DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

17.07.2003

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 11:00 do 20:10

  • TAGOVI

  • Dvanaesto vanredno zasedanje (2003)
  • Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije i predlog zakona o izmenama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i Predlog carinskog zakona (zajedno u načelu) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Naša osnovna intervencija odnosi se na član 43. stav 1. gde tražimo da se reči "u cilju usmeravanja kretanja" zamene rečima "radi stabilnosti". Znači Narodna banka je ovlašćena da kupuje i prodaje devize na tržištu pre svega da bi obezbedila stabilnost domaće valute. Ovo što je navedeno "u cilju usmeravanja kretanja kursa dinara" imalo bi nekog smisla kada bi se ovde vodila takva politika određivanja kursa dinara, pa to bilo u saglasnosti i zavisilo od stanja robnih fondova, spoljno-trgovinskog prometa, pokrivenosti uvoza izvozom itd.
    Međutim, ti faktori ne igraju nikakvu ulogu u očuvanju stabilnosti dinara danas. Jedini faktor koji garantuje stabilnost dinara danas, ovu veštačku, jeste - došle pare iz inostranstva, otkupljene devize ovde, smeštene u trezorima, neka bude Narodne banke Srbije, ko zna gde su, i Narodna banka interveniše na finansijskom tržištu kada dođe do blagog pomeranja kursa i brani ovaj kurs.
    Oni samo to rade, a što se firme zatvaraju, što nema bilansa proizvodnje, pada fizički obim proizvodnje, povećava se nezaposlenost, Đelić ne može da napuni budžet jer nema više odakle da uzima, nema prometa. To njih ne interesuje. To je politika MMF-a. To je ta politika koja dovodi zemlju u krizu i razara tkivo jedne države.
    Ako su u članu 2. predlagači ovog zakona rekli da im je stabilnost dinara cilj, kako su to oni tvrdili, onda nemaju potrebe ovde da pišu kako u cilju usmeravanja kretanja kursa, pa oni su kurs vezali samo za devize. Nisu vezali za robne fondove, nisu vezali za odnose na tržištu. Oni u članu 2. ne pričaju uopšte o stanju privrede. Kako je to moguće pričati o stabilnosti cena, a da Narodna banka ne želi da vidi kakvo je stanje u privredi, gde se stvara vrednost. Ovaj amandman može da bude i samo lektorski, u krajnjem slučaju.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Na isti član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
    Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Tomislav Marković.
    Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je predlagač trebalo da prihvati amandman na član 48, jer on reguliše materiju zaduživanja u inostranstvu. Sve vas podsećam na član 1. stav 2. u kojem se kaže da za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija.
    U članu 48. stav 1. kaže se da se Narodna banka, radi prevazilaženja ili kako se u tekstu kaže - premošćavanja tekuće neravnomernosti u prilivu i odlivu deviza - može zaduživati u inostranstvu kratkoročno sa rokom otplate do godinu dana. Onda se u stavu 2. kaže da izuzetno od ove odredbe kod Međunarodnog monetarnog fonda se može zaduživati za one pozajmice i kredite sa rokom otplate dužim od godinu dana.
    Mi smo predložili da se takva zaduživanja mogu vršiti, ali uz saglasnost Vlade, pogotovo što valja imati na umu i stav 3. istog ovog člana u kojem se kaže da se Narodna banka može zaduživati u inostranstvu i sa rokom otplate preko godinu dana, ali po posebnom zakonu, što će reći da se o tome mora odlučiti u ovoj skupštini i smatrali smo da se mora uvesti jedna vrsta gradacije u zaduživanju, te da ona zaduživanja, pa i ona koja se tiču zaduženja kod Međunarodnog monetarnog fonda, moraju imati saglasnost Vlade ukoliko je rok otplate tih sredstava preko godinu dana.
    Pri tome valja razumeti potpuno jasnu situciju da ćemo mi vrlo brzo u ovoj i u narednim godinama doći u tu tzv. dužničku krizu i da ćemo sve teže izmirivati obaveze po osnovu izvršenog uvoza, koji je, kao što je poznato, tri puta veći nego što je izvoz, ali i po osnovu dospelih obaveza po već ranijem napravljenim zaduženjima, tako da odrednica da se Narodna banka u stavu 1. zadužuje u svoje ime i za svoj račun u suštini ne drži vodu, jer za sve obaveze Narodne banke, kao što rekoh, u članu 1. jemči Republika Srbija.
    Dakle, monetarna vlast je jedna posebna vrsta vlasti, ali ovom pitanju zaduženja mora se prići kao jednom od najvažnijih državnih pitanja i ne može se tek tako ovlastiti Narodna banka da se zadužuje u inostranstvu bez ikakvih ograničenja.
    Ovde nije rečeno recimo da može izuzetno kod Međunarodnog monetarnog fonda, ali da rok otplate bude dve godine i da iznos tih sredstava bude podnošljiv, prihvatljiv i sa stanovišta likvidnosti Narodne banke u deviznom smislu moguć, nego faktički Narodna banka može ući u bilo kaka i bilo kolika zaduženja, a poznato je, i to posebno podvlačim, da nijedno zaduženje kod MMF nije bez nekih uslova koje ova zemlja treba da ispuni.
    Dakle, Narodna banka se zadužuje, Vlada Republike Srbije odgovara za ekonomsko stanje u zemlji, a država Srbija odgovara za sve obaveze Narodne banke, iako je moguće da u odnosima kakvi su danas prisutni između monetarne i izvršne vlasti imamo jako velike nesporazume, sa vrlo teškom posledicama po narod i ovu zemlju.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
    ...

    Rajko Baralić

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada ima instrumente ekonomske politike u rukama i ona je odgovorna pred građanima za sve, pa između ostalog i za Narodnu banku, a kao jemac odgovorna je za svaki kredit, za svako zaduženje koje se za račun samostalnih institucija koje je formirala država ili onih kao što je Narodna banka zaduže u inostranstvu, bez obzira da li je u pitanju MMF ili neka druga institucija.
    Mi smo ovde u ovom amandmanu predložili da se u članu 48. obaveže Narodna banka da to što radi vrši samo uz saglasnost Vlade, zato što definitivno Vlada polaže račun pred parlamentom, a parlament pred narodom i ima smisla da ovaj amandman, kao što je predložen, bude prihvaćen.
    Jutros sam govorio o tome, nije ovo jedino zaduženje za koje je država jemac. Mi smo ovde kao Narodna skupština u više navrata u formi kontragarancija davali praktično saglasnost za kredite, kao što je skoro bio kredit za puteve ili neki drugi, dakle da to može da se čini na taj način da država garantuje ukoliko onaj koji je kredit preuzeo ne može da ga servisira. Tih je kredita bilo puno.
    Mi ne znamo tačno i bilo bi lepo kada bude izabran novi guverner da narodni poslanici dobiju izveštaj o stepenu zaduženja Republike Srbije, o dinamici vraćanja tih obaveza i o tome da li je jedan bauk, koji se zove dužnička kriza, zaista realna i opasna pretnja po privredu i građane Srbije ili je to ova špekulacija koja ide sa ovog ili onog aspekta, a pre svega rukovođenja političkim interesima G17 i ljudi koji danas vrše vlast u Srbiji.
    Zato bi bilo dobro da svaki amandman koji poboljšava zakon na način kao u članu 48. narodni poslanici prihvate, jer se onda makar zna ko odgovara i smanjuje se rizik od toga da i Narodna banka, u koju treba da imamo poverenja, učini nešto što Vlada nije u stanju kasnije da servisira.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
    Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS.
    ...

    Dragan Tomić

    U članu 50. stoji da Narodna banka Srbije odlučuje o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i rspolaganja deviznim rezervama iz člana 49. ovog zakona na način koji je najbolje prilagođen monetarnoj i deviznoj politici i kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu.
    Mi smo u amandmanu rekli da se posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi: "Narodna banka Srbije kod obavljanja poslova navedenih u prethodnom stavu donosi konkretne odluke kojima utvrđuje uslove i kriterijume o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja deviznim rezervama, o kojima pre njihove realizacije upoznaje Vladu Republike Srbije".
    Vi danas imate stanje u Narodnoj banci Jugoslavije, odnosno kod v.d. guvernera da je to sve njegova lična odluka i njegov lični stav. Ne postoji nijedna odluka kojom je pokriveno određeno ponašanje u tom pravcu, da li će se toliko i toliko kupiti strane efektive, za koje će namene biti upotrebljene, a da o tome ništa ne zna Vlada Republike Srbije, čuli smo sinoć na televiziji, to smo imali u prošloj godini.
    Ministar je rekao da će memorandum o budžetu za narednu godinu uvek biti dostavljen guverneru Narodne banke da on da saglasnost. Dobor, šta je onda ta vlada, šta je ovaj parlament, ako on treba, taj novoizabrani guverner da da saglasnost na memorandum o budžetu, koji će tek krajem godine biti prezentiran ovde, svim narodnim poslanicima i gde će biti vođena rasprava, a premijer obrazlagati ekonomsku politiku za narednu godinu. Sve ovo ima smisla pod uslovom da se guverner obaveže da o tim njegovim odlukama može prvo da raspravlja savet Narodne banke Srbije, zatim da to ide na uvid Vladi Republike Srbije.
    U kasnijim članovima govori se o tome da se i ovaj parlament informiše o tome šta se dešava u Narodnoj banci Srbije. Bilo koji izveštaj da se podnosi, mi se samo informišemo, ništa ne potvrđujemo. Da li ćemo dobiti neki papir ovde, bilo kakav papir pre početka bilo kog zasedanja i o tome se informisati u bilo kojoj formi, bez prava da komentarišemo, da kažemo da, a mi ovde dajemo svoj glas za izbor guvernera.
    Dati pravo guverneru da usmeno odlučuje o svemu nije dobro, mora imati pisani stav na tu temu. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Dobro je što se ovim amandmanom praktično skreće pažnja na jedna problem. Ranije je pitanje deviznih rezervi regulisano sa nekoliko odredbi u Zakonu o Narodnoj banci Jugoslavije i sa takođe nekoliko odredbi u Zakonu o deviznom poslovanju.
    Ono što je alarmantno posle ovih izmena koje su urađene za protekle dve i po godine, kada je u pitanju Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o Narodnoj banci Jugoslavije, jeste činjenica da se praktično napušta koncept tekućih i stalnih deviznih rezervi. Jedno od pravila monetarne politike i očuvanja stabilnosti nacionalne valute jeste da o tekućim deviznim rezervama odlučuje Narodna banka, centralna banka države, a o korišćenju i raspolaganju stalnih deviznih rezervi odlučuje Vlada, kao organ izvršne vlasti, a tu odluku sprovodi centralna banka.
    Ako je to standard, ako je pravilo, onda vidite, toga nema u Predlogu zakona i nema u članu 50. i ovim članom se praktično ukazuje na taj nedostatak i izvor sukoba na relaciji Vlada - Narodna banka Srbije. Nije beznačajno ko upravlja, koristi i raspolaže deviznim rezervama i nije isti rang, ista metodologija, isti način intervencije i postupanja kada su u pitanju tekuće devizne rezerve i stalne devizne rezerve. A, mi od eksperata dobijamo ovakav galimatijas iz koga može da se zaključi da podzakonskim aktima i nekim svojim opštim aktima monetarni odbor reguliše ovu stvar, a to je materija koja može da se reguliše samo zakonom.
    Mi iz SRS nismo ukazivali do sada na očekivane neustavnosti pojedinih odredbi ovog zakona. Ova odredba možda je pravi primer koji ukazuje da ovaj zakon nije, ne mogu da kažem u saglasnosti, ali nije na istoj talasnoj dužini sa Zaknom, koji je otprilike u istom rangu, a to je Zakon o deviznom poslovanju, a u očiglednoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije, odnosno njegovim osnovnim načelima, kojima se reguliše i rad državnih organa i odnosi pojedinaca i fizičkih lica prema državnim organima. Hvala vam.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
            Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
    Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
    Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Podnosilac amandmana želi reč.
    Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.