Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodna poslanika Leila Ruždić - Trifunović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, počeću samo jednim izletom, a to je - sreća je za Srbiju i srpski narod što neki koji se nadaju da će doći na vlast, nikada neće doći u Srbiji na vlast.
Mi danas raspravljamo ovde o nečemu, a proceduralno nismo raščistili da li o ovome treba uopšte danas da raspravljamo ili ne.
Naime, grupa narodnih poslanika u predlogu da se razreše neki članovi radiodifuznog saveta, koje smo pre par meseci ovde izabrali, između ostalog, u obrazloženju za razrešenje piše - u skladu sa molbom predsednika Saveta radiodifuzne agencije, Nenada Cekića, još jednom izjasni o članovima koje su osporavale političke stranke i medijska udruženja i tako dalje.
Postavljam pitanje - od kada mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije izlazimo u susret raznim molbama da raspravljamo o nečemu da se neko razreši ili ne.
Naime, mi smo ovde izabrali Radiodifuzni savet prema Zakonu o radiodifuziji, takav kakav je, neki su glasali za, neki protiv, većina je bila za i izabrali smo ga. Svi zainteresovani u ovoj Srbiji, nezadovoljni ovakvim izborom ili ako su smatrali da su prekršene određene odredbe Zakona o radiodifuziji, mogli su da pokrenu postupak kod nadležnih sudskih instanci u ovoj Republici i da traže, odnosno da ospore izbor svakog pojedinačnog člana Saveta sa dokazima koje će priložiti ili da ospore kompletan izbor radiodifuznog saveta. Tu bi priča bila završena, jer ne vidim u Poslovniku ni jedan član po kome smo mi danas mogli da raspravljamo ponovo, o nečemu o čemu smo doneli meritornu odluku, takva je, kakva je, svidelo se to nekome ili se ne svidelo.
Postoji zahtev predsednika ili ne, radiodifuznog Saveta, ali mi smatramo, ispred SSJ da nismo mogli o ovome danas da raspravljamo, već je morao prvo neki nadležan u ovoj Srbiji, a to su sudski organi, da li je to Ustavni sud ili neki drugi redovni sud, ovde neću sada da licitiram, ali oni su prvo morali da kažu svoju reč da li je Zakon o radiodifuziji, odnosno određeni njegovi članovi pravilno primenjen prilikom donošenja odluke o izboru članova Saveta ili nije, pa onda posle toga Skupština, ukoliko bi se ocenilo da nije pravilno primenjen zakon, donosi drugačiju odluku, ukoliko bi odluka o izboru pojedinih članova Saveta ili nekih članova Saveta bila, da kažem, osporena, odnosno poništena.
Prema tome, kada to pitanje tako prethodno proceduralno rešimo, onda možemo da raspravljamo o nečemu drugom. Inače, da izlazimo u susret nekim molbama da raspravljamo i gubimo vreme, izvinjavam se na tom izrazu, oko ovih pitanja, a ovoj Srbiji stoji na dnevnom redu donošenje mnogo važnijih zakona koji treba da koliko-toliko urede situaciju u privrednom, pa i političkom sistemu Srbije.
Dakle, dame i gospodo, ako je neko nezadovoljan, kao što sam rekao, mogao je to da traži na sudu da utvrdi. Drugo, ukoliko se neko od članova izabranog Saveta našao pogođen raznoraznim kritikama, da li medijskih udruženja, da li političkih stranaka, da li udruženja, da li OEBS-a i sličnih međunarodnih organizacija, i ne može više sa moralnog i svakog drugog aspekta da trpi te kritike na svoj račun, mogao je da podnese ostavku i da to više ne trpi.
Prema tome i oni imaju pravo, svaki od članova Saveta, da podnesu ostavku i da se više ne smatraju članovima Radiodifuznog saveta. Mi, ako bi trebalo danas da ponovo glasamo o onome o čemu smo glasali, mislim da ćemo napraviti još veću grešku, da ćemo upravo mi kao Narodna skupština Republike Srbije prekršiti zakon na taj način, pa će možda neko drugi ko je zainteresovan tražiti poništenje tako donete odluke, kad bude bila na glasanju.
Ne bih preispitivao biografije svih, pored ove trojice pomenutih i ostale četvorice, pošto su dvojica podnela ostavku, da li su one tačne ili nisu, da li su diplome validne ili nisu, koje su pojedini prikazali, postoje opet u Republici Srbiji nadležni organi koji to treba da ocene i procene.
Ako neko smatra da se neko lažno predstavio ili da je prikazao diplomu, a da tu diplomu nije stekao na zakonit način, mogu kod Javnog tužilaštva da podnesu zahteve za preispitivanje takvih stvari, odnosno da podnesu krivične prijave za delo za koje oni smatraju da je član Saveta radiodifuzije učinio. Na taj način bismo jednostavno podelili, a to više meseci ne činimo, zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast u ovoj državi, da jednostavno primenimo Ustav i da svaki organ u ovoj državi radi onaj posao koji treba i za koji ljudi zaposleni u tim organima primaju platu.
Iz svih ovih razloga koje sam naveo, Stranka srpskog jedinstva neće podržati predlog za razrešenje pomenutih članova; dakle, isključivo iz proceduralnih razloga, jer smatramo da danas o ovome nije ni trebalo razgovarati. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović, posle nje narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, mi već više nedelja čujemo i u medijima, a i među nama se vode rasprave o pet članova Radiodifuznog saveta. Sve to vreme čujemo razne predloge kako mogu ti problemi da se reše. Međutim, niko od nas izgleda ne vodi računa o tome da se tih pet slučajeva, da ih tako nazovem, ne mogu podvesti pod iste imenitelje. Odnosno, moramo postaviti problem na način da ga pravno gledamo i da ga pravno rešavamo. To je jedino iz čega mi možemo da se izvučemo, pogotovo kad imamo u vidu da smo mi zakonodavno telo koje je ovde donelo neke odluke.
Kada se radi o gospodi Cekiću i Cvetkoviću, oni su sporni radi toga što Skupština nije poštovala rok od 30 dana stavljanja njihovih kandidatura javnosti na uvid. Kad je gospodin Radenović u pitanju, navode se propusti i namere u njegovoj kandidaturi i neimanje uslova, odnosno propusti u posedovanju raznih uslova, da on bude predložen za kandidaturu. Kada se o gospodinu Vodineliću i gospođi Milivojević radi, oni su podneli ostavke i mislim da o njihovim ostavkama ne možemo mi da sudimo, to je lični čin i njihova zamena je jasno predviđena u zakonu, ta dva mesta treba da se zakonom uređenim načinom regulišu.
Počeću od gospode Cekića i Cvetkovića. Zakon o radiodifuziji u svom članu 24. predviđa tih 30 dana stavljanja na uvid javnosti određenih kandidatura. Međutim, Zakon o radiodifuziji samo to predviđa. On nam ne kaže ni koji je razlog stavljanja kandidatura na uvid, ni šta je cilj takvog stavljanja i ne nudi nam ništa, šta će da se desi, kao rešenje, ako se te kandidature ne stave na uvid.
Mi imamo pred sobom zakon koji je po mojoj proceni manjkav, jer za aktivnost stavljanja na uvid ne pokazuje se šta je njen cilj. Mi možemo da zaključujemo da javnost raspravlja pa da može da stavlja primedbe, ali nas zakon na to nije obavezao, da zaključujemo, samo da stavljamo.
Znači, ako mi to nismo uradili, mi smo napravili proceduralnu grešku i ta greška stoji. Međutim, postavlja se pitanje da li je to bitna povreda za izbor članova Radiodifuznog saveta. Po mojoj proceni, bitne povrede nema. Napravljena je proceduralna greška čije postojanje ne pravi nikakav odnos na neki budući život Radiodifuznog saveta.
Na drugoj strani, mi smo kao poslanici glasali za dva člana Radiodifuznog saveta. Najviše telo u ovoj državi je izglasalo dva člana Radiodifuznog saveta, a ni na kakav način Zakon o radiodifuziji ne predviđa da je razlog za razrešenje, što mi danas ovde dovodimo u pitanje, nepoštivanje procedure koja nema naveden ni cilj ni razlog. Postavlja se pitanje - da li mi raspravom, a još više glasanjem o razrešenju, kršimo u stvari zakon?
Drage koleginice i kolege, kada bismo stavili na glasanje ova dva člana, mi bismo tada prekršili zakon i jasno predviđene članove u Zakonu o radiodifuziji. Skupština je napravila proceduralnu grešku, čime je napravila nebitnu povredu u Zakonu, jer ona kao bitna nije navedena, a glasanjem i bilo kakvim radom oko razrešenja članova Radiodifuznog saveta, Skupština bi prekršila zakon. Da nije zakon hteo da se samo iz određenih razloga razrešavaju članovi Radiodifuznog saveta, on ne bi taksativno u članu 29. naveo te razloge.
Zato mislim da mi o Cvetkoviću i Cekiću ne možemo uopšte da odlučujemo, oni su izabrani članovi Radiodifuznog saveta, a što se tiče Radenovića, tu je rečeno, još i u vreme kad je bio na glasanju, dosta stvari zbog čega mu je osporena kandidatura, pa da vas podsetim da poslanici Demokratskog centra i nisu za taj predlog glasali, upravo zbog tih sumnji. Ako se ispostavi da su te sumnje tačne, a po onome što sam naknadno gledala, nisu moja ranija razmišljanja dovedena u sumnju, o takvom razrešenju, jer je ono predviđeno u zakonu, ako postoje ti razlozi, što jesu razlozi za razrešenje, o tome mi možemo glasati.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, nemam nameru da repliciram Žarku, pošto je Žarko predstavljen ovde kao Žarko Korać, a ne Žarko Obradović. Mogao bih Žarku Koraću, a Žarku nemam po Poslovniku pravo, pošto pripadamo istoj poslaničkoj grupi.
Žarko je ovde pomenuo da sam bio jedan od ređih koji je, ne osporavao pravo, ne osporavao izbor kandidata, nego ukazivao na probleme procedure. Činjenica je da sam tada i na samom Odboru za kulturu upravo upozorovao, ne zbog samog personalnog pitanja, ne zbog toga ko će biti izabran. Nikada nisam govorio o tome da li je ovaj podoban ili nije, da li ima ovaj problem ili onaj problem. Govorio sam o tome da je zakon predvideo da svaki kandidat mora biti na pogodan način, kako je to u skladu sa Zakonom o radiodifuziji, javno oglašen.
Nema tu dileme - javno oglašavanje kandidata ima za cilj da se na tog kandidata mogu staviti primedbe, a upravo u skladu sa zakonom. Zna se koje to primedbe mogu da budu, ako nisu iznete. Zakon je tačno definisao ko može, ko ne može da bude, ko se preporučuje da bude, a ko ni po kom osnovu ne može da bude član Radiodifuznog saveta.
To je najviši organ, to je organ koji ima najveću vlast u ovoj zemlji. To je strašna vlast. On raspolaže frekvencijama, raspolaže prirodnim bogatstvom ove zemlje, ima fantastičan uticaj. Njegovo nefunkcionisanje, nefunkcionisanje ovog zakona i neprimenjivanje ovog zakona, to je poblem, pa se slažem sa kolegama koji su istakli da upravo o primeni ovog zakona treba da razgovaramo danas, a ne o personalnim pitanjima. Personalna pitanja su proizašla zbog različite primene ili neprimenjivanja ovog zakona. Jedna posledica toga jeste i ova proceduralna greška i ovi proceduralni problemi koji se sad javljaju kao osnov. Podsetiću da je zakon pre godinu dana donet u ovoj skupštini, da je do kraja godine trebalo da se izvrši sve ovo predviđeno ovim zakonom: izabere Radiodifuzni savet, izabere upravni odbor javnog servisa, odnosno RTS-a 1 i RTS Novi Sad, pošto smo razdvojili na dve organizacione jedinice bivši RT Srbije. Taj upravni odbor treba da izabere ovaj radiodifuzni savet. On ga do dana današnjeg nije izabrao. Od 1. januara je trebalo da se krene sa pretplatom, sa finansiranjem javnog servisa i kad se tiče Vojvodine i kad se tiče centralnog dela Srbije. Prema tome, ništa od tih poslova nije završeno.
Mi ovde imamo problem, iako imamo skupštinsku odluku da se vrše direktni prenosi, mi ih danas nemamo, jer se ne zna s kim treba da razgovaramo. Da li je RTS javni servis, da li je samostalna ili je vladina organizacija ili ove skupštine, jer se finansira iz budžeta? On nema pretplatu, nema način, nema izvorno finansiranje, sem finansiranja od komercijalnih poslova, reklama itd. To je jedan takođe vrlo važan problem o kome mi ne želimo da razgovaramo, nego pričamo ovu drugu priču.
Da podsetim na ono što je bila naša obaveza. Naša obaveza je bila, kad smo razgovarali o ovim kandidatima, da budu javno oglašeni, da prođe 30 dana i da se posle toga izjasni Skupština. Ovde sam tražio, pošto je prošlo nekih 10, 15 dana, da se to odloži. Nije nikakva hitnost u pitanju i nije tako strašno da mi ispoštujemo proceduru i da prođe 30 dana. Znate šta ste mi odgovorili? Ovde se svi sole pepelom po glavi - znate šta, mi smo pogrešili. Imam utisak da ćemo jednog momenta da postanemo Pompeja, da nećemo da se vidimo od pepela ovde.
Ljudi moji, tad ste rekli da je to opšti interes, da je javni interes i da to moramo da uradimo, da je to od neprocenjivog značaja. Slažem se da je od neprocenjivog značaja, ali smo sad došli u situaciju da posle svega toga sednemo ovde i pričamo i, kao što sam rekao, posipamo se pepelom svi redom. Nismo mi krivi, nismo znali, nismo bili upozoreni. Nije tačno. Upozorena je dva puta ova skupština, dva puta sam je lično upozorio. Ne mislim da sam ovde najpametniji ili retko pametan.
Prema tome, upozorovao sam na poštovanje zakona. Nije ovo prvi put da ova skupština ne poštuje svoje odluke. Ova skupština je donela Zakon o radiodifuziji i treba da donese odluku o tome da poštuje zakon. Taj zakon smo doneli pre godinu dana. Jasne su njegove odredbe, mada ima i nekih stvari na koje sam upozoravao, da su u nesaglasju rokovi - 30 dana, pa 60 dana, pa 90 dana. To sve odlaže kvalitetnu primenu ovog zakona. Tada smo imali amandmane da se ti rokovi usaglase, da budu saglasni jedni sa drugima, da nema ove pravne procedure i zavrzlame oko sprovođenja ovog zakona. Niste prihvatili tad odlukom svoje većine. Imate pravo na to. Nije ništa sporno, ali smo opet došli u situaciju da se sad sukobljavamo sa svim tim stvarima.
Jedna od najbitnijih stvari - mi ovde pričamo o problemu Cekić, o problemu Radenović, problemu drugom ili trećem. Zaboravili smo da se po zakonu tačno zna procedura na koji način se vrši razrešenje. Ovakav način nije upodobljen sa zakonom. Mi ćemo ponovo da uđemo u problem da na nezakonit način donosimo novu odluku. Onu ranije smo doneli na nezakonit način i sada ćemo ponovo da uđemo u taj posao da na nezakonit način donesemo i ovu odluku, ako se odlučimo da se bavimo razrešenjem ovih ljudi za koje se ovde iznosi primedba i podnet predlog odluke; odluke imaju manjkavosti, nemaju dobro obrazloženje, čije je obrazloženje - može da bude, ali ne mora da znači.
Podsetiću vas da je članom 29. predviđeno da Skupština može, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta u sledećim slučajevima: "Ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje dužnosti člana Saveta u periodu dužem od šest meseci". Mi nemamo nalaz nijedne zdravstvene ustanove kad se tiče ovih ljudi.
"Ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz člana 25. ovog zakona". U ovom slučaju nije, kad se tiče ove dvojice. Diskutabilno je šta je kad se tiče gospodina Radenovića. Da vas podsetim, gospodin Radenović je predložen od strane ove osmorice članova Radiodifuznog saveta i oni su vlasni da o toj stvari raspravljaju.
"Ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci, u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost. Odluka o razrešenju može biti doneta samo na osnovu obrazloženog predloga, posle sprovedenog postupka u kome su utvrđene sve relevantne okolnosti i u kome je članu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omogućeno da se izjasni o ovim okolnostima. Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj organizaciji. Odluka o razrešenju člana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika". Znači, po istoj proceduri - 126 treba da se izjasni u ovom slučaju i u kontrastvari. To je ono što je jedino moguće uraditi.
Mislim da mi ovde radimo posao koji nije uopšte u saglasju sa ovim članom zakona. Mi ćemo opet uraditi ono što smo uradili i prošli put - doneti nezakonitu odluku, bilo kako da se izjasnimo. Najzakonitija je odluka da se odustane od ove rasprave i da, ako treba neko da se razreši, da se nađu valjani razlozi za razrešenje, a ovaj predlog povuče iz procedure. Mislimo da je to najelegantnije rešenje da se izvučemo iz ove situacije. No, vi ste vlasni da odlučujete, pa možete da odlučite i ovako i onako.
Inače smo i na malo prek način ušli u samu proceduru podnošenja ovog zahteva da se održi sednica i stavljanja ovog problema na dnevni red. Prvo, od onog da smo mi na Odbor za kulturu zaključili, ne jednoglasno, nego većinom glasova, da se raspravlja o primeni Zakona o radiodifuziji.
Tvrdim da je godinu dana prošlo za pet ili šest dana, otkako smo doneli Zakon, a 27. jula je stupio na snagu. Godinu dana mi nismo primenili ni jedno slovo iz ovog zakona o radiodifuziji. Godinu ravno. Zašto, pitam vas, većinu. Zašto, pitam Vladu. Zašto, pitam nadležne i odgovorne ljude.
Ovde je jedini čovek, koji može da se razreši po ovom članu koji sam citirao, gospodin Vodinelić. Gospodin Vodinelić je prikrio činjenicu da njegova bliska rođaka radi u Radio-televiziji i to je valjan razlog ne da on podnese ostavku, nego da se stavi u proceduru to njegovo prikrivanje, o tome odluči savet, donese dokument o tome, dostavi ovoj skupštini i ova skupština se izjasni a konto toga i sigurno je i razreši gospodina, jer je u suprotnosti sa zakonom. Prikrio je tu činjenicu.
Ovde se postavlja pitanje da li je Radenović prikrio činjenicu samim tim što je rekao da je pravnik, pa nije pravnik na kraju. Ne znam stvarno da li jeste ili nije, da li ima validnu dokumentaciju ili nema, ali ovde se radi o doktoru prava, o profesoru i on ne zna zakon, ne zna da ga ovo sprečava. Koji je njegov stepen odgovornosti? Doduše, mi imamo profesore Pravnog fakulteta koji su u pravnoj i činjeničnoj zabludi često, ali evo vidimo da imamo i treći primer o toj pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Očigledno je da je gospodin Vodinelić bio u pravnoj i u činjeničnoj zabludi. Nije znao da pročita zakon, nije znao da kao član Saveta za radiodifuziju ima smetnje da obavlja tu svoju dužnost. Ne znam šta treba da radimo, da li da se ponovo upiše ili da polaže taj ispit koji je trebalo da položi ili nije bio na tom času. Ne mogu da se odlučim.Možda i nije obavešten, ko zna.
Ovde smo se zabrinuli nad sudbinom RTS-a. Malopre sam govorio o tome. Ono što je najvažnije i o čemu ova skupština treba da raspravlja to je upravo pitanje RTS-a i sprovođenje zakona oko RTS-a. Da li hoćemo da se RTS dovede do te mere, da se do te mere degradira, da se do te mere uništi, da će onda biti svejedno ko će i kako preuzeti, a on jedini ima frekvenciju. Njemu Radiodifuzni savet ne treba.
Samim zakonom njemu je dodeljena frekvencija i to na tri frekventna područja. To je ogromno bogatstvo. Mi smo ga ostavili van i godinu dana se ne zna ko upravlja RTS-om, mimo ovog zakona, mimo svih propisa, mimo svega. Ne znamo ni ko je direktor. Direktor je bio na jednoj sesiji i pričali smo oko toga kada smo razgovarali o direktnom TV prenosu. Tada smo imali zaključak Odbora za kulturu da se nastavi sa TV prenosima i imamo od izuzetnog značaja zakon i značajnu stvar, a radimo u tami, van javnosti, van očiju javnosti, iako smo imali zaključak Odbora za kulturu da se nastavi da se primenjuje odluka Skupštine. Niko to nije stavio na dnevni red ove skupštine, a sada stavljamo na dnevni red ovo što je, po meni, očigledno postalo nesporno zbog toga što nemamo ni jedan validan razlog, nijedno utemeljenje u ovom zakonu da se vratimo nazad u proceduru, da se izjasnimo o tome da smo se prošli put loše izjasnili.
Neko je pomenuo ovde izbor sudija. Mi ako napravimo takav mehanizam u ovoj skupštini onda ćemo da dovedemo u pitanje svaku odluku koju donosimo, svaki zakon koji donosimo. Mi ćemo retroaktivno moći da raspravljamo o nekim sudijama koje smo izabrali juče, o tužiocu, o Vladi, o ministrima. Za sve to mora d apostoji zakonska procedura. Slažem se da možemo da razgovaramo o Vladi, o ministrima, ali po određenoj proceduri. Onda nema pravne stabilnosti, nema nikakve stabilnosti i ova skupština će da se pretvori u glasanje većine.
Neko tu reče da treba da se stane na loptu. Slažem se samo ako je četvrtasta, jer je vrlo rizično stajati na okruglu loptu. Ova skupština može da donese odluku da je lopta četvrtasta, jer ima većinu da donese takvu odluku. Takvu četvrtastu odluku smo doneli prošli put, a sada hoćemo takvu četvrtastu odluku da donesemo danas.
Mislim da sam dosta argumentacije dao, da ovo treba da se povuče iz procedure i da se izvrši dopuna. Na Odboru za kulturu sam predložio da se uputi ovlašćenim predlagačima, a još nismo dobili ostavke. Ovde jasno u zakonu piše da je onaj ko podnosi ostavku dužan da to dostavi Skupštini Srbije. Da li je Vodinelić dostavio, da li je gospođa Milivojević dostavila. Mi je nismo dobili i mi poslanici hoćemo da čujemo od vas da li su oni dostavili svoje ostavke.
Ako su dostavili da li je to dato, jer je ostavka lični čin i o njoj nema potrebe da se raspravlja, s tim što sam napravio digresiju i mislim da o Vodinelićevoj ne treba da se raspravlja, nego treba da se razreši, jer je nezakonito izabran i to je činjenica, a da se stavi u proceduru da imamo dva člana Radiodifuznog saveta na dnevnom redu u ovoj skupštini. Ako čekamo i tu rok od tri meseca, koji je maksimalno dug, onda ćemo verovatno u nekoj drugoj skupštini birati ostale članove Radiodifuznog saveta.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Dame i gospodo, kada ste donosili Zakon o radiodifuziji poslanici Srpske radikalne stranke su vas upozoravali da donosite veoma loš zakon i da donosite zakon koji se neće primenjivati. Nadam se da vam je to danas svima jasno, čak i ako nećete to javno da priznate. Zato vas sada upozoravam da ovo što radite danas proceduralno ništa ne valja i da nije usklađeno ni sa jednim pozitivno-pravnim propisom.
Izbor Radiodifuznog saveta je dokaz da vi iz DOS-a niste u stanju ni jedan posao da uradite bez problema i bez afera. Vama je, gospodo, od devet članova Radiodifuznog saveta šest sporno. Danas se ovde govori o gospodi Nenadu Cekiću, Vladimiru Cvetkoviću i Goranu Radenoviću, a pitam vas šta je sa gospođom Snježanom Milojević ili Milivojević, koja je podnela ostavku, a posle njene ostavke sve novine su pisale da ta gospođa ima neku agenciju, čija je delatnost u vezi sa poslom na koji je ona bila izabrana u ovom savetu za radiodifuziju. Ako je to tačno, znači da je ona izabrana suprotno zakonu. Pitam šta je sa gospodinom Vladimirom Vodinelićem. Takođe posle njegove ostavke svi mediji su objavili da njegova ćerka radi u RTS-u, što je takođe suprotno zakonu.
Nebitno je znači što su ovi ljudi podneli ostavke, bitna je činjenica da ste ih vi izabrali u savet suprotno zakonu koji ste sami doneli. Treći član, ne znam kako se čovek zove, uglavnom čitala sam da je jedan dan podneo ostavku, drugi dan ga predlagač nagovori da se vrati, da ne podnese ostavku, da je povuče i tako u nekoliko navrata, tako da ne znam da li je taj gospodin podneo ostavku ili je još uvek član Radiodifuznog saveta.
Posle svega toga, gospodin Bojan Pajtić danas ovde, a pre dva dana na televiziji kaže: "Današnjom raspravom na Skupštini sve polemike u javnosti biće završene. Primedbe na rok od 30 dana su otklonjene, jer se u javnosti polemiše o gospodi Cekiću i Cvetkoviću 60, pa i 90 dana". Ako je ovo način da se završe sve rasprave i da se ovo na ovaj način završi, onda zaista svaka čast, jer za ovih 60 ili 90 dana smo se zaista naslušali svega i svačega, međusobnih optužbi između članova Saveta koji su podneli ostavke i onih koji su danas na dnevnom redu, između njih međusobno.
Saznali smo za sve crne mrlje iz njihovih biografija i nažalost, ima ih dovoljno da nema mesta da niko od njih bude član Radiodifuznog saveta. Gospodin Radenović kaže, njegova supruga je njega prijavila kao raseljeno lice sa Kosova, kako bi dobila neku humanitarnu pomoć i on je, kada je saznao, posle rasprave ovde u Skupštini da je prijavljen, a bože, nije ni znao, on se odmah odjavio i sada je građanin koji je od početka bio na Kosovu i koji se nikada nije tamo odjavljivao.
Ono što mi je interesantno, jeste činjenica da je ovaj gospodin, Nenad Cekić, postao glavni lik ove drame, a vezano za Radiodifuzni savet. Kolege koje su učestvovale na skupštinskom odboru ovde su govorile o njegovom ponašanju, o njegovom arogantnom ponašanju, o njegovom kritičkom osvrtu prema Narodnoj skupštini, prema narodnim poslanicima.
Deo toga sam videla na televiziji i verujte, bila sam zgranuta, kako je tom čovek dozvoljeno da se na onaj način ponaša u ovoj sali i u odnosu na parlement, odnosno rad parlamenta. Očigledno je da taj gospodin Cekić, po svaku cenu želi da ostane u Radiodifuznom savetu i dok se grčevito bori za tu funkciju, objašnjava u nekoj televizijskoj emisiji, kako, kada bi neko drugi koji je manje pošten nego on bio član tog radiodifuznog saveta, mogao bi da uzme neke stotine hiljada evra za dodele radiodifuznog saveta, a on eto, pošto je pošten, on to neće i zato bi trebalo baš on da bude izabran.
Znam da ćete vi danas doneti odluku, upravo onako kako ste naumili, a pre svega suprotnu zakonu. Upozoravam vas, sa tom odlukom nemate radiodifuzni savet, jer on i dalje ostaje samo sa šest članova.

Određujem pauzu do 15,00 časova i popodnevni deo sednice počinjemo raspravom prema prijavama za reč, a reč će imati narodna poslanica Svetlana Stojanović, posle nje narodni poslanik Alen Selimović. Hvala vam.
(Posle pauze - 15.50)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu. Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad, molim vas da svoje poslaničke kartice ubacite u identifikacione jedinice za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad i nastavljamo prema redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o odlukama o razrešenju članova Saveta radiodifuzne agencije. Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović, a posle nje narodni poslanik Rajko Baralić.