Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Srđan Petrović.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, najpre, dužan sam jedno izvinjenje i gospođi Čomić i svim onim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima koji pažljivo prate raspravu u ovom parlamentu, jer sam danas pre podne neoprezno rekao da ovde niko nikoga ne sluša. Dakle, izvinjavam se zbog toga.
Kada je u pitanju zakon o Narodnoj banci Srbije, dozvolite mi
da kažem da bih, pre svega, voleo da se ovaj večerašnji duel gospodina Đelića i gospodina Dinkića završi nerešeno ili da obojica izgube, kao što bih voleo da u fudbalskim utakmicama između Nemačke i Amerike i jedna i druga ekipa budu poražene.
Naravno da sve ovo ima i jednu simboliku, jer sam potpuno uveren da to što je gospodin Dinkić radio u poslednje dve i po godine nikako nije išlo u korist srpskom narodu i državi Srbiji. Mnogo je dokaza za tako nešto i mislim da i vi, koji ste ga svojevremeno zdušno podržavali, potpuno shvatili da je taj čovek naneo mnogo štete i Narodnoj banci Jugoslavije, poslovnim bankama, građanima, zaposlenima, a i oni koji nisu zaposleni su pretrpeli štete. Mnogo toga je bilo zato što smo imali guvernera koji je na taj način i došao u Narodnu banku - upadom u Narodnu banku bez propisa, bez zakona itd.
Nažalost, vi ste kao većina kasno shvatili da imate posla sa čovekom koji, pre svega, mora da provede određenu politiku MMF-a i drugih svetskih finansijskih institucija i u tome nema nikakve dileme. Kad ste shvatili da je đavo odneo šalu, onda ste se odlučili da ekspresnom brzinom predložite jedan tekst zakona za koji, iskreno rečeno, moram da kažem da je u priličnoj meri i korektan, osim nekoliko primedbi o kojima ću nešto kasnije reći.
Da ste o tome razmišljali blagovremeno, onda bi mi imali javnu raspravu o zakonu o Narodnoj banci Srbije još u vreme kada smo donosili Zakon o budžetskom sistemu. Neke kolege iz vlasti i iz opozicije su mi tada zamerile što sam upravo tada o tome govorio kao o potrebi da vladajuća većina pripremi Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije, jer je bilo potpuno jasno da ćemo imati dva odvojena monetarna sistema kad je u pitanju državna zajednica Srbija i Crna Gora i da je upravo tu priču trebalo na jedan stručan, konzistentan i smiren način rešiti, a ne dozvoliti da vatra dogori do nokata, pa da sad o tome razgovaramo.
Kada je u pitanju sam zakon, dozvolite mi da kažem da mi je jako problematično objašnjenje ministra Đelića, da je prirodno i da takva iskustva već negde postoje, da Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije bude predlagač guvernera. Čak i kad bih mogao da prihvatim tako nešto, što nema nikakvo uporište, onda je prvo i osnovno pitanje - čiji je inicijalni predlog za guvernera?
Onda ćemo doći do suštine priče, da je upravo najbolje rešenje kada neko ko predstavlja stabilnu izvršnu vlast, poput predsednika Republike, pa makar to bila i gospođa Mićić, koja je v.d. predsednika, bude predlagač guvernera, zato što takva ličnost relativno stabilno i bez političkih uticaja može predložiti kvalitetno rešenje za guvernera.
Ovako, sasvim sam siguran da nema drugog puta, nego da se sastane predsedništvo DOS-a ili, kako se to u žargonu kaže, politbiro i da kaže taj i taj će biti guverner, a da čitava procedura samo prođe preko Odbora za finansije. Potpuno je jasno da u svemu tome nema prave kadrovske politike, niti postoji institucija guvernera koji bi bio samostalan. Mi ga i u ovom zakonu predviđamo kao jedan od organa Narodne banke Srbije. To je upravo ono što mi najviše smeta. Drugo, smeta mi što ni vi ne možete da shvatite potrebu da Narodna banka ipak mora imati jedan organ koji će se zvati nadzorni odbor. Nema nadzornog organa.
Ako mi kažete da je to mogao da bude savet Narodne banke, onda to nije tačno, zato što i sam gospodin Đelić kaže da taj savet ipak donosi neke odluke, a onaj ko donosi neke odluke ne može po prirodi stvari vršiti nadzor nad sprovođenjem tih odluka. Ne zaboravite da taj savet, prema ovim odredbama zakona, ima između ostalog ovlašćenje da izabere revizorsku kuću koja će da izvrši reviziju, kontrolu finansijsko-materijalnog poslovanja Narodne banke Srbije. A onda ko je odlučio da bude revizor, ne može nadzirati taj rad, ma koliko možemo govoriti o napretku da se o izveštajima Narodne banke govori u ovom parlamentu, i tu nema nikakvih dilema da to jeste dobro rešenje i da treba Narodna banka Srbije da polaže račune ovom parlamentu, kao što i ovaj parlament treba da bira guvernera.
Nažalost, mi možemo imati takvu situaciju da ćemo guvernera maltene svakih šest meseci moći da promenimo, zato što će savet takav kakav jeste koncipiran da odlučuje na način da od pet članova prisustvuju tri, a da od ta tri dvojica glasaju da guverner nije stručan. To je nonsens sam po sebi. Dva čoveka, od izabranih eksperata u savetu, mogu odlučiti da guverner Janko Marković ili Petar Petrović to ubuduće više ne mogu da obavljaju, zato što navodno ne ispunjavaju neki od stručnih kriterijuma iz čitave ove problematike.
Ima jedno pitanje koje mi je dosta sporno, ali samo sa stanovišta teorije kako će se to primeniti u praksi. Vi kažete da je prvi i osnovni cilj Narodne banke cenovna stabilnost. To razumem sa stanovišta jednog šireg cilja koji mora da se postigne.
Ali, nije Narodna banka organ, niti institucija koja bi morala da vodi politiku cena. Istina je da se monetarnom politikom u priličnoj meri utiče na cene i da se jednostavno i zamrzavanjem ili neštampanjem novca može doći do toga da imamo ne rast cena, nego da imamo smanjenje cena. Ali je pitanje koliko se taj monetarni pristup pozitivno ili negativno odražava na privredne tokove.
Mi imamo iskustvo da je dosadašnja monetarna politika Narodne banke išla na štetu privrednog razvoja, da je zapravo ukočila i one mogućnosti i potencijale, pre svega poslovnih banaka, koje su bile tu prisutne, jer stalnim povećavanjem obaveznih rezervi mi smo zapravo de fakto smanjili pravo poslovnim bankama ili mogućnost da ulažu u onu privredu, koja bi da je dobila kredite pre dve godine ili pre dve i po godine, ili pre godinu dana, već bila u fazi postepenog oporavka i rasta.
Ne bismo morali da imamo depresiju koja je prisutna u svemu tome i hvalu od strane guvernera, da imamo toliko i toliko deviznih rezervi, pri čemu neće da kaže pošteno. Mi smo ove građane socijalnom politikom, ekonomskom politikom, ili ako hoćete ukupnim stanjem u zemlji naterali da prodaju te svoje devize koje imaju u slamaricama, da ih stavljaju na štedne uloge kod komercijalnih i poslovnih banaka. Ali, poslovne banke su obavezane upravo odlukama Narodne banke da polovinu tog deviznog iznosa moraju držati u deviznim rezervama. Da ne govorimo o katastrofalnim greškama, kada se recimo od strane ove zemlje, po nalogu Narodne banke uzme 850 miliona dolara kredita od MMF-a, koji isključivo služi da bi se sačuvao ovaj kurs evra.
Zato jeste gospodin Dinkić u pravu kada kaže da se ne mogu devizne rezerve tek tako trošiti za privredni razvoj, ali nije u pravu jer ne razume kritiku ove vrste. Ne možemo uzimati kredit od MMF-a da bi pošto poto sačuvali kurs, umesto da ta sredstva upotrebimo u privredi. O tome je reč. Ne možemo blokirati 50% devizne štednje po nalogu Narodne banke, da bi banka imala devizne rezerve, a koje u krajnjem služe da finansiraju spoljno-trgovinski deficit. On kaže da mi moramo da imamo za šest meseci uvoza određene devizne rezerve da bi platili obaveze prema inostranstvu, ali pri tom se ovde nije vodila takva ekonomska, carinska i kakva god hoćete druga ekonomska politika koja bi destimulisala uvoz, a stimulisala izvoz.
Devizne rezerve moraju da počivaju na zdravoj osnovi, na izvozno orijentisanoj privredi i na devizama koje će ova zemlja ostvariti putem doznaka po izvršenom izvozu. To je suština i zato, ukoliko ova poslanička većina bude imala racionalno razmišljanje, ona će prihvatiti neke amandmane SPS-a i mi ćemo tada biti spremni da glasamo za ovu ili ovome sličnu varijantu zakona.

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, a posle njega Vitomir Plužarević.

Poštovana predsedavajuća, kolege, mislim da smo danas dosta govorili o zakonu o Narodnoj banci. Ne previše, ali dosta u odnosu na ovaj drugi zakon koji je zajedno sa ovim zakonom spojen u načelnoj raspravi, a to je zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama. Taj zakon je za privredu, za državu, skoro podjednako važan kao i zakon o narodnoj banci. Naime, on reguliše nešto što je ranije bilo regulisano zakonom o Narodnoj banci Jugoslavije, a to je odnos Narodne banke kao centralne banke i poslovnih banaka.
Od promene vlasti 5. oktobra 2000. godine mi smo u toj sferi imali dosta traumatičnih trenutaka i uz razne promene došli smo do jedne situacije da u bankarskom sektoru imamo situaciju koja nije onakva kakvu smo želeli da imamo. Naime, naš bankarski sektor jeste delom reformisan, ali mi nemamo onakve banke kakve su nam potrebne. Nemamo odgovarajuću strukturu banaka potrebnu našoj privredi, potrebnu građanstvu, što je delom i zbog politike Narodne banke, jednim delom i zbog trenutne situacije u privredi, naše pozicije u svetu i delom zbog loše politike, pre svega Narodne banke Jugoslavije, a i delom Ministarstva finansija Republike Srbije, koji su tada, kao što se sećamo, radili zajedno.
Da se podsetimo koji su to dramatični događaji koji su bili. Pre svega, to je kategorizacija banaka na "A", "B" i "C" kategoriju. Ako se sećate, bile su kategorizovane banke "A" i "B" kategorije, koje su uslovno rečeno mogle da rade, pri čemu nije bilo uopšte kriterijuma koji bi bili potrebni građanstvu. Zašto su jedne banke u kategoriji "A", a druge u kategoriji "B"? I one banke iz kategorije "C", to su one velike banke koje nisu mogle više da opstanu, nasleđene su iz prethodnog perioda, pa su posle neke banke iz kategorije "D", koje je navodno trebalo sanirati, otišle u likvidaciju. Sećate se dramatičnih događaja i štrajkova u zimu 2001. godine. Takođe, dramatičnih događaja je bilo i vezano za još neke banke, koje su što svojom krivicom, a što lošom politikom Narodne banke i guvernera bile praktično dovedene pred stečaj.
Neke su se izvukle. Jedna banka je čak bila u situaciji da obustavi rad, jer je pokradena u prošlom režimu od strane Službe DB-a, pa ja zamalo guverner tu banku zatvorio. Čak je i lov na veštice radio preko televizije. Jedna banka je imala razloga delimično da bude zatvorena, i ona je zatvorena. Sećate se reči prvo u PP banci i Astra banci. To, reforma banaka, nije išlo glatko. Danas je situacija loša, imamo malu kreditnu aktivnost, imamo situaciju da strane banke koje su ušle na naše tržište nemaju nekog većeg značaja za privredu, imamo situaciju određenih potraživanja, pre svega stranih banaka, velikih stranih banaka kao što su Socciete General, HVB i Nacionalna banka Grčke, tako da reforma u ovoj sferi nije bila sasvim adekvatna.
Takođe i ono što smo imali kao poslednju meru, početkom ove godine, jeste prelazak platnog prometa iz ZOP-a, odnosno Narodne banke u poslovne banke. Iza toga je sledila podela infrastrukture ZOP-a određenim privilegovanim bankama, koje su imale odličan status kod guvernera Narodne banke i samog Ministarstva finansija. Evo i ono što je poslednje ovih dana, oduzimanje dozvole za rad određenim bankama. Dve banke su juče, kao što ste obavešteni, izgubile dozvolu za rad.
Situacija nije nimalo dobra i zato je važan zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, odnosno nekadašnji deo zakona o Narodnoj banci Jugoslavije vezan za kontrolu banaka. U ovom zakonu, odnosno tri člana zakona o Narodnoj banci Srbije govore o kontroli banaka, a sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim institucijama ima praktično dva dela, jedan formalne prirode, u kome se terminologija usklađuje sa promenama nastalim nakon usvajanja Ustavne povelje. To su oni članovi tipa - izmena Narodna banka Jugoslavije u Narodnu banku Srbije.
Ono što je važnije to je ovaj drugi deo zakona, koji reguliše kontrolnu ulogu Narodne banke Srbije nad poslovnim bankama. Nadzorna uloga Narodne banke Srbije se odnosi na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija. Narodna banka može bankama i drugim organizacijama izreći pismenu opomenu, uputiti nalogodavno pismo, izreći nalog za uklanjanje utvrđenih nepravilnosti uz izricanje novčane kazne, što je posebno sporno sa stanovišta prava, uvesti prinudnu upravu i oduzeti dozvolu za rad, kao najstroža mera.
Pretpostavka za izricanje ovih mera - zakonom je dato da Narodna banka pri kontroli utvrdi da je banka postupila suprotno propisima ili na način koji ugrožava njen bonitet. Koja će mera biti izrečena, zavisi od nekoliko kumulativno određenih merila. To je ono što je najvažnije, od težine napravilnosti, od stepena ugrožavanja finansijske discipline i nesmetanog funkcionisanja bankarskog sistema. Na kraju, ono što je vrlo sporno, od pokazane spremnosti i sposobnosti organa i rukovodstva banke da otklone utvrđene nepravilnosti, što je regulisano članom 57b Predloga zakona.
Zašto je ovo merilo problematično, merilo pokazane spremnosti i sposobnosti organa, rukovodstva banke, da otklone utvrđene nepravilnosti? Zato što je ono paušalno, ono nije objektivizirano, pa postoji mogućnost da Narodna banka preduzme niz mera koje su na njemu zasnovane, a da efektivna pravna zaštita bude teško moguća. Pojam spremnosti i sposobnosti organa i rukovodstva banke da otklone utvrđene nepravilnosti mora da se objektivizuje preko posledica delovanja organa i rukovodstva banke, što se u Predlogu zakona inače čini, što opet ukazuje na nepotrebnost ovog paušalno određenog merila.
Drugo, tako nejasno i maglovito merilo za izricanje mera praktično bankama trajno stavlja na glavu mač teških mera, čime se od njih de facto zahteva neprestana poslušnost. Demokratska stranka Srbije je kritikovala, i vi ste to čuli, uplitanje izvršne vlasti u rad Narodne banke. Mi nismo kritikovali potrebu saradnje izvršne vlasti, odnosno Vlade i Narodne banke Srbije, ali jedna određena autonomija po pitanju onoga što je u domenu rada centralne banke, u ovom slučaju Narodne banke Srbije, veoma je potrebna da bi se očuvala monetarna stabilnost.
Isto tako, u odnosu Narodne banke, bilo koje centralne banke i poslovnih banaka, potrebno je da postoje jasna pravila igre, jer inače ćemo imati situaciju da poslovne banke žive u strahu. Normalno, Narodna banka Srbije jeste nadzornik nad radom poslovnih banaka i ona mora da vodi računa da li te banke poštuju pravila igre, odnosno da li se u svom poslovanju drže tih konzervativnih bankarskih pravila, što je uslov da imamo normalnu situaciju na tom tržištu. S druge strane, banke ne smeju da žive u stalnom strahu, da li će im sutra neki guverner ili viceguverner zadužen za banke zatvoriti banku na neki paušalno određeni način.
Takođe, u ovom predlogu zakona imamo određene stvari koje nisu na najbolji način utvrđene, pre svega, zato što se ovaj zakon donosi na brzinu. Verovatno je brzina donošenja ovog zakona vezana za to da ova materija izlazi iz zakona o Narodnoj banci, a zakon o Narodnoj banci mora da bude iz poznatih razloga donet hitno, pa sve to mora na neki način, nekim zakonskim predlogom da se obradi. Ali, činjenica je da je ova materija prešla sa saveznog na nivo države Srbije, tako da nije jasna odgovarajuća pravna zaštita banaka, odnosno u tom delu odnosa banaka i sudova nije potpuno jasno kako će sve funkcionisati.
Mere izricanja naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz istovremeno izricanje novčane kazne, koja može biti izrečena iz dva razloga, najpre, sekundarno kao sankcija za nepridržavanje mera iz nalogodavnog pisma...
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da omoguće narodnom poslaniku Srđanu Petroviću da nesmetano izlaže svoj govor.)
Znači, mera je regulisana članom 57d stav 1. tačka 1) Predloga zakona, i to primarno zbog povrede propisa ili standarda opreznog bankarskog poslovanja, koji su takve težine da mogu dovesti do ugrožavanja finansijskog stanja banke. Očigledno je da se ova mera, to se iz teksta vidi, za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, sastoji iz dve određene mere. Zakonom je tako dato. Prvo je upravna mera, upravni akt, kojim se banci nalaže da nešto učini kako bi otklonila utvrđene nepravilnosti, a druga mera je rešenje o prekršajima kojima se izriču novčane kazne. To stvara dve grupe problema. Prva grupa problema tiče se samog dela rešenja, koje je po svojoj prirodi rešenje o prekršaju. Nije jasno za koje delo banka, direktori i drugi rukovodioci banke uopšte odgovaraju, kad prekršaj nije propisan Predlogom zakona.
Zatim, novčane kazne relativno su neodređene, one se banci izriču u rasponu od jednog promila do jednog procenta, što je velika razlika, propisanog novčanog dela osnivačkog kapitala, a direktoru i drugim rukovodiocima u banci u rasponu od zbira zarada koje su primili u prethodna tri meseca, do zbira zarada koje su primili u prethodnih 12 meseci, počev od dana donošenja rešenja. Potom, iznos neplaćanih novčanih kazni za prekršaje po kojima postupak vode organi koji su nekada bili savezni, a sada se ne zna koji će biti, ne zna se da li se uplaćuje na žiro račun organa koji vodi prekršajni postupak, tj. Narodne banke.
Na kraju, rešenje o prekršaju je izvršna isprava. Ako je rešenje o prekršaju izvršna isprava, ono se naplaćuje pre pravosnažnosti, tačnije pre nego što veće za prekršaje, neko kao drugostepeni organ, odluči o žalbi itd, što je u suprotnosti prema principu da niko ko ne može biti kažnjen za delo koje pre nego što je učinjeno nije bilo predviđeno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu za kažnjivo delo.
Druga grupa problema izvire iz sticaja upravnog i prekršajnog postupka. Izricanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti je upravna mera, upravni akt, a izricanje novčane kazne je prekršajna sankcija. Dvojstvo organa koji rešavaju u institucionalnom postupku stvara mogućnost različitog odlučivanja o istoj stvari, strogi prekršajni žalbeni postupak morao bi biti prekinut, jer se odluka nadležnog suda javlja kao prethodno pitanje za odlučivanje o žalbi u prekršajnom postupku, tačnije od odluke nadležnog suda o tome da li postoje razlozi za izricanje mere zavisi odluka o drugostepenom prekršajnom postupku.
Ovde se dolazi do problema, jer prema Predlogu zakona žalba ne zadržava izvršenje rešenja o prekršaju dok nadležni sud odluči, može biti zamenjena i kaznom zatvora do 30 dana, ako direktori i drugi rukovodioci banke ne plate određenu novčanu kaznu koja je određena rešenjem propisanim u zakonu.
Takođe, odnos prinudne uprave u banci i same poslednje mere oduzimanja dozvole za rad nije na najbolji način rešeno, odnosno ne vidi se razlika između te dve mere, odnosno iste nepravilnosti utiču na izricanje mere prinudne uprave u banci i mere oduzimanja dozvole za rad.
To je najopasnija situacija kada praktično od neke subjektivne procene, koja može biti stručna, a može biti neki put politička i poslovna, zavisi se da li će neka banka, koja ima zakonom propisane nepravilnosti, ući u kategoriju banaka nad kojima je primenjena mera prinudne uprave ili u kategoriju, fatalnu kategoriju, odizimanja dozvole za rad.
U zakonu su iste nepravilnosti određene za prinudnu upravu i za meru oduzimanja dozvole za rad. Takođe, prelazak iz prinudne uprave u stanje umiranja banke, odnosno oduzimanja dozvole za rad, nije dobro regulisano, jer u jednom članu zakona se daje mogućnost, a to je član 57j, dodati član na Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, pa u stavu 1. alineja 8. stoji da prinudni upravnici ili Narodna banka Srbije pre isteka rešenja iz člana 57. ovog zakona ocene da prinudna uprava u banci ne može dovesti do otklanjanja nepravilnosti u njenom poslovanju, ni do poboljšanja njenog finansijskog stanja, odnosno ako posle isteka roka utvrđenog rešenjem prinudna uprava u banci nije dovela do otklanjanja nepravilnosti u njenom poslovanju, ni do poboljšanja njenog finansijskog stanja.
Znači da je taj prinudni upravnik možda jedno vreme dao neku šansu da ta banka preživi, a kasnije će tu banku da dokusuri. Opet taj odnos, zašto po istim merilima nije doneta mera oduzimanja dozvole za rad nego mera prinudne uprave, a posle taj prinudni upravnik može iz nekih razloga da praktično dovede da se oduzme dozvola za rad.
Sve ovo govori da je ova zakonska problematika, veoma važna za bankarski sektor, a samim tim implicitno i za našu privredu, rešavana na jedan brz način. Ove mere, ako ovaj zakon bude usvojen, odgovarale bi i sadašnjem guverneru. On je na kraju te mere i predložio u svojoj verziji zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, a verovanto će još više ili podjednako odgovarati nekom budućem guverneru.
Jedino neće odgovarati poslovnim bankama, kako onima koje rade po konzervativnim principima bankarstva, tako i onim drugima koje rizikuju uloge i ne ponašaju se po strogim bankarskim pravilima, tako da sve ovo govori da je ishitreno bilo donošenje zakona o Narodnoj banci Srbije i izmena Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i da ova dva zakona, ako budu doneta, donose štetu privredi i građanstvu. Iz tih razloga Demokratska stranka Srbije, kao što ne može da glasa za Zakon o Narodnoj banci Srbije, ne može da glasa ni za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim institucijama.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo komentar ovog zakona je digao tenziju u vladajućoj koaliciji. Taj komentar nama kao opoziciji godi. To smo mi govorili za ovom skupštinskom govornicom u više navrata, odnosno od početka smo ukazivali da je ova vlast najgora, od kad je veka i sveta ova vlast je u Srba najgora.
Istorija već piše negativne tomove ove vlade. Zar ste Narodnu banku Srbije morali po hitnom postupku da predstavljate baš u ovo vreme. Sami ste proizveli ovu klimu, ne niste vi to sami, pošto vaši mentori čine i povlače sve poteze koji se tiču Narodne banke Srbije. Prepisali ste ovaj predlog iz starog Zakona Narodne banke Jugoslavije i njega ste skidali sa dnevnog reda više od tri puta. To ste sve radili u interesu smirivanja vaših tenzija.
Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije trebalo je mnogo ranije da se nađe u proceduri pred ovim parlamentom. Umesto da ovaj zakon bude predlog zakona tehničke prirode, kao posledica Ustavne povelje i nove fantomske zajednice država Srbije i Crne Gore, ovaj predlog zakona je izazvao neviđenu medijsku polemiku između Vlade Republike Srbije i guvernera Narodne banke Srbije.
U svim novinama i elektronskim medijima možemo da pročitamo i da čujemo razne optužbe s jedne i sa druge strane. Vlada Republike Srbije tvrdi da je guverner samo radi gole vlasti kriv za plasiranje tri milijarde deviznih rezervi u strane banke, dok se naše fabrike zatvaraju, a nedostaje sredstava za otvaranje novih radnih mesta. Dinkić državne rezerve čuva u stranim bankama. S druge strane, guverner optužuje da je Vlada Republike Srbije nesposobna, korumpirana i kriminalna, za šta ima neophodne dokaze i da samo žele da svoju golu vlast prošire na Narodnu banku Srbije.
Ono što je interesantno za nas srpske radikale jeste da su i jedni i drugi u pravu. U pravu je Vlada Republike Srbije za sve što kaže za guvernera, ali je isto u pravu guverner kada kaže da je Vlada loša, da je antireformska, da je nedemokratska, da je korumpirana i kriminalna, da vlada uredbama, da ne poštuje osnovno demokratsko načelo podele vlasti, da u Vladi Republike Srbije sede nesposobni ljudi i da Vladu Republike Srbije treba hitno promeniti.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim na izjavu Dinkića da je sudska presuda van svake logike i pameti. Kada je Vrhovni sud doneo presudu koja nije bila u interesu vršioca monetarne vlasti, gospodina Dinkića, njegova šetnja evropskim metropolama bila je medijski praćena tako što je sa njim na put bila i grupa novinara, koji su imali zadatak da reklamiraju i podižu politički rejting guvernera Narodne banke Srbije. Sve je to bilo lepo, da je taj put i novinare platio gospodin Dinkić, ali žalosno je i kriminalno trošiti novac poreskih obveznika za lične turneje i političke promocije. Radi se o sumi od preko 40.000 evra.
Ovim nesavesnim primerom zloupotrebe vršioca monetarne vlasti, kao i načina upada Dinkića u zgradu tada Narodne banke Jugoslavije, uz pomoć dugih cevi i samovoljnog proglašenja za guvernera Narodne banke Jugoslavije, dovoljni su razlozi da se zahvalimo i kažemo - dosta gospodine Dinkiću.
Ko je onda novi guverner? Novog guvernera treba da predloži v.d. predsednika Republike Srbije Nataša Mićić, a da ga izabere Narodna skupština Republike Srbije. To će verovatno biti neki član GSS-a, koji će biti slepi poslušnik i verni sluga izvršne vlasti Republike Srbije.
Pre par meseci je počeo da se piše zakon o Narodnoj banci Srbije. To je u svojim nesmotrenim političkim izjavama najavio premijer Živković. On je tada komentarisao i negirao guvernera, tvrdio da su novčanice nelegitimne, da je guverner loš i da ga treba menjati. To je za trenutak zaustavljeno. Neka telefonska linija i strasti su se utišale.
Danas, odnosno juče i ovih dana, stranice i televizijske emisije su pune izveštaja od strane jednog dela Vlade i sa druge strane guvernera.
Nadam se da je u projekciji ovog zakona bilo štošta pomenuto vezano za Kosovo i Metohiju, odnosno Rezoluciju 1244. Koja je to Narodna banka Srbije koja ima dinar, a Narodna banka Crne Gore evro, a ne znam kako da nazovem ove banke na Kosovu i Metohiji čije je platežno sredstvo verovatno dolar.
Ovim zakonom se planira stabilnost cena. To je neizvodljivo. Pa čime da ih stabilizujete? Zar smatrate da će Narodna banka Srbije sa svojim stopama od 0,08% da finansira budžet Srbije? Neće ona to da čini, to se njoj ne isplati, jer tih 600-700 miliona dinara Dinkić troši na svoje kadrove. Zar stabilnost čine i nepoznanice kolike su plate guvernera, viceguvernera i visokih funkcionera Narodne banke. Kažu prijatelji Dinkića da se njihove plate vode kao najveća državna tajna. Gle čuda, a sve vam je transparentno. Imate problema i sa Zavodom za izradu novčanica. Tu ste čudne komentare iznosili u javnost. Slikali ste i bivšeg direktora Zavoda, koji je o Dinkiću izneo najgore podatke. Verovatno će se posle donošenja ovog zakona o Narodnoj banci Srbije pojaviti veliki broj nezadovoljnih radnika Narodne banke Srbije koji će ostati bez posla.
Njih ima dosta. Oni će sigurno svojom težinom komentara uzdrmati sadašnju vlast i to će biti još jedan u nizu nezadovoljnika koje je stvorio DOS-u u toj dosovskoj euforiji. Izbori su na vidiku i njih očekujemo. Znači, ovim zakonom se projektuje višak radnika koji danas treba da se otpusti, a to je oko 2.000 radnika u Narodnoj banci Srbije.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Srbiji je potreban moderan zakon o Narodnoj banci Srbije, koji će obezbediti još veću nezavisnost i da ona ne zavisi samo od guvernera, bez obzira ko on bio. Da li je ovaj zakon takav? Treba doneti zakon o Narodnoj banci Srbije, a pogotovo posle uspostavljanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, kojom bi se regulisao položaj centralne banke, ali na ovakav način i ovakva procedura je neprihvatljiva.
Narodna banka je prema odredbama Zakona za sprovođenja Ustavne povelje nastavila da funkcioniše prema starom Zakonu o Narodnoj banci Jugoslavije, u kome, između ostalog, stoji odredba da guvernera bira i razrešava nepostojeća skupština SRJ. Uz to, nije utvrđeno ni kada guverneru prestaje funkcija pre isteka mandata, odnosno kada i pod kojim uslovima može biti razrešen. Zakon treba da da odgovor na pitanje šta je guverner, kakva je njegova uloga, kome on odgovara i kako, a ne ko je guverner.
Član 16. Predloga zakona predviđa da guvernera bira Narodna skupština na predlog Odbora Narodne skupštine za finansije. Bira se na pet godina sa pravom ponovnog izbora, znači bira ga Narodna skupština na predlog Odbora, a što nije srećno rešenje. Trebalo bi da stoji u zakonu da guvernera predlaže predsednik Republike.
Tim članom 16. propisuju se opšti uslovi koje mora da ispunjava lice koje se kandiduje za mesto guvernera. Tu je predviđeno da ima odgovarajuće iskustvo u oblasti ekonomije i finansija, uzimajući u obzir značaj funkcije guvernera Narodne banke, smatram da je neophodno da kandidat za guvernera poseduje radno iskustvo od najmanje 10 godina. Takođe, smatram da guverner Narodne banke Srbije treba da ima zamenika guvernera i da to rešenje treba predvideti u zakonu. Zamenik guvernera zamenjuje guvernera u odsustvu, kada je sprečen da obavlja svoju funkciju i u slučaju kada je guverneru prestala funkcija pre isteka mandata, a vršio bi funkciju guvernera do izbora novog. To bi se regulisalo statutom Narodne banke. Uvođenjem zamenika guvernera prestala bi potreba da guverner na početku svog mandata imenuje viceguvernera koji zamenjuje guvernera, ako je sprečen da viši svoju funkciju.
Važeći zakon daje guverneru suviše velika ovlašćenja i zbog toga je veoma bitno da se novim rešenjima definiše koje odluke donosi guverner, a koje odluke mora da donese posebno formirano telo u Narodnoj banci Srbije, gde bi se sučeljavala mišljenja, tako da guverner ne bude jedini čovek odluke. Smatram da savet Narodne banke treba da ima predsednika i šest članova, s obzirom na delokrug poslova saveta, da se sednice saveta održavaju ako je prisutno najmanje pet članova i da se odluke donose većinom glasova od ukupnog broja članova saveta. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih ovim i drugim zakonima, a za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija neće primati, niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica.
Znači, ne postoji navodna ugroženost autonomije Narodne banke Srbije. Konflikt izvršne i monetarne vlasti bio je ko će donositi odluku o režimu i politici deviznog kursa. U Predlogu zakona funkcija Narodne banke je režim kursa dinara uz saglasnost Vlade i politika kursa dinara samostalno. Predloženo rešenje u delu da Narodna banka uređuje režim kursa dinara uz saglasnost Vlade, rešenje je kojim bi Vlada bila u nekom smislu odgovorna za sprovođenje ukupne ekonomske politike. Stanje na deviznom tržištu bi bilo jedan od pokazatelja da li je ona efikasna ili nije. Na ovaj način, Vlada je odgovorna za ciljnu stopu inflacije i ne može zato da bude odgovorna samo monetarna vlast, jer inflacija ne zavisi samo od monetarnih pokazatelja, već od niza parametara iz realnog života.
Iz razloga značaja za dalje funkcionisanje Narodne banke Srbije, smatram da guverner, viceguverneri i članovi saveta ne bi trebalo u narednih dve godine po razrešenju da budu zaposleni u bankama i drugim finansijskim institucijama, a sve radi sprečavanja zloupotreba položaja i poslovnih veza stečenih za vreme rada u Narodnoj banci Srbije.
Narodna banka Srbije može odobravati Republici Srbije kredit radi finansiranja privremene likvidnosti budžeta, a to je ovih dana aktuelno povodom kašnjenja isplate pojedinih naknada. Predlogom zakona predviđeno je da kredit može da iznosi do 10% prosečnih budžetskih prihoda u poslednji tri godine. Smatram da u cilju sprečavanja inflatorne javne potrošnje treba ograničiti budžetsko kreditiranje na iznos od najviše 5% planiranih godišnjih budžetskih prihoda. Kako smo čuli u izveštaju, predlagač je za prihvatanje amandmana poslaničke grupe SPS o određivanju 5% planiranih godišnjih budžetskih prihoda.
Narodna banka Srbije uređuje visinu obavezne rezerve banke, propisuje stopu obavezne rezerve. Depoziti i potencijali poslovnih banaka morali bi da rastu na bazi porasta depozita privrede. Svaki rast uslovljen povećanja depozita države može imati negativne posledice, kao što smatram da Narodna banka Srbije ne treba da vodi samostalnu politiku kursa dinara, već da vrši usaglašavanje sa Vladom Republike Srbije.
Politika kursa dinara mora da se vodi na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. Ekonomska politika mora da bude koordinirana i moraju da učestvuju svi relevantni faktori ove zemlje. Narodna banka Srbije treba da dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini o poslovanju i rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici. Taj rok ne bi trebalo da bude 30. juni, već ranije, recimo do 31. marta tekuće godine, kada bi o tom izveštaju raspravljala i Skupština i imalo bi smisla, uz obrazloženje svih faktora koji su uticali na monetarnu politiku u prethodnoj godini. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Marko Ćulibrk.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste želeli da ostanete do kraja rasprave, verovatno vam je zadovoljstvo što ću da govorim na kraju današnje rasprave. (Aplauz.) Znam da vas to posebno raduje. Hvala.
Tema je veoma ozbiljna, a mnogo je smeha danas. Učinilo mi se u jednom trenutku da je u poslaničkoj grupi DOS-Reforma Srbije raspisan konkurs za smehotresnu olimpijadu, ko će koga više da nasmeje. Nije tako smešno Božidaru Đeliću, koga upravo sada šminkaju u studiju u Košutnjaku i večeras će biti interesantno za nas da gledamo kako je propao rokenrol Mlađana Dinkića, apsolutno netalentovanog bankara i muzičara.
Gledaćemo kako će Božidar Đelić, potpuno nesnađen posle dolaska u Srbiju nakon 15 godina, da obrazlaže ono što je danas zvanični stav Vlade premijera Živkovića i vas, tako finih i smernih gospodine Bogdanoviću, koji pažljivo slušaju šta poslanici govore o ovom zakonu.
Predloženi zakon o Narodnoj banci Srbije je najavio vaš premijer i zamenik predsednika stranke, gospodin Živković, 13. aprila. Već tada je moglo da se zaključi da nisu zakopane ratne sekire između vas iz DS-a i grupacije Gej 17 plus minus, iz prostog razloga što su oni tada već otpočeli sa kampanjom za promociju svoje nove političke stranke, koja samo u snovima i u istraživanjima Strateškog marketinga ima nekih virtuelnih 12-13%, a inače na budućim izborima ta stranka ili grupacija, koju smo videli juče, ima podršku desetoro onih iz 17 grupacija ispred Narodne skupštine, a po mom dubokom uverenju, neće proći izborni cenzus.
Nemojte tome previše da se radujete, jer i vi nećete slavno da prođete, kao ni Koštuničina DSS, iako je juče crnogorska štampa pisala, a danas sve dnevne novine u Srbiji prenele, da se spremate na novu koaliciju. To što ćete da prihvatite nekoga iz DSS-a u vašu Vladu, koja je potpuno nespremno dočekala sve ove socijalne talase i nemire koji će da se intenzifikuju u septembru mesecu, značiće brzi povratak na vlast SRS, jer u momentu kad neki novi Obren Joksimović dođe u Vladu Zorana Živkovića, građani Srbije će dobiti potvrdu onoga što mi pričamo za ovom skupštinskom govornicom unazad dve i po godine.
Mirosinkin sin, Mlađan Dinkić, prvi put se ovde pojavio za skupštinskom govornicom 12. oktobra 2000. godine, kada je posle spaljivanja Savezne skupštine taj saziv premešten u ovu zgradu. Tada je SRS upoznala celokupnu srpsku javnost, dok je još bilo direktnih prenosa, sa činjenicom da je on dugo godina bio asistent pripravnik, mnogo duže nego što je to zakonom propisano, da je u zvanju asistenta 20 godina, da je potpuno nespreman da preuzme takvu funkciju i vi ste, baš kao i DSS, kasnije Dragan Maršićanin oduzimali reč narodnim poslanicima SRS.
A prof. dr Vojislav Šešelj je rekao, i vidite na kraju da je uvek onako kako kaže, da Mlađan Dinkić nema pojma, da on ništa ne zna, da je potpuno nesposoban, to i vi danas tvrdite, a on je pet sati u bivšoj Saveznoj skupštini govorio o svemu onome što je Mlađan Dinkić, još uvek aktuelni guverner Narodne banke, nepostojeće, kako Živković kaže, Narodne banke Srbije.
Ne bi bila to najveća nesreća, jer znate, nama je apsolutno svejedno ko će doći na mesto guvernera Narodne banke dok ste vi na vlasti, ali je nesreća u tome što ni vi, ni Božidar Đelić, ni Mlađan Dinkić ne shvatate da vam je odzvonilo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
On je sinoć, evo završavam, u emisiji na TV "Politika" na direktno postavljeno pitanje - da li bi podržao guvernera iz redova SRS, rekao da takvog ne poznaje. Na stotine hiljada članova SRS, bez obzira na njihovu kadrovsku osposobljenost, a da ne govorimo o desetinama onih koji su izuzetno stručni za tu oblast, mogli bi patos da obrišu Mlađanom Dinkićem, sa svojim znanjem, sa svojim umećem i sa sposobnostima da budu na mestu guvernera.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Građani Srbije će, evo završavam, budite gospođo Čomić, posle ovako konstruktivne diskusije danas i ovolikog smeha u redovima DS-a tolerantniji da završim misao, dakle, misao je ta, u septembru mesecu, posle te koncentracione Vlade, kako će je Montgomeri, vaš vrhovni komandant nazvati, vas iz DSS-a, doći će do raspisivanja izbora, pre ili kasnije, a onda će i neki student ekonomije SRS, a kamoli neki stručnjak obrisati sve vas, nabeđene eksperte, i vas i smešnog Miki Mausa, uskoro ga gledamo, Božidara Đelića.