Reč ima narodna poslanica Emilija Krstić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Čolić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, složićemo se svi da je nesumnjiva važnost postojanja organizaciono jakih i stabilnih političkih stranaka kao nosilaca izgradnje postojanog i na dobrom temelju izgrađenog demokratskog društva. Naravno, u tom smislu su bitni i zakonski temelji koji uređuju pojedinu oblast, pa i ovu, i dobro je da je i ovaj zakon došao na dnevni red, mada imamo primedbi na činjenicu da ovaj zakon ne prate i drugi zakonski projekti koji bi morali da ga prate da bi ova oblast, odnosno zakonska regulativa u ovoj oblasti bila zaokružena i da bi to, zapravo, bio prvi korak u uređenju ove vrlo važne oblasti za demokratsko društvo.
Međutim, mi se danas bavimo samo Predlogom zakona koji uređuje deo finansiranja rada političkih stranaka. DSS je, kako ste već i čuli u prethodnim izlaganjima mojih kolega, na stanovištu da je ovaj zakonski projekat dobar i mi ćemo za njega glasati. Naravno, imamo svojih boljih rešenja koja smo sročili u nekoliko amandmana, koji se tiču boljeg rešavanja pojedinih oblika finansiranja, a i kaznenih odredbi u slučaju nepoštovanja ovog zakona i, naravno, o tome će biti više reči u raspravi u pojedinostima.
Potpuno je suvišno podsetiti da je zakonsko rešavanje oblasti finansiranja političkih stranaka preduslov za eliminaciju (mada nikada u potpunosti) i tu su i države razvijene zapadne demokratije već imale iskustvo potencijalnih opasnosti i nepravilnosti.
Naravno da ne postoje idealna rešenja, ne postoje jednoobrazna rešenja i ne postoje rešenja koja će rešiti sve probleme. Tu se mora pažljivo pronaći najkompatibilnije rešenje, u odnosu na postojeće uslove i u odnosu na ambijent u kojem političke stranke deluju i razvijaju se. U tom smislu, treba u našem slučaju imati u vidu, i mislim da je ovaj zakon to donekle na naše zadovoljstvo i rešio, odnosno uzeo u obzir, kako karakteristike našeg političkog života, političkog pluralizma u Srbiji, tako i ekonomski, privredni i institucionalni okvir u kojem političke stranke deluju.
Načelno smo mišljenja, kažem opet, da je ovaj zakon zadovoljavajući. Sasvim je drugo pitanje kako će se on sprovoditi i koliko će biti volje ili želje onih u čijim rukama su institucije sistema da se sve zakonske odredbe ovog projekta sprovedu u delo, kako u oblasti finansiranja tako i u oblasti kontrole.
Šta je to što je definisano kao problem i što bi svaki zakonski projekat trebalo da uredi? Prvo i najvažnije, to je ono što je svojstveno svima, pa i razvijenim demokratijama, ali posebno zemljama u tranziciji, a to je pojava korupcije. Drugi problem su postojeći, odnosno izraženi nejednaki uslovi finansiranja za sve političke aktere koje bi trebalo izjednačiti.
Naravno, dobrim zakonskim rešenjem i dobrom kontrolom sprovođenja istog možemo se izboriti, naravno nikada ne do kraja, to je iskustvo, ali se možemo izboriti sa onim što se danas definiše kao "politička usluga za određene finansijske priloge." Isto tako, definisanjem izvora finansiranja i dobro je da ovaj zakon, sem privatnih izvora, definiše i javni izvor finansiranja, što je rešeno članom 3. Različito poreklo novca kojim se finansira politička organizacija omogućava političkoj stranci da normalno deluje i razvija se ne samo u uslovima predizbornih kampanja, već i u uslovima normalnog i redovnog rada.
Znamo svi da su članarine i donacije nedovoljne da bi jedna politička stranka opstala i da bi mogla normalno da radi, da sve svoje troškove pokriva. Prema tome, javno finansiranje je dobro sa aspekta povećanja novčanih sredstava koja ulaze u budžet političke stranke, a i činjenice da, na taj način, poreski obveznici posredno doprinose boljem funkcionisanju političkih stranaka i pomažu da političke stranke, koje sutradan njima uređuju život i za koje oni glasaju, bolje funkcionišu. Naravno da tu leži opasnost od zloupotreba od strane onih u čijim rukama su institucije sistema, ali tu je opet na potezu kontrola koja treba tu tendenciju da spreči i eventualno sankcioniše.
Načelno ste upoznati sa amandmanima koje ima Demokratska stranka Srbije na ovaj zakonski projekat. Ja se nadam da će Vlada Srbije i ministar imati razumevanja i da će se složiti sa obrazloženjima koja su čuli u odbranu ovih amandmana, za sada u načelu, a i u pojedinostima će se više o njima govoriti. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, zatim narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na redu je predlog zakona o onemogućavanju finansiranja političkih stranaka. Ovaj zakon, ukoliko bude izglasan, a za usvajanje ovog predloga zakona koristite sva raspoloživa sredstva, onako kao što ste i započeli ovu sednicu, predstavljaće izraz vaše nemoći i straha od političkih protivnika, a sva je prilika da se najviše plašite srpskih radikala. Predlagač navodi da je uređivanje finansiranja političkih stranaka ispunjenje jednog od obećanja Vlade; zatim, utvrđivanje važnog stuba borbe protiv korupcije u skladu sa strategijom Vlade. Ovih dana čitamo u svim novinama optužbe na račun Vlade, i to baš po pitanju korupcije, čak se nude i dokazi. Vas Ustav Republike Srbije ne obavezuje, umesto da ga poštujete dok drugi ne donesete, vi koristite Ustav Republike Srbije, a time i zagarantovana prava i slobode.
Zabranite i to da se političke stranke izdržavaju od članarine svojih članova. Zar ćemo za sprovođenje predizborne kampanje da podnosimo izveštaje Vladi Republike Srbije i ministru Đeliću? Hoćemo li Vladi da dostavimo šta planiramo i kako ćemo o njenom radu govoriti u predizbornim kampanjama? Cilj vam je veoma perfidan. Vi, gospodo, želite da onemogućite političke protivnike i pri tom ne birate sredstva. Zašto ne donesete prvo zakon o političkim strankama, pa da tek onda uređujemo sferu finansiranja političkih stranaka? Koliko žiro računa treba da otvori jedan opštinski odbor? Zar treba i kada dobije najtrivijalnija sredstva da odmah obavesti Božidara Đelića i Vladu?
Gospodine ministre, kako vi vidite finansiranje grupe građana? Imali smo jednu predizbornu kampanju gde je Miroljub Labus bio ispred grupe građana i pitanje je koliko je on u budžetu imao sredstava i od koga. Vi ste juče u jednoj emisiji na RTS-u govorili o vašem privatnom životu, to ne interesuje građane Srbije, da li ste vi pred razvodom ili niste, njih interesuje vaša državna funkcija. Zato ide ta popularna pesma - ne daj da nas rastave ovi ljudi zli.
Ovaj zakon je posledica stanja vašeg duha, i to gubitničkog, i vaš strah od gubitka vlasti vas tera da pravite ovakve nakaradne zakone. Od saziva ovog parlamenta, kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke, suočavam se samo sa restrikcijom prava narodnih poslanika, predstavnika naroda, kakva prava i pravila igre unosite u politički život i sferu finansiranja političkih stranaka. Vas politički život ne zanima - Paja Patak je dobio zadatak od Evropske unije, vi uvodite diktaturu, gušite sva prava i slobode i to je znak da vam je kraj potpuno izvestan.
Gospodine Đeliću, crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a vaša vlada mi upravo liči na crvljivu jabuku.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković. Nije prisutan.
Narodni poslanik Golub Rajić, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije. Imamo još pet minuta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na dnevnom redu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sazvanom na zahtev Vlade je Predlog zakona o finansiranju političkih stranaka, i to po hitnom postupku. Hitnost se objašnjava stvaranjem odgovarajućeg pravnog okvira za finansiranje političkih stranaka, što je od značaja za rad državnih organa i organizacija.
Nije čudan način zakazivanja, vreme razmatranja, pa i hitnost, na to smo se pod ovom demokratskom vlašću već privikli. Ali krajem maja nam je dostavljen i Predlog zakona o političkim strankama. Pa zar nije logičnije da je on prvo donet, pa onda zakon o finansiranju političkih stranaka koji stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2004. godine?
Da nije možda ovo na dnevnom redu po hitnom postupku zbog nekih pritisaka? Možda zbog Lajanovog izveštaja međunarodne krizne grupe, gde se spominju neki finansijski moćnici koji finansiraju neke stranke, ili pak kroz ovaj zakon vladajuće partije DOS-a hoće sebi da obezbede neke startne prednosti pre izbora? Predloženi zakon bi trebalo da odredi izvor, visinu i namenu sredstava za finansiranje rada registrovanih političkih stranaka, kao i izbornu kampanju za izbor poslanika, odnosno odbornika, predsednika Republike i gradonačelnika, kao i da to finansiranje učini transparentnim i dostupnim javnosti.
Verovatno je dobro što će se zakonom onemogućiti finansiranje političkih stranaka iz sumnjivih izvora koji su neprihvatljivi i gde su česte zloupotrebe. Takođe, zakon predviđa i kontrolu prihoda i finansijskog poslovanja, a i kaznene odredbe za nepoštovanje zakonskih odredbi, da bi se sprečile zloupotrebe u prikupljanju i raspolaganju sredstvima.
U ovom zakonu je verovatno najinteresantniji član 4. kojim se propisuje obim sredstava koja mogu biti odobrena iz javnih izvora i ne može biti veći od 0,15% budžeta Republike, od 0,1% budžeta jedinice teritorijalne autonomije, odnosno 0,1% budžeta jedinice lokalne samouprave. Ministarstvo finansija, odnosno drugi nadležni organi ta sredstva raspoređuju u visini od 30% podjednako svim parlamentarnim strankama, znači poslanicima i odbornicima, dok se 70% ovih sredstava raspoređuje srazmerno ukupnom broju poslanika, odnosno odbornika.
Pitanje je da li je ovaj predlog najpravičniji i da li će ikome odgovarati. Pitanje je da li će se primenjivati većinski ili proporcionalni izborni sistem, ili pak kombinovani. Socijalisti smatraju da je dobro što će političke stranke dobijati sredstva iz budžeta, ali da njih treba raspoređivati na osnovu dobijenih glasova i na osnovu dobijenih mandata od strane birača.
Isto tako mislimo da procenti sredstava iz javnih izvora, koja se obezbeđuju za finansiranje rada političke stranke čiji su kandidati izabrani, nisu dovoljni i mislimo da bi procenat iz republičkog budžeta trebalo sa 0,15% povećati na 0,50%, a kada su u pitanju lokalni budžeti sa 0,1% na 0,30%.
Takođe u članu 5. koji reguliše finansiranje redovnog rada političke stranke u stavu 4. ne treba praviti razliku između priloga fizičkih i pravnih lica, jer fizičko lice kao vlasnik preduzeća uvek može svoj prilog da plasira kao prilog preduzeća. Predlog od 10 prosečnih zarada u jednoj kalendarskoj godini u Republici Srbiji je suviše mali i to je neophodno povećati više puta.
Strankama treba omogućiti da mogu sticati imovinu i prihodovati od vlasništva i ne sme biti interes države da im ograničava korišćenje sredstava od imovine, već naprotiv. Ne treba u članu 6. toliko detaljno navoditi koja su materijalno-finansijska primanja zabranjena. Treba to jasnije precizirati i definisati. Vlada je predložila ovaj dosta obiman član, verovatno iznoseći sve izvore finansiranja dok su članice DOS-a bile u opoziciji, pa su se prisetili odakle su sve stizale pare, a sada bi to trebalo zabraniti, jer su na vlasti i mogu se finansirati drugačije.
Ne treba ograničavati na 20% ni visinu sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka može angažovati za vođenje izborne kampanje. Šta ako neko prikupi više, a ta sredstva za finansiranje izborne kampanje će biti na računu otvorenom za te potrebe i za drugo se ne mogu koristiti, sem što će po okončanju višak biti prebačen na stalni račun političke stranke.
Političke stranke statutom regulišu unutrašnju kontrolu finansijskog poslovanja, određuju odgovorna lica za finansiranje, vode knjige, i to je u redu. Međutim, da li je u redu da podnosioci izveštaja dostavljaju izveštaje o finansijskom poslovanju Odboru za finansije, koji kao skupštinski organ nema ta ovlašćenja? Nije li bolje da to rade drugi ovlašćeni državni organi za procesuiranje finansijskih prekršaja, dok političke stranke izveštaje o imovini, iskazane po vrsti, visini i poreklu, treba da dostavljaju Narodnoj skupštini.
Mislim da se izveštaji o finansijskom poslovanju objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" o trošku države, a ne o trošku političke stranke. Takođe nije uobičajeno u našem pravnom sistemu da se u prelaznim i završnim odredbama ostavljaju odredbe nekih članova starog zakona, koji ima isti naziv i zar nije bilo bolje da ti članovi, a ovde članovi 13. i 14, budu ugrađeni u novi zakon, ili treba unositi zabune.
Na kraju, ovaj predlog zakona koji ima 25 članova, po čijem usvajanju će finansiranje parlamentarnih političkih partija biti obaveza države, mora se još amandmanski popraviti, ukoliko se želi da on bude jedan od stubova u borbi protiv korupcije i da sve to, kako često kažete, bude transparentno i da se normalizuju finansijski tokovi i njihova veza sa strankama i politikom.

Vidimo se sutra, prijatno.