Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo najzad i Skupština da raspravlja o famoznom Savetu Republičke radiodifuzne agencije, o Savetu čiji se i sami članovi raspravljaju po medijima, podnose ostavke, iznose argumente zašto su baš oni bogom dani za vršenje ove funkcije. Svaki nam se na različite načine predstavlja i uveliko kompromituje sam smisao postojanja Saveta za radiodifuziju, makar u ovom sastavu.
Osim domaćih političkih aktera oglasio se i OEBS, koji je od ove skupštine zatražio da se izabere novi Savet za radiodifuziju, baš zbog kompromitovanosti postojećeg sastava Saveta. Mnogi ljudi iz srpske vlasti su se svojevremeno kleli u isti taj OEBS, a sada im preporuke iz Evrope tako malo znače. Podsetio bih da je današnja srpska vlast pružala, kako podršku, tako bogami i gostoprimstvo u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, recimo Narodnom pokretu "Otpor", čijih predstavnika danas na galeriji nema. Plašim se da ih nema iz razloga koji se tiču oglašavanja ove organizacije, koju niko nije spomenuo, danas bar, po pitanju sastava Saveta Republičke radiodifuzne agencije.
Podetiću, Narodni pokret "Otpor" u Vojvodini je postavio znake pitanja iznad dva imena koja su se našla u sastavu ovog saveta, a koje su predložili Skupština Vojvodine i Izvršno veće Vojvodine. Niko ne spori greške u proceduri ili u zakonitosti izbora ova dva člana, ali mora se javno postaviti pitanje principijelnosti i legalnosti njihovog biranja u ovaj savet. Gospodin Vladimir Marko, osim što je klasičan vojnik partije, a dolazi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, neka se kaže za ovom govornicom da li je on član glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, ne zadovoljava uslove stručnosti, a kamoli vanstranačke nepristrasnosti, odnosno nezavisnosti u profesionalnom smislu.
Imajući u vidu ingerencije Saveta Republičke radiodifuzne agencije moram da kažem da otvoreno sumnjam da je u ovom slučaju presudilo pitanje podobnosti ili lojalnosti određenim političkim sturkturama u Vojvodini, a ne preporuke stručne i nezavisne, nepristrasne prirode.
Što se tiče predloga Izvršnog veća Vojvodine, gospođe Dragane Rogavac, mora se napomenuti da je ona zaposlena u Sekretarijatu za informisanje u Skupštini Vojvodine, čime faktički takođe dovodi u pitanje svoju nepristrasnost u delovanju Saveta. Naime, neko ko je direktno odgovoran pokrajinskom sekretaru za informisanje teško da može savesno obavljati funkciju člana ovog saveta.
Gospodin Pajtić je u prepodnevnom delu rasprave rekao da nema oblika vlasti u ovom savetu. Upravo želim da kažem suprotno, da je gospođa Rogavac i te kako, čak i direktno, uključena u vlast, u Pokrajinski sekretarijat za informisanje u Vojvodini. Zbog toga dajem sebi za pravo da otvoreno sumnjam u nepristrasnost i nezavisnost gotovo svih članova Saveta, a o nekim drugim ljudima iz Saveta, koje ne spominjem, bilo je sasvim dovoljno reči, tako da želim da ponovim da se DSS zalaže za razrešenje svih članova i izbor novog Saveta Republičke radiodifuzne agencije, potpuno izbegavajući kriterijume lojalnosti i podobnosti, a uvažavajući istinsku stručnost i nezavisnost.
Dame i gospodo narodni poslanici, prazna galerijo, u uverenju da ćemo doći sebi dok još imamo kome i da ćemo valjano odrediti sastav jednog ovako odgovornog tela, želim da apelujem na razmišljanje svojom glavom, a ne na razmišljanje kojekakvih ružičastih vizionara Srbije, koji medijsku sliku u Srbiji žele da skroje po sopstvenom nahođenju.

Reč ima narodna poslanica Anita Beretić, a posle nje narodni poslanik Dragan Lazić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, poštvane kolege i koleginice, kao i većina tema od životne važnosti, kao i većina zakona koje ovaj visoki dom donosi, tako je i tema sprovođenja Zakona o radiodifuziji ispolitizovana.
U procesu reformi, kada je neminovno doneti ogroman broj zakona koji će prekomponovati, modernizovati i demokratizovati svaku oblast u državi, prihvatam da je normalno da se u svakoj od tih oblasti javlja određeni stepen otpora pri implementaciji samih zakona. To mi je normalno na jednom psihološkom nivou svesti, jer od promena prosto ljudi prirodno strepe, ali kada se kao političari opredelimo i odlučimo da stvarnost zaista menjamo, onda ne razumem tu logiku da donosimo zakone, ali da istovremeno činimo sve ili najčešće mnogo toga da onemogućimo upravo primenu tih zakona za koje se zalažemo i koje u ovom domu donosimo. Ne razumem ni logiku da treba držati tempo i imati dinamiku, a istovremeno činiti opet sve da se proces ako ne zaustavi, ono bar maksimalno uspori. Takav slučaj je sa primenom Zakona o radiodifuziju i sa formiranjem i sastavom već čuvenog saveta, o kome razgovaramo već mesecima. Događaji oko imenovanja članova Saveta radiodifuzne agencije posebno su ilustrativni na ovu temu o kojoj danas govorimo. Iako se svi deklarativno zalažemo da Savet što hitnije profunkcioniše, čini se mnogo toga na političkoj i medijskoj sceni da do toga zapravo i ne dođe.
Samo želim podsetiti, nakon svih ovih rasprava i prisećanja, šta je sve bilo i šta bi bilo da je bilo ranije, ovako ili onako. Možda će ove činjenice delovati bledo, ali one su po meni prosto jednostavne, ali istovremeno vrlo važne. Javna rasprava o kandidatima za sastav Saveta je održana. Članovi su izabrani u ovoj skupštini i tu je, po meni, logika stvari zadovoljena. Nema sastava Saveta ili bilo kog drugog tela u ovom momentu, zbog stanja na medijskoj, a i političkoj sceni u Srbiji, koje bi bilo izabrano u ovoj skupštini bez iole prekršene procedure, a da sa tim budu svi saglasni i svi zadovoljni.
Mislim da uz ovoliko već uzalud utrošene energije u pokušaju, ne znam, da se pobije ovaj ili onaj kandidat ili ovaj ili onaj član, da bismo za svaki novi i novi sastav saveta to isto nadalje činili. Pred nama je danas ceo dan, ne znam da li smo dovoljno obratili pažnju, iscrpan materijal sa sednica Odbora za informisanje, uz koji vam je priložena kompletna dokumentacija ove trojice članova, čije se ime već nedeljama nemilosrdno provlači i zloupotrebljava vrlo često u medijima i javnosti uopšte. Tu je dokumentacija.
Na samom kraju, shodno preporuci Zakonodavnog odbora - čiji izveštaj vam je takođe u ovom materijalu danas dostavljen, a čini mi se ponovo, ako ne pogrešim, ali su se članovi Odbora za informisanje, a i zainteresovani poslanici kojih je bilo veoma mnogo i učestvovali su u radu sednica tih odbora, već i upoznali sa ovim izveštajem - Odbor za kulturu i informisanje treba da utvrdi da li su se u roku dvostruko dužem od roka predviđenog članom 24. stav 12. zakona u pogledu izbora Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića pojavile okolnosti predviđene članom 25. zakona koji upućuju na nespojivost određenih lica sa članstvom u savetu.
To je odbor i učinio na raspravi i na samom odboru, a evo i čitav dan danas ovde. Ništa od elemenata ili argumenata, niti ijedna činjenica nije izneta, koja bi bila u skladu sa preporukom Zakonodavnog odbora. Dakle, nije uz racionalnu argumentaciju osporen niti ijedan član, osim same procedure, za koju smo čuli danas u toku rasprave, vrlo, po meni, onako, razumno, ali istovremeno jasno pravničko obrazloženje da ona jeste narušena. Ako sam dobro razumela, dakle, nema štetne posledice od samog čina narušavanja procedure, a da smo mi sebe istovremeno uhvatili ponovo u klopku i da kršimo zakon, isti, o radiodifuziji, na koji se neprestano i neumoljivo pozivamo, dovedeći u pitanje uopšte status izabranih članova.
Dakle, prosto apelujem na kolege poslanike da pokušamo da smirimo strasti, da tu energiju prištedimo i da stanemo iza odluke koju jesmo već doneli, da završimo sa politizacijom ove teme i da omogućimo savetu da radi, jer nadležnosti koje on preuzima su za medijsku scenu u Srbiji izuzetno važne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić.

Poštovane dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, prošlog puta sam na temu Zakona o radiodifuziju i o izboru Saveta radiodifuzne agencije dovoljno govorio, a možda danas nije ni trebalo da se javim za reč, ali ponovio bih ono što sam i prošlog puta rekao.
Mi očigledno treba da dobijemo jedan oktroisani savet radiodifuzije, oktroisan; kao što se nameću mnoge institucije u ovoj državi, tako hoćete i da nam nametnete ovaj radiodifuzni savet, iako su mnogi elementi problematični u celoj ovoj priči.
Neko je spomenuo da je ovde sukob interesa oko izbora članova. Naravno da jeste. Jeste sukob interesa u onom smislu, kao što se DSS zalaže da se sve istera na čistinu i da se krene jednim pravim i pravnim tokom, pošto neko hoće da i ovo malo nacionalnih frekvencija koje su ostale, a to su tri nacionalne frekvencije, oko čega se lome koplja, još na neki način rasproda ili da nekom svom lobiju koji će to kasnije da koristi.
To jeste ono što je suštinski. Mislim da bi bilo možda i najbolje da se pribeglo drugom činu, a to je da su se te radiofrekvencije već unapred podelile. Možda bismo u Skupštini sada imali sasvim drugačiju situaciju, pa ne bi ni SSJ bila u poziciji da glasa za ovo za šta glasa, a verovatno ni SPS, a bogami ni Liberali Srbije, jer svima je pripadao gospodin Radenović. Dobro, da se vratim ovoj osnovnoj temi.
Ono što sam govorio o gospodinu Radenoviću, ništa nije bilo pežorativno. Ovde je bilo suštinski rečeno o kom čoveku je reč. Čak danas nisam ni znao, a čuo sam za podatak, da je radio na rukovodećem mestu u marketingu RTS-a u Prištini, a što nažalost, nije tačno. Rukovodilac marketinga, dugogodišnji, na RTS-u je bio gospodin Milisav Milić, a koji je sada u penziji i koji se penzionisao neposredno pred sva ona događanja u Prištini i na Kosovu i Metohiji.
Tog dana, kada sam izlazio za ovu govornicu i kada sam upravo napominjao sve te činjenice, prvo na šta sam ukazao jeste, kada je gospodin Trajković izašao ovde da pročita koji je kandidat u pitanju, pitao sam ga pred svima vama, da li je Momčilo Trajković izašao ispred predlagača i ko je u stvari predlagač. Da li je to DOS, kao institucija, da li je to radiodifuzni savet koji je inače kompetentan, ili je izašao ispred porodice Radenović, toliko je hvalio, pa verovatno da ni sam gospodin Radenović o sebi ne bi mogao da napiše i da čuje tako nešto. Nije znao da odgovori, pa je prešao na sasvim drugi teren i počeo da priča o nekom opozicionom radu gospodina Radenovića, a u šta ne sumnjam, to je njegov problem. Ali da ga vezuje za bilo koga dole, i da dobro poznaje njegove roditelje. Objasnite mi, molim vas, kakva je to preporuka, ako neko zna nečije roditelje i da li su oni dobri i kakva je to porodica.
Ovde je u pitanju neka sasvim druga tema, ovde je u pitanju stručnost, kompetencija tih ljudi koji treba da obavljaju taj posao. Zaista nisam imao prilike da pričam o ostalim kandidatima, a Radenovića znam onoliko koliko ga znam iz prištevačkih dana, a mislim da u tom trenutku, ono što sam rekao, jeste raspoloženje većine ljudi koji su zaista kompetentni i koji znaju da li je taj čovek elementarno sposoban da obavlja tu funkciju.
Na kraju krajeva, ovde u članu 22. zakona piše da, između ostalog, članovi saveta treba da budu medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri i drugi. Ne znam šta su podrazumevali pod tim - drugi. Moglo je da se kaže bilo šta, ali ne postoji to drugi. Imaju, valjda, svi svoju kategoriju za šta mogu da budu kompetentni u svom radu.
Upravo sam iz tog razloga i izašao i rekao da čovek koji se zove Radenović, ne može da bude član, jer ne zadovoljava ni jednu jedinu elementarnu funkciju od ovih koje sam ovde rekao ili je možda pod ovim drugim, što vi kažete, potpuno se slažem. Dakle, u toj situaciji ne treba problem izdizati na taj pežorativni nivo. Nisam imao prilike da bilo šta pogrdno kažem, a govorio sam samo o tome, da li može taj čovek da bude na tom mestu ili ne može. I sada tvrdim, čovek ne može da bude tu iz najmanje nekoliko elementarnih razloga, a prvo što ne poznaje dovoljno taj posao koji treba da radi.

Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Dragiša Đoković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon, kao i svi ostali zakoni, liče na dosovsku neozbiljnost i tako bih ga i okarakterisao.
Ova razrešenja koja nudi Vlada Republike Srbije, razrešenja Saveta republičke radiodifuzne agencije, izgledaju kao cucla, a što više cuclaš, veći zaušnici, a stomak prazan. Tako i vi, želite narodne poslanike da namamite, da o nečemu pričaju, o čemu neće moći donositi odluke, jer vi ste unapred već odlučili da ne razrešite ove nezakonito imenovane članove saveta radiodifuzije.
To se može videti iz rasprave koja se vodila i izveštaju koji je bio na Odboru. Jednostavno, vidi se da se tu raspravljalo o nekim nebitnim stvarima. Jedni su udarali u klin, drugi u ploču i nisu nikakvu odluku doneli. S obzirom na kratkoću vremena, zadržao bih se na nekoliko stvari koje mogu da pokažu ozbiljnost rada, i tog odbora i predlagača. Predlagač kaže da je ovih osam članova izabralo ovog devetog člana Gorana Radenovića. Od tih osam članova, sam predsedavajući Saveta Nenad Cekić je izabran mimo zakona. Ovde smo o tome dosta čuli i to ne bih ponavljao.
Međutim, samo bih spomenuo neke stvari koje su se događale na tom odboru, gde gospodin Nino Brajović i gospodin Boško Ničić, član Odbora, Nino Brajović je iz UNS-a, a Boško Ničić član Odbora, govore o istoj stvari na različite načine. Kažu da je 38 novinara Gračanice, Kosovske Mitrovice potpisalo da gospodin Goran Radenović nikada nije u poslednje četiri godine bio na Kosovu i Metohiji i da su novinari potpisali da potvrđuju to i da se zbog toga protive njegovom izboru. Gospodin Goran Radenović svojom izjavom je izvršio obmanu prema Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije.
Boško Ničić član Odbora, kaže da je gospodin Goran Radenović u poslednje vreme najaktivniji novinar na Kosovu i Metohiji i da mu je tamo mesto prebivališta. Sada između same te konstatacije poznatih novinara, odnosno jednog od čuvenih iz Udruženja nezavisnih novinara Nina Brajevića i Boška Ničića treba naći pravdu i naći pravu istinu. Gde je istina?
Istina je između onoga što je ovde već viđeno, a to je da poslanici DOS-a glasaju sa duplim tuđim karticama, da poslanici DOS-a glasaju iz Grčke, da poslanici DOS-a kada je potrebno pobegnu iz sale, da ne bi bilo kvoruma, da bi se produžile sednice i na taj način zamajavao ovaj narod i ne bi se donosile reforme koje narod željno očekuje. Isto tako, i ovo sada što nudite narodnim poslanicima nije ništa drugo nego gubljenje vremena, kako biste građanima pokazali brigu da sloboda medija može da bude važnija od komada hleba, od kilograma mesa koje prodajete i da je važnije da se raspravlja o tim stvarima o kojima vi danas ovde podmećete već odluke koje ste unapred doneli i zbog toga poslanici Srpske radikalne stranke neće glasati, niti će prisustvovati ovoj skalameriji.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno sam očekivao danas dva i po sata vremena koje ima vladajuća većina da iskoristim, odnosno onih 49 koji su predložili i ovo potpisali, međutim, izgleda onaj prvi koji je ovo potpisao je najvažniji, pa onda nema diskusije da nam gospoda koja su ovo potpisala i koja ovo traže da nam obrazlaže zašto se ovo traži. Da svoju priču podupre, da ovo sve ne bi bila kolateralna šteta, kao što ste na primer kandidovali Miroljuba Labusa, a niste ga glasali, pa će se danas desiti da ovo predlažete a da ćete glasati protiv ovoga.

Sve se može. Nemate ni TV prenosa, zauzeli ste medije, možete da manipulišete javnošću, možete sve. Sve možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Svemu će jednom doći kraj, pa i ovome. Nadam se, ako ste to predložili, da ćete to i podržati. Inače će se vaša odbrana ovoga svesti na onaj stih gde kaže: "Janko brani mrtva Vladislava, što ga brani, kad ga ne odbrani"; i vi ćete ovo teško odbraniti.

Prošlog puta kada ste glasali za Gorana Radenovića, za člana Radiodifuznog saveta rečeno vam je jasno i glasno da on ne živi na Kosmetu, da nije stručan i tako dalje, ne ispunjava nijedan kriterijum. Vi ste ga izglasali.

Rečeno vam je da možete izglasati. Ne Moma Trajković, jer nije znao ni da li uopšte živi dole. Negde živi tamo, negde ovamo. Većina od 126, 127, kojih u sali trenutno nema, ima dosta kartica, može izglasati da je zemlja četvrtasta. Međutim, zemlja će ostati okrugla, neće biti četvrtasta. Gospodo moja draga, vaš prijatelj gospodin Radenović, vaš kandidat kaže da nije želeo da uzme UNMIK-ova dokumenta, kao i većina Srba sa Kosova, jer ne priznaje, smatra da je reč o okupacionoj upravi i ne želim sa njima da ima bilo kakav kontakt.

Kaže dalje, na primer, kada njihovi poslanici, DSS-a, sa Kosova i Metohije, poput doktora Marka Jakšića, uzmu UNMIK dokumenta, onda će i on to da uradi. Za vašu informaciju, krajnje je nekorektno od Radenovića da spominje Marka Jakšića. Za vašu informaciju, Marko Jakšić jeste patriota, jeste Srbin i jeste pravi borac, ali je uzeo UNMIK-ova dokumenta; i za vašu informaciju, Marko Jakšić je bio nosilac liste DSS-a i odbornik je u Skupštini opštine Zubin Potok od novembra prošle godine. Prema tome, Radenoviću ste dali netačnu informaciju i on obmanjuje ovaj narod i ovaj dom.

Jednostavno, ako hoćemo da proverimo gde je dotični gospodin bio, ako nema UNMIK-ova dokumenta, može se proveriti na srpskom biračkom spisku, gde je bio 2000. godine, gde je bio u septembru, gde je glasao u decembru 2000. godine itd. Kada je imenovani predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, koji ovde nije prisutan, verovatno je prezauzet jer ima nekih problema i neke sukobe ničim izazvane itd, kada je prošli put elaborirao priču Gorana Radenovića, pa nam je rekao da je njegova porodica dala znatan doprinos demokratskim promenama, ne znam da li je taj doprinos Radenovića veći demokratskim promenama ili je veći doprinos tog imenovanog predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je on dao demokratskim promenama.

Možda jeste, ali iskreno narod u rodnoj Čaglavici na Kosovu i Metohiji nešto neće da ceni, nezahvalan je, ne uvažava te doprinose ni Mome Trajkovića, ni Gorana Radenovića. Potvrde koje vam je donosio od pojedinih osoba su smešne. Vi dobro znate da su to potvrde koje potiču, bar gospodin Siniša Mitrović zna od koga potiču, da li potiču od vlasnika kuće koja je iznajmljena Republičkom hidrometeorološkom zavodu u Gračanici, kao i potvrda o zaposlenju na Kosovu i Metohiji; one su fiktivne, mogu doneti takvih 10 potvrda. Zna se kako se to proverava. Imate obrazac M1, prijavu osiguranja, imate obrazac M11, odjava osiguranja, M4, godišnje predaje ostvarenih časova i iznosa zarade, zatim ima radna knjižica gde se vidi pečat kada je počet radni odnos, prekinut radni odnos itd.

Inače, što se tiče obrazovanja, škole i ostaloga, držao sam mnogo kurseva za računare, pa ću vam to i dati. Ne možemo sve da radimo u ovoj državi preko kursa i preko kurseva, već se jednostavno moraju koristiti pismeni i obrazovani ljudi u ovoj državi. Jednostavno, čovek vas je, i vas i nas, slagao da ima pravni fakultet, uverili ste se da čovek nije pravnik, da je obmanuo, da je slagao, kao što je slagao da ne živi dole.

Svi poslanici koji su sa Kosova i Metohije, poput gospodina Srećka Mitrovića i ostalih, vrlo dobro znaju da Radenović dole ne živi, a vi izvolite, ponovo ga izglasajte, i tako dalje.

Ponavljam vam da ovo nije dobro rešenje, gospodu Cvetkovića i Cekića neću pominjati, osim samo jednu načelnu primedbu, da takvo arogantno ponašanje i takvo deljenje lekcija kakvo smo doživeli u ovoj sali od gospodina Cekića nije priličilo i mislim da Narodna skpština ne sme da pristane na takvo, uslovno rečeno, šamaranje.

Još jednom kažem, možete izglasati vaš predlog, glasati protiv vaših predloga, ali i glasati da Goran Radenović živi na Kosovu i Metohiji; možete izglasati da živi gde hoćete, ali on dole niti živi, niti radi, niti ima školu, niti je pismen, niti ispunjava ni jedan jedini uslov, i u pravu je žena što ga je ostavila, za članstvo u Radiodifuznom savetu. Hvala.

 

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović, poslanička grupa DOS, zatim narodni poslanik Milan Radulović, poslanička grupa DSS.