Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prava je šteta što se nekako kradom ovaj zakon našao na dnevnom redu ovog zasedanja, a nije bilo za to potrebe. Nije bilo, pre svega, zato što je reč o jednom celovitom, sveobuhvatnom i, ako hoćete, dobrom zakonu.
Nije bilo potrebe da nas ovako, na neki način na prevaru, dovodite u situaciju da ne možemo bilo kakav amandman na ovaj zakon da damo. Potpuno sam siguran da bi tih amandmana bilo jako malo i da smo imali tu priliku da ih podnesemo, da to nije po nekom skraćenom postupku došlo na dnevni red.
Potpuno je jasno da je ovo jedan od najvažnijih zakona sa stanovišta potrebe da se harmonizuju odnosi Republike Srbije i Crne Gore i sa stanovišta tog cilja mislim da će ovaj zakon i da opravda cilj i da će sva sredstva koja su u ovom zakonu predviđena biti i korišćena. Moram da priznam da sam malo iznenađen pristupom Vlade da nam prvobitno u završnim odredbama zakona predloži nešto drugačiji redosled i dinamiku primene ovog zakona, jer je prvobitno bilo predloženo da se kaznene odredbe faktički primenjuju osmog dana od dana objavljivanja ovog zakona u Službenom glasniku.
Sada je amandmanom Vlade predloženo da se te odredbe od člana 330. do člana 406. odlože i počnu primenjivati od 1. januara 2004. godine. Ne znam šta je bio povod Vladi da podnese upravo takav amandman, ali iz toga mogu izvući nekoliko zaključaka, koji pre svega mogu ići u pravcu da je i Vlada potpuno svesna da je visina kazne, koja je predviđena u tim kaznenim odredbama možda neprimerena ekonomskom trenutku, ma koliko da su prekršaji o kojima se u tim odredbama govori takvi da ih je opravdano sankcionisati veoma visokim i novčanim i svim drugim mogućim kaznama.
Kada već govorim o kaznama, onda je potpuno jasno da se ovim zakonom, mislim opravdano, uvodi i jedno novo krivično delo -krijumčarenje robe u carinskom postupku, a predmet krijumčarenja mogu biti sve vrste droga i oružja i ne znam čega drugog, što bi bilo opasno za stanovništvo i građane Republike Srbije.
I sa tog stanovišta mislim da je možda bilo uputnije zadržati predložene odredbe, nego ih amandmanom Vlade menjati. Zakon je tako koncipiran da može da se primeni, ali kada uzmete carinske tarife koje su u jednoj meri ili u meri od 95% usaglašene sa Republikom Crnom Gorom, onda ćemo shvatiti da ćemo primenom tih tarifa po ovom carinskom zakonu doći do onih situacija o kojima smo govorili mi kao socijalisti, a i mnogi drugi poslanici u ovom parlamentu, da će naša privreda primenom tih carinskih tarifa uz ovaj carinski zakon biti na vetrometini i izložena stravičnoj konkurenciji, koja bi u najmanju ruku mogla da se nazove nelojalnom. Nelojalnom, ne u onom klasičnom špekulativnom smislu, nego u smislu stanja naše privrede i konkurentske sposobnosti da se izdrži takva konkurencija koja će uslediti.
Zakon je sistemski i primenjivaće se verovatno duži niz godina, kao što se primenjivao i ovaj postojeći koji sada ovim zakonom ukidamo; dakle, od 1992. godine do 2003, ali se on donosio u nekom drugom vremenu, u nekim drugim ekonomskim, političkim i svim drugim relacijama Srbije i Crne Gore.
Tada je objektivno postojala ta državna zajednica i država Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, i Crna Gora je bila u potpunosti bar nekoliko godina inkorporirana u ekonomski sistem zajedničke države sa Republikom Srbijom. Sada kada ovo činimo i kada budemo primenjivali ovaj zakon, sasvim sam siguran da ćemo imati mnogo problema.
U konkretizaciji ovoga o čemu pričam, mogao bih da navedenim nekoliko primera za koje mislim da će biti pitanje dobrog tumačenja ili primene, kao što su pojam carinskog područja; i dosadašnji i ovaj zakon kažu da je carinsko područje - područje Republike Srbije u njenim postojećim međunarodno priznatim granicama.
Postavlja se pitanje, ali morate da me pravilno razumete, ne cinično, ne zlurado, kako ćemo ovaj carinski zakon primenjivati na području AP Kosovo i Metohija. Hoćemo li uopšte naći dovoljno instrumenata, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, u primeni ovog carinskog zakona.
Pitanje prevazilazi dnevno-političku aktivnost i Vlade i ove države. Čini mi se da moramo kao država naći načina da carinsko područje ovako definisano obuhvati i Kosovo i Metohiju. Znate da imamo problema i u svim drugim segmentima društvenog, pre svega ekonomskog života, kao što su primeri privatizacije, kao što su neke druge oblasti u kojima jednostavno država Srbija ne učestvuje, iako je potpuno jasno da na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 ta vlast koja je sada na Kosovu jeste privremenog karaktera.
Zakoni se ne donose ni za jednu ni za dve, ni za tri, pa ako hoćete ni za pet godina, a ušli smo u petu godinu tog tzv. protektorata na Kosovu i Metohiji, kada se mora razmišljati o tome kako ćemo dalje iz toga izaći. Otvaranje pitanja Kosova i Metohije nije samo danas aktuelno. Bilo je i pre nekoliko meseci aktuelno kada je još pokojni premijer Zoran Đinđić vrlo eksplicitno i vrlo konkretno to pitanje otvorio i kod međunarodne zajednice.
Nažalost, to što se desilo sprečilo je verovatno neku aktivnost koja bi mogla u nekoj meri da, kao separat ili dodatak ovom zakonu, omogući da država Srbija i u carinskom smislu ima neke nadležnosti na Kosovu i Metohiji.
Drugi pojam koji se ovde pojavljuje kao definisan za mene takođe može biti sporan, ali ne zato što on ne treba da postoji, nego zato što nije potpuno definisan kao carinski pogranični pojas.
Hteo sam da upotrebim pravi termin iz člana 7. zakona koji kaže: "Carinski pogranični pojas na kopnu obuhvata deo carinskog područja u širini od 15 kilometara od carinske linije Srbije". Kako god da sada uzmemo tih 15 kilometara od carinske linije Srbije, doći ćemo do praktičnih problema.
Malopre sam govorio o Kosovu i Metohiji, ali ako uzmete granicu sa Republikom Srpskom, videćete da se čitavi gradovi, poput Loznice, Ljubovije, Bajine Bašte, Malog Zvornika, Bogatića, nalaze u tom carinskom pograničnom pojasu. Za stanovnike gotovo celih tih opština mora uslediti poseban režim iz svakodnevnog života.
To jeste jedno delikatno pitanje o kojem će Vlada u primeni ovog zakona, u razradi podzakonskih akata, morati debelo da razmisli, pošto je ona ovlašćena da to sve reguliše, u koji će status dovesti stanovnike tih opština. Hoće li im nesreća koja im se desila raspadom Jugoslavije biti uvećana ili će nekim drugim tretmanom tih, pre svega fizičkih, ako hoćete i pravnih lica, biti omogućeno da im se ponešto i posreći, zato što jesu na zapadu, istoku ili na granici sa Kosovom i Metohijom.
Ovo je jedan momenat koji mora biti delikatno razmotren od strane Vlade, zato što nije samo u pitanju primena carinskog propisa sa stanovišta prihoda države, jer carinski prihod je jedan od najznačajnijih, već sa stanovišta i privredne, i društvene i svake druge aktivnosti u tim područjima. Ovde ću da stanem, zato što priželjkujem da gospodin Đelić zaista uzme reč i da još ponešto kaže o ovom zakonu.

Reč ima ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo predsednice, poštovani poslanici, dame i gospodo, predstavljajući zakon o akcizama tj. zakon izmenama i dopunama Zakona o akcizama i novi carinski zakon, želeo bih da kažem nekoliko reči. Prvo o akcizama, a posle o ovome što je istina i već nekoliko poslanika je za ovom govornicom reklo da je ovo pravi sistemski zakon.
Možda ovih prvih nekoliko reči o akcizama bi ipak tebalo da privuku vašu pažnju, jer one imaju specifičnu težinu. Zakon o akcizama je važan, jer akcizna roba je često osetljiva roba, gde se šverc isplati, i zbog toga u samom postupku oporezivanja ona ima specifičan tretman. Nešto što je akcizna roba se odmah ili ocarini ili oporezuje. Ne dopušta se da se u daljem protoku robe, tek pri kraju samog ciklusa i onoga što je krajnja potrošnja to oporezuje, već zbog same osetljivosti te robe to se mora oporezovati ili ocariniti odmah.
Ako pogledamo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, vidimo da vam Vlada Republike Srbije predlaže dve stvari, od kojih je prva predmet harmonizacije sa Republikom Crnom Gorom i omogućavanje veće konkuretnosti naših roba.
Prvo i najvažnije, predlaže se ukidanje akcize na prirodno vino i to je veoma dobra vest za sve naše proizvođače, jer bili smo poslednja zemlja u regionu koja je imala akcizu na prirodno vino. Zbog toga su naši proizvođači imali sve više problema u konkurenciji sa crnogorskim i makedonskim vinima.
Kao što znamo, imamo jedan sporazum o slobodnoj trgovini sa Makedonijom, koji je dobar za privredu Republike Srbije, jer nema puno zemalja sa kojima imamo pozitivan trgovinski saldo. U domenu vina imamo veliki negativni saldo i naši proizvođači odvano čekaju ovu meru. Zato mislim da je ovo veoma dobra vest za proizvođače vina. Na taj način oni će moći mnogo lakše da plasiraju njihove proizvode na naše tržište, a posle toga i na neka druga tržišta.
To je onda povezano sa nekim širim konceptom poljoprivredne politike, koja je u Agrarnom budžetu prvi put ove godine obezbedila premije po hektaru vinove loze i na taj način mi ćemo nadograditi, a i novi ministar poljoprivrede će sigurno to predložiti, u Agrarnom budžetu za ovu godinu, koji će biti pred vama za koji mesec, sveobuhvatniju strategiju Republike Srbije u domenu proizvodnje vina.
Ako pogledamo ovog puta na globalnom nivou, to je jedna od branši u poljoprivredi koja je doživela veliki razvoj i naročito ono što može biti šansa za naše proizvođače, to je da uz već poznate tradicionalne proivođače, kao što su Francuska, Italija, Španija, postoji mesto i postoji ukus potrošača svuda u svetu da se proba nešto novo. Tu su vina, kao što su vina iz Čilea, ili pak iz Bugarske i sada iz Crne Gore, uspela da se sa dosta uspeha plasiraju na međunarodnim tržištima. Mi očekujemo da naša vina, prvo na domaćem tržištu a i nešto dalje, nađu njihovo pravo mesto.
Uz to, predlaže se ukidanje akcize na zlato, i to je jedan veliki podstrek za Majdanpek, koji poboljšava značajno kvalitet proizvodnje u poslednje dve godine. Znamo da je tamo izuzetno teška situacija, znamo zbog čega, to nije ničija individualna krivica, mada ima i toga, bilo je krađe zlata, međutim, kada je ruda sve siromašnija, i dalje ima zlata i to je šansa koju ne treba da propustimo.
Kod same primene akcize na zlato je došlo do velikog problema, jer smo uz nekoliko manjih proizvoda, kao što su so i neki luksuzni proizvodi, bili poslednja zemlja u Evropi koja je imala takve akcize. Na ovaj način mi imamo harmonizaciju sa Crnom Gorom i to je harmonizacija plana koji ste usvojili pre koju nedelju, isto tako harmonizacija sa principima oporezivanja Evropske unije.
No, najvažnija mera u izmenama i dopunama akciza je ono što se predlaže na dugačak rok, u smislu oporezivanja cigareta. Lično sam veoma zadovoljan što je ova mera danas pred vama i što ćete, po svemu sudeći, glasati o ovome koliko već sutra, jer u pitanju je jedna veoma lepa mogućnost da Republika Srbija, u momentu kada se priprema vlasnička transformacija, tj. privatizacija duvanskih industrija Niš i Vranje, bude u stanju da unapred nedvosmisleno izglasa ono što će biti zakon i što će dati okvirno veoma dugačak rok za one koji žele da se bave uvozom, distribucijom, proizvodnjom cigareta. To je izuzetno osetljiva industrija.
U utorak sledeće nedelje, kada budemo otvarali ponude za duvanske industrije Niš i Vranje, videćemo i ubraćemo plodove prve dve godine mukotrpnog rada na čišćenju tržišta cigareta na našoj teritoriji. Moram da kažem, tu će u jednom momentu blesnuti i videće se eklatantno koliko je bila dobra borba protiv šverca, koja je omogućila da prvi put u poslednjih 12 godina ne posluju sa gubitkom.
Ne samo to, prvi put posle 12 godina Niš radi u tri smene, plate nikada nisu bile bolje, a poslovanje nikad bolje u poslednjih 30 godina. Ne samo to, u poslednje dve godine ta dva naša domaća proizvođača su zauzela veoma važnu situaciju na tržištu, skoro dve trećine vrednosti tržišta pripada njima, a ne inostranim cigaretama.
Situacija je bila obrnuta pre dve godine i to je dobra vest, ne samo za duvanske industrije Niš i Vranje, kao lokalne samouprave, koje će dobiti 5% od privatizacije tih fabrika, nego i za PIO fond, za Fond za restituciju i uglavnom za našu zemlju koja je dokazala, na onome što je bio simbol šverca i povezanosti vrha vlasti sa kriminalom, da je u stanju da istera nešto do kraja, mada je to biljka koja će se nastaviti u godinama koje dolaze.
Danas, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama je još jedan veoma krupan korak čišćenja tog tržišta na dugi rok. Ukoliko, poštovani poslanici, ove nedelje izglasate ove izmene i dopune, poslaćete snažnu poruku za sve vlade i za sve sastave skupština koje dolaze da se u ovom osetljivom domenu stvari ne menjaju, jer pre nego bilo koji od mogućih kandidata za kupovinu Niša i Vranja vagaju njihove ponude, vi ćete njima poslati snažnu poruku da niko u Skupštini ni u Vladi nije spreman za neke naknadne nagodbe, da se primenjuje isti aršin prema svima, da svi mogu da se mere prema jednoj poreskoj politici, koja je i te kako važna u smislu procene vrednosti, ne samo tih fabrika nego celog tržišta.
Tu je onaj poslednji element koji nije bio još tu, da se jasno pokaže da Srbija neće šverc cigareta, da Srbija hoće da postane regionalna sila u domenu proizvodnje ne samo cigareta, nego i duvana. Mi imamo tu mogućnost, kada već imamo tu nesreću da smo jedna od zemalja, sa Grčkom, gde se najviše konzumira duvan. I naravno, kada se sve ovo zaokruži, glavna, ključna tema treba da bude smanjenje konzumiranja duvana u našem društvu. Kada već prolazimo kroz to, važno je da iskoristimo i ekonomski tu poziciju.
Imamo i Zakon o duvanu koji ste izglasali, agencija je konstituisana, njeni organi funkcionišu, njen statut je donet, doneta je jasna odluka koja kaže da postoji moratorijum o donošenju licenci za otvaranje novih fabrika cigareta do 3. januara 2005. godine. To je 18 meseci, razuman rok da se obezbedi učešće samo onih koji budu učestvovali u privatizaciji, koji budu pobedili, a da to ne zatvara utakmicu za sutra.
Naravno, bilo koja licenca, to je tema za 2005. godinu, biće javno organizovana i biće jasni kriterijumi po kojima će se one dodeljivati. Ti kriterijumi su već u zakonu.
Na taj način, i ako izglasate ove izmene i dopune, neće biti nikakve mogućnosti da bilo ko napadne vas ili nas da se nešto prljavo desilo u momentu privatizacije, jer je sve jasno za sve. Ono što se ovde predviđa, uz taj element moralizacije rada u ovoj industriji, dodatno je potpomognuto time što se u predloženim izmenama i dopunama ukida ono što je bio poslednji element diskrecije u vođenju poreske politike prema proizvođačima cigareta, ili pak uvoznicima, a to je da sadašnje tri grupe A, B, C, koje su omogućavale Ministarstvu poljoprivrede da razvrstavanje prema nekim poljoprivrednim kriterijumima, ali koje su, kroz moje lično iskustvo u poslednje dve godine, ostavile ipak neku dozu diskrecije, da se vidi šta je cigareta za klasu A, B ili C.
Ovde se jasno stavlja do znanja da je, počevši od 2005. godine, sa tim gotovo. Postoje samo dve kategorije i to je kristalno jasno: cigarete koje se proizvode u Srbiji i cigarete koje se proizvode van Srbije. Tako da tu nema nikakve dvojbe i nikakve mogućnosti da se nešto prekvalifikuje u nešto što nije. Ne samo to. U ovim predloženim izmenama i dopunama imamo konvergenciju, to jest jasno zacrtani put prema onome što su standardi Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, a to su naša dva ključna cilja.
Prvo, što se tiče Evropske unije, imamo jednu direktivu Evropske unije koja traži ne samo od članova, nego i od kandidata za ulazak u Evropsku uniju, da postepeno usaglase njihovu akciznu politiku prema standardima te unije. Jedna od stvari tu je da ukupno poresko opterećivanje za najprodavanije cigarete mora biti oko 59% i ako pogledate ove izmene i dopune jasno stavljamo do znanja da mi očekujemo da to bude dosegnuto 2010. godine.
Da li time na možda malom primeru prema tom velikom pitanju, ulazak u Evropsku uniju, kažemo da tada očekujemo da uđemo. Ne, očekujemo nešto ranije, nadamo se nešto ranije. Premijer Živković je naznačio 2007. godinu kao možda malo preambicioznu, ali ukoliko bude sloge, volje i znanja ni to nije nemoguće, ali u svakom slučaju i one zemlje za koje je naznačen ulazak u Evropsku uniju 2007. godine, kao Bugarska i Rumunija, isto tako imaju neki period posle ulaska u Evropsku uniju da usaglase tu politiku. Poljska ili Slovačka, primera radi, koje ulaze u Evropsku uniju sledeće godine, imaće tri do četiri godine da dođu do tog nivoa.
Što se tiče Svetske trgovinske organizacije, regulative Svetske trgovinske organizacije, njihova preporuka, njihov zahtev je da kroz poresku politiku nema diskriminacije prema inostranim proizvođačima. Mi kažemo i predlažemo da kroz ovaj zakon u 2010. godini to uistinu bude činjenica, ali - i to je poslednja stvar koju želim ovde da naznačim - to ne znači da u međuvremenu ne dajemo snažnu podršku onima koji žele da proizvode na teritoriji Srbije.
Takođe, što vidite, počevši od 1. januara 2005. godine predstoji prelazak na tzv. mešani sistem oporezivanja, delimično prema procentu vrednosti paklice i delimično po specifičnoj akcizi. To je ono što će omogućiti prvo da se približimo sistemu Evropske unije, koji je baš takav. Ali, isto tako, za ono što je proizvedeno u Srbiji specifična akciza treba da bude jedan dinar, a ono što je proizvedeno napolju 10 dinara, pa onda 2007. godine dva dinara za domaće, 10 dinara za inostrane, a 2010. godine 5 dinara za obe i to je taj put prema usaglašavanju sa Evropskom unijom i sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
U međuvremenu vidimo da je naša stopa carine od 15% na cigarete niska prema regionalnim standardima. Primera radi, u Bugarskoj carinska stopa je 30%, u Hrvatskoj 42% i spušta se na 38%. I na taj način mi "dodajemo" dodatni element, da ne kažem da je to protekcija, ali to su u stvari dodatne zaštite, dodatni podstrek za domaće proizvođače od nekih 30 do 40%, u zavisnosti od vrednosti onih brendova ili marki koje se proizvode i njihove cene.
Šta to znači? To znači da 2005. godine nastavljamo sa onim sistemom akcizne politike koji je dao dobre rezultate. Danas to vidimo i to ćemo i te kako videti u utorak sledeće nedelje, ali onda prelazimo na jedan sistem gde se jasno daje podstrek i povećava vrednost čina proizvodnje na našem tržištu bilo kome. Time dižemo snažno vrednost naših fabrika DIN-a i DIV-a i isto tako vrednosti bilo koje licence koja će biti data u budućnosti.
Samim tim, ako sagledamo ove mere, koje su naravno bile prodiskutovane na velikim skupovima sa svim onima koji učestvuju u ovoj industriji, mi dajemo tri ključne poruke.
Prva je da niko neće moći tek tako da menja poresku politiku u domenu cigareta i to ne sme da postane praksa, jer mora da se čuva doza fleksibilnosti, ali ne u domenu cigareta i na taj način ova privatizacija ima jasne okvire koji se neće moći menjati naknadno.
Drugi element je da imamo usklađivanje sa međunarodnim standardima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije i najzad, dajemo snažni podstrek za razvoj proizvodnje cigareta na našem tržištu. To nije samo nešto što podiže vrednost našim fabrikama. To diže vrednost našem tržištu.
To je, ako se setimo, zahvaljujući odredbi u Zakonu o duvanu, koji nalaže domaćim proizvođačima da kupuju bar 50% njihove proizvodnje od domaćih proizvođača sirovog duvana, snažan podstrek za našu poljoprivrednu proizvodnju u tom domenu, koja je bila jača i koja će na taj način biti mnogo jača, a imajući u vidu da ova važna branša utiče veoma negativno na naš spoljnotrgovinski saldo, jer skoro sve se uvozi, sirovi duvan, aromati, papir i oprema. Samo za sada imamo radnu snagu i ambalažu, a i ambalaža se čak uvozi u velikoj meri.
Očekujemo na taj način da ono što je negativno uticalo na spoljnotrgovinski deficit naše zemlje postepeno se preokrene i postane podsticaj ne samo da dođe do ravnoteže, nego ima naznaka zato što mi se čini da smo ovo stvarno dobro pogodili u poslednje dve godine, da Srbija postane regionalni centar proizvodnje za bar dva, a možda i nešto više velikih svetskih proizvođača cigareta, koji će odavde pokrivati regionalna tržišta i na taj način ta branša treba da postane pozitivni dodatak u domenu naše spoljne trgovine. Toliko o ovim akcizama.
Nekoliko reči o carinskom zakonu.

Zamolila bih vas, ministre, da sutra nastavimo sa raspravom o carinskom zakonu, zato što je prošlo 20,00 časova i imamo odluku Narodne skupštine.

Neću moći sutra da dođem. Samo tri rečenice.
Znači, šta bih želeo da kažem o carinskom zakonu, veoma kratko. Sistemski je zakon, dolazi u pravi momenat, jer on isto treba da nam omogući harmonizaciju sa Crnom Gorom, koja je usvojila sličan zakon 1. aprila ove godine. On je urađen po standardima Evropske unije i moram da kažem da u svim kontaktima sa čelnicima Evropske unije ovaj zakon se postavlja ne kao uslov, jer mislim da prečesto pričamo o tome da moramo nešto da uradimo zato što imamo uslov, nego zbog toga što Evropska unija, koja je jasno naše najveće tržište i sve zemlje koje ulaze u Evropsku uniju izvoze bar 65% njihove robe na to tržište, mi ćemo danas ovim zakonom omogućiti pre svega da na pravi način izdajemo tzv. sertifikate o poreklu robe, bez kojih nema mogućnosti izvoza u Evropsku uniju.
Jedan prethodni govornik je govorio o šećeru. Šećer, to nije samo jedan element, primer kršenja zakona. To je naš sistemski problem. Mi nismo bili u stanju da pokažemo Evropskoj uniji poreklo robe, a za to je najmanje kriva Republička vlada, jer mi smo ovaj posao preuzeli tek u aprilu ove godine i ako negde treba tražiti odgovornost to je Savezna vlada, u čijoj je ingerenciji bila ova carina i ovo pitanje.
Mi smo krenuli i moramo imati jedan ovakav zakon da bismo mogli na pravi zakonski način urediti i omogućiti našoj carini da izdaje te overe o poreklu robe. Tu nije samo šećer, tu su sve robe. Evropska unija će otvoriti svoje tržište samo onim zemljama, pa i našoj, koje su u stanju da dokažu da su uredile sistem da bi bile u stanju da daju te sertifikate porekla.
Druga stvar, koja je veoma važna u ovom zakonu, to je da on daje mnogo šire ingerencije onima koji rade u carinskoj upravi. Pretkrivične radnje, mogućnost da se ne nalaze samo na obodu, jer danas imaju zahvaljujući ovom zakonu jasno naznačenu teritoriju, to je teritorija Srbije i vratiću se do AP Kosovo za sekund. Mi ovde imamo mogućnost da oni ne budu samo na ulazu u našu zemlju, nego da budu svuda.
I ne samo to. Uvode se moderne metode koje omogućavaju da ne bude više, za one koji žele nešto da prošvercuju na našu teritoriju, moment tenzije samo prelazak granice, a da posle budu sigurni da ih više niko neće uznemiravati. Zahvaljujući odredbama ovog zakona biće moguća naknadna provera po sistemu uzorka i naravno mnogo profesionalnija organizacija tih provera.
Na taj način oni koji žele da švercuju moraće da znaju da država, ukoliko ih propusti na granici, postoji i dalje veliki rizik da ih uhvati kasnije kada roba uđe na našu teritoriju i na taj način mi ćemo ući u ono što je mnogo efikasnija borba protiv šverca i poreske utaje koji se dešavaju kroz carinu. Uz to želeo bih da naznačim da imamo komplikaciju sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija.
Znači, Rezolucija 1244 je realnost i mi moramo organizovati, i to je omogućeno u ovom zakonu, na jedan valjani podzakonski način da, naravno, smatramo AP Kosovo i Metohiju delom naše teritorije, što je u ovom zakonu i predviđeno, ali isto tako da ublažimo realnost neprisustva naših organa na teritoriji te autonomne pokrajine.
Na taj način omogućićemo rad carini da, sa jedne strane, omogući našim proizvođačima da plasiraju svoju robu na taj deo naše teritorije, a da sa druge strane imamo evidenciju da se ne dešava povratak te robe koji je bio omogućen na neki način do sada.
Što se tiče Crne Gore, ona je u Glavi IDž ovde jasno predviđena i tu imamo, da kažem, dva aspekta. Prvi aspekt je nužnost harmonizacije, zajednička kancelarija na nivou državne zajednice, ali istovremeno, da bi se izbegla poreska utaja, da bi se čak i posle harmonizacije omogućilo jedno normalno funkcionisanje i obezbeđivanje naših tržišta, moraćemo neko vreme da nastavimo sa evidencijom roba i to će potrajati neko vreme.
Ono što je važno, to je da infrastruktura prati, da prati na taj način da ne bude zastoja, da se evidencija radi, tako da ono što se u knjigama, u statistikama prikazuje kao suficit Srbije prema Crnoj Gori, ima toga, ali ne u onoj meri u kojoj se prikazuje, nažalost u tim ciframa vidimo delimično srpsku poresku utaju, a to da naši građani, pravna lica kažu da roba ide dalje na prodaju u Crnoj Gori, papiri se tamo zatvaraju, kada nije bilo evidencije, a u stvari roba ostaje neoporezovana ovde u Srbiji.
Na taj način, mi ćemo, ono što smo počeli, bolje urediti, na toj administrativnoj granici sa Crnom Gorom i moraćemo prizanti tu realnost da sve dok ne postoji, a nema naznaka da će postojati u državnoj zajednici tako brzo jedinstvena uprava carina, sa jednim zakonom na nivou državne zajednice, moraćemo da imamo tu komplikaciju za naše privrednike, ali ćemo se truditi da ona bude što manja.
Najzad, ono što je veoma važno, to je da je ovaj zakon isto jedan zakon o carinskoj upravi. On omogućava mnogo veće ingerencije za one koji rukovode, mnogo lakše raspoređivanje resursa. Najzad, to se radi uporedo, očekujući glasanje ovog zakona, nova sistematizacija, nove funkcije, novi informacioni sistem i novi odnos prema onima koji rade carinske poslove.
Nažalost, mala manjina je dala loš glas Upravi carina i kao što znamo, kao što ste verovatno čuli, jedan broj, negde oko 200-300 ljudi neće ni biti preuzeto u novoj sistematizaciji srpske Uprave carina, jer su se pokazali kao nestručni ili pak korumpirani i oni neće biti preuzeti.
Sa druge strane, veoma je važno da svima onima koji budu radili u carinskoj upravi omogućimo da rade njihov posao časno, jer verujte u ovih poslednjih nekoliko nedelja, gde je po prvi put carina pod istim krovom kao poreska uprava, video sam koliki je broj profesionalaca u carini, koji ne žele ništa drugo nego samo da vrate čast i ugled jednoj veoma važnoj instituciji, koja je možda nalik onome što će se dešavati na svim graničnim prelazima, i sa vojskom i policijom žele da obezbede da na našu teritoriju ulaze samo one robe koje mogu, koje su, da kažem, korektno ocarinjene i da na taj način obezbedimo ono bez čega nije normalna privredna aktivnost, a to je jedno tržište koje je obezbeđeno i ima svoj integritet.
Reći ću, i meni je žao što nemamo malu dublju diskusiju oko ovog sistemskog zakona, on se sprema već godinu i po dana. Postojala je jedna velika debata, tako da je ova javna rasprava trajala i jednostavno apelujem da vi glasate za njega.
Hvala puno na pažnji i za vreme.

Zahvaljujem gospodinu ministru. Na osnovu člana 81. stav 4. određujem sutrašnji dan kao radni dan, dakle nastavljamo raspravu, i takođe određujem sutrašnji dan kao Dan za glasanje.
Prijatno i hvala na strpljenju.