DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Rajko Baralić

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslednji amandman odnosi se na drugi zakon i ponovo ću kao argumentaciju dati postupak guvernera od pre nekoliko dana.
Mora da postoji mehanizam koji ograničava guvernera da postupa sa bankama kao da su njegova privatna svojina. Oduzimanje dozvole za rad jednoj banci je ravno praktično bankrotstvu svake privredne organizacije, a da banka sama pri tome ne može ništa da učini ukoliko ju je guverner, da kažem u žargonu, nanišanio i banke često mogu da budu predmet različitog potkusurivanja, različitih lobija, ponovo to ističem.
Ovaj amandman ima smisla što na vrlo precizan način guvernera u izvesnom smislu usmerava da mora da poštuje pravila kada to radi i da pri tome vodi računa da ne ugrožava likvidnost deponenata, klijenata, potencijala banke.
Imali smo prilike da vidimo da su one banke koje su likvidirane, kasnije u postupku stečaja praktično očerupane.
Znam da gospodin Jelašić voli slike, naročito kada može jeftino da ih kupi. Nije dobro da postoji takva praksa. Nadam se da ćemo jednom imati izveštaj o tome kako je prodata imovina banaka koje je likidirao guverner Dinkić, gde su završili službeni automobili, umetiničke slike i predmeti, druga imovina, šta je sa štetom koju su pretrpeli deponenti i na kraju krajeva, šta je sa sramotom koja je naneta građanima koji su bili štediše u ovim bankama.
Zato je važno da uvek postoji pravni alat koji na precizan način reguliše kako neko mora da postupa ako dođe u situaciju da mora da učini neki radikalan potez.
Sasvim na kraju, u ime poslaničke grupe SPS-a, gospođo predsednice, zamolio bih da završimo rad za danas, zato što zaista dugo radimo, makar mi koji se sve vreme nalazimo u sali, nema više od 50 narodnih poslanika ovde i mislim da se ne stiču uslovi da se radi sledeća tačka dnevnog reda. Da ne tražim formalno utvrđivanje kvoruma, bilo bi dobro da završimo današnji rad ako je moguće, ako ne, naravno, učinićemo ono što moramo. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, predstavnik predlagača nije prisutan.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Što se tiče vašeg predloga, podsećam da je Narodna skupština donela odluku, i to ćemo poštovati, da se radi do 20,00 časova.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA I PREDLOG CARINSKOG ZAKONA (zajednički načelni pretres)
Molim poslaničke grupe, odnosno predsednike poslaničkih grupa da, u skladu sa članom 90, predaju liste sa prijavljenima za reč o ovoj tački dnevnog reda.
Predstavnik predlagača, upravo su mi javili, treba da dođe.
Pitam, da li izvestioci nadležnih odbora žele da uzmu učešće u raspravi? (Ne.)
Da li se prijavljuju za reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, da li ima prijava za reč? (Da.)
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Ova dva toliko slična zakona stvarno deluju inspirativno da se ukaže da je osnova svake poreske politike materijalno bogatstvo i ekonomska snaga pojedinca, pa i pravnog lica. To je jedini kriterijum na osnovu koga može da se utvrdi ko i koliko treba putem akcize, poreza i drugih javnih davanja da doprinosi ostvarivanju funcija države i razvoju društva.       
Taj princip od neke 1789. godine do ovih dana naši eksperti su tumačili tako da je so za ishranu, otprilike, taj proizvod po količini koji ukazuje da onaj ko to koristi je bogat i da samo korišćenje soli predstavlja kriterij da može da plati akcizu.
Naravno, Vlada je shvatila da je to što je do sada bilo na snazi i logički i pravno nemoguće, pa je Predlogom zakona predložila da se to izbriše, ali istovremeno su predložili da se akciza ne plaća na luksuzne proizvode. A, luksuzni proizvodi su najbolji primer na kome se odslikava materijalno-socijalno i ekonomsko stanje pojedinca. Te proizvode, onaj ko kupuje, samim činom kupovine dokazuje da je ekonomski sposoban da da veći doprinos podmirivanju obaveza koje država ima i prema svojim organima, pa u jednom delu i socijali gde se javlja država kao garant.
Eto, vidite, naša Vlada oslobađa kupce, oslobađa obaveze plaćanja akcize kupce jedinog pravog proizvoda i primera na kome se meri materijalno bogatstvo i ekonomsko stanje. Kako oni mogu da ubede nekoga da je to u interesu građana Srbije, kao mogu da ubede nekoga da je to standard koji se primenjuje u dragoj Francuskoj, ne verujem da će bilo ko da shvati bilo koje opravdanje. Zašto se štiti najbogatiji sloj građana, oni koji su u mogućnosti da kupe predmete od krokodilske kože, krznene predmete, zlato, nakit. Ne možemo mi da budemo neka arapska država koja je prebogata, pa joj ne treba ni porez, jer ima dovoljno nafte. To je prva primedba koja bi mogla da se iznese povodom ovog predloga zakona.
Druga, prosto deluje neverovatno. Vi se sećate od aprila 2001. godine kada je krenula prva cigaret afera sa "BAT-om", kada je Vlada Republike Srbije ovlastila Caneta Subotića-Žapca da u ime Vlade pregovara sa "BAT-om" oko izgradnje fabrike cigareta u Kragujevcu, velika afera se podigla.
Svi su osporavali bilo kakav dogovor, ali oni koji su bili upoznati sa tom aferom i onim helikopterima, avionima, imali su prilike da saznaju i da obaveste javnost i o drugim stvarima, da oni pravi vlasnici "BAT-a" uslovljavaju Vladu Republike Srbije da će ući u proces izgradnje fabrike i privatizacije domaće duvanske industrije samo pod uslovom ako im se obezbedi zagarantovana dobit izmenama zakona o akcizama i porezu na promet, i to tako da u nekom periodu oni kao proizvođači licencnih, a sada domaćih cigareta, imaju mogućnost da se zaračunava akciza kao za domaće cigarete.
Umesto da se demantuje takva eventualno i špekulacija, nama Vlada izmenama ovog zakona potvrđuje i kaže - svi oni klevetnici koji su ovo govorili 2001. godine iznosili su istinu, evo, došao je dan pred privatizaciju duvanskih industrija, mi smo to morali da prihvatimo i da ugradimo u zakon.
To je ovih nekoliko odredbi, gde se potpuno na neprimeren i do sada nezabeležen način, a to su članovi 40a i 40b, daje dinamika kako će da se kreće visina i iznos akcize u Srbiji od 2005. do 2010. godine.
Ne znam kako, da li da se prokomentariše ovo, nisam siguran da oni koji su predložili ovakav zakon smatraju da su dovoljno jaki da ovo može da se izgura. To može da se izgura u Narodnoj skupštini sa karticama, ali neminovno dolazi do sukoba interesa na tržištu.
Zapamtite, zapadna Evropa svake godine gubi od četiri do osam milijardi dolara po osnovu tranzita švercovanih cigareta preko djuti-fri šopova koje prolaze preko ovog prostora, pošto je ovde peti kanal, a nekada je išao i preko Crne Gore, i sada ide. Vidite i sami da proganjaju Mila Đukanovića i da sve one slutnje od pre dve-tri godine postaju surova realnost. Ipak, ono što je Srećko Kestner izjavio u istrazi italijanskim organima pravosuđa pokazuje se kao tačno. Nažalost, tačno je i ono što je pisao zagrebački "Nacional". Pokazalo se da je to sve tačno.
Sudske presude se odnose na objavljivanje demantija. Morate malo da znate činjenice. Sudske presude se odnose na to da se "Nacional" obavezuje da objavi demanti, zbog toga je vođen postupak, a ne zbog klevete ili naknade štete za iznete neistinite podatke. Pogledajte malo, nemojte samo da gledate sajt Caneta Subotića. Tamo možete da vidite jednu lepu priču o američkom uspehu na balkanskim prostorima.
Verujte, taj čovek je morao da menja državljanstvo, da kupi hrvatsko državljanstvo u vreme rata, zbog podignutih krivičnih prijava da beži na Kipar i u druge zemlje i da se krije. Nemojte, budite makar malo elementarno naoružani činjenicama. Verujte, ovaj duvan će da odnese toliko glava na prostoru Republike Srbije, a moguće su posle bilo kakve spekulacije. Iza toga stoji Janko, Marko, organizovani kriminal, predstavnici prethodne vlasti, ostaci prethodne vlasti, svašta može da se priča. Verujte, samo ćete podstaknuti ubistvo i razortačenje onih koji su već odavno u ovom poslu.
Vi znate podatak koji nije nikakva tajna. Dragoljub Mićunović je 1996. godine dobio 500.000 dolara od Caneta Žapca, kao pomoć demonstracijama i protestima u Beogradu. Sve je to zabeleženo i javno objavljeno. Nema više tajnog podatka. Vodi se toliko sporova u Srbiji po tužbama Stanka Subotića Caneta i nijedanput nije smeo da se pojavi na sudu. Nije dostupan ni u Švajcarskoj na adresi koju je prijavio, a nepoznat je čak i za konzulat.
Budite oprezni. Očigledno da je došlo vreme da morate da plaćate, odnosno da ispunjavate ono za šta ste uzeli pare. Neki, ne kažem svi, neki, a većina znam da nema nikakve veze sa tim, jer ovaj posao se radi u nekoliko pari očiju. Budite oprezni, nemojte da dozvolite da budete sredstvo manipulacije. Neko je stekao basloslovno bogatstvo. Neko danas stiče basloslovno bogatstvo.
Uredbe su popadale koje regulišu promet sa Crnom Gorom i sa Kosovom i Metohijom. Popadale su uredbe. To je ona logika, znamo da uredba nije u skladu sa Ustavom, ali donosi dobre rezultate. To je rezon kriminalca koji kaže, znam da je zabranjeno ali ga radim zato što donosi rezultate. Trgnite se ljudi malo, opasna su vremena došla. Opasna. Krzna oslobađate plaćanja akcize, zlato oslobađate plaćanja akcize, dajte uvedite akcizu na sudsko rešenje onda.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslanike grupe SPS.

Jovan Todorović

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da bi bilo fer da se prihvati predlog narodnog poslanika Rajka Baralića da prekinemo današnji rad i da nastavimo sutra, zato što je očigledno da u ovoj sali nema više od 50 i nekoliko ljudi i dajte da sačuvamo dostojanstvo Skupštine, pa i ovog ministra koji je došao da nam kaže nešto o veoma važnom zakonu, sistemskom zakonu o carinama, odnosno carinskom, jer mislim da bi bilo deplasirano da o tome razgovaramo kao gluvi.
Juče smo ceo dan popodne zbog obaveza ministra pričali o zakonu o Narodnoj banci, a danas smo bez njegovog prisustva pričali o amandmanima o Narodnoj banci. Verujem da je možda bio prisutan, da bi neke od tih amandmana ozbiljno razmotrio i bili bi možda i prihvaćeni. Ovako, mislim da je ovo sve na neki način silovanje demokratije.
Ima nas 53, 54 ovde i možemo mi da tražimo kvorum. Dakle, ne tražim kvorum, nego tražim da kao ljudi razumemo situaciju i neukusno je govoriti pred 50 ljudi o najvažnijem zakonu koji se u ovom dnevnom redu našao, pored zakona o Narodnoj banci. Sutra ćemo imati sigurno preko 100 ljudi, 120, a možda i 130, pa ako se sutra radi i bilo bi dobro da tog ministra čujemo svi, ma koliko da se razlikujemo u stavovima koje imamo po predloženom zakonu. Dakle, to je moj predlog i molim da se o tome izjasnimo.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Izvinjavam se, ne možemo da se izjasnimo, potreban nam je kvorum za odlučivanje. Moramo da poštujemo odluku koju smo već doneli, a to je da smo produžili vreme do 20,00 časova. Ako imamo, jer postoji razlika između kvoruma za rad i kvoruma za odlučivanje. Ne mogu ja da odlučim, zato što ne mogu takve pojedinačne odluke da donosim  za celu Skupštinu. Ne mogu mimo odluke Narodne skupštine.
(Jovan Todorović priča pored govornice i ne čuje se.)
Izvinjavam se, ali predlog ne mogu da prihvatim. Tražite utvrđivanje kvoruma? Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum. (Žagor.)
Molim vas da sednete na svoje mesto, narodni poslaniče. I jedan i drugi sedite. (Odnosi se na Bojana Pajtića i Zorana Krasića.) Molim vas da svi poslanici zauzmu svoja mesta.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, definitivno je da u sali nema kvoruma i da bi služba da radi svoj posao poništila sve ovo, bilo bi nas 50-tak.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Narodni poslaniče, izričem vam opomenu zato što ste, u stvari, ponovo omalovažili Skupštinu i njeno dostojanstvo. Utvrđivali smo kvorum. Kada stavim utvrđivanje kvoruma, onda kartice koje se nalaze u sali ne ulaze u kvorum, ako ih naravno niko ne aktivira. Nije bio taj slučaj, pratila sam.

Dejan Mihajlov

Molim da se utvrdi da li je tu, recimo, poslanik Šutanovac, s obzirom da je njegova kartica ubačena. Evo da vidimo da li je tu, a ako je tu, neka se javi. Pa, da vidimo zašto ste mi izrekli opomenu. Posle ćemo pročitati imena sa poslaničkih jedinica i za mnoge druge poslanike. Stavljam prigovor na opomenu koju ste mi izrekli, s obzirom da je izrečena potpuno protivno ovom poslovniku i da sam upozorio na to da nema poslanika, i nema ih, a da ima više kartica. Mislim da način na koji vodite Skupštinu više ugrožava ovu skupštinu, nego što je jedna primedba da ima više kartica nego poslanika u sali.
Da se vratim temi dnevnog reda. Meni je jako žao što uz svaku tačku koju počnemo da radimo, oko koje se i slažemo, uspete da pokvarite atmosferu koja bi mogla da se napravi, pa i o tačkama koje su potpuno prihvatljive za DSS, za koje smatram da su veoma dobre i neophodne da bi se procesi koji su započeti završili; uspete da atmosferu ruinirate i da nas opet dovedete u situaciju konfrontacije i sa Vladom i sa ministrom, bez obzira na to što se slažemo i što želimo da uradimo nešto što je prihvatljivo i što je urađeno u skladu sa evropskim standardima.
Osnovna primedba ovom zakonu je činjenica da je sednica sa ovom tačkom dnevnog reda zakazana u petak oko 6 ili 7 popodne, kada smo mi dobili saziv i kada smo o tome saznali preko medija i da je ostalo svega par sati da se napišu amandmani. Za jedan zakon od 400 i više članova da napišete amandmane za pet sati, mislim da bi to bilo teško i samom ministru koji je zakon pisao, da pogleda, prelista i napravi neke dopune, a kamoli da se uradi ozbiljna analiza.
Ali, očigledno je da je i namera bila da se ovaj zakon o carinama donese na način da nema ozbiljne rasprave, odnosno da se provuče na jedan način koji nije za sistemske zakone nimalo prihvatljiv i kako se u normalnim parlamentarnim državama ne radi.
U normalnim parlamentarnim državama vodila bi se rasprava koja zavređuje organizaciju jedne carinske službe i koja bi omogućila da i građani i svi poslanici budu adekvatno upoznati i imaju prilike da se o njemu izjasne. Ali, dobro, to je način na koji vi radite i svakako ćete snositi posledice jednog takvog rada, kao što, uostalom, sam snosim posledice i dobijam stalno opomene zato što vas upozoravam da, recimo, Dragan Šutanovac i drugi nisu u sali, a njihove kartice su tu. Ali, to vama služi na čast i verujem da ćete jednog dana, kada vas budemo upozoravali na to, vi reći - eto, takva je bila atmosfera.
Akcize su isto tako zakon koji je neophodan i složio bih se sa ministrom Đelićem da on svakako treba da bude donet, s obzirom da se na taj način podiže cena naše duvanske industrije - DIN-a i DIV-a. To jeste nešto što je dobro. Mislim da je ovo dobar način za privatizaciju naše duvanske industrije.
Ovde smo imali jedan postupak koji je krajnje prihvatljiv - doneli smo Zakon o duvanu, nakon toga smo promenili Zakon o akcizama i sada idemo na prodaju duvanske industrije. To je dobro i zasigurno će cena duvanske industrije biti veća nego da sve ovo nismo uradili. Time mi štitimo te naše fabrike u procesu privatizacije, zasigurno će British American Tobacco kupiti DIV, a "Filip Moris" će kupiti DIN. To se već zna i to su neki dogovori koji se vode već duže vremena.
Cigarete, kao jedan proizvod od koga se u dobroj meri puni budžet, moraju da budu regulisane sa posebnom pažnjom. Procedura koja je postojala, recimo, kod Zakona o duvanu, nije postojala kod privatizacije, recimo, fabrika šećera. Kod fabrika šećera, ako se gleda procedura koja je korišćena za privatizaciju fabrika duvana, nije ispoštovana. Mi smo prodali šećerane a da nismo doneli zakon o šećeru.
Doneli smo Zakon o duvanu, pripremili teren tako što smo doneli ovaj zakon o akcizama, idemo u privatizaciju duvanske industrije i sigurno ćemo dobiti cenu za 10, 15, 20 posto veću nego da sve ovo nismo uradili, a zaštitićemo domaću poljoprivredu samom obavezom fabrika, DIN-a i DIV-a, bez obzira na privatizaciju, da koriste domaći duvan. Na taj način smo mi učinili nešto što je jako kvalitetno za našu industriju.
S druge strane, kada smo privatizovali šećerane za po tri evra, mi to ništa nismo uradili. Nije donet zakon o šećeru upravo da bi razni finansijeri Demokratske i drugih stranaka kupili šećerane za tri evra. Na taj način imamo dva različita aršina za gotove proizvode koji imaju istu prirodu i koji treba da budu tretirani na isti način.
Mi smo duvan tretirali na jedan, da kažem, mnogo bolji i kvalitetniji način, a šećer smo tretirali na jedan bolji način za finansijere nekih stranaka, ali lošiji za državu, pa smo tako došli u situaciju da tri šećerane prodamo za po tri evra, da nemamo antimonopolski zakon, pa onda možemo da dođemo u situaciju da jedan vlasnik bude vlasnik najvećeg broja šećerana u Srbiji, da time ima monopol, a da mi ostanemo bez ikakvih mogućnosti i kontrole.
Šta smo uradili na taj način? To govori o spremnosti, odnosno nespremnosti i nedostatku volje da se određena strateška pitanja u državi rešavaju. Na ovom primeru se vidi da, kada Vlada želi da jedan problem adekvatno sredi, postoji i sposobnost, volja i mogućnost da se to završi, bila to hitna sednica koja se zakazuje bez mogućnosti za podnošenje amandmana ili nešto drugo, ali kad postoji volja, to se uradi.
Ali, kad treba namiriti partijske članove i partijske finansijere, onda se to sve prolongira, pa se šećerane prodaju za tri evra, ništa se drugo ne menja i dolazimo u situaciju da jednu stratešku industriju prodajemo za male pare, pravimo monopolistu od onoga ko kupuje šećerane i na taj način oštećujemo srpsku privredu.
Da se jednako postupalo u prodaji šećerana kao u prodaji duvana, koja je dobro urađena, potpuno bi se druga cena postigla i potpuno bi drugačija cena na tržištu bila. Ne bismo imali zabranu izvoza šećera u Evropsku uniju, zato što bi postojala kontrola. Ne bismo imali bilo šta što sada imamo.
Na taj način se pokazalo da se neodgovorna vlada nejednako ponaša u istim situacijama i da, kada ste rukovođeni interesima, finansijskim, stranačkim, ličnim, da se dešava da onda izlazite u susret direktorima i ostalim funkcionerima i finansijerima stranaka i na taj način vi obezbeđujete finansiranje svoje stranke, mada ćemo doneti zakon o finansiranju stranaka, ali zasigurno verujem da tu ima jako dubokih crnih fondova iz kojih će se finansirati razne aktivnosti i razne druge stvari potrbne za funkcionisanje jedne stranke.
DSS će podržati ove zakone, zato što ovi zakoni uistinu menjaju i prilagođavaju naš carinski sistem sistemu Evropske unije i međunarodnim standardima. Oni su uređeni u skladu sa njima. Procedura je krajnje dobro uređena ovim zakonima, kao što je i zakon o akcizama dobar i povećaće cenu naše duvanske industrije na tenderu, o kome se govori da će biti otvoren u utorak ili sredu, tender za prodaju duvanske industrije.
To jeste dobro i ova vlada je na taj način pokazala da se može kad se hoće, a kad se neće, onda, naravno, sve ide onako kako se opet hoće. Na taj način vidimo nejednako postupanje u istim situacijama neretko eskalira propašću srpske privrede.
Danas je guverner Dinkić pominjao neku korupciju, pranje novca. Ovde imamo situaciju sa šećerom, izvozom u Evropsku uniju, situaciju sa šećeranama i potpuno neadekvatno i loše se ponašamo u istim situacijama, štetno. Ovo ne može da opere i skine odgovornost sa Vlade za neke loše poteze, ali ovo je svakako dobro i doprineće boljoj poziciji srpske duvanske industrije na tenderima za privatizaciju.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?
Da, narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.