Vlada kao predlagač zakona, i u ovom zakonu po maniru koji važi već nekoliko meseci, obično na početku zakona ubaci neki član da kaže šta je cilj zakona, institucije ili neke oblasti. To nije materija koja se ubacuje u zakon jer ne može da bude norma, bez obzira kakva norma da je u pitanju.
Mi smo pokušali ovim amandmanom da pomognemo Vladi Republike Srbije da shvati zbog čega postoji Narodna banka, za razliku od njih, kada tvrde da je cilj Narodne banke, a cilj je poslednja uporišna tačka, mi ne robujemo tim emotivnim pojmovima, već koristimo nešto što u pravu znači, što može da obavezuje. Mi smatramo da tzv. cilj, kako oni to kažu, jeste svakako uspostavljanje unutrašnje i spoljnje stabilnosti privrede. Ako to ne bi bio zadatak Narodne banke Srbije, onda nam ne treba privreda. Oni beže od toga. Oni kažu samo stabilnost cena. Doći ćemo i do toga.
Kažemo da je zadatak da čuvaju stabilnost i zdravlje nacionalne valute. Jeste zdravlje malo arhaičan izraz, iz vremena Lazara Pačua, ali oni se i toga odriču. Dalje, stabilnost cena roba i usluga, tu se donekle slažemo. Mi smatramo da je Narodna banka Srbije, bez obzira da li se radi o politici koja se primenjuje prema bankama, operacijama na otvorenom tržištu ili zaduživanjem i na drugi način, dužna i da vodi računa o usaglašavanju vrednosti kapitala, odnosno o kamatnoj politici. Ne mora ona direktno da se meša, da propisuje, da limitira kamatne stope, ali ima ona svoje instrumente, može odlukama i naredbama da utiče na banke kako će da formiraju kamatnu stopu i na taj način da obezbedi stabilnost cena.
Pošto je pri kraju ovo vreme, samo bih rekao nešto što je svim laicima jasno, Narodna banka Srbije bi morala da očuva vrednost našeg rada. To znači da ne radimo za jednu marku, to znači da ona naša količina rada, kada dobije svoj novčani izraz, bude adekvatna uloženom radu i jedini garant je onaj koji garantuje stabilnost domaće valute. To mora da bude Narodna banka Srbije, nezavisno od televizijske emisije.
