Poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama je objedinjena diskusija o dva zakona: o Narodnoj banci Srbije i izmene i dopune Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Oba zakona se tiču centralne, monetarne institucije Republike Srbije. Predlažući ove zakone mi ispunjavamo obavezu koja je preuzeta Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje, kao i neke obaveze preuzete u sprovođenju programa trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om, ali, što je mnogo važnije, na taj način dolazimo, ukoliko usvojite ove predloge zakona, do modernih zakona koji regulišu jednu izuzetno osetljivu i važnu oblast.
Znači, ovaj zakon ne donosimo zbog drugih i predlažem da donesemo najviše zbog nas samih, jer u domenu monetarne politike, nadzorom nad bankama, deviznom politikom, ali isto tako i nad radom centralne monetarne institucije, mi ćemo usvajajući ove zakone napraviti veliki napredak. Ne samo to, prestaćemo da budemo izuzetak. Izuzetak sa tek nekoliko drugih zemalja, gde centralna monetarna institucija nema nikakav nadzor. Kao što smo videli, sa posebnim finansijskim planom, koji je predložilo rukovodstvo Narodne banke Jugoslavije, ceo finansijski plan se sastoji od tri reda: ukupni prihodi, toliko milijardi, tada je bilo 17,8 milijardi; ukupni rashodi, isto toliko 17,8 milijardi; i treća tačka, ovaj finansijski plan stupa na snagu osam dana posle njegovog proglašavanja.
Primetićemo, imajući u vidu koliko diskusija imamo i u ovom domu, o mnogo manjim efektima, ciframa, a isto tako možda i o nekim manje važnim temama, veoma je važno da zbog valjanog sprovođenja monetarne politike, valjanog funkcionisanja platnog prometa, nadzor nad bankama moramo inovirati u ovome domenu, ne samo u interesu demokratskog nadzora nad radom stručne institucije, nego i zbog samih onih koji rade u centralnoj banci. Jer, naravno, pojačani nadzor i samim tim prihvatanje pomnih izveštaja, bolje znanje o tome što se dešava, usvajanje nekih predloga, to je način na koji će samo rukovodstvo i oni koji su zaposleni u Narodnoj banci dobiti više vere u sebe i demokratsko pokriće i uveravanje da je ono što rade po zakonu i po onome što je zacrtano u ekonomskoj politici, naročito u monetarnoj politici.
Samim tim, ova dva zakona su u najboljem interesu i onih koji su zaposleni u Narodnoj banci, jer na taj način imaće mnogo više ingerencija, mnogo više nazavisnosti i sigurno, uz pojačani nadzor, sigurnost da je ono što rade posve po zakonu. Zato apelujem na vas da glasate za ova dva zakona.
Hteo bih da uđem u nekoliko detalja i da kažem nekoliko reči o tri ključna elementa koja se nalaze u ova dva zakona. Prvo, suprotno onome što se nažalost čulo, jer oko ovog zakona se digla jedna posve drugačija priča o javnom životu, ovaj zakon jača nezavisnost Narodne banke. Zašto? Zato što je iskustvo zemalja u tranziciji i razvijenih zemalja u poslednjih 30 godina - bez trunke sumnje i to je jedan od retkih elemenata gde bukvalno nema sumnje, jer u ekonomiji mnogo toga može da se diskutuje, mnoge teorije mogu biti opovrgnute time što se dešava u praksi, međutim, ovde se i teorija i praksa slažu - da su jaka centralna banka, nezavisna monetarna politika na srednji i na duži rok pravi recept za bilo koju zemlju, bilo da je ona siromašna, srednjerazvijena ili bogata.
One zemlje gde su centralne banke jake i nezavisne u sprovođenju monetarne politike su isto zemlje gde je inflacija niža, i na srednji rok, mada je to i jedna od onih specifičnosti sprovođenja ekonomske politike na kratak rok. To nije uvek dobro. Nije uvek lako uklopiti sa privrednim rastom. To su isto zemlje koje na duži rok imaju povećanje produktivnosti rada, a isto tako i povećanje bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, i na kraju krajeva bolji život i standard za njihove građane.
Na drugom kraju spektra nalaze se zemlje sa slabijim monetarnim centralnim institucijama, slabom monetarnom politikom, velikim uticajem dnevne politike. Naš narod je i te kako okusio, i to dva puta u poslednjih 13 godina, kroz hiperinflaciju šta je to što može da donese slaba monetarna politika, slaba centralna institucija i direktan politički pritisak na nju, uz posve neodgovorne javne finansije koje idu kao tandem sa njom. Zbog toga, veoma je važno naglasiti ovde da ovim zakonom, kao što kažu naši domaći eksperti, ali i mnogobrojni inostrani eksperti i relevantne institucije, kao što su MMF, Svetska banka ili pak Evropska unija, značajno unapređujemo nezavisnost Narodne banke Srbije.
Ja ću to obrazložiti u nekoliko kratkih rečenica. Drugi element koji imamo u ovom zakonu, to je nešto jači nadzor nad radom centralne banke, jer ako pogledamo ono što se nalazi u ovom predlogu pred vama, mogu vam reći da je ovaj nadzor jedan od najmanjih i najmanje obimnih i dubokih, koje ima bilo koja centralna banka. Pitaćete se - zašto to? Zato što smo duboko uvereni da je to prava mera za Srbiju u ovom momentu, da se taj nadzor ne bi pretvorio ponovo u neko uplitanje, u neku formu egzibicije u javnom životu i, ne daj bože, kroz uplitanje ljudi sa strane, da dođe do nekih nepravilnosti u radu, prodaje poverljivih informacija o nekim finansijskim organizacijama koje mogu izvući dobrobit od njih.
Zbog toga ovo što je predloženo u domenu nadzora odskače od modela koji je sada opšteprihvaćen, gde imate uplitanje ljudi sa strane koje izglasava Skuština, u srcu operacija Narodne banke, to je sprovođenje monetarne politike, devizne politike i funkcionisanje platnog prometa i nadzora nad bankama, ali za to ima veoma valjanih argumenata za Srbiju danas.
Poslednja stvar je, uvažavajući sve što sam do sada rekao, unapređenje koordinacije rada Narodne banke Srbije sa radom Vlade Republike Srbije i naravno sa Skupštinom. Ako mi sad dozvolite želim da pređem na svaku od ove tri tačke, da kažem nekoliko rečenica o svakoj od njih.
Prvo, nezavisnost Narodne banke Srbije. U Predlogu zakona u članu 2. stav 2. i 3. se kaže - Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih ovim i drugim zakonima i za svoj rad odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vama, ne Vladi. Naravno, Vlada je emanacija većine i tu je korespondencija i ne treba sada videti neku apstrakciju. Ipak, ako smo demokratija, kako reče Tokvil - to je tiranija većine, znači da ta većina u mnogo čemu ima uticaj na ono što se dešava u društvu, ali, sa druge strane, kao što su neki drugi znameniti ljudi rekli - to je najmanje loš način organizacije života u jednom društvu. Samim tim ne može se izbeći neka većina i neka demokratičnost, neki nadzor, ali ipak imate u stavu 3. ovog zakona nešto što je Slovenija, ili pak Češka, uvela tek prošle godine, 2000. godine, a to je da Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica.
Da budemo jasni, Narodna banka Srbije će sarađivati, ali na ovaj način i u zakonu je jasno rečeno, u tim prvim opštim odredbama, da nema više onih telefona koji kažu - daj primarnu emisiju tom preduzeću. Uzgred budi rečeno, primarna emisija za preduzeća ni u kom slučaju nije moguća, a što se tiče budžeta Republike Srbija ona je izuzetno limitirana na 5% ukupnih prihoda. Isto tako, kroz amandmane koje smo prihvatili, te pozajmice će morati da budu vraćene do kraja godine, tako da su to veoma kratkoročna premošćavanja nelikvidnosti i nema štampanja novca ukoliko usvojite ovaj zakon, nema finansiranja deficita kroz neka uputstva koja neko može da da Narodnoj banci.
Želim da to bude jasno jer se u zadnje vreme puno licitira na ovu temu, bez ikakvog uporišta u ovom zakonu. Najzad, Vlada niti predlaže niti imenuje ijednog od rukovodilaca u Narodnoj banci, niti imenuje, niti predlaže ijedan organ upravljanja Narodne banke. Ta odgovornost i čast su prepuštene ovom domu.
Što se tiče ciljeva Narodne banke, tu imamo nešto što je postao standard i što je vezano za efektivno iskustvo koje imaju sve zemlje, a to je da je osnovni cilj koji se ovde predlaže za Narodnu banku Srbije postizanje i održavanje stabilnosti cena. To je jasno naznačeno kao osnovni cilj i kada se kaže osnovni cilj, to znači da su drugi ciljevi podređeni tom cilju. Tako da ona sterilna i zastarela priča upošljavanja deviznih rezervi za rast ili pak mogućnosti da se nešto pozajmi na momenat pa se vrati, da se to malo bolje zavrne, to je nešto što neće prihvatiti ova institucija, samo zbog toga što neko ne može imati nešto i njegovu suprotnost, devizne rezerve su upotrebljene da se obezbedi pokriće za našu nacionalnu valutu.
To je cena poverenja u našu nacionalnu valutu. To ima cenu, ali zauzvrat imamo stabilnu valutu i posle dve i po godine to je sigurno jedno od najvećih dostignuća u našoj državi i za to možemo biti zahvalni i guverneru Dinkiću i celoj njegovoj ekipi, jer su oni radili sa puno žara, sa puno angažovanja i energije na postizanju tog cilja. To nije pisalo u tom zakonu, ali oni su se svesrdno angažovali na tom cilju.
Naravno, znamo šta se dešava ovih dana, ali želim da kažem da u ovome što sam rekao nema ni trunke licemerstva, ili pak neke ironije. Ja ovo iskreno mislim. Isto tako, imate u ovim ciljevima i jedan sporedni cilj, a to je očuvanje finansijske stabilnosti. Znači, Narodna banka Srbije treba da obezbedi stabilnost našeg finansijskog sistema. Šta to znači? To znači da ukoliko jedna banka upadne u neki problem likvidnosti, Narodna banka mora biti tu kao prvi branilac stabilnosti. Mi smo videli da Narodna banka ne može uvek to sama da uradi.
Nažalost, ono što smo morali da uradimo početkom prošle godine, a to je pokretanje postupka stečaja nad četiri banke, gde ne samo da je Narodna banka intervenisala, preduzela mere koje su bile nužne, da te četiri banke ne bi same po sebi, zbog njihove važnosti, likvidnosti, i povukli ceo finansijski sistem, nego naravno budžet Republike Srbije je bio angažovan, i to pozamašno sa nekih 7,6 milijardi dinara, naravno, to je bilo blagovremeno obezbeđeno u budžetu, nadoknadili likvidnost banaka i preduzeća i građana koje su mogle da budu zarobljene na računima koje su te banke imale u momentu kada su bile zatvorene.
Naravno, sada se taj novac vraća jer budžet Republike Srbije je poverilac prvog reda. U protekle dve-tri nedelje, shodno ročištima koje je trgovinski sud organizovao, mi smo već "vratili" nekih 1.200.000.000 dinara od angažovanih sredstava i biće ih još. Sigurno je, nikada nećemo vratiti ceo iznos. Zbog toga moramo imati tu jasnu ideju gde Narodna banka čuva finansijsku stabilnost, a Republika Srbija jemči, i to je u članu 1. ovog zakona, za njene obaveze. Cela država stoji iza Narodne banke. Nema mogućnosti da ona bankrotira, suprotno onome o čemu se isto spekulisalo u javnosti.
Najzad, treći stav u tom ključnom članu nalaže da će, ne ugrožavajući osnovni cilj, Narodna banka Srbije podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije. To je jedna standardna formulacija gde se vidi da Narodna banka mora imati apsolutnu nezavisnost u onome što je njen cilj, mora da ima veoma jasan cilj, ali to ne znači da je ona negde u nekoj apstrakciji, da je na nekoj drugoj planeti, da njeni ciljevi ne treba da budu u onoj meri, koliko je to moguće, harmonizovani i njeno delovanje apsolutno koordinisano sa ostatkom ekonomske politike Vlade Republike Srbije. To je jasno i moderno naznačeno i zbog toga je formulacija ovog člana jedna od standardnih koje možemo imati.
Ako sada pređem na pitanje u smislu jačanja nezavisnosti, hteo bih da kažem nekoliko reči o onome što su organi upravljanja Narodne banke Srbije, utoliko više što je bilo dosta spekulacija u javnosti i puno netačnih informacija koje su lansirane. Ako sagledamo imenovanje i organe, vidimo da način na koji je organizovano upravljanje Narodnom bankom dovodi do najblažeg nadzora, ali mnogo boljeg od onoga koji imamo danas, nad radom te institucije, koji sigurno postoji u Evropi i šire.
Predlažu se tri organa. Prvi organ je monetarni odbor Narodne banke Srbije gde po funkciji sede guverner i viceguverneri, njih tri do pet. Sednicama prisustvuje, bez prava glasa, ministar za državne poslove finansija u smislu koordinacija, ali bez prava glasa. To je mesto gde se radi kolegijalno, za razliku od danas kada sve radi guverner, bez neke propisane procedure, jer i sama Narodna banka ima i zapisnike i odluke.
Ni u kom slučaju ne želim da ovo što kažem znači da se tu nešto loše radi, ali u svakom slučaju, kroz jedno kolektivno odlučivanje imaćemo bolju transparentnost u onome što je srce Narodne banke, a to je sprovođenje monetarne politike, dizanje i spuštanje stope obavezne rezerve, intervencija na deviznom tržištu, odluka oko eskontne stope ili pak intervencija na otvorenom tržištu.
Rečju, imamo kolegijalnost, imamo organizovani način postupanja, imamo zapisnike, imamo odluke, ali sve to se održava unutar Narodne banke Srbije. Želim jasno da kažem da to odstupa do neke mere od standarda svih zemalja u našem okruženju, pa i razvijenih zemalja, gde istovremeno imate jedan jedini organ koji je upravni i nadzorni u isto vreme, a koji se često zove savet, gde se donose odluke o monetarnoj politici, o nadzoru nad bankama i mnogo čemu drugom što je veoma osetljivo i gde glasaju ljudi koji nisu zaposleni u Narodnoj banci i koji su došli sa spolja.
Ne samo to, nego ako pogledamo uporedno iskustvo u drugim zemljama konstatujemo da u dosta velikom broju tih zemalja oni koji dolaze van banke su često u većini, tako da u tim zemljama, i daću vam primer Hrvatske, Poljske, Češke ili pak Rumunije, u tim savetima ima više ljudi koji su imenovani, a da nisu guverner, viceguverner ili koji rade unutar centralne banke i oni glasaju sa istim pravom glasa kao guverner i njegova ekipa, koja je u manjini. Ta situacija nigde nije toliko ugrozila nezavisnost. Vidimo da je to posle moguće, jer to se tako radi, ali ono što se vama predlaže ovde to je da se uvaži specifičnost Srbije, njenih političkih i društvenih prilika.
Činjenica je da je ovo početak tranzicije i da možda još nije momenat da se odluke o sprovođenju monetarne politike otvore na taj način prisustvu i glasanju i samim tim mogućnosti većeg javnog pristupa tim informacijama i, ne daj bože, da neko od tih članova te informacije koje su poverljive i osetljive plasira na jedan način koji je u interesu neke grupe, a ne druge. Na taj način mi obezbeđujemo da taj organ, prvi organ o kome sam pričao, monetarni odbor, ima kolegijalnost u odlučivanju, ali to ostaje unutar centralne banke. Ovde je inspiracija Švajcarska, koja ima ovu organizaciju i do neke mere Mađarska. U Mađarskoj postoji isto takva organizacija, s tim što ipak u Mađarskoj postoji odredba prema kojoj postoje ljudi u monetarnom odboru koji dolaze spolja, i to je nešto što smo ovde eliminisali.
Drugi organ je guverner, guverner koji je u Ustavu SRJ i Zakonu o Narodnoj banci Jugoslavije bio jedini organ i to je unikat u svetu, da je jedna osoba odlučivala apsolutno o svemu i bila odgovorna za sve. Sada i ono što je samo rukovodstvo Narodne banke Jugoslavije predložilo u nacrtu zakona i predlogu zakona, u Saveznoj skupštini aprila prošle godine, znači baza za ovaj tekst postoji već 15 meseci i to je obilato korišćeno ovde. Tu je bio predviđen isto jedan nadzorni organ. Međutim, taj nadzorni organ je bio zbog toga što je sam Ustav bio prepreka, jer je predviđao samo guvernera kao organ. I, setimo se devedesetih godina, jedan savet koji je bio napravljen, bio je skinut, bio je zabranjen odlukom Saveznog ustavnog suda, koji je gledao Ustav i rekao - dok se ne promeni Ustav ne može se imati jedan takav nadzorni odbor.
Sada se na ovu banku primenjuje Ustav Republike Srbije. Naravno, posle diskusije i konsultacije sa Ustavnim sudom Srbije ustanovljeno je da postoji ustavna baza da se donese jedan ovakav zakon i nema ograničenja da se napravi dodatni organ, kao što će biti savet Narodne banke Srbije, gde će, prema predlogu, biti pet osoba, četiri plus predsednik, koje najviše nadziru, ali pošto ipak donose neke odluke naši pravnici su rekli da se to ne može nazvati nadzornim organom i nadzornim odborom i onda se to samim tim zove savet Narodne banke Srbije. Taj savet se sastaje u proseku jednom u tri meseca i ima važne funkcije jer usvaja finansijski plan i godišnji račun, utvrđuje jedinstvenu tarifu Narodne banke, i na taj način biće malo više dijaloga oko tog pitanja.
Ako pogledamo finansijski plan Narodne banke Jugoslavije od prošle godine, ustanovićemo da su naknade koje je naplatila privredi i bankama porasle sa nekih šest milijardi na skoro 12 milijardi dinara. Čini nam se da nadzor treba da pogleda šta se tu dešava i da vidi do koje je mere ono što Narodna banka i rukovodstvo želi da naplati od građana i privrede nešto što je primereno, a ne da bude neka forma pokrića za neke fiksne troškove koji možda nisu nužni, jer u našoj Narodnoj banci danas je zaposleno 4.700 ljudi, mada nema pouzdanih informacija.
Naravno, tu je Zavod za izradu novčanica i treba da ostane. Lično sam apsolutno protiv bilo kakve sulude ideje, koja se nekada čuje, o privatizaciji takve institucije, i to apsolutno nije primereno. Isto tako, tu ima nekih organa koji će izaći iz sklopa Narodne banke, centar za bonitet, centralni registar, ima nečega što je tu predviđeno, tako da sada srce Narodne banke plus njene ekspoziture, teško je reći, ali možda je to negde oko 2.500 do 3.000 ljudi.
U Grčkoj, koja ima najveću narodnu banku prema njenom broju stanovnika, to je 3.000. Velika Britanija ima narodnu banku koja ima 2.000 zaposlenih. Makedonija ima narodnu banku gde ima 290 zaposlenih, a Hrvatska 550, tako da imamo do neke mere jednu narodnu banku koja iziskuje još dodatnu reformu da ona ne bi njene fiksne troškove prenosila kroz naknade, kroz razlike koje će naplaćivati na kursu kada se kupuje i kada se prodaje i na neke druge načine na koje ona dolazi do prihoda, da to ne bude motiv za nju da naplati više, jer to je kao kada na samom izvoru novca on poskupi i onda se to prelama kroz ceo bankarski sistem i kroz celu privredu. Zbog toga to pitanje ima nekih prelaznih odredbi u ovom zakonu, koje treba da se bave tom krajnje nepopularnom merom, a to je racionalizacija samih operacija Narodne banke.
Samim tim postoje neke odredbe u nadzornom organu, savetu, koje se tiču visine zarada guvernera i viceguvernera, kao i kriterijuma za zarade za ljude, za zaposlene sa ovlašćenjima. Tu moram da kažem da treba izbeći svaku formu demagogije da visokostručni zaposleni u Narodnoj banci Srbije moraju da imaju veoma dobre plate. One moraju biti uporedive sa ljudima koje oni nadziru, sa kojima rade, a to su banke, i iskustvo je da su u tim institucijama, bankama, plate uglavnom u zemljama u tranziciji dosta visoke i ne bi trebalo uopšte da bude predmet kontroverze da stručnjaci Narodne banke Srbije imaju posve korektne plate, čak i nekoliko puta veće od ljudi koji rade u Vladi.
To se ne sviđa puno ljudima u Vladi, ali to je jednostavno neki standard koji postoji i ne bi trebalo da se to odrazi na odliv kadrova i odgovorno tvrdim da ovaj zakon neće dovesti do odliva, jer se jednostavno neće dozvoliti da zbog smanjenja njihovih plata vrsni stručnjaci odu.
Ne samo to, nego ono što je veoma važno, ovaj organ nadzora, savet, vrši izbor ovlašćenog revizora koji treba da verifikuje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije.
Što se tiče imenovanja organa, bilo je puno priča o tome zašto i da li je to napad na nezavisnost Narodne banke i na status guvernera to što se u ovom predlogu zakona predlaže da njega ili nju predlaže Odbor za finansije Narodne skupštine. Želim da kažem da ukoliko je Ustav SRJ bio relevantan za zakon pre, sada je relevantan Ustav Srbije. Pre nije bilo moguće zbog ustava uvesti nadzorni organ i sada zbog Ustava Srbije, dok se on ne promeni, nije moguće predsednik Republike, što je ideja i standard, bude ta osoba koja predlaže guvernera, zato što je u Ustavu Srbije taksativno navedeno ono što može da radi predsednik. Ustavni sud Srbije je pre koju nedelju to napomenuo, jer vršilac dužnosti Republike Srbije je doneo neke odluke koje su bile poništene zbog toga što nije bilo uporišta u ustavu da one budu donesene. Zbog toga nije moguće da predsednik predlaže guvernera, sve dok se ne promeni Ustav, ali, naravno, jedna od promena koja će uslediti posle ustava biće jedna od ovih, da predlaže guvernera.
Onda smo ostali sa dve mogućnosti. Prva je da guvernera predlaže Vlada, što jednostavno, kao što vidimo u ostatku ovoga, nije baš u skladu sa ovim principima, ili pak da to bude Skupština i odbor koji je relevantan za to, Odbor za finansije. To je praksa u Hrvatskoj. Guvernera Narodne banke Hrvatske predlaže Odbor za finansije i to nije smetalo guverneru Narodne banke Hrvatske da ove godine bude izabran za najboljeg guvernera u svetu od strane najboljeg časopisa finansija, tako da ne treba ni tu licitirati sa nekom demagogijom. To ne znači da guverner ne može biti dobar zato što ga predlaže odbor za finansije.
Isto tako, ako pogledamo viceguvernere, za razliku od drugih zemalja gde se skoro svuda viceguverneri biraju u skupštini, na predlog guvernera često, a ponekad vlade, ponekad isto predsednika, ovde se predlaže da viceguvernere, odnosno najbliže saradnike guvernera, predlaže sam guverner, i to savetu Narodne banke Srbije. Tako da to ne bude ponovo neka tema za priču da postoji nadzor i postoji kontramehanizam i da se vidi koji su to ljudi koji su imenovani, jer u sadašnjoj situaciji i u sadašnjem zakonu, guverner imenuje koga hoće, totalno je autonoman u smislu imenovanja svojih saradnika. Može da ih ima koliko god hoće. Ostao je samo zamenik, koga treba da postavi Narodna skupština, tj. skupština Jugoslavije. Ovde se predlaže da nema zamenika, jer to je malo zastarela odredba.
Ono što mogu još da kažem, to je da je u ovom zakonu veoma pomno razrađena procedura prema kojoj može doći do smene guvernera. Prvo, u zakonu imate taksativno numerisane razloge zbog kojih bi eventualno mogao da bude pokrenut postupak za smenu guvernera. To treba da pokrene savet Narodne banke Srbije sam. Posle toga, taj savet može proslediti, ukoliko ustanovi da ima baze za pokretanje tog postupka, nadležnom organu tj. Odboru za finansije Narodne skupštine.
Odbor Narodne skupštine treba da traži izveštaj samog guvernera, što znači da se približavamo nečemu što bi Amerikanci nazvali impičment, zainteresovan je i ima mogućnost da se odbrani, da objasni i da cela javnost sazna o čemu se tu radi. Samo ukoliko tada Odbor za finansije ustanovi da ima elemenata za to, onda to ide na glasanje u Skupštinu Republike Srbije. Na taj način se dodatno jača nezavisnost Narodne banke i guvernera, koji njom rukovodi i predstavlja je.
Poslednja stvar koju bih hteo da napomenem, to je treća tačka, a to je saradnja između Narodne banke Srbije i drugih nivoa vlasti. Čulo se puno o tome ovde. Po prvi put zakonski postoji obaveza Vlade, tj. Ministarstva finansija da dostavi Narodnoj banci Srbije na mišljenje memorandum o budžetu i sam nacrt budžeta, pre nego što bude prosleđen Narodnoj skupštini. Ne samo to, Narodna banka i Ministarstvo finansija formiraju jedan strateški savet, a mislim da smo prihvatili jedan amandman koji briše u zakonu da je to izlišno, ali to već postoji i nastaviće da se dešava za koordinaciju fiskalne i monetarne politike.
Narodna banka će imati jedan broj izveštaja Narodnoj skupštini i veliki broj njih će biti publikovan, neki od njih u "Službenom glasniku Republike Srbije", a neki na internet prezentaciji Narodne banke. Ruku na dušu, ona to već efikasno radi i mogu da kažem da je to institucija koja danas možda od svih institucija u državnoj upravi najviše publikuje informacije o makroekonomskim kretanjima, kretanjima monetarne politike. Mogu već danas da budu neka vrsta uzora za druge institucije, u smislu dostavljanja javnosti podataka koji su važni za shvatanje vođenja monetarne politike. Ono što sam rekao što je dosta netransparentno i šturo u samim finansijama, nije tačno za ono što je javno za njihov rad i njihovi podaci koji se tiču sprovođenja monetarne politike, odluka koje su donešene ili zakona ili podzakonskih akata i drugih akata koji se donose u sprovođenju njihovih nadležnosti.
Želeo bih još nešto da naznačim, da imamo ovde jednu inovaciju, a to je da se naznačuje osnovni kapital i predloženo je 10 milijardi dinara. Biće upotpunjen progresivno, kroz zahvatanje od 30%, jer smo prihvatili jedan amandman viška prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije. Predviđeno je u smislu toga da Republika jemči za obaveze Narodne banke u slučaju da dođe do problema i da u godinama kada su rashodi veći od prihoda.
Naravno, sam savet treba da reaguje, ali ukoliko nije moguće pokriti višak rashoda nad prihodima iz rezervi, kao i samog kapitala, u tom slučaju Republika Srbija će uskočiti, ako smem tako da se izrazim, sa sredstvima budžeta i hartijama od vrednosti.
U svakom momentu stabilnost našeg finansijskog sistema će biti obezbeđena.
U zaključku želim da kažem nešto što se tiče zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, gde predlažemo neke izmene. One daju veoma široka ovlašćenja centralnoj banci za sprovođenje jednog oštrog nadzora nad bankama. Imamo tu jedan izuzetak od izvršnog postupka, gde Narodna banka i guverner mogu izricati novčane kazne. To nije standard, to radi prekršajni sud i to nisu samo kazne koje idu za pravno lice, nego se odnose i na rukovodioce samih banaka. Iskustvo je pokazalo da, nažalost, u našoj zemlji, ukoliko nemate neki način da sankcionišete nešto, teško je uvesti disciplinu i red.
Mogu da kažem, a tu je bilo dosta kontroverze i netačnosti iznesene u našem javnom životu, što se tiče monetarne politike, devizne politike, to su odredbe koje je samo rukovodstvo Narodne banke Jugoslavije, a danas Srbije, predložilo u prethodnom nacrtu zakona. Mi smo ih usvajali kao takve. One su u nekoj meri manje određene nego što bi trebalo da budu.
Primedbe MMF-a, Svetske banke i Evropske unije, koje nisu prihvaćene u ogromnoj meri, jesu one primedbe da nema u zakonu još boljeg omeđivanja onoga što može da radi Narodna banka u sprovođenju monetarne politike i devizne politike. Oni su hteli da imamo, pa i Evropska unija, više preciznosti u zakonu koje hartije može da kupi i prodaje jedna banka, kako se deli rizik u sprovođenju devizne politike. Rukovodstvo Narodne banke i oni najodgovorniji za to, njihova primedba je bila da za to još nije vreme. Nije vreme da se u Srbiju uvedu tako stroge odredbe i treba da postoji ta diskrecija da bi mogli da sprovode jednu monetarnu i deviznu politiku koja će biti primerena Srbiji. Mi smo te njihove primedbe uslišili.
Ovaj zakon je zakon koji će obezbediti nezavisnost Narodne banke Srbije. On će omogućiti, po prvi put i tu smo veliki izuzetak i ne samo u razvijenom svetu, nadzor, ali on je jedan od najblažih od modela koji postoje; zato ga i predlažemo, on je primeren našim prilikama, našem javnom životu. Imamo bolju koordinaciju kroz veću razmenu informacija, više zajedničkog rada, koji neće ugroziti nezavisnost Narodne banke Srbije i drugih nivoa vlasti, a njene ingerencije u domenu monetarne politike, devizne politike i nadzor nad bankama ne samo da nisu oslabljene, nego su značajno ojačane. Samim tim, imamo odličan zakon o Narodnoj banci Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i apelujem na vas da ih izglasate. Hvala.
