DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Šandor Pal

Poštovane kolege, ovu permutaciju sa imenom i prezimenom ne uzimam za zlo, nije prvi put, ali da kažem oko dvojnog državljanstva, kada je već spomenuto.
Naravno, mislim da guverner može da bude i stranac, i stranac i samo stranac. Možda bi ceo taj savet guvernera mogli da budu svi stranci, možda bi nam to bilo najbolje. Ono što sam govorio je isključivo vezano za pravni sistem i mislim da nije zapamćeno u zemlji da sudija može da bude i dvojni državljanin. To je nešto sasvim drugo.
Inače, možda mislim da i premijer može da bude stranac. Prema tome, to su različiti sistemi o kojima mi govorimo. Prema tome, kada se pozivate na to dvojno državljanstvo, nemojte uvek i u svakom slučaju da kažete, e sada je Pal to tako, ne mislim ja to tako. Samo mislim da u pravnom sistemu ne može da bude i stranac, a to znači ni stranac Republike Bosne i Hercegovine, ili kako se već ta država zove.
To znači da mislim i za one koji su po nacionalnosti Srbi, a imaju neko drugo državljanstvo. Znači, mislim da tu ne mogu u pravnom sistemu da budu dvojni državljani. Inače, recimo, da guverner bude neki stranac, recimo možda Džefri Saks ili neko drugi, možda ne bih imao ništa protiv.
Prema tome, to su pitanja o kojima možemo da razgovaramo, ali ovako da pojednostavite, pa da kažete da sam a priori protiv toga da dvojni državljani ne mogu da učestvuju u tome, to nikada nisam rekao. Rekao sam, uvek i isključivo samo u jednom slučaju da ne mogu u pravnom sistemu, bar tako mislim.
Inače, što se tiče dvojnog državljanstva, mislim da bi to svi mogli da imamo, to dvojno državljanstvo. Oni Mađari koji hoće da imaju dvojno državljanstvo, recimo Mađarske, zašto da nemaju. Neka ga traže da ga dobij ui tako dalje, kao što ovi iz Srbije i iz Bosne traže, pa verovatno imaju dvojno državljanstvo, tim pre što naša Vlada sada, za razliku od one prethodne, nema ništa protiv toga da ljudi budu dvojni državljani. Ni ja nemam ništa protiv toga, ko hoće neka traži.
Pravni sistem, sudski sistem je nešto što je specifično u odnosu na sve ovo. Mislim da samo tu ne može i da nije dobro, a za sve ostalo naravno da može, i u Vladi, zašto da ne, zašto da ne bude neki dvojni državljani. Imali smo primer, možda i nije radio loše, a recimo mislim da je bio više za neke druge filmove, a ne za ove naše, jer je rekao, hajde vi politiku Mađari ostavite nama, Mađarice su dobre žene i razumeju se u gulaš, a ja ću da vodim politiku.
Mi smo njemu rekli - gospodine, hvala, vi sedite na taj bicikl i vozite taj bicikl, mi tako nećemo da vodimo politiku. Bio je jedan takav predsednik savezne vlade. U svemu ovome mislim da i stranci mogu da učestvuju i da bi to bilo dobro, da bismo se manje međusobno svađali da je guverner neki stranac, dobar Nemac koji se razume u ovu politiku, a možda bi i država bila uglednija i stabilnija.
Prema tome, nemojte da se pozivate na mene i nemojte tumačiti onako kako ne mislim. Ovo što sam mislio, mislio sam samo za pravni sistem i ni za šta više.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o amandmanu?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Rajko Baralić

Amandman na član 25. je kolega Joca Todorović obrazložio sasvim kvalitetno. Hoću da kažem da je potreba da se zasedanje saveta oroči ne samo zbog toga što treba da postoji neki rok kad on zaseda, već zbog toga što odluke koje savet donosi mogu imati i pozitivne i negativne posledice, koje se odražavaju na veliki broj institucija, privrednih činilaca, građana, pre svega na vladu.
Zato mislim da je važno da ovo što je predmet amandmana bude prihvaćeno jer na bolji i celovitiji način reguliše ovaj član. Mi smo iznenađeni da predlagač to nije učinio tako, već je samo napisao: "Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu". To znači da može kad želi i kad se steknu neki uslovi, ne znamo kakvi. Naš amandman na bolji način reguliše ovu materiju.
Mi imamo situaciju da je jedan strani državljanin, sa australijskim državljanstvom, ambasador pri Misiji Ujedinjenih nacija u Njujorku. To je gospodin Dejan Šahović. Sekund pre toga je bio ambasador Australije pri istoj misiji.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Dragan Tomić

Gospodo narodni poslanici, upravo je u članu 26, kako je predviđeno po zakonu, jedna od ključnih zamki za parlament.
U članu 26. se kaže: "Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu". Tamo gde se navodi kad treba da zaseda, on kaže da može i tromesečno. O čemu može da zaseda? Može da zaseda o usvajanju finansijskog plana, završnog računa, utvrđuje tarifu za naknadu, odredi zaradu guverneru Narodne banke i to je kraj. Još kad dodamo i - ovlašćenja za posebne činovnike, načelnike službi, tu je kraj, nema više ništa.
Ovaj parlament treba da zanima, jer bira guvernera, monetarna politika, realne devizne rezerve države, koliko je Narodna banka omogućila i učestvovala u rastu izvoza države u tekućoj poslovnoj godini, koliko je uskladila svoju politiku sa ekonomskom politikom Vlade Srbije, u kojoj meri su stvoreni uslovi za dobro kreditiranje privrede i građana. Od toga u tom izveštaju pred parlamentom neće biti ništa. Upravo je suština u tome.
Zato, ako se ne dobije saglasnost svih poslanika u ovim suštinskim stvarima, svrha saveta neće imati nikakav značaj, a zamka za parlament se nalazi upravo ovde. Ako bude parlament morao da raspravlja o izveštaju saveta sa ovim ovlašćenjima, onda parlamentu ne treba ni ta vrsta odgovornosti, da služi kao pokriće za nešto o čemu neće moći ni da se izjasni, niti da kaže bilo šta. Na kraju, to se može završavati i na nekom od radnih tela parlamenta, gde se olako dobijaju saglasnosti po bilo kom pitanju.
Zato su važni ovi članovi 24, 25. i 26. Ukoliko predlagač ne sagleda suštinu predloženog amandmana, ukoliko ne sagleda dubinu sistemskih rešenja koja su važna za buduću funkciju Narodne banke Srbije, onda će ovaj zakon ponovo doći u trivijalnu formu.
Podsetiću na jedan zakon koji je pretvoren u trivijalnu formu i odavde sam u više navrata upozoravao na njegovu suštinu. To je Zakon o ekstraprofitu, koji je sam izgubio svoju sadržinu, prestao da funkcioniše i pitanje je šta će se desiti sa naplaćenim sredstvima primenom tog zakona. Mi smo imali interes da se naplati ekstraprofit, da jednom u Srbiji raspravimo pitanje ko to zaista treba da plati ekstraprofit.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Čini mi se da će i ovaj zakon upravo doživeti sličnu sudbinu kao i Zakon o ekstraprofitu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)
Na član 28 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Milojević, Aleksandar Vatović, Olgica Kirćanski, Dragan Milentijević i Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li ima prijava za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić.

Zoran D. Nikolić

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege narodni poslanici, članom 28. Predloga zakona utvrđena je oblast nespojivosti funkcija, sukoba interesa i prestanka funkcije.
U odnosu na taj član, mi na ovu prvu polovinu, na tačku 1) - nespojivosti guvernera, viceguvernera, članova saveta i zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima sa političkim funkcijama, poslaničkim dužnostima, članstvom u Vladi, jedinicama lokalne samouprave, slažemo se da postoji sukob interesa i taj deo ovog člana podržavamo.
No, ne slažemo se sa ovom drugom grupom koja je navedena u tački 2), a to je da navedeni funkcioneri ne mogu imati akcije, osnivačke uloge i hartije od vrednosti u bankama, drugim pravnim licima koja kontroliše Narodna banka itd. Zašto? Iz dva razloga.
Prvi je, čini mi se, ravnopravan položaj svih zaposlenih. Svi zaposleni su, po propisima koji su do sada važili, imali pravo na određene akcije, uloge u firmama u kojima su radili. Nije u redu ograničavati jednu kategoriju ljudi zbog toga što poseduju 200 evra po godini staža u nekoj firmi ili nekoj banci i imaju po tom osnovu određene akcije da budu na funkciji guvernera, viceguvernera ili nekog lica sa posebnim ovlašćenjima u Narodnoj banci.
Drugo, ukoliko bi se kadrovalo po principima šta je najbolje za državu, šta je najbolje za njenu monetarnu i fiskalnu politiku, upravo bi guvernera i viceguvernera trebalo da dobijemo iz reda istaknutih stručnjaka iz privrede ili istaknutih stručnjaka iz banaka, pre svega poslovnih banaka koje dugo godina rade taj posao, koje su stekle određeno iskustvo.
Meni je poznato da su postavili čak i neke pisane preporuke Narodne banke direktorima i menadžmentu poslovnih banaka, da moraju da budu akcionari u svojim bankama, jer na taj način dokazuju neku svoju vezu sa bankom u kojoj rade, u kojoj su menadžeri.
Ukoliko ostane ova tačka 2), čini mi se da ćemo sami sebi odseći granu na kojoj sedimo, da ćemo se lišiti mogućnosti da jedan ogroman broj kvalitetnih ljudi, koji su ispekli zanat u poslovnim bankama, u privredi, onemogućimo da sutra budu nosioci funkcija u Narodnoj banci, samo zbog jednog vrlo rigidnog rešenja koje mi predlažemo da se briše.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Dragan Tomić

Ovde smo krenuli, u ovom članu, otprilike dobrim delom na teren politike, ona je u igri i otud sada pokušaj da se na određeni način zaštiti funkcija guvernera, viceguvernera, članova saveta od prethodnog njihovog života.
Jedino da vam dovedemo nekog direktora zemljoradničke zadruge, koji se bavi isključivo poljoprivredom, za guvernera, jer mali broj ljudi koji se bavio finansijama, bankarstvom u Srbiji može da kaže da nema nikakve upisane akcije. Od 90-tih godina pa naovamo su se upisivale akcije, koje imaju određenu beznačajnu vrednost i nisu od uticaja na poslove i radne zadatke guvernera Narodne banke Srbije i njegovih najbližih saradnika.
Mislim da ovde ova tačka 2) ima više jedan demagoški prizvuk preko kojega se navodno brani ekspertnost i nezavisnost funkcije guvernera. Vi ste sami priznali da smo mi u procesu privatizacije, da se i ovih dana i svaki dan vrši upis akcija i da se trguje hartijama od vrednosti. Prosto je danas teško naći ličnost koja nema akcije upisane u nekom preduzeću ili je upisalo u preduzeće gde je radilo pre 10 do 15 godina, i ima pravo na svoj deo uloženog truda u tom preduzeću.
Po meni je tačka 2) apsolutno besmislena, iz još jednog razloga, jer teško će se u Srbiji pronaći ličnost koja nema akcija, jedino neko ko je skoro uvezen iz inostranstva, ako dođe na mesto guvernera, pa onda kao da je pao iz aviona, pa nema nikakvu, neki ne govore dobro ni srpski, možda on neće imati akcije ili slične udele u kapitalu.
Imam utisak da ćete teško naći tih 10, 15 najvažnijih ličnosti, da neće nekoga od njih zakačiti neka od ovih stvari. Pošto će to sve doći na Odbor za finansije, jer tu će biti predlog, moram da kažem kao član Odbora za finansije, moramo prethodno znati da li zaista ima ili nema. Prvo će parlament ovde da imenuje guvernera, a onda će oni sami posle toga napisati izjavu da li nešto imaju ili ne. Nije uopšte važna njihova izjava, važan je podatak i činjenica da li to postoji ili ne postoji. Oni mogu dati važnu izjavu, mogu dati bilo kakvu izjavu, ko će to više moći da kontroliše.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.