Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ambijent koji prethodi raspravi o ovom zakonu, sinoć je izašao iz okvira dobrog ukusa i pokazao da poslanici služe samo zato da smanje jednu strašnu posledicu sukoba za koju ne mislim da je fingiran.
On je dubok i organski, on je prekomponovan, on je suština prekomponovanja i pozicioniranja političkih stranaka pred naredne izbore, a Parlament ovog saziva treba da donese i da usvoji zakon o Narodnoj banci Srbije i da da za pravo jednom od učesnika u sukobu.
Nije to pošteno prema Parlamentu ni prema narodnim poslanicima, a nije odgovoran odnos prema Narodnoj banci Srbije, koja valjda jeste najdržavnija institucija u svakoj državi na svetu, pa i u ovoj našoj, čije zakone, kao što čujemo, pišu stranci, čije amandmane usvajaju stranci itd.
Imali smo priliku da čujemo i da vidimo da nažalost guverner ne razume budžet, a ne dajem za pravo nikom od učesnika u raspravi, ali želim da kažem svoj sud o tome. Kada guverner Narodne banke jedne zemlje ne razume za šta služi depozit budžeta u Narodnoj banci i to proba da ministru finansija, te iste zemlje, imputira kao želju za štampanjem novca, onda to znači da je guverner bio i ostao pogrešan izbor.
Kada budete ovog novog sada birali, vodite računa o tome da razume osnovnu suštinu kako se puni i kako funkcioniše budžet, i u kakvoj je korelaciji budžet sa ukupnim privrednim i ekonomskim, finansijskim ambijentom u jednoj zemlji.
Ovde bih posebno komentarisao član 48. koji uređuje uslove pod kojima se Narodna banka Srbije može zadužiti u inostranstvu. Tom članu nemam ništa da dodam, ni da oduzmem. Želim samo da ukažem da i mimo ovog što je predloženo u zakonu u formi davanja kontragarancija za već preuzete finansijske obaveze Jugoslavije ili države Srbija i Crna Gora, mi praktično uvodimo Srbiju, odnosno već smo je u veli, odnosno već ste je uveli u dužničku krizu, koja se polako otima kontroli i koju ne može nikakav očekivani privredni rast, a ovaj koji sada imamo je u odnosu na prošlu godinu niži, dovesti do nivoa da građani Srbije i država Srbija može uredno, i u skladu sa obavezama koje postoje prema međunarodnim finansijskim institucijama, da servisira sve ove obaveze.
Molio bih da se ima u vidu ova obaveza, jer po podacima koji su sada dostupni javnosti, neko operiše sa osam, a neko sa 12, neko sa 14 milijardi dolara preuzetih finansijskih obaveza prem stranim kreditorima, MMF-u, prema Pariskom klubu i ostalim međunarodnim finansijskim institucijama.
Nema te Narodne banke koja je u stanju da na kvalitetan način odgovori ovom neverovatnom izazovu i da ne dovede državu u poziciju bankrotstva, iako je ministar sam juče tvrdio da se mi već sada nalazimo u poziciji tehničkog bankrotstva.
Takođe, imali smo prilike da čujemo, iako bi ovde trebalo da bude osnovno obeležje funkcionisanja DOS-ove vlade transparentnost, da guverner Narodne banke žestoko optužuje aktuelnog ministra finansija da skriva novac i da na određenim pozicijama postoji novac za koji ne zna ni predsednik Vlade, ni pojedini ministri.
To, naravno, ništa ne govori drugo, već da transparentnost jeste samo puka proklamovana forma koja služi za politički marketing, a da je sama suština funkcionisanja ove vlasti diskrecija u odnosu na ovo ili ono, u odnosu na ovu ili onu političku stranku iz koalicije, u odnosu na ovog ili onog ministra koji jeste član koalicione vlade. Građani Srbije u toj tuči gube svakim danom sve više i sve dublje.
Želeo bih da prokomentarišem predložene organe Narodne banke Srbije. Njih, po ovom predlogu zakona, ima tri, a to je monetarni odbor, savet i guverner. Uporno insistira gospodin Đelić, koji nas ni jutros nije udostojio da prisustvuje ovoj raspravi, da takva rešenja postoje, da su takva rešenja omogućila pojedinim bankama da budu najefikasnije centalne banke u svetu ili u Evropi.
Moram da kažem, izvinjavam se, ovo nije ništa lično, da je ministar juče rekao glupost. Nemoguće je da je guverner narodne banke najbolji u svetu, a da mu banka nije ni u prvih 100 centralnih finansijskih institucija te vrste u svetu. Tu nešto onda nije u redu.
Zalažem se da ne postoji na ovakav način predložen monetarni odbor - koji nije ništa drugo nego bord, a na čijem čelu se nalazi guverner sa viceguvernerima koji, kao što smo videli, na ovaj način može da ga kontroliše - i da se broj članova saveta poveća, da stručnjaka članova saveta bude više od članova saveta političara.
Ne treba niko da se boji struke, struka je jedino u stanju da na način koji odgovara interesima države i građana kontroliše Narodnu banku i samog guvernera. Ukoliko to ne bi bio slučaj, onda bismo se mi opredelili za nešto što nisu uradile zemlje u tranziciji, ako tome ne težimo, osim Hrvatske i još jedne.
Takođe, uporno nastojanje gospodina ministra da objasni kako Švajcarska ima ovakav ili onakav model je neumesno. Švajcarska nekoliko vekova samo to radi. Upoređivati Narodnu banku Srbije ili buduću poziciju Narodne banke Srbije, njene organe i poziciju njenog guvernera sa sličnom pozicijom ove institucije u Švajcarskoj je, u najmanju ruku, zlonamerno.
Poslanici SPS-a neće podržati zakon u načelu, zato što ne želimo da učestvujemo, na način koji je za nekog samo sravnjivanje određenih političkih interesa, u jednoj priči koja nema veze sa osnovnom suštinom, nema veze sa zakonom, a ima veze, pre svega, rekao sam, sa prekomponovanjem političke scene u Srbiji. O glavu se obila brzopletost, o glavu se obila revolucionarna pravda, o glavu se obila ovoj vlasti i građanima Srbije, obio se način da se Narodna banka i pozicija guvernera Narodne banke može zauzimati kriznim štabovima, dugim cevima. Danas mi svi ovde podjednako podnosimo realnu posledicu rđave procene ili rđave namere iz vremena koje vi nazivate istorijskom prekretnicom.
Danas je 17. jul, 13 godina je od formiranja SPS. Želim svima da ova partija traje dugo i da u narednim izborima preuzme odgovornost za vršenje vlasti u ovoj državi.