Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Obaveštavam vas da sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Aleksandar Stefanović, Stanko Kovačević i Miroslav Markićević, a pre podne Radomir Naumov i Petar Mišić.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (nastavak u načelu sa 3. tačkom)
Da li narodni poslanik Marko Ćulibrk želi reč? (Ne.)
Da li žele reč ovlašćeni predsednici, predstavnici ili zamenici predsednika poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

SRS pokušaće sa 16 amandmana da malo uredi ovaj predlog zakona, pošto je sasvim očigledno da ovakav predlog nije dobar, da ne obezbeđuje onaj nivo sigurnosti, pre svega, mislim na sigurnost koja obezbeđuje nezavisnost Nrodne banke Srbije i onaj nivo sigurnosti koji obezbeđuje sprovođenje ekonomske politike, a koja neće biti ugrožena monetarnom, deviznom i politikom vođenja finansijske discipline itd.
Jedno od pravila o ekonomskom životu i stabilnosti glasi - stabilan novac daje stabilnu privredu i stabilna privreda garantuje stabilan novac. Nažalost, niti imamo stabilnu privredu, niti imamo stabilan novac. Ovo malo naše privrede što radi je na izdisaju, a ova sredstva koja su došla iz inostranstva po raznim osnovama morala su da se preštampaju, da se izda nova količina dinara, da Narodna banka Jugoslavije, odnosno sada Srbije, jednom restriktivnom monetarnom politikom održi stabilnost dinara. Ali slaba vajda od stabilnosti dinara kada u ovoj zemlji društveni proizvod niti može da se ostvari, niti može da se poveća.
Neminovna posledica toga jeste pad životnog standarda koji svakodnevno osećamo.
Ovim predlogom zakona, kao ni prethodnim zakonima koji regulišu status Centralne banke, ne ide se do onih detalja koji ugrožavaju vođenje monetarne politike i samostalnost koja je neophodna. Ne daju se naznake kakva treba da bude ta monetarna politika i to nije tema zakona. Verovatno postoji neko opravdanje što se monetarna vlast odlučila da stabilnost dinara veže samo za devizne rezerve, a ne za finansiranje fiktivnih robnih fondova.
Možda je to i rešenje da ne eksplodira ovaj ekonomski balon u našoj zemlji, međutim, svedoci smo da se danak plaća i svakodnevno ta cena će biti veća i veća, ova ujudurma oko zakona i oko guvernera u stvari predstavlja samo pokriće za nešto što se sprovodi dve godine i u ovom trenutku pravi predah i zauzimaju pozicije za naredne dve godine.
Ako je bilo nekog opravdanja za razaranje onih banaka pre godinu dana, banaka prepunih dubioza, danas smo svedoci da su sve domaće banke svojinski definisane sa poznatim kapitalom, sa manje ili više rizičnim plasmanima na udaru monetarne vlasti, a na udaru su zbog toga jer u zemlju konstantno ulazi kapital organizovanog kriminala iz Evrope, koji će u nastavku ovog procesa privatizacije za naredne dve godine da omogući da naša privatizovana preduzeća budu tuđa preduzeća.
Ovo je startna pozicija. Oni koji se interesuju, verovatno su imali prilike da saznaju da i ove naše privatizovane i u pogledu kapitala definisane banke su mrtvo slovo na papiru i ukoliko nema priliva nekih sredstava iz inostranstva možemo samo da konstatujemo da mi nemamo domaći bankarski sistem.
Sa stranim bankarskim sistemom mi smo doživeli prosperitet i sreću; osim pet-šest plasmana, koji su maltene dovedeni pod znak pitanja, strane banke ne finansiraju, ne kreditiraju našu privredu, već imaju zadatak praktično da pomognu da se ona uništi.
Mi trenutno plaćamo ceh slepog, poslušničkog sprovođenja, nekritičkog sleđenja politike MMF-a, a ovaj prostor pravi dužničkim prostorom, gde će kapital biti u stranim rukama, a u određenom trenutku neko će da nas obavesti da nemamo ni vlast, ni državu.
O tome treba da se vodi računa i kada se bude odlučivalo o ovom predlogu zakona, a ovo pričam da biste što bolje shvatili ovu fiktivnu svađu između guvernera i ministra finansija.
Pozadina ovog sukoba nisu ni dečiji dodaci, ni štampanje novca, nego stvaranje predispozicija za nastavak dvogodišnjeg procesa privatizacije u kome ćemo ostati bez naše privrede.
Kakav je naš postojeći guverner? Mi smo prošle godine tražili njegovo razrešenje. Po ovom predlogu zakona poslanici nemaju mogunosti da traže razrešenje guvernera. To je taj novi kvalitet, ekspertski rad, sinoć smo čuli da ovo sve pišu stranci. Vidite, svađaju se oko prevoda sa engleskog jezika. Guverner ne poštuje ni jednu odluku, njemu je odgovaralo, kao i onom Kariću, da se ugasi Astra banka, iako je tri-četiri puta Savezni sud poništio rešenja guvernera i nikada nije sproveo svoje rešenje.
Mi smo pokušali malo da ga uozbiljimo, pa smo rekli da po tom osnovu, kao zarobljeni depozit SRS, ostalo je 300.000 dinara i sudeći po sudskim presudama, odlukama, lično je odgovoran samo guverner Narodne banke. Tek ćemo mi za nekoliko godina, a verovatno prilikom prve promene vlasti da saznamo sve bankarske tokove, da saznamo koliko je dinara promenjeno za evre, koliko je maraka došlo iz inostranstva promenjene u evre i kako je opran mafijaški novac u ovoj zemlji.
Nemamo razloga da branimo guvernera, sve je tačno što pričate o njemu, još niste raspravili onaj njegov upad sa dugim cevima, samoproglašavanje za guvernera, vođenje jedne lične politike, a koja predstavlja preslikanu politiku MMF-a.
Ovo sve pričam iz jednog prostog razloga, da za nekoliko meseci ne dođemo u situaciju da se jurimo po ulicama i da gladni građani obijaju tuđe stanove, kako bi obezbedili ono najosnovnije za egzistenciju.
Pre tri meseca sam vam najavio opasnost tog događaja kao što se desio u Argentini, smejali ste se, niste shvatili ozbiljno to upozorenje. Krajnje je vreme da se dignete iznad te crte ispod koje ste prošli. Nije jednostavno voditi državu. Narodna banka Srbije sa Mlađanom Dinkićem, Vlada Republike Srbije u ovom sastavu, ne mogu da obezbede prosperitet. Zapamtite, ne mogu da obezbede prosperitet, jer tu nema izvorne ideologije koja odgovara ovom narodu i to je glavni razlog.
Zapamtite drugi fenomen koji se javlja od 1990. godine, to je druga polovina treće godine vlasti. Sve naše vlasti od 1990. godine imale su problem u drugoj polovini treće godine, to je nerešiv problem. Verujte, nerešiv je problem, vreme je da se uradi makar nešto, pa makar i minimalno da građani osete neki boljitak i pomeranje nabolje.
Ljudi gube posao, socijalna zaštita, znate i sami, na izdisaju je. Tu disproprciju ne može da reši ni ukidanje prenosa sednica Narodne skupštine, niti bilo koji duel od ovih časnika koji zastupaju strane interese ovde, vodite računa.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ambijent koji prethodi raspravi o ovom zakonu, sinoć je izašao iz okvira dobrog ukusa i pokazao da poslanici služe samo zato da smanje jednu strašnu posledicu sukoba za koju ne mislim da je fingiran.
On je dubok i organski, on je prekomponovan, on je suština prekomponovanja i pozicioniranja političkih stranaka pred naredne izbore, a Parlament ovog saziva treba da donese i da usvoji zakon o Narodnoj banci Srbije i da da za pravo jednom od učesnika u sukobu.
Nije to pošteno prema Parlamentu ni prema narodnim poslanicima, a nije odgovoran odnos prema Narodnoj banci Srbije, koja valjda jeste najdržavnija institucija u svakoj državi na svetu, pa i u ovoj našoj, čije zakone, kao što čujemo, pišu stranci, čije amandmane usvajaju stranci itd.
Imali smo priliku da čujemo i da vidimo da nažalost guverner ne razume budžet, a ne dajem za pravo nikom od učesnika u raspravi, ali želim da kažem svoj sud o tome. Kada guverner Narodne banke jedne zemlje ne razume za šta služi depozit budžeta u Narodnoj banci i to proba da ministru finansija, te iste zemlje, imputira kao želju za štampanjem novca, onda to znači da je guverner bio i ostao pogrešan izbor.
Kada budete ovog novog sada birali, vodite računa o tome da razume osnovnu suštinu kako se puni i kako funkcioniše budžet, i u kakvoj je korelaciji budžet sa ukupnim privrednim i ekonomskim, finansijskim ambijentom u jednoj zemlji.
Ovde bih posebno komentarisao član 48. koji uređuje uslove pod kojima se Narodna banka Srbije može zadužiti u inostranstvu. Tom članu nemam ništa da dodam, ni da oduzmem. Želim samo da ukažem da i mimo ovog što je predloženo u zakonu u formi davanja kontragarancija za već preuzete finansijske obaveze Jugoslavije ili države Srbija i Crna Gora, mi praktično uvodimo Srbiju, odnosno već smo je u veli, odnosno već ste je uveli u dužničku krizu, koja se polako otima kontroli i koju ne može nikakav očekivani privredni rast, a ovaj koji sada imamo je u odnosu na prošlu godinu niži, dovesti do nivoa da građani Srbije i država Srbija može uredno, i u skladu sa obavezama koje postoje prema međunarodnim finansijskim institucijama, da servisira sve ove obaveze.
Molio bih da se ima u vidu ova obaveza, jer po podacima koji su sada dostupni javnosti, neko operiše sa osam, a neko sa 12, neko sa 14 milijardi dolara preuzetih finansijskih obaveza prem stranim kreditorima, MMF-u, prema Pariskom klubu i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama.
Nema te Narodne banke koja je u stanju da na kvalitetan način odgovori ovom neverovatnom izazovu i da ne dovede državu u poziciju bankrotstva, iako je ministar sam juče tvrdio da se mi već sada nalazimo u poziciji tehničkog bankrotstva.
Takođe, imali smo prilike da čujemo, iako bi ovde trebalo da bude osnovno obeležje funkcionisanja DOS-ove vlade transparentnost, da guverner Narodne banke žestoko optužuje aktuelnog ministra finansija da skriva novac i da na određenim pozicijama postoji novac za koji ne zna ni predsednik Vlade, ni pojedini ministri.
To, naravno, ništa ne govori drugo, već da transparentnost jeste samo puka proklamovana forma koja služi za politički marketing, a da je sama suština funkcionisanja ove vlasti diskrecija u odnosu na ovo ili ono, u odnosu na ovu ili onu političku stranku iz koalicije, u odnosu na ovog ili onog ministra koji jeste član koalicione vlade. Građani Srbije u toj tuči gube svakim danom sve više i sve dublje.
Želeo bih da prokomentarišem predložene organe Narodne banke Srbije. Njih, po ovom predlogu zakona, ima tri, a to je monetarni odbor, savet i guverner. Uporno insistira gospodin Đelić, koji nas ni jutros nije udostojio da prisustvuje ovoj raspravi, da takva rešenja postoje, da su takva rešenja omogućila pojedinim bankama da budu najefikasnije centalne banke u svetu ili u Evropi.
Moram da kažem, izvinjavam se, ovo nije ništa lično, da je ministar juče rekao glupost. Nemoguće je da je guverner narodne banke najbolji u svetu, a da mu banka nije ni u prvih 100 centralnih finansijskih institucija te vrste u svetu. Tu nešto onda nije u redu.
Zalažem se da ne postoji na ovakav način predložen monetarni odbor - koji nije ništa drugo nego bord, a na čijem čelu se nalazi guverner sa viceguvernerima koji, kao što smo videli, na ovaj način može da ga kontroliše - i da se broj članova saveta poveća, da stručnjaka članova saveta bude više od članova saveta političara.
Ne treba niko da se boji struke, struka je jedino u stanju da na način koji odgovara interesima države i građana kontroliše Narodnu banku i samog guvernera. Ukoliko to ne bi bio slučaj, onda bismo se mi opredelili za nešto što nisu uradile zemlje u tranziciji, ako tome ne težimo, osim Hrvatske i još jedne.
Takođe, uporno nastojanje gospodina ministra da objasni kako Švajcarska ima ovakav ili onakav model je neumesno. Švajcarska nekoliko vekova samo to radi. Upoređivati Narodnu banku Srbije ili buduću poziciju Narodne banke Srbije, njene organe i poziciju njenog guvernera sa sličnom pozicijom ove institucije u Švajcarskoj je, u najmanju ruku, zlonamerno.
Poslanici SPS-a neće podržati zakon u načelu, zato što ne želimo da učestvujemo, na način koji je za nekog samo sravnjivanje određenih političkih interesa, u jednoj priči koja nema veze sa osnovnom suštinom, nema veze sa zakonom, a ima veze, pre svega, rekao sam, sa prekomponovanjem političke scene u Srbiji. O glavu se obila brzopletost, o glavu se obila revolucionarna pravda, o glavu se obila ovoj vlasti i građanima Srbije, obio se način da se Narodna banka i pozicija guvernera Narodne banke može zauzimati kriznim štabovima, dugim cevima. Danas mi svi ovde podjednako podnosimo realnu posledicu rđave procene ili rđave namere iz vremena koje vi nazivate istorijskom prekretnicom.
Danas je 17. jul, 13 godina je od formiranja SPS. Želim svima da ova partija traje dugo i da u narednim izborima preuzme odgovornost za vršenje vlasti u ovoj državi.

 Da li se još neko od predsednika, zamenika predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O NARODNOJ BANCI SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Pajtić; zajedno Nataša Milojević, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Dragan Milentijević i Meho Omerović; Branislav Blažić; Veroljub Arsić; Branislav Vakić; Srboljub Živanović; Slobodan Janjić; Zlatan Jovanović; Petar Jojić; Stevan Kesejić; Ljubomir Kragović; Dragan Ljubojević; Dragan Pavlović; Vjerica Radeta; Milovan Radovanović; Dragoljub Stamenković; Goran Cvetanović; Dragan Čolić; zajedno Zoran D. Nikolić i Milan Stanković; Dragan Tomić; zajedno Golub Rajić i Đura Lazić; zajedno Živodarka Dacin i Rade Bajić; zajedno Ljubomir Mucić i Đura Lazić; zajedno Živodarka Dacin i Velimir Živojinović; zajedno Radojko Petrić i Rajko Baralić; zajedno Đura Lazić i Ljubiša Maravić; zajedno Joca Arsić i Milan Janković; Toma Bušetić; zajedno Radojko Petrić i Miloš Nešović; zajedno Jovan Todorović i Živodarka Dacin; Nebojša Jović; zajedno Rade Bajić i Živanko Radovančev; zajedno Ljubomir Mucić i Dušan Cvetković; zajedno Ljubomir Mucić i Rade Bajić; zajedno Jovan Todorović i Tomislav Marković; zajedno Radojko Petrić i Joca Arsić; zajedno Marko Ćulibrk i Dušan Cvetković; zajedno Joca Arsić i Tomislav Marković; zajedno Dragan Todorović i Hranislav Perić; zajedno Marko Ćulibrk i Milan Janković; zajedno Hranislav Perić i Sreten Mitrović; Tomislav Panajotović; Srđa Popović i Teodora Vlahović, kao i Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o Narodnoj banci Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Mi smo hteli ovim amandmanom da vrlo precizno kažemo šta je predmet i sadržaj ovog zakona. Ako se ovaj amandman usvoji, verujte da 99% odredbi ovog zakona ne bi smele da budu sporne, ako se sledi ovaj stav o mestu i ulozi Narodne banke Srbije. Pročitaću kako glasi taj amandman. Naravno, on je u potpunosti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i do sada poznatim standardima koji se primenjuju kada su u pitanju centralne banke.
Znači, amandman na član 1. glasi: "Ovim zakonom uređuje se status, organizacija, upravljanje i poslovanje Narodne banke Srbije, kao samostalne i jedine emisione ustanove monetarnog sistema Republike Srbije, koja je odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost domaće valute, finansijsku disciplinu i obavljanje drugih poslova određenih zakonom".
Ne radi se o stilskoj razlici u odnosu na član 1. iz Predloga zakona, već o suštinskoj razlici. Ovde se garantuje nezavisnost, ovde se tačno utvrđuje koji su poslovi Narodne banke Srbije, za šta je ona odgovorna i ovde se precizno propisuje da se ovim zakonom, odredbama koje slede, reguliše organizacija, način upravljanja, status, a to znači položaj, ovlašćenja i svi mogući odnosi u koje upada Narodna banka Srbije, po Ustavu i po zakonu, kao paralelni organ izvršne vlasti zadužen za monetarnu politiku i za obezbeđenje stabilnosti domaće valute.
Na ovaj način i ovim amandmanom, naročito sa još tri sledeća amandmana, mi definišemo duh ovog zakona. Ukoliko Narodna skupština prihvati ovo, a ovo je u svakom pogledu standard koji važi za centralne banke, onda bi predlagač mogao da donese ovde još jedno 30-40 svojih amandmana i da usaglasi sve ove odredbe sa ovom početnom odredbom.
Mislimo da se na ovaj način izbegavaju i zatvaraju sva otvorena i sporna pitanja iz one emisije koja je sinoć dva sata trajala. Ovim članom se reguliše i nezavisnost, odgovornost i sve ono što je neophodno.

 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, tek sad čujem od predsedavajućeg da predlagač nije prihvatio moj amandman. Znači, nastavlja se sa ponižavanjem i Skupštine Srbije i narodnih poslanika, da ne dobijamo izveštaje od Vlade Republike Srbije.
U svom amandmanu, koji sam podneo u ime SRS, tražio sam da se član 2. Predloga zakona menja i da stav 1. člana 2. glasi: "Za obaveze iz poslovanja Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija". Sasvim je normalno da neko mora da stoji iza odluka koje donosi guverner i organi koji su nadležni za rad Narodne banke Srbije.
Taj deo je izuzetno važan, radi stvaranja poverenja i kod građana i kod ostalih učesnika u platnom prometu, da svoja sredstva stavljaju na štednju ili deponuju po viđenju, da u slučaju ako dođe do zabrane rada neke banke, Republika Srbija je ta koja će da obešteti građane i pravna i fizička lica koja takvom jednom odlukom trpe štetu, odnosno da im njihov novac nije dostupan.
Do sada je bilo da je dosadašnji guverner Mlađan Dinkić zatvarao banke. Jednostavno, samo je od njegove dobre volje zavisilo hoće li novac da bude vraćen građanima, bez obzira da li je bio na štednji ili je samo bio deponovan po viđenju. Isto tako je važilo i za pravna lica koja su obavljala svoje poslovanje preko te poslovne banke. Sa tom praksom treba da se raščisti i da zakonom neko odgovara za takve odluke guvernera.
Stav 2, koji se nastavlja na stav 1. po svojoj prirodi, glasi: "Za svoj rad i poslovanje Narodna banka Srbije odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije". Trebalo bi svima da bude jasno da je Vlada Republike Srbije izvršni organ. Isto tako je i Narodna banka Srbije izvršni organ. Izbor guvernera konstituiše Narodna skupština, isto tako i Vladu konstituše Narodna skupština. Ne može biti uticaja ni jednih ni drugih na rad jednog ili drugog organa.
Ovde sada imamo jedan primer da Vlada, kao izvršni organ, vrši konstantan pritisak na Narodnu banku i na način na koji će ona da posluje. Ide se čak dotle da Vlada jednostavno želi da pokrije svoj budžetski deficit preko Narodne banke Srbije. U svakom slučaju može biti katastrofalno za finansijske i privredne tokove u zemlji, najblaže rečeno može izazvati inflaciju.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.

Mi smo ovim amandmanom hteli da potenciramo razliku u odnosu na član 1. stav 2. Predloga zakona. Tu je predlagač naveo i kaže: "Za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija". Deluje vrlo slično sa onim što mi predlažemo, a to glasi: "Za obaveze iz poslovanja Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija".
Hoću da kažem da Republika Srbija ne može da bude jemac za sve što radi Narodna banka Srbije. Ona može biti jemac za ono što se tiče zaduživanja Narodne banke Srbije u inostranstvu i kod domaćih banaka. Može da jemči za sve ono što se tiče obaveza i odgovornosti po osnovu vođenja emisione politike, ali ne može da jemči Republika Srbija za nešto što bi uslovno mogli da kažemo da je interno, a tiče se zaposlenih i klasičnog ugovornog odnosa između Narodne banke Srbije, kao pravnog lica, sa bilo kojim pravnim licem na našem tržištu.
Znači, reč i pojam "jemči" koristi se u tačno određenim situacijama, za tačno određene stvari gde se država javlja kao garant. To smo mi izvukli i stavili u član 2, da bi to potencirali, i naravno naš član 2. stav 2. praktično, ne samo da preformuliše ceo član 2. Predloga zakona, nego stvari postavlja na pravo mesto. U članu 2. poslednji stav Predloga zakona kaže - "neće primati niti tražiti uputstva". To je otprilike kao da smo u zakonu rekli - "časna reč, Narodna banka neće nikoga da sluša".
Ali, to je "časna reč, neće". Nema ni jedne druge reči, niti termina koja ukazuje na zabranu. Nema. Da bi ukazali na postojanje te zabrane i zakonom i Ustavom garantovane samostalnosti i nezavisnosti Narodne banke Jugoslavije, koja, opet se koristi Kardeljev termin "funkcija", posluje u ime države kao emisiona ustanova i ostvaruje druge nadležnosti. Mi kažemo: "Za svoj rad i poslovanje, Narodna banka Srbije odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije". Sa jednom pozitivnom definicijom, otklanjamo sve zablude i sprečavamo TV emisije, u kojima se čak vređa dostojanstvo naroda.