Ono što je regulisano članom 33. spada u opravdane izuzetke ograničenja ljudskih prava. Postoji skoro u svim zemljama i to je neka logična posledica zabrane, odnosno nespojivosti funkcija i sukoba interesa.
Dobro je što je ovaj amandman podnet da se ovaj rok sa godinu dana poveća na dve godine, jer mi imamo sada trenutnu situaciju, što se tiče viceguvernera, dvoje njih u slučaju prestanka funkcije sigurno se vraća na svoja radna mesta, a to je u bankama. Tako snabdeveni informacijama iz Narodne banke Srbije, poznanstvima, vezama, mogu da obezbede veliku stratešku prednost svojoj banci.
Ta zabrana mora da postoji. Zbog toga postoji ona odredba o kojoj smo i pričali, kada se bira guvener, viceguverneri, članovi saveta, mora da se vodi računa da to budu pre svega profesionalci, stručni ljudi iz te oblasti, ali da interesno ne pripadaju grupama koje imaju dodirnih tačaka sa poslovima Narodne banke Srbije.
Imamo jedan očigledan primer, evo ga ovde, u komšiluku. Jedan predstavnik firme Deloitte and Touche vodio je pregovore oko privatizacije cementare u Beočinu sa "Lafarž"-om i oko drugih. Posle ove buldožer revolucije postao je ministar za privatizaciju i tu gde mu je ministarstvo, tu mu je i firma, razlika je samo u spratovima. Pa, idemo dalje. Nema potrebe da idemo dalje. To je nespojivo, nedozvoljeno. Ova arogancija da tabla još stoji, stoji još malo, opasno upozorava kakav je karakter ove vlasti.
Regulišite to unutar svojih redova. Onaj koji je na naki način bio funkcioner Narodne banke Srbije, po ovom zakonu, dve godine ne može da ima više dodirnih tačaka sa monetarnom politikom, bankarskim poslovanjem, deviznim poslovanjem. Oni koje predlažete za ove funkcije moraju u startu da znaju šta ih očekuje po prestanku funkcije.