Poštovani narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda je stavljena na inicijativu 44 poslanika DSS-a, i još pet poslanika DOS-a koji nisu članovi DSS-a, što nije inače jasno iz saziva jer su predlog za sednicu potpisali neki drugi članovi DOS-a. Osećam potrebu da naglasim nekoliko stvari; naš predlog nije da ponovimo glasanje, već da stavimo van snage dve odluke koje smo kao Skupština doneli, a Skupština je vlasna da svoje odluke stavi van snage kada utvrdi da je pogrešila u proceduri, što mi očigledno jesmo i oko toga smo saglasni.
Znači, predlog glasi da razrešimo jednog člana Saveta, već izabranog, gospodina Radenovića, zato što ne ispunjava uslove predviđene zakonom. Osnovni uslov ne ispunjava - sva je prilika da ne živi na Kosovu; i da stavimo van snage odluke o izboru gospodina Cvetkovića i gospodina Cekića, zato što smo pogrešili u proceduri. Ne raspravljamo o ličnostima, niti o njihovoj podobnosti da ostanu članovi Saveta.
Iako je to već više puta rečeno u diskusijama do sada, dakle, nije sporno, svi se oko toga slažemo, osećam potrebu da ponovim: godinu dana nakon što je Zakon o radiodifuziji usvojen, on se ne primenjuje. RTS nije transformisana u javni servis i izdržava se iz republičkog budžeta, veoma je zavisan od svog finansijera, od Vlade. Status lokalnih televizija i radio stanica i dalje je nedefinisan. Frekvencije nisu dodeljene. Vlada haos koji je vladao i ranije. Sva je prilika da haos nekome odgovara.
Mi Savet radiodifuzne agencije zapravo nemamo, i to je već više puta rečeno tokom današnje rasprave. Poslanici različitih političkih opcija i stranaka se u tome slažu, ali da ponovim - dva člana su podnela ostavke i mi ne znamo kako ćemo ih zameniti. Za dva člana je procedura prekršena i nikakva naknadna pamet to ne može popraviti, ali se ta odluka može staviti van snage. Jedan ne živi na Kosovu a po zakonu bi morao da živi, i nije stručan a po zakonu bi morao biti.
Dakle, moramo ga razrešiti.
I meni je, kao i jednom od poslanika koji su govorili pre mene, potpuno nejasno kako je za bilo kojeg građanina ove zemlje, a kamoli za člana Saveta, toliko teško utvrditi mesto prebivališta, da niko drugi do Narodna skupština o tome treba da raspravlja.
Sporni su svi članovi Saveta, a ne samo ova trojica o kojoj danas raspravljamo. Spore ih njihovi predlagači, koji od Skupštine zahtevaju da ponovimo celu proceduru.
1. Savet univerziteta, 27 univerzitetskih profesora, 30. juna je uputio zahtev ovoj skupštini da razreši dužnosti sve dosadašnje članove Saveta i izabere nove. Nema prečice, kažu profesori univerziteta.
2. Nevladine organizacije su nam 1. jula 2003. godine uputile pismo u kojem konstatuju da način na koji je konstituisan Savet radiodifuzne agencije ne ispunjava uslove legaliteta i kredibiliteta. Jedinstveni su u stavu da je nemoguće ispraviti nelegalni izbor članova Saveta na bilo koji drugi način, osim ponavljanjem zakonske procedure.
3. ANEM nam je uputio dopis u kojem kaže da to što je zakon prekršen više nikakva rasprava, utvrđivanje činjenica ili izvođenje dokaza ne može popraviti. Stvar se može popraviti jedino ako se akt o izboru članova Saveta stavi van snage i postupak izbora ponovi.
4. NUNS se takođe obratio Skupštini dopisom, u kojem konstatuje da je narušena procedura, a tvrdi da ima i sukoba interesa.
5. "Otpor" osporava dva izabrana člana iz Vojvodine.
Ko je od izabranih članova Saveta uopšte nesporan? Gotovo svi su na ovaj ili onaj način osporeni. Nije tačno da je Savet samo žrtva naše greške u proceduri. Sam Savet je pokušao da zažmuri na proceduru i u zakonu "ne traži dlaku u jajetu", pa je Skupštini predložio za devetog člana kandidata koji ne živi na Kosovu i od stručnosti ima kurs za menadžere. Za svog predsednika Savet je odavno izabrao člana koji nije sačekao da vidi da li javnost ima štogod o njemu da kaže, čime je pokazao da ni on, sadašnji predsednik Saveta, ne traži zakonu "dlaku u jajetu".
Slažem se sa poslanikom koji je govorio pre mene da je trenutni predsednik Saveta za radiodifuziju u svom obraćanju u Skupštini ispoljio neverovatnu aroganciju. Nezadovoljan reagovanjem narodnih poslanika na njegovo izlaganje ljutito je rekao: "Uostalom, glasajte kako hoćete." Zahvaljujem mu što mi je dozvolio da glasam kako hoću.
Posle izlaganja ova tri člana Saveta za radiodifuziju pred Odborom ove skupštine i nakon svega što su rekli jedni o drugima, i za javnost i pred ovom skupštinom, posle svih ružnih reči koje su jedni drugima uputili, moj utisak je da oni neće moći da rade kao tim. Članovi Saveta i sami jedini druge osporavaju.
Nikako ne bi valjalo da Skupština u ovakvoj situaciji, kao više puta do sada, posegne za metodom preglasavanja, pa da nategnutom, krajnje sumnjivom većinom, izglasa da sve ovo nije kako jeste, nego da je sve u redu i da sve treba da ostane kako je sada.
Deo problema sa kojima smo se suočili potiče iz samog Zakona o radiodifuziji. Pošto je poslanicima DSS-a bilo uskraćeno pravo da učestvuju u procesu donošenja Zakona o radiodifuziji i pošto ćemo proceduru izbora članova Saveta za radiodifuziju očigledno morati da ponovimo i to u celosti, dozvolite mi da se sasvim kratko osvrnem na sam zakon.
Da li nas je Zakon o radiodifuziji dovoljno naoružao da možemo da izaberemo samostalno, regulatorno telo, nezavisno, van uticaja bilo kojih političkih stranaka i državnih organa? Mislim da nije. Savet radiodifuzne agencije bi morao biti izabran dvotrećinskom većinom u Skupštini. Jedino tako bismo izbegli zamku da skupštinska većina, ona nategnuta, koja podržava Vladu, bira i članove Saveta po ukusu Vlade.
Prirodnim resursima ove zemlje i moćnom silom kakvi su mediji ne sme se upravljati bez društvenog konsenzusa. Među ovlašćenim predlagačima članova Saveta ima previše predlagača koji zastupaju vladajuće strukture, a ne celo društvo. To su Republička vlada, Izvršno veće Vojvodine (pokrajinska vlada), Skupština Srbije - ako je za izbor dovoljno namaknuti glasove poslanika koji podržavaju Vladu, onda ni tog kandidata zapravo ne bira Skupština, već Vlada.
Skupština Vojvodine - ako su dovoljni glasovi pokrajinskih poslanika koji podržavaju pokrajinsku vladu i taj kandidat će biti po ukusu pokrajinske vlade. Pri tom se Vojvodina ponovo javlja kao država u državi, a sa Kosova nismo uspeli da nađemo nekoga ko zaista tamo živi.
Nevladinih organizacija ima u ovoj zemlji 18.000, različitih, naravno, po svojoj specifičnoj težini i kredibilitetu. Nisam ubeđena da je zakon među njima izdvojio one koji će zastupati najrazličitije poglede na važna društvena pitanja.
Moram da se zapitam zašto nismo iskoristili mogućnost da kandidate za članove Saveta, pre nego što su izabrani a ne nakon toga, proverimo u javnom propitivanju (tzv. public hiring). Da smo to učinili, ne bi nam se dogodilo da kandidat za člana Saveta u jednom trenutku postane čovek koji je uništio Elektrotehnički fakultet, da se sukob interesa u javnosti pominje kod više izabranih kandidata, a da se mnogima osporava stručnost.
Ako nam je zaista cilj da izaberemo politički nezavisno regularno telo, koje neće biti izvan kontrole legitimno izabranih predstavnika naroda, strategiju razvoja radiodifuzije takođe bi morala da usvaja ova skupština, i to dvotrećinskom većinom, a ne samo da se sa njom saglasi Vlada.
Dakle, pozivam vas da glasate za predlog DSS-a, da stavimo van snage izbor dva člana Saveta, gospode Cekića i Cvetkovića, da razrešimo dužnosti gospodina Radenovića, a onda da celu proceduru ponovimo u skladu sa zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle njega narodni poslanik Milorad Mirčić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, prva stvar o kojoj treba danas da progovorimo, jeste zašto uopšte Narodna skupština razgovara o ovome, nekoliko nedelja pošto je izabran Radiodifuzni savet, iako sa godinu dana zakašnjenja.
Za nas je ključno pitanje, kao ljude koji se bave politikom i koji se u parlamentu zalažu za ono što jeste osnovni interes građana Srbije, da li jedna asocijacija kao što je ANEM ili bilo koja druga asocijacija, jeste partner parlamentu naše države i jeste partner Vladi Republike Srbije, jeste supervizor jednom ili drugom organu, jednoj ili drugoj instituciji i da li je moguće da na osnovu njihovog nezadovoljstva personalnim rešenjima u Savetu za radiodifuziju može da se ovde pred nas vrati u proceduru jedno pitanje koje je za nas konačno.
Ukoliko ANEM nije zadovoljan kako i na koji način funkcionišu stvari u Srbiji, može da osnuje političku stranku, može da izađe na izbore, na tim izborima dobije određeni politički rezultat, uđe u parlament, učestvuje u vlasti i vrši vlast u Srbiji onako kako piše u tom političkom programu, ukoliko bi oni bili politička stranka.
Te stvari su samo naizgled, rekao bih, beningne; ANEM kao asocijacija tzv. nezavisnih i slobodnih medija imao je u prošlosti priliku da sa tuđim parama osnaži materijalni položaj svojih preduzeća, poboljša materijalni položaj zaposlenih u ovim firmama, izvrši politički, medijski i svaki drugi uticaj da pomogne da se preparira javno mnjenje, da se objasni da ondašnja vlast nije dovoljno dobra za građane ove zemlje i da rezultati izbora posle svih tih dešavanja u ovoj zemlji budu onakvi kakvi jesu danas, a danas imamo realnu posledicu te zablude da vi vršite vlast.
Dakle, bez obzira šta ko od ljudi koji vrše vlast u zemlji duguje ANEM-u, neozbiljno je da ANEM diktira uslove pod kojima radi parlament jedne države. Ukoliko bismo začeprkali po političkoj prošlosti i ljudi koji danas čine ANEM, našli bismo među njima sjajne komuniste, kao što su Nino Brajević i Gordana Suša, i mnoge druge, i ne bismo se iznenadili da su samo pre 20 godina govorili stvari koje su potpuno inkompatibilne sa onim što je danas njihov politički stav. Oni imaju pravo da budu politički konvertiti, ali nemaju pravo da u parlamentu Srbije diktiraju uslove pod kojima treba da radi ovaj parlament.
Mi imamo obavezu samo prema onim građanima koji su nas birali, mi nismo finansirani spolja, mi nemamo strukturu finansiranja političkih partija, govorim o svojoj partiji, kao što je ima ANEM ili kao što su imale neke partije DOS-a, i nemamo obavezu da polažemo račune nikome izvan ko nije zadovoljan učinkom vlasti danas u Srbiji. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je položaj RTS-a ili javnog servisa. Prva stvar koju je ova skupština uradila skoro se odnosila na ukidanje TV pretplate da bi se, zaboga, ispunilo jedno, rekao bih i jedino od izbornih obećanja integralnog DOS-a. Zar nije bilo dovoljno što je RTS u prošlim vremenima nazivana najpogrdnijim imenima koja u nacionalnom, u državnom, u profesionalnom, u svakom drugom smislu jesu uvreda za jednu instituciju, kakva je RTS bila i kakva treba da bude uvek.
Zar nije dovoljno što su je tokom NATO bombardovanja skrcali do te mere da više praktično u tehničkom smislu nije bila spremna da radi ono što je bio njen osnovni zadatak.
Podsećam, prva bomba koja je pogodila RTS u Abardarevoj, došla je u Master, u srce televizije. Tom prilikom, poginuli su ljudi koji su tamo radili. Zar nije dovoljno što su 5. oktobra vaši egzemplari, zapalivši televiziju, naneli još veću štetu nego što je načinjena tokom NATO agresije.
Zar to sve nije dovoljan razlog da RTS kao javni servis dobije normalan status u ovoj zemlji, da ima regulisano finansiranje, da može da konstituiše organe upravljanja i da se bavi poslom zbog koga inače jeste formirana i zbog koga treba da postoji.
Više od godinu dana postoji Zakon o radiodifuziji, nije na zakonom propisan način do dana današnjeg bila konstituisana, nije konstituisan Savet za radiodifuziju, nije rešeno pitanje finansiranja, nije jasna koncepcija, niti put kojim treba da se razvija ovaj javni servis.
Da li to možda nekome odgovara da RTS u tehničkom smilu odumre, da prestane da postoji, da kojekakvi problematični medijski bosovi u Srbiji preuzmu onaj profesionalni i svaki drugi prostor koji ima ambiciju da ostvari uticaj na građane Srbije i da zauzme mesto RTS-a.
Šta god ko mislio o RTS-u, podsećam, pre 21 godinu ona je počela sa radom i sa drugim programom. Ova država je bila peta evropska zemlja koja je imala satelitsku radio stanicu. U tu oblast ulagalo se onoliko koliko je dohodak ovih građana i ove zemlje u datim okolnostima dozvoljavao, ali ono što je učinjeno treba da služi na ponos.
Tokom NATO bombardovanja srušeno je 56 od 59 releja i predajnika RTS. Zar to nije dovoljan razlog da postignemo konsenzus u ovoj skupštini u vezi sa tim šta želimo kada je u pitanju naša državna televizija? Mi možemo da ostvarimo, na ovaj ili onaj poznat način, uticaj na uređivačku politiku jednog javnog servisa. To što to treba da čini nekakav radiodifuzni savet koji je danas osporavan neće lišiti nikog u ovoj zemlji mogućnosti da lobira, da zloupotrebljava, da čini prema javnom servisu ono što u datom trenutku misli da je njegov interes. Imali smo prilike da to vidimo u ovih nekoliko nedelja tokom javnih rasprava.
Zar nije jedan od članova Radiodifuznog saveta javno rekao, gostujući na prvom programu Radio-televizije Srbije, da je on kao urednik Indeksa bio ključni čovek za vezu 5. oktobra i da se njemu duguje i da je po osnovu tog dugovanja on danas izabran za člana ovog saveta? Nema nezavisnosti kada se tako saopštavaju tzv. nezavisne pozicije pojedinih članova Saveta u ovom važnom regulatornom telu. Mi nećemo da učestvujemo u priči koja se ovde pred nama odvija, na način da se svrstamo na jednu ili drugu stranu.
Mi želimo da se u skladu sa zakonom, koji je usvojen, konstituiše ova agencija, njeni organi upravljanja, da se konačno uvede red u radiodifuzni sistem, da se izvade iz budžaka one dve frekvencije koje su sakrivene kad smo usvajali zakon o radiodifuziji, govorim o Trećem programu Radio-televizije Beograd i o Drugom programu Televizije Novi Sad, i da pitamo kome će da budu dodeljene, da pitamo da li je moguće da nacionalna frekvenicja kao važna koncesija, kao resurs koji pruža ogromne nesagledive mogućnosti, može da bude u službi jednog lobija, jednog čoveka ili jedne političke stranke.
Mislim da je Skupština podlegla pritisku koji je neprincipijelan i mislim da danas ovde mi imamo jednu repliku sa ANEM-om. ANEM je asocijacija, postoje i druge asocijacije, svako od njih ima svoje interese. Videli smo da su to i lične, i personalne, i porodične, i nepotističke i ko zna kakve još veze.
Mi ovde imamo interes da počne da funkcioniše ovaj radiodifuzni sistem u Srbiji, koji je u interesu građana Srbije, da u ovu salu neko vrati kameru, da ljudi čuju šta mi ovde govorimo, pa da dozvole da mi sami, pred svojim ciljnim grupama i pred građanima Srbije, rizikujemo. Nemojte vi nas braniti od te vrste rizika. Ako loše činimo, loše za sebe činimo.
(Milka Marinković, sa mesta: Nije u tome stvar, branimo narod od vas.)
Narodu je dosta vaše odbrane, Milka, bolje bi bilo da o tome ne govorimo. Nije to danas tema. I ako to jeste tema, vratite kamere u salu, neka onda narod vidi ko, koga i na koji način brani.
Predlažem da sa elementarnom pristojnošću saslušate govornike i predlažem da iz ove priče izađemo na jedini mogući način. Ova skupština je jednom odlučila. Da li je i zbog čega pogrešila u proceduri, to je stvar onih koji ovde pripremaju i vode sednice, koji se bave time da se u skupštini akti donose na zakonom i Ustavom propisan način. Ako to sve nije dobro, onda ovde neko ne radi dobro svoj posao, ali ova skupština je donela jednu odluku, kakva god da je, sa njom nema polemike. To treba da bude nauk.
Ukoliko svako bude tražio da se odluke preispituju, da se preispituju zakoni, onda mi možemo tokom jedne godine raspravljati o tri-četiri stvari po nekoliko puta, a to niti gde piše, niti kome služi na čast. Hvala što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, posle njega narodni poslanik Vladimir Andrić.

U sklopu ove tačke treba da ozakonimo ono što je protivzakonito. Protivzakonit je izbor članova koji su sada predmet rasprave. Ko je najzaslužniji za to? Pojedinačno možda nije ni bitno da raspravljamo o tome, ali da se ne zaboravi, da ostane zapisano, to je kriv predsednik matičnog odbora. On je jedini krivac.
Sedeći u prvom redu, na upozorenje srpskih radikala da bi bilo pametno i politički mudro sa predlozima kao što su Cvetković i Cekić da se sačeka, da se ispoštuje zakonska odredba koja kaže - minimalno 30 dana treba da je njihova biografija izložena javnosti - predsednik matičnog odbora je rekao da to njega, karikiram, ne interesuje, on na svoju odgovornost predlaže te ljude, čak je bilo nezadovoljstva i u DOS-u.
Šta se sad radi? Sad se pravi lakrdija umesto da se ispravi greška na jedini moguć, normalan način, a to je da Odbor predloži svoj predlog koji je izneo pred Skupštinu, da pozove predlagača da ide sa novim ili sa ponovljenim predlozima, da mi, na bazi tih predloga raspravljamo; mi ovde raspravljamo - da li je moguće da 126 poslanika glasa za razrešenje tri nelegalno izabrana predstavnika Radiodifuznog saveta. To je apsurd.
Evo zbog čega je apsurd. Odavno je poznato, a već su neki pripadnici većinskog DOS - Reforma počeli da iznose u javnost da je ovaj sistem namešten, da uvek pokazuje 127 - 128. Sama ta činjenica govori da je ovo jedna uzaludna rasprava. Sama činjenica da, zahvaljujući matematičkoj kibernetici, možete uvek da imate većinu protiv, a u ovom slučaju nedovoljan broj je sve ispod 126, faktički, ozakonjuje se ono što je protivzakonito. I vi da ste imali, gospodo, volju da ispravite svoju grešku, poslušali biste opozicione poslanike, poslušali biste čak i poslanike iz većinskog DOS-a Reforme, koji su imali premedbe za ovom govornicom, a pogotovo nas, srspske radikale, koji smo vas odmah upozorili šta radite i kakav je to uzaludan posao.
Kada je ovo postalo aktuelno u većinskom DOS-u? Onog trenutka kada se razbuktao rat između dva, uslovno rečeno, medijska giganta, sa jedne strane Veran Matić, koji je na čelu B-92 i sa druge strane Željko Mitrović, koji je na čelu Pinka. To bi možda bilo za svakog čudno da ne znamo ko stoji iza ove dvojice. Rat između Verana Matića, koji je na B-92, bio je kada su u pitanju frekvencije, još dok je bio pokojni premijer Đinđić, pa je Veran Matić krenuo kampanju protiv njega. Kad je video da je to tvrd orah, da je zid o koji će razbiti glavu, onda je malo utišao. Sada je sačekao svoj trenutak da ponovo, zahvaljujući lobiranju, zahvaljujući nekim drugim uticajima, dobije nacionalne frenkvencije.
Sa druge strane, prepreka mu je nešto što se zove Pink, a iza tog Pinka stoji jedan deo vladajuće stranke, Demokratske stranke, a to ne treba kriti.
Određeni ljudi stoje iza "Pinka" i njima je interes da "Pink"dobije nacionalnu frekvenciju. Kakva je uloga nas poslanika? Uloga nas poslanika je upravo kao uloga teniske loptice - da nas servira Veran Matić na "Pink", a "Pink" da nas vrati Veranu Matiću. Gospodo, možete vi to sebi dozvoliti, a mi srpski radikali to sebi nećemo dozvoliti. Poštujte zakon koji ste sami doneli. Poštujući zakon koji ste sami doneli, videćete da je izlišna rasprava o ovom pitanju. Ovi kandidati, ovi članovi su protivzakonito izabrani.
Drugo, gospodo, članovi Radiodifuznog saveta koji su dali ostavke, morali su na današnjem zasedanju, ako ste stvarno imali ozbiljne namere da se reši problem Radiodifuznog saveta, da imaju alternativu, morali su od predlagača da imaju druge kandidate ili da predlagač koji ih je predložio kaže - u redu, mi ne odustajemo, oni su i dalje naši kandidati, pa da o tome raspravljamo. Hajde da zamislimo da će se izglasati nepoverenje ovoj trojici članova. Šta ćemo sa ovo dvoje što su podneli ostavke, kako ćemo onda - ponovo zakazivati sednicu Skupštine i na toj sednici će jedna od tačaka biti da li 127 ili 126 poslanika prihvata njihovu ostavku ili ne prihvata.
Ono što je sad mnogo bitnije, to je da predstavnici Odbora i većinske poslaničke grupe izađu za ovu govornicu i kažu - napravili smo grešku, protivzakonito, idemo sa novim predlozima. Neka budu ista imena, nije to problem, ali onda da se vodi jedna ozbiljna rasprava i da se taj problem reši. Sve ostalo je uzalud.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Andrić, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, teško je verovati da će današnja sednica Skupštine svojom raspravom uspeti da povrati kredibilitet Saveta za radiodifuziju. Građani Srbije više nemaju poverenja u njegov budući rad.
Želja poslaničke grupe DOS da se nakon današnje rasprave sve polemike u javnosti završe neće se ostvariti upravo zbog namere političke većine u parlamentu da ponovnim glasanjem za sporne kandidate ignoriše sledeće činjenice: prvo, da Goran Radenović ne živi na području Kosova i Metohije, već da je prijavljen sa boravištem u Beogradu; da ne ispunjava ni opšte uslove koje Zakon o radiodifuziji propisuje za sve članove Saveta, kao i da je pri podnošenju predloga izneo o sebi neistinite podatke; da je prilikom izbora Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića povređen postupak za izbor, izbegnuta je javnost u postupku i mogućnost da poslanici rasprave da li je reč o licima koja uživaju ugled istaknutih stručnjaka u oblasti elektronskih medija, kao i da li u njihovom slučaju postoji mogućnost da dođe do konflikta interesa. Veze koje oni imaju sa Radio "Indeksom" mogu dovesti do sukoba interesa.
Način na koji su na prošloj sednici Odbora za kulturu i informisanje ocenjivali pojedine medije dovodi u pitanje njihovu nezavisnost i nepristrasnost. Iz njihovih usta osetili smo netrpeljivost vlasti prema slobodnim medijima.
Dalje, postavlja se pitanje legitimnosti Saveta ako ga napuste predstavnici nevladinog sektora i medija i u njemu, praktično, ostanu samo oni koji su bili kandidati vlasti, Skupštine i Vlade Srbije i Vojvodine. Ostavke Vladimira Vodinelića i Snježane Milivojević, odbijanjem da učestvuju u radu nelegalno izabranog tela, dodatno nameću samo jedan zaključak: da je jedini izlaz iz ovakve situacije da se ponovi kompletna procedura izbora svih devet članova Saveta za radiodifuziju, kako bi se obnovilo poverenje javnosti u zakonitost izbora Saveta. Ali, od toga neće biti ništa, pošto vladajuća većina smatra da je sve u redu i da ostavke članova Saveta ne remete rad tog tela i da ono može da funkcioniše i sa samo pet članova.
Dakle, problem se svesno gura pod tepih i svodi na legitiman sukob interesnih grupa. Ne radi se o tome da je reč o sukobu nekakvih interesnih grupa u medijskoj sferi, nego se radi pre svega o sukobu vlasti i slobodnih medija, koji se prelama i kroz personalni sastav Saveta za radiodifuziju. Dakle, cilj je da iz Saveta nestanu članovi koji imaju moralni integritet i za koje možemo verovati da će biti nepristrasni.
Sporost je jedina strategija vlasti u razvoju medijske oblasti, pre svega radi svog opstanka. Očigledna je težnja za kontrolom štampanih i elektronskih medija u što je moguće većoj meri. Umesto omogućavanja slobode informisanja, mediji su stigli na optuženičku klupu. Preko 200 sudskih postupaka protiv novinara i urednika. Zato ne treba da se čudimo kada intervenišu zapadni ambasadori. Sami smo za to krivi. Stvari se delimično pokreću samo kada međunarodni faktori vrše pritisak da donesemo, recimo, zakon o dostupnosti informacija, kao jedan neophodan korak ka Evropi.
Na kraju, u kakvim prilikama deluju mediji i novinari, jasno pokazuju eksplozije automobila vlasnika dnevnih listova "Glas javnosti" i "Kurir". Šta se to promenilo u protekle dve i po godine?

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Željko Tomić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SRS pre nepuna dva meseca za ovom skupštinskom govornicom sam, uz jednu opomenu koju sam dobila u toku te sednice, u skladu sa "demokratskim" Poslovnikom i ponašanjem predsedavajuće, ukazala na činjenicu da su Cekić i Cvetković, a tada je bio i izbor Radenovića, protivno proceduri koju ste sami ozakonili i proklamovali, ovde izabrani. Sada se suočavamo sa time da nam kakva-takva poslanička većina predlaže da se u tri tačke, jedan po jedan, razreše sporni članovi Radiodifuznog saveta.
Došli smo do jednog presedana, pošto je rad ove skupštine apsolutno obesmišljen od momenta kada je usvojen Poslovnik kakav jeste, na predlog Dejana Mihajlova i DSS-a, a vi iz tzv. izvornog DOS-a to velikodušno podržali, došli smo i do jedne situacije koja će se pokazati već u čuvenom danu za glasanje, da će poslanici tzv. ostatka DOS-a glasati protiv ovoga što su sami ovde predložili.
To zbog toga što se u Radiodifuznom savetu stvorio jedan lobi. To nije lobi političko-ideološke prirode, kako želi s jedne strane da ga predstavi tzv. ružičasta televizija Željka Mitrovića, odnosno Demokratske stranke i televizija Vojislava Koštunice - B92, već je u pitanju jedan finansijski lobi i lomljenje koplja oko nečega što se meri u milionima, milionima evra ili dolara, kako god vi hoćete.
Činjenica da Radiodifuzni savet odlučuje o izdavanju dozvole za emitovanje programa, oduzimanju dozvole i, što je najvažnije, dodelom frekvencija, i to nacionalne frekvencije, dovodi nas u situaciju da sa visoko moralnog aspekta, principa pravde i pravičnosti, za ovom govornicom danas mogu da govore samo poslanici SRS, zbog toga što smo vam u startu rekli, kroz preko 80 amandmana, da nikako ne treba da usvojite onakav Zakon o radiodifuziji, da nikako ne treba da vršite na onakav način izbor vaših tadašnjih favorita u članstvo Agencije za radiodifuziju i da ne treba na takav način da se ponašate, diktatorski, prema opozicionim političkim strankama kroz lobiranje u jednim i u drugim medijima.
Onda čujemo u skupštinskim kuloarima da nacionalna televizija RTS traži izjavu od Dejana Mihajlova, od Pajtića, od ovoga i od onoga, a u stvari, jedina istinska i prava opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je SRS, a nas nema nigde, ni na jednom državnom mediju i nema mogućnosti da bilo koji predstavnik SRS kaže nešto i da se usprotivi ovakvim, po nama, veoma lošim, rekla bih, nakaznim zakonskim predlozima i izborima.
Dolazite u situaciju da po ko zna koji put sami sebi uskačete u usta, zbog toga što je Skupština najviše zakonodavno telo, a ovaj drugi lobi iz Agencije za radiodifuziju, potpomognut tzv. međunarodnom kriznom grupom, Amerikancima, tzv. nevladinim organizacijama, deli vam packe i vama, premijeru Živkoviću, potpredsednicima Vlade i kaže - ne, ne smete tako da radite, moraćete da vršite izbor članova Radiodifuznog saveta onako kako vam mi to diktiramo.
To nas ne iznenađuje, jer svi zakonski predlozi i oni koji nas očekuju u nastavku našeg rada ove nedelje, na drugoj sednici, dolaze od onih koji vam takve naloge izdaju i diktiraju šta treba da radite.
Mogli bismo mi, iako principijelno ne želimo da govorimo o predlozima i o personalnim rešenjima ni u jednom slučaju, da se upustimo u raspravu, mislim na srpske radikale, jer znate da mi sve o svakome i o svemu znamo. Možemo o Cekiću, možemo o Radenoviću, možemo o svakome pojedinačno, ali nije nama to cilj.
Nama je cilj da vam kažemo, iako smo potpuno medijski blokirani, da je Skupština zaista obesmišljena, da će to i te kako da vas košta i da činjenica da vi, Demokratska stranka Srbije sa jedne, a ostatak DOS-a sa druge strane, porukama koje šaljete preko svojih medija i polarizacijom, pokušajem polarizacije biračkog tela, ovi prvi Koštuničini u sve tesnijoj i sinhronizovanijoj akciji sa propalim Mlađanom Dinkićem, kroz stvaranje nekog novog opozicionog bloka, a vi kroz činjenicu da ucenjujete, kupujete poslanike, da radite sve ono što nikome normalnom ne bi palo na pamet, a drži do načela demokratije, pravde i pravičnosti.
Sve će to skupo da vas košta, jer istina mora ovako ili onako da izađe na videlo. Nama ostaju trgovi, ostaju nam ulice, ostaje nam besan, gnevan, obespravljen narod, svi građani Srbije koji u Srpskoj radikalnoj stranci prepoznaju snagu koja će jedne, druge da zbriše jednom za svagda i da se u Srbiji zna red, poredak, pravda i pravičnost.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a posle njega narodna poslanica Anita Beretić.