Dame i gospodo narodni poslanici, ekonomski najrazvijenije države u današnjem svetu su demokratska društva. Države u kojima ne postoji višestranački sistem su ili ostaci komunizma ili diktature. Postojanje stranaka sa različitim stavovima o pojedinim političkim pitanjima je preduslov stabilnosti i razvoja jednog društva. Svojim konfrontacijama u neprestanom nastojanju da obore vlast, kroz ukazivanje na pogrešne i štetne poteze stranke ili stranaka koje su na vlasti, kroz parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti, ukupno gledano, postiže se koristan efekat za celo društvo.
Naravno, osim stranaka u razvijenim demokratijama, kontrolno-nadzornu funkciju vlasti vrše i profesionalni mediji, kao i politički razvijena javnost. Za razvijenu demokratiju potrebne su razvijene državne institucije koje stranke ni na koji način ne bi smele da ugroze ili da im, ne daj bože, kao kod nas, svesno i sistematski ruše ugled.
U Srbiji su se poslednjih 13 godina stranke uz ogromne otpore i razne prepreke vladajućeg režima sporo razvijale. Dok su se države srednje i istočne Evrope u tom pogledu mnogo brže uputile u pravcu demokratije, kod nas je pod Miloševićem stvoren privid višestranačja bez realne mogućnosti za razvoj demokratskih institucija. Osnovna briga režima bila je očuvanje vlasti, a ne dobrobit građana Srbije. Sve je bilo podređeno tom cilju.
Gotovo tri godine posle pada tog režima u Srbiji se ponavlja Miloševićeva matrica. Da ne ogrešim dušu u odnosu na Miloševića, u obezbeđivanju ključnih državnih institucija i rušenju njihovog ugleda ova vlast je i osionija i bezočnija od prethodne. Od prethodne vlasti nasledili smo preko 230 političkih stranaka i pokreta. Ovaj broj je imao za cilj da građanima Srbije, odviklim od demokratije u periodu komunizma, stvori utisak konfuzije i umanji značaj autentičnih demokratskih stranaka koje su se pojavile na političkoj sceni u poslednjih 13 godina.
Demokratska opozicija Srbije došla je na vlast 2000. godine, na krilima velikih predizbornih obećanja, u trenutku kada je narodu dogorelo do nokata. Šta se desilo? Tri godine kasnije opozicione stranke, taj korektivni faktor u političkom životu svake demokratske države, ponovo su predmet satanizacije, samo u drugom kontekstu. Ponovo se država doživljava kao partijska svojina, ponovo se mediji dele na naše i plaćeničke, ponovo se sve stavlja u funkciju neformalnih centara moći, ponovo se opozicija deli na konstruktivnu i onu neprijateljsku, koja bi htela prevremene izbore i promenu vlasti. Ponovo se naručuju ankete. Jednom rečju, da citiram jednu Vladinu organizaciju - "Sve je isto, samo njega nema".
Dugo čekani zakon o finansiranju političkih stranaka konačno se našao na dnevnom redu Narodne skupštine. Rešenja u Predlogu zakona su uglavnom korektna, osim kazni koje su predviđene za kršenje njegovih odredbi, na šta je DSS uložila amandman, predlažući rešenje koje postoji u nekim zapadnoevropskim demokratijama sa velikim iskustvom u zloupotrebama u oblasti finansiranja predizbornih kampanja.
U članu 6. u stavu 2. predlažemo da se pravo na finansiranje oduzme za ceo mandatni period, umesto za godinu dana, u slučaju da se nezakonito stečena sredstva ne uplate u roku u budžet Republike.
U članu 20. predložili smo direktno vezivanje kazne u slučaju prekoračenja dozvoljenih sredstava u izbornoj kampanji, i to tako što bi se prekoračeni iznos duplirao. Mišljenja smo da bismo time pravičnije kažnjavali i slučajeve većih zloupotreba. Tako bi stranka koja prekorači za 10 miliona, bila kažnjena sa 20 miliona. S obzirom da su sredstva predviđena za izbornu kampanju sasvim dovoljna, smatramo da je ovakva kazna sasvim primerena.
DSS je svojim amandmanima predvidela pravičniji pristup sredstvima iz budžetskih izvora za stranke koje nisu ušle u parlament. Kriterijum broja glasova je precizniji i pravičniji od kriterijuma broja mandata. Osnovni problemi koji se javljaju u vezi sa finansiranjem političkih stranaka u bogatim zapadnim demokratijama koje su nam uzor jesu jednakost političkih takmaca i limitiranje izbornih troškova, kako ne bi u prvi plan izbila ekonomska moć, već politički program stranaka. Ključni problem je ipak moralne prirode i tiče se sprečavanja korupcije, koje ima svuda, ali je svakako najrasprostranjenija u siromašnim zemljama. Po definiciji, vlast je ta za koju se vezuje pojam korupcije i sve ono negativno što ona sobom nosi, a što slabi snagu jedne države.
Više čudi što je predloženo da zakon počne da deluje od 1.1.2004. godine. Da li to vlast sebi daje dovoljno prostora i vremena da obavi sve predradnje za sledeće izbore?
Opozicione stranke su preduslov postojanja demokratije. Posle najnovijih dešavanja oko Radiodifuznog saveta i zakulisnih trgovinskih radnji koje su se odigrale tim povodom, moram da konstatujem da je u ovoj Narodnoj skupštini Demokratska stranka Srbije ostala jedini opozicioni bastion ovoj, po mnogim parametrima lošoj Vladi.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić iz poslaničke grupe SPS, a zatim narodna poslanica Emilija Krstić iz poslaničke grupe DSS.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo zakon o finansiranju političkih stranaka po hitnom postupku. Apsolutno je nepotrebno da se ovaj zakon danas razmatra po hitnom postupku. Po nekom mom skromnom mišljenju, postoje tri razloga zašto se ovaj zakon danas razmatra po hitnom postupku.
Prvi razlog je zabrana primanja materijalne i finansijske pomoći od stranih vlada, stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica. Posle ću objasniti zbog čega i kako. Drugi razlog je ovo linearno raspoređivanje sredstava u visini od 30% iz budžeta, jer se na taj način zadovoljavaju ove male, sitne stranke čija se vrednost i snaga meri promilima, a one su sve nezadovoljnije. Treći razlog je oduzimanje imovine SPS-u, kao pravnom nasledniku Saveza komunista Srbije.
Mi smo oduvek bili protiv finansiranja političkih partija sa strane, od stranih država, stranih vlada. Niko novac danas ne daje za džabe, uvek postoje razlozi. Ti interesi stranih vlada i stranih država se ne poklapaju sa interesima onih država čije partije dobijaju ova finansijska sredstva. Tako je bilo oduvek, tako je i danas.
Zašto sada po hitnom postupku ovo razmatramo i zašto postoji ovaj rezolutan stav, vezano za zabranu finansiranja političkih partija od strane zapadnih vlada? Sasvim je jasno da su miljenici Zapada, ministre Đeliću, vaši sadašnji, na neki način, politički protivnici Dinkić, Labus. Oni su miljenici Zapada. Moram da vam priznam da ste vi veoma loša vlast, ali Dinkić i Labus su mnogo gore rešenje. Vi ste kontrolisani od strane međunarodnih finansijskih organizacija, MMF-a i Svetske banke, ali oni su direktni izvršioci, plaćenici MMF-a i Svetske banke.
Pošto više niste miljenici kao što ste bili, vi se bojite da će se ta sredstva doznačiti i Dinkiću i Labusu i G17 plusu, a tu imamo i ove vaše političke neprijatelje, pre svega Demokratske stranke, Vuksanovića. Vuksanović je nekoliko puta govorio kako se ne gadi ni na kakve pare, sve je moguće. Videli smo, ovih meseci ili ovih godina od kad je DOS na vlasti, velike bilborde, po 15, 20, mesec dana - "Čisto lice Srbije". Jasno je da Vuksanović nema pare, jasno je da ga niko ne finansira
iz zemlje, jasno je da sredstva dolaze sa strane. Da li je to Panić ili neko drugi, nije važno, ali to sada vama smeta.
Zašto u ovim odredbama niste napravili i jednu odredbu da se ovaj zakon primenjuje retroaktivno, da ima povratno dejstvo? To bi bila prava stvar, kao što smo imali ovaj zakon o lustraciji, pa onaj Zakon o ekstraprofitu, jer bi pod udar došao gotovo celi DOS. Devedeset posto stranaka u DOS-u se tokom deset godina vladavine SPS finansiralo spolja. Uzmimo samo knjigu Tima Maršala, britanskog novinara, koji govori o tome da je u kampanji za 2000. godinu potrošeno za dosovske partije negde oko 70 ili 80 miliona dolara. Pa šta je tek dato u onim prethodnim godinama? Naravno, vama sada ne treba finansiranje spolja. Neće oni ni dati. Imate Bogoljuba Karića, imate Koleta, imate te koji će finansirati ovu sadašnju vlast, a u krajnjem slučaju imate i budžete. Svi budžeti su takoreći u vašim rukama.
Drugi glavni razlog zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku jeste upravo ovo linearno finansiranje ili u jednakim iznosima za male političke partije i za velike političke partije. Tako će, na primer, SPS po ovom ključu od 30% imati isto koliko, na primer, Žarko Korać sa jednim poslanikom ovde, imaće isto koliko i ovi razdruženi koraćevci, Branko Pavlović i ovaj mali. Slična sredstva će dobijati i DA, a sve su to političke partije koje nemaju nikakvu podršku naroda, kako su to ranije radikali govorili. Naravno, od ovih stranaka nisu daleko ni Nova demokratija, Demokratski centar, Građanski savez Srbije, Batićeva stranka; njihova podrška se meri ispod jednog procenta i ovim lažnim anketama koje sprovodi "Strateški marketing", kaže se da sve ove stranke imaju ispod jednog procenta.
Sada, problemi u Skupštini su veliki. Neće da glasaju o jednom zakonu, o drugom, ucenjuju vas, i vi morate da donesete jedan ovakav zakon i da onih 30% sredstava, ovih budžetskih, dobijaju na ravne časti, kao i velike partije kao što su SPS, SRS i druge stranke.
Kada govorim o trećem delu, to je vezano za oduzimanje imovine SPS. Ako smo sledbenici Saveza komunista po mnogo čemu, onda valjda treba da budemo i sledbenici kada je reč o imovini. Ta sredstva treba razdvojiti od onih sredstava koja su upotrebljena za pravljenje zgrada Socijalističkog saveza, omladinske organizacije itd. Niko nikoga nije naterao da bude član Saveza komunista. Šta je problem? Problem je što danas u DOS-u imamo više komunista nego u SPS-u.
Izuzev nekolicine ovde, Mićovića, Ćirkovića, veliki broj su upravo članovi Saveza komunista iz onog vremena. To su komunisti koji su izašli iz šinjela Draže Markovića i njima je samo smetalo to što je na vlasti bio Slobodan Milošević i SPS. Govorili su da ne valja zastava, himna, a sada je sve dobro. To je istina.
Imamo još dosta primedbi, ali o tome ćemo govoriti u amandmanima. Samo bih još istakao par stvari, vezano za izlaganje kolege iz DSS, koji je ponovo govorio o Slobodanu Miloševiću. Mislim da nema više smisla da Demokratska stranka Srbije govori o Slobodanu Miloševiću. Slobodan Milošević je bio dominantna politička figura. Onda su sve političke stranke bile minorne. Primera radi, vaša stranka je svih tih godina imala podršku 200-300 hiljada birača. To je istina, ali, s druge strane, nije Miloševića pobedio ni DOS ni Koštunica. Pobedio je NATO pakt i pobedila su velika obećanja. To je istina.

 Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Čolić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, složićemo se svi da je nesumnjiva važnost postojanja organizaciono jakih i stabilnih političkih stranaka kao nosilaca izgradnje postojanog i na dobrom temelju izgrađenog demokratskog društva. Naravno, u tom smislu su bitni i zakonski temelji koji uređuju pojedinu oblast, pa i ovu, i dobro je da je i ovaj zakon došao na dnevni red, mada imamo primedbi na činjenicu da ovaj zakon ne prate i drugi zakonski projekti koji bi morali da ga prate da bi ova oblast, odnosno zakonska regulativa u ovoj oblasti bila zaokružena i da bi to, zapravo, bio prvi korak u uređenju ove vrlo važne oblasti za demokratsko društvo.
Međutim, mi se danas bavimo samo Predlogom zakona koji uređuje deo finansiranja rada političkih stranaka. DSS je, kako ste već i čuli u prethodnim izlaganjima mojih kolega, na stanovištu da je ovaj zakonski projekat dobar i mi ćemo za njega glasati. Naravno, imamo svojih boljih rešenja koja smo sročili u nekoliko amandmana, koji se tiču boljeg rešavanja pojedinih oblika finansiranja, a i kaznenih odredbi u slučaju nepoštovanja ovog zakona i, naravno, o tome će biti više reči u raspravi u pojedinostima.
Potpuno je suvišno podsetiti da je zakonsko rešavanje oblasti finansiranja političkih stranaka preduslov za eliminaciju (mada nikada u potpunosti) i tu su i države razvijene zapadne demokratije već imale iskustvo potencijalnih opasnosti i nepravilnosti.
Naravno da ne postoje idealna rešenja, ne postoje jednoobrazna rešenja i ne postoje rešenja koja će rešiti sve probleme. Tu se mora pažljivo pronaći najkompatibilnije rešenje, u odnosu na postojeće uslove i u odnosu na ambijent u kojem političke stranke deluju i razvijaju se. U tom smislu, treba u našem slučaju imati u vidu, i mislim da je ovaj zakon to donekle na naše zadovoljstvo i rešio, odnosno uzeo u obzir, kako karakteristike našeg političkog života, političkog pluralizma u Srbiji, tako i ekonomski, privredni i institucionalni okvir u kojem političke stranke deluju.
Načelno smo mišljenja, kažem opet, da je ovaj zakon zadovoljavajući. Sasvim je drugo pitanje kako će se on sprovoditi i koliko će biti volje ili želje onih u čijim rukama su institucije sistema da se sve zakonske odredbe ovog projekta sprovedu u delo, kako u oblasti finansiranja tako i u oblasti kontrole.
Šta je to što je definisano kao problem i što bi svaki zakonski projekat trebalo da uredi? Prvo i najvažnije, to je ono što je svojstveno svima, pa i razvijenim demokratijama, ali posebno zemljama u tranziciji, a to je pojava korupcije. Drugi problem su postojeći, odnosno izraženi nejednaki uslovi finansiranja za sve političke aktere koje bi trebalo izjednačiti.
Naravno, dobrim zakonskim rešenjem i dobrom kontrolom sprovođenja istog možemo se izboriti, naravno nikada ne do kraja, to je iskustvo, ali se možemo izboriti sa onim što se danas definiše kao "politička usluga za određene finansijske priloge." Isto tako, definisanjem izvora finansiranja i dobro je da ovaj zakon, sem privatnih izvora, definiše i javni izvor finansiranja, što je rešeno članom 3. Različito poreklo novca kojim se finansira politička organizacija omogućava političkoj stranci da normalno deluje i razvija se ne samo u uslovima predizbornih kampanja, već i u uslovima normalnog i redovnog rada.
Znamo svi da su članarine i donacije nedovoljne da bi jedna politička stranka opstala i da bi mogla normalno da radi, da sve svoje troškove pokriva. Prema tome, javno finansiranje je dobro sa aspekta povećanja novčanih sredstava koja ulaze u budžet političke stranke, a i činjenice da, na taj način, poreski obveznici posredno doprinose boljem funkcionisanju političkih stranaka i pomažu da političke stranke, koje sutradan njima uređuju život i za koje oni glasaju, bolje funkcionišu. Naravno da tu leži opasnost od zloupotreba od strane onih u čijim rukama su institucije sistema, ali tu je opet na potezu kontrola koja treba tu tendenciju da spreči i eventualno sankcioniše.
Načelno ste upoznati sa amandmanima koje ima Demokratska stranka Srbije na ovaj zakonski projekat. Ja se nadam da će Vlada Srbije i ministar imati razumevanja i da će se složiti sa obrazloženjima koja su čuli u odbranu ovih amandmana, za sada u načelu, a i u pojedinostima će se više o njima govoriti. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, zatim narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na redu je predlog zakona o onemogućavanju finansiranja političkih stranaka. Ovaj zakon, ukoliko bude izglasan, a za usvajanje ovog predloga zakona koristite sva raspoloživa sredstva, onako kao što ste i započeli ovu sednicu, predstavljaće izraz vaše nemoći i straha od političkih protivnika, a sva je prilika da se najviše plašite srpskih radikala. Predlagač navodi da je uređivanje finansiranja političkih stranaka ispunjenje jednog od obećanja Vlade; zatim, utvrđivanje važnog stuba borbe protiv korupcije u skladu sa strategijom Vlade. Ovih dana čitamo u svim novinama optužbe na račun Vlade, i to baš po pitanju korupcije, čak se nude i dokazi. Vas Ustav Republike Srbije ne obavezuje, umesto da ga poštujete dok drugi ne donesete, vi koristite Ustav Republike Srbije, a time i zagarantovana prava i slobode.
Zabranite i to da se političke stranke izdržavaju od članarine svojih članova. Zar ćemo za sprovođenje predizborne kampanje da podnosimo izveštaje Vladi Republike Srbije i ministru Đeliću? Hoćemo li Vladi da dostavimo šta planiramo i kako ćemo o njenom radu govoriti u predizbornim kampanjama? Cilj vam je veoma perfidan. Vi, gospodo, želite da onemogućite političke protivnike i pri tom ne birate sredstva. Zašto ne donesete prvo zakon o političkim strankama, pa da tek onda uređujemo sferu finansiranja političkih stranaka? Koliko žiro računa treba da otvori jedan opštinski odbor? Zar treba i kada dobije najtrivijalnija sredstva da odmah obavesti Božidara Đelića i Vladu?
Gospodine ministre, kako vi vidite finansiranje grupe građana? Imali smo jednu predizbornu kampanju gde je Miroljub Labus bio ispred grupe građana i pitanje je koliko je on u budžetu imao sredstava i od koga. Vi ste juče u jednoj emisiji na RTS-u govorili o vašem privatnom životu, to ne interesuje građane Srbije, da li ste vi pred razvodom ili niste, njih interesuje vaša državna funkcija. Zato ide ta popularna pesma - ne daj da nas rastave ovi ljudi zli.
Ovaj zakon je posledica stanja vašeg duha, i to gubitničkog, i vaš strah od gubitka vlasti vas tera da pravite ovakve nakaradne zakone. Od saziva ovog parlamenta, kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke, suočavam se samo sa restrikcijom prava narodnih poslanika, predstavnika naroda, kakva prava i pravila igre unosite u politički život i sferu finansiranja političkih stranaka. Vas politički život ne zanima - Paja Patak je dobio zadatak od Evropske unije, vi uvodite diktaturu, gušite sva prava i slobode i to je znak da vam je kraj potpuno izvestan.
Gospodine Đeliću, crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a vaša vlada mi upravo liči na crvljivu jabuku.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Nije prisutan.
Narodni poslanik Golub Rajić, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije. Imamo još pet minuta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sazvanom na zahtev Vlade je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, i to po hitnom postupku. Hitnost se objašnjava stvaranjem odgovarajućeg pravnog okvira za finansiranje političkih stranaka, što je od značaja za rad državnih organa i organizacija.
Nije čudan način zakazivanja, vreme razmatranja, pa i hitnost, na to smo se pod ovom demokratskom vlašću već privikli. Ali krajem maja nam je dostavljen i Predlog zakona o političkim strankama. Pa zar nije logičnije da je on prvo donet, pa onda zakon o finansiranju političkih stranaka koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2004. godine?
Da nije možda ovo na dnevnom redu po hitnom postupku zbog nekih pritisaka? Možda zbog Lajanovog izveštaja međunarodne krizne grupe, gde se spominju neki finansijski moćnici koji finansiraju neke stranke, ili pak kroz ovaj zakon vladajuće partije DOS-a hoće sebi da obezbede neke startne prednosti pre izbora? Predloženi zakon bi trebalo da odredi izvor, visinu i namenu sredstava za finansiranje rada registrovanih političkih stranaka, kao i izbornu kampanju za izbor poslanika, odnosno odbornika, predsednika Republike i gradonačelnika, kao i da to finansiranje učini transparentnim i dostupnim javnosti.
Verovatno je dobro što će se zakonom onemogućiti finansiranje političkih stranaka iz sumnjivih izvora koji su neprihvatljivi i gde su česte zloupotrebe. Takođe, zakon predviđa i kontrolu prihoda i finansijskog poslovanja, a i kaznene odredbe za nepoštovanje zakonskih odredbi, da bi se sprečile zloupotrebe u prikupljanju i raspolaganju sredstvima.
U ovom zakonu je verovatno najinteresantniji član 4. kojim se propisuje obim sredstava koja mogu biti odobrena iz javnih izvora i ne može biti veći od 0,15% budžeta Republike, od 0,1% budžeta jedinice teritorijalne autonomije, odnosno 0,1% budžeta jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo finansija, odnosno drugi nadležni organi ta sredstva raspoređuju u visini od 30% podjednako svim parlamentarnim strankama, znači poslanicima i odbornicima, dok se 70% ovih sredstava raspoređuje srazmerno ukupnom broju poslanika, odnosno odbornika.
Pitanje je da li je ovaj predlog najpravičniji i da li će ikome odgovarati. Pitanje je da li će se primenjivati većinski ili proporcionalni izborni sistem, ili pak kombinovani. Socijalisti smatraju da je dobro što će političke stranke dobijati sredstva iz budžeta, ali da njih treba raspoređivati na osnovu dobijenih glasova i na osnovu dobijenih mandata od strane birača.
Isto tako mislimo da procenti sredstava iz javnih izvora, koja se obezbeđuju za finansiranje rada političke stranke čiji su kandidati izabrani, nisu dovoljni i mislimo da bi procenat iz republičkog budžeta trebalo sa 0,15% povećati na 0,50%, a kada su u pitanju lokalni budžeti sa 0,1% na 0,30%.
Takođe u članu 5. koji reguliše finansiranje redovnog rada političke stranke u stavu 4. ne treba praviti razliku između priloga fizičkih i pravnih lica, jer fizičko lice kao vlasnik preduzeća uvek može svoj prilog da plasira kao prilog preduzeća. Predlog od 10 prosečnih zarada u jednoj kalendarskoj godini u Republici Srbiji je suviše mali i to je neophodno povećati više puta.
Strankama treba omogućiti da mogu sticati imovinu i prihodovati od vlasništva i ne sme biti interes države da im ograničava korišćenje sredstava od imovine, već naprotiv. Ne treba u članu 6. toliko detaljno navoditi koja su materijalno-finansijska primanja zabranjena. Treba to jasnije precizirati i definisati. Vlada je predložila ovaj dosta obiman član, verovatno iznoseći sve izvore finansiranja dok su članice DOS-a bile u opoziciji, pa su se prisetili odakle su sve stizale pare, a sada bi to trebalo zabraniti, jer su na vlasti i mogu se finansirati drugačije.
Ne treba ograničavati na 20% ni visinu sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka može angažovati za vođenje izborne kampanje. Šta ako neko prikupi više, a ta sredstva za finansiranje izborne kampanje će biti na računu otvorenom za te potrebe i za drugo se ne mogu koristiti, sem što će po okončanju višak biti prebačen na stalni račun političke stranke.
Političke stranke statutom regulišu unutrašnju kontrolu finansijskog poslovanja, određuju odgovorna lica za finansiranje, vode knjige, i to je u redu. Međutim, da li je u redu da podnosioci izveštaja dostavljaju izveštaje o finansijskom poslovanju Odboru za finansije, koji kao skupštinski organ nema ta ovlašćenja? Nije li bolje da to rade drugi ovlašćeni državni organi za procesuiranje finansijskih prekršaja, dok političke stranke izveštaje o imovini, iskazane po vrsti, visini i poreklu, treba da dostavljaju Narodnoj skupštini.
Mislim da se izveštaji o finansijskom poslovanju objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" o trošku države, a ne o trošku političke stranke. Takođe nije uobičajeno u našem pravnom sistemu da se u prelaznim i završnim odredbama ostavljaju odredbe nekih članova starog zakona, koji ima isti naziv i zar nije bilo bolje da ti članovi, a ovde članovi 13. i 14, budu ugrađeni u novi zakon, ili treba unositi zabune.
Na kraju, ovaj predlog zakona koji ima 25 članova, po čijem usvajanju će finansiranje parlamentarnih političkih partija biti obaveza države, mora se još amandmanski popraviti, ukoliko se želi da on bude jedan od stubova u borbi protiv korupcije i da sve to, kako često kažete, bude transparentno i da se normalizuju finansijski tokovi i njihova veza sa strankama i politikom.

Vidimo se sutra, prijatno.