOS-manlijska vlast. Zato mi ne želimo da učestvujemo u ovome.

Reč ima narodna poslanica Nataša Milojević, predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, na predlog narodnih poslanika i po preporuci Zakonodavnog odbora i odluci Odbora za kulturu i informisanje, danas raspravljamo o razrešenju tri člana radiodifuznog Saveta. Izbor članova radiodifuznog Saveta i tenzije koje su nastale tom prilikom i koje traju od konačnog imenovanja svih devet članova, zapravo se oslanjaju i na tenzije ili konfliktnost diskusije, javne rasprave i usvajanja Zakona o radiodifuziji.
Da podsetim, duže od godinu dana se radilo na zakonu o radiodifuziji, bez obzira što smo po prvi put, ako se ne varam, u procesu donošenja zakona imali radnu grupu sačinjenu od eksperata i predstavnika novinarskog i medijskog esnafa. Devet verzija zakona je bilo u izradi, deveta i po verzija je usvojena još pre godinu dana, ako se ne varam, 11. ili 12. jula prošle godine. Godinu dana, bez obzira što je stupio na snagu, Zakon ne primenjujemo, odnosno Zakon ne radi ono što je u njemu predviđeno, zato što telo koje sprovodi Zakon - radiodifuzni Savet, zapravo ne postoji.
Odbor za kulturu i informisanje, sa punom odgovornošću je svojevremeno, kada smo odlučivali, pred izbor članova Saveta za radiodifuziju, doneo odluku koja je bila i u skladu sa Zakonom i u skladu sa Poslovnikom, odnosno odluku da se dva predloga - gospodin Cvetković i gospodin Cekić, da se o njima odlučuje kroz 30 dana i da se sačeka da 30 dana ovi predlozi budu u javnosti. Mi, Skupština i narodni poslanici, prekršili smo proceduru. To mora jasno da se kaže i to je jasno rečeno prošlog petka na otvorenoj raspravi Odbora za kulturu i informisanje. Imate taj materijal i čitate stenogram i izjave, odnosno debatu svih učesnika u toj raspravi.
Moramo da budemo svesni toga da jesmo prekršili proceduru i da ovo telo, ako hoće da sačuva svoj integritet ili da stekne pravi identitet najvišeg zakonodavnog organa, mora da ponovi proceduru. Više od toga i manje od toga je sve ova bučna polemika. Bojim se da od silne vike zapravo ne čujemo misli. Hajedmo da napustimo tu retoriku i da se vratimo onome što jeste naša obaveza, a to je da poštujemo Zakon koji smo sami doneli. Ako to ne uradimo, imaćemo i dalje agoniju oko nefunkconisanja radiodifuznog Saveta i imaćemo agoniju oko jedne veoma važne, sistemski važne oblasti, a to je frekvencije ili dodela nacionalnih frekvencija u skladu sa Zakonom o radiodifuziji.
Ako sve to dalje ne uradimo, davaćemo i dalje osnova i materijala ne samo javnosti, nego i stručnim institucijama, pa i međunarodnim institucijama koje se ovom oblašću bave, da pokazuju otvorenu sumnju u poštovanje zakonitosti onoga koji te zakone donosi, a to je Skupština Srbije i narodni poslanici.
Desilo se nekoliko loših stvari, zaista loših. Prvo, nismo poštovali proceduru i onda smo ljude, koje smo predložili i koje su predložili ovlašćeni predlagači, doveli u poziciju da budu napadani, da budu vinovnici afera, ni krivi ni dužni.
Zaista je ružno to što smo nepoštovanjem procedure uradili gospodinu Cekiću i gospodinu Cvetkoviću. To što su kasnije, kao Savet, predložili gospodina Radenovića, čije je članstvo na određen način osporavano, a da li je i sporno, već više na kraju svih rasprava i podnošenja dokumentacije, moram da priznam, nisam sigurna da li je sporno ili su sporni svi oni koji su tog čoveka predložili. Biće da je ovo drugo. Biće da su sporni predlagači, jer nisu dovoljno odgovorno shvatili svoju ulogu i biće da su ipak sporni narodni poslanici, mi, koji smo pristali da ne poštujemo proceduru, o kojoj smo sami odlučivali.
Šta je predlog? Predlog je da se razreše tri i tako stoji u pisanoj formi, tri člana Saveta za radiodifuziju. Šta ćemo da radimo sa onima koji će samim ovim činom postupati u skladu sa svojim ostavkama? Šta ćemo raditi sa možda novim ostavkama i pitanje je da li ćemo uopšte na kraju leta imati Radiodifuzni savet.
Predlog poslaničke grupe SDP jeste da stanemo na loptu, da se potpuno uozbiljimo i da vidimo kako u skladu sa zakonom i Poslovnikom možemo postupak da ponovimo. Da vas podsetim, na sednici Odbora za kulturu i informisanje kolega Kovačević i ja smo glasali da se postupak, odnosno procedura ponovi. Kasnije u zapisniku videla sam da se za to zalagao samo kolega Kovačević, pa ću sada da potcrtam, veoma se zalažem u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije da se procedura oko izbora Radiodifuznog saveta ponovi, kako bi ovo telo, u skladu sa zakonom, najviši organ za uređenje u oblasti radiodifuzije, imalo legitimitet, kredibilitet i da bismo konačno primenjivali zakon.
Pojedinačni interesi, interesi pozicije i opozicije, političkih grupacija, jesu potpuno legitimni ukoliko su u skladu sa zakonom. Nisu legitimni ako odredbe tog zakona iznevere. Lično kao narodni poslanik ne mogu da dopustim da više ulazimo u sferu farse i da izneverimo odluke koje smo sami doneli.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, moram reći iskreno da sam očekivao danas od gospodina Pajtića i gospodina Andrića da i jedan i drugi na početku svog izlaganja kažu nešto što se tiče našeg narodnog poslanika Joce Arsića.
Prvo da mu se zahvale što je prvi pomenuo da su prekršene odredbe Zakona o načinu izbora članova Saveta za radiodifuziju, trebalo je da mu zahvale i odmah posle toga da traže njegovu odgovornost, jer jedini je Joca Arsić odgovoran za ovo stanje u kome se nalazimo.
Svi ostali se posipaju pepelom po glavi, kao - jeste, glasali smo, ali eto puj pike ne važi. Ako ste glasali, onda nemate moralnog kredibiliteta. Ako ste podržali, onda ne možete ponovo da podržite. Ako ste uradili nešto, onda bi bilo pošteno makar za ovom govornicom da kažete - ne možemo mi da budemo ti, nego da vidimo ko su ti drugi.
Pominjem Jocu Arsića iz prostog razloga što jedno deset-petnaest dana nakon što je to bilo u Narodnoj skupštini, kada su se dosetili oni koji imaju konkretan interes u vezi izbora članova Saveta radiodifuzije, onda je krenula ova priča o Savetu za radiodifuziju, o članovima, da li ispunjavaju uslove, da li je poštovan zakon i slično. Onda je krenula priča o tome ko je pravno valjan, dobar, ko nije i zbog čega nije.
Deo te priče, zanimljivo, ali pomenuo je i jedan od ljudi koji se pominje danas u ovom izveštaju, gospodin Cekić, za čiji izbor mi nismo bili, ali to u ovom slučaju nije važno i on je naveo sijaset stvari koje, da je sreće, gospodin Pajtić i gospodin Andrić trebalo bi danas o tome da nam nešto kažu.
Ko je čitao izveštaj i govor gospodina Cekića, onda bi logično morao sebi da postavi pitanje - pobogu ljudi, da li je sve ovo moguće. Definitivno, reč je ovde o sukobu interesa i tek onda kada se videlo da izbor, ovaj kakav jeste, članova Saveta ne odgovara određeim grupacijama koje su očigledno želele preko tih frekvencija, čije se dodeljivanje očekuje u budućnosti, da znatno uveličaju svoju finansijsku moć, a onda i svaku drugu. Onda je krenula cela ova priča.
Naime, tu je rečeno toliko toga o lobijima, o finansijama, o inostranstvu, o dodeli para, o lobiranju, o minornim stanicama, o onome što govore, da je bio red da se makar o tome danas nešto reklo. Ovo pominjem iz razloga što je taj odbor zaključio jednu stvar, a mi od predlagača danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao osnov za raspravu imamo nešto sasvim drugo.
Odbor je, evo citiram gospodina Andrića, koji je predsednik Odbora, zaključio "da se raspravlja o primeni Zakona o radiodifuziji i izboru članova Saveta". Znači, primena i izbor. Kada se pogleda predlog predlagača, odnosno tačka dnevnog reda, kaže se - predlozi za razrešenje članova Saveta. Gde je ovde reč o primeni Zakona o radiodifuziji i gde je ovde reč o izboru članova Saveta?
Mi ovde danas imamo jedan potpuno krnj, nepotpun predlog, pa nam je i rasprava takva. Imamo tri člana koji se pominju, osporavaju sa raznih strana, eto oni su solomonski predložili Skupštini da nađe način da se izjasni o njihovom statusu, ali imamo i dva koji su podneli ostavke. Jedan, bar se ovde optužuje o sukobu interesa, gospodin Vodinelić, da mu ćerka radi u RTS-u. Žena je za lustraciju, to ćemo posle, popodne.
Red bi bio da se neko od članova Odbora o tome izjasni, makar da kaže da li je tačno ili nije tačno, da li je to pravi razlog za podnošenje ostavke i šta je suština uopšte današnje rasprave, da li mi danas raspravljamo onako, reda radi, da bi sutra rekli da nije prošla inicijativa za razrešenje članova, ova dva nas uopšte ne interesuju, jer da nas interesuju mi bi i danas imali neki predlog o njihovom izboru i nastavljamo po starom. Ko ima medije ima, ko nema, nema.
Moram da podsetim da je gospodin Arsić, opet ga pominjem, na jednoj od sednica Narodne skupštine, a pre toga na Odboru, reklamirao da nisu ispoštovane odredbe Zakona o radiodifuziji, koje u članu 24. stav 12. propisuju obavezu Narodne skupštine da na prigodan način upozna javnost sa biografijama predloženih kandidata i slično. Tada je to potpuno ignorisano. Da smo tada uvažili taj predlog neka dvojica drugih ljudi bi bili predlog za članove Saveta, pa bi verovatno neka druga dvojica ljudi bili izabrani i onda ne bi postojao osnov za ovu današnju priču. Oko gospodina Radenovića je jedna druga dimenzija.
Savet ne radi i neće ni raditi na ovakav način. Savet je izabran pre dva-tri meseca i da li je Savet uradio nešto do sada. Nije uradio ništa. Jedino što su držali nekoliko sednica, žestoko se međusobno iskritikovali, da ne upotrebim neki drugi izraz, međusobno jedan drugome svašta rekli. Deo toga vidimo u ovom izveštaju Odbora za kulturu i Savet nije zaživeo.
Posledice su katastrofalne. Posledice po Srbiju, posledice po medije, posledice po građane, posledice po političke stranke. Sve više stičem utisak da jednostavno skupštinskoj većini nije u interesu da se Savet uredi i da počne da radi, jer kada bi se uredio i počeo da radi onda bi morao da radi ono što mu zakon propisuje. Oni to očigledno ne žele i sada se ponovo otvara neka priča, posle par meseci i neće se završiti, nećemo birati dva člana Saveta.
U međuvremenu medijski i finansijski magnati rade što rade, nemaju frekvencije, ali vode svoju politiku. Videli smo i kako. Određene političke stranke se maksimalno i bezobzirno reklamiraju. Političke stranke koje su zastupljene u parlamentu nisu zastupljene u javnosti.
Gde ćete veću sramotu, nego što mi imamo danas u Srbiji, kada je o medijskoj sferi reč i o sprovođenju zakona. Trebalo je da pričamo o sprovođenju zakona. Ovde se liju krokodilske suze o sudbini RTS-a, krokodilske suze, iz prostog razloga što svi znaju, dok se Savet ne uredi, dok ne počne da radi, neće se razrešavati i druga pitanja vezana za RTS, a krokodilske suze iz prostog razloga što je DOS, a sećate se sami, ukinuo onu pretplatu kao jedini način izvora prihoda, pa je u međuvremenu to uveo, pa se produžuje primena toga.
U međuvremenu, televizija tone i u međuvremenu se biraju samo podobni ljudi. Samo da znate, i u televiziji se pričalo o kovertama koje se dodeljuju urednicima, određene svote novca. To se priča među novinarima. Znači, nije to priča vezana za Vladu, nego nažalost i za televiziju. Kažem nažalost, iz prostog razloga što se jedno priča, a drugo se u stvarnosti radi. Podobne treba nagraditi.
To je jedna dimenzija situacije u RTS-u. Druga je da se ne zna šta televizija u stvari suštinski radi. Televizija se, nažalost, pretvorila u servis interesa Vlade i grupacije DOS, pošto za druge tamo nema mesta. Loše je što Savet nije konstituisan, niti će danas, posle ove rasprave biti. Loše je, takođe, što vidimo da direktno i OEBS je umešao svoje prste u ovu stvar, a mimo čuvenih principa i pravila ponašanja diplomatskih službenika. Imamo slučaj da predstavnik OEBS-a Masari javno kaže, treba da se izabere. Ko je gospodin Masari? Neka radi svoj posao. Ako već daje, a DOS ga sluša, onda da završimo ovu priču kako bi trebalo.
Ovako, imamo jednu potpuno nenormalnu situaciju, da imamo Zakon o radiodifuziji koji bi trebalo da sprovodimo i da imamo savet koji je kao izabran i trebalo bi da radi, ali ne radi i da određene grupacije i medijski lobiji stalno pokreću pitanje podobnosti pojedinih članova, a u međuvremenu, očigledno svima odgovara ovakvo stanje. Kako stvari stoje, ovako će potrajati i do izbora, hoće, hoće i do izbora će potrajati i jednostavno će političke stranke DOS-a, i njihovi glasnogovornici koji im pomažu, biti medijski predstavljeni, a ostalima kako bude.
Vidimo da se počinju osporavati i drugi članovi. Pre neko veče, na jednoj od televizija, čuli smo, u Vojvodini se osporava jedan član. Zamislite paradoksa, jedan od ljudi koji su dali izjave na televiziji, kažu, jeste, sve je to u redu, jeste izabran po zakonu, ali znate, nije taj koga smo mi hteli. To je suština stvari. Znači, nisu izabrani oni koji su trebali da budu izabrani i zakon i Skupština nisu poslužili kao pravni okvir za to. Pošto nije, mislim da ova današnja rasprava jeste samo jedna prazna priča, bez smisla, a biće i bez sadržaja. Pa ništa se novo neće desiti i konstatovaćemo aktuelno stanje, postojeće stanje i postojaće i dalje ova medijska kontrola koju sprovodi Vlada i DOS ...

Da li koristite i sledećih deset minuta?

Mi socijalisti u tome nećemo učestvovati. Hvala.