Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslednji amandman odnosi se na drugi zakon i ponovo ću kao argumentaciju dati postupak guvernera od pre nekoliko dana.
Mora da postoji mehanizam koji ograničava guvernera da postupa sa bankama kao da su njegova privatna svojina. Oduzimanje dozvole za rad jednoj banci je ravno praktično bankrotstvu svake privredne organizacije, a da banka sama pri tome ne može ništa da učini ukoliko ju je guverner, da kažem u žargonu, nanišanio i banke često mogu da budu predmet različitog potkusurivanja, različitih lobija, ponovo to ističem.
Ovaj amandman ima smisla što na vrlo precizan način guvernera u izvesnom smislu usmerava da mora da poštuje pravila kada to radi i da pri tome vodi računa da ne ugrožava likvidnost deponenata, klijenata, potencijala banke.
Imali smo prilike da vidimo da su one banke koje su likvidirane, kasnije u postupku stečaja praktično očerupane.
Znam da gospodin Jelašić voli slike, naročito kada može jeftino da ih kupi. Nije dobro da postoji takva praksa. Nadam se da ćemo jednom imati izveštaj o tome kako je prodata imovina banaka koje je likidirao guverner Dinkić, gde su završili službeni automobili, umetiničke slike i predmeti, druga imovina, šta je sa štetom koju su pretrpeli deponenti i na kraju krajeva, šta je sa sramotom koja je naneta građanima koji su bili štediše u ovim bankama.
Zato je važno da uvek postoji pravni alat koji na precizan način reguliše kako neko mora da postupa ako dođe u situaciju da mora da učini neki radikalan potez.
Sasvim na kraju, u ime poslaničke grupe SPS-a, gospođo predsednice, zamolio bih da završimo rad za danas, zato što zaista dugo radimo, makar mi koji se sve vreme nalazimo u sali, nema više od 50 narodnih poslanika ovde i mislim da se ne stiču uslovi da se radi sledeća tačka dnevnog reda. Da ne tražim formalno utvrđivanje kvoruma, bilo bi dobro da završimo današnji rad ako je moguće, ako ne, naravno, učinićemo ono što moramo. Hvala.
