Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je predlagač trebalo da prihvati amandman na član 48, jer on reguliše materiju zaduživanja u inostranstvu. Sve vas podsećam na član 1. stav 2. u kojem se kaže da za obaveze Narodne banke Srbije jemči Republika Srbija.
U članu 48. stav 1. kaže se da se Narodna banka, radi prevazilaženja ili kako se u tekstu kaže - premošćavanja tekuće neravnomernosti u prilivu i odlivu deviza - može zaduživati u inostranstvu kratkoročno sa rokom otplate do godinu dana. Onda se u stavu 2. kaže da izuzetno od ove odredbe kod Međunarodnog monetarnog fonda se može zaduživati za one pozajmice i kredite sa rokom otplate dužim od godinu dana.
Mi smo predložili da se takva zaduživanja mogu vršiti, ali uz saglasnost Vlade, pogotovo što valja imati na umu i stav 3. istog ovog člana u kojem se kaže da se Narodna banka može zaduživati u inostranstvu i sa rokom otplate preko godinu dana, ali po posebnom zakonu, što će reći da se o tome mora odlučiti u ovoj skupštini i smatrali smo da se mora uvesti jedna vrsta gradacije u zaduživanju, te da ona zaduživanja, pa i ona koja se tiču zaduženja kod Međunarodnog monetarnog fonda, moraju imati saglasnost Vlade ukoliko je rok otplate tih sredstava preko godinu dana.
Pri tome valja razumeti potpuno jasnu situciju da ćemo mi vrlo brzo u ovoj i u narednim godinama doći u tu tzv. dužničku krizu i da ćemo sve teže izmirivati obaveze po osnovu izvršenog uvoza, koji je, kao što je poznato, tri puta veći nego što je izvoz, ali i po osnovu dospelih obaveza po već ranijem napravljenim zaduženjima, tako da odrednica da se Narodna banka u stavu 1. zadužuje u svoje ime i za svoj račun u suštini ne drži vodu, jer za sve obaveze Narodne banke, kao što rekoh, u članu 1. jemči Republika Srbija.
Dakle, monetarna vlast je jedna posebna vrsta vlasti, ali ovom pitanju zaduženja mora se prići kao jednom od najvažnijih državnih pitanja i ne može se tek tako ovlastiti Narodna banka da se zadužuje u inostranstvu bez ikakvih ograničenja.
Ovde nije rečeno recimo da može izuzetno kod Međunarodnog monetarnog fonda, ali da rok otplate bude dve godine i da iznos tih sredstava bude podnošljiv, prihvatljiv i sa stanovišta likvidnosti Narodne banke u deviznom smislu moguć, nego faktički Narodna banka može ući u bilo kaka i bilo kolika zaduženja, a poznato je, i to posebno podvlačim, da nijedno zaduženje kod MMF nije bez nekih uslova koje ova zemlja treba da ispuni.
Dakle, Narodna banka se zadužuje, Vlada Republike Srbije odgovara za ekonomsko stanje u zemlji, a država Srbija odgovara za sve obaveze Narodne banke, iako je moguće da u odnosima kakvi su danas prisutni između monetarne i izvršne vlasti imamo jako velike nesporazume, sa vrlo teškom posledicama po narod i ovu zemlju.