DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Milan Stanković

Dame i gospodo narodni poslanici, Poglavlje 7 predloženog zakona reguliše odnos Narodne banke Srbije prema Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije, pa je u članu 71. predviđeno da Narodna banka dostavlja program monetarne politike za narednu godinu Narodonoj skupštini, radi informisanja, a najkasnije do 15. decembra tekuće godine. Narodna banka podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o monetarnoj politici i izveštaj o poslovanju i rezultatima rada do 30. juna naredne godine. Narodna banka podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu itd.
Međutim, ono što je najbitnije ovde, u ovom predloženom članu zakona, jeste da Narodna banka podnosi izveštaj Narodnoj skupštini samo radi informisanja. Znači, Narodna skupština bira guvernera, a nakon toga ne može da raspravlja i da usvaja njegov izveštaj, već samo dobije njegov izveštaj i niti može da raspravlja o njemu, niti da donosi odluku da li se slaže sa tim izveštajem, da li ga prihvata ili ne.
Mi smo amandmanom predložili da u članu 71. stav 1. reč "informisanje" zamenjujemo rečju "potvrđivanje". Znači, ako Narodna skupština može da bira i da postavlja guvernera, ona ima pravo, potpuno legitimno, da dobije izveštaj od guvernera, a zatim da raspravlja o tom izveštaju i da donese odluku hoće li ga prihvatiti ili ne.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za učešće u raspravi? (Ne.)
Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Panajotović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Joca Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, zajedno sa poslanikom Jocom Arsićem, podneo sam amandman na član 71. Predloga ovog zakona.
Prema predlogu Vlade u ovom članu se predviđa da Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije godišnji izveštaj o monetarnoj politici i izveštaj o poslovanju i rezultatima rada do 30. juna naredne godine. Takođe, u ovom članu, prema predlogu Vlade, Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje do 30. septembra naredne godine.
Smatramo da su predloženi rokovi neprimereni i da nema nikakvih opravdanih razloga da se tako dugo kasni sa dostavljanjem izveštaja. Ovakav predlog Vlade nema nikakvog smisla, da se dostavljaju izveštaji sa tolikim zakašnjenjem. Pitam kakva je svrha da se dostavi izveštaj o ukupnom bankarskom stanju u zemlji i finansijskom sistemu do 30. septembra tekuće godine za prethodnu godinu? Takav izveštaj, u najboljem slučaju, može da se razmatra u drugoj polovini oktobra ili u novembru, a znamo da svrha razmatranja izveštaja nije samo da se konstatuje stanje, već da se izvuku neki zaključci i da se preduzmu mere da se stanje popravi u domenu finansija ili u privrednom sistemu zemlje.
U cilju otklanjanja takvog nelogičnog predloga Vlade, podneli smo amandman da do 30. marta naredne godine Narodna banka Srbije treba da podnese izveštaj o monetarnoj politici, a do 30. maja naredne godine za prethodnu godinu treba da podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u ukupnom bankarskom i finansijskom sistemu zemlje. Mislim da su predloženi rokovi u ovom amandmanu razumni i da ih treba prihvatiti, inače nema nikakvog smisla da ostane rok do 30. septembra, kada se razmatra izveštaj. Faktički, treba nešto da se razmatra po isteku dve godine.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Izvolite, narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Predlog da se skrate ovi rokovi ima smisla, ali ne znam da li je ovo neka nova terminologija, jer program monetarne politike je verovatno neki novi dokument. Do sada smo imali odluku o monetarnoj politici, kao strateški dokument na kome se zasniva skoro 90 posto aktivnosti centralne banke.
Ovde je dobro što se obavezuje Narodna banka da do 15. decembra izradi taj dokument i dostavi Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ako bi to išlo na potvrđivanje, onda bi to bilo baš uplitanje zakonodavne vlasti u samostalnost Narodne banke. Mislim da je ovo rešenje prihvatljivo.
Međutim, u stavu 2. dobro je što se predlaže smanjenje ovih rokova, ali je mnogo bolje da je predstavnik Vlade prihvatio i onu intervenciju, jer izveštaj o poslovanju i rezultatima rada, kako su predlagači napisali u ovom članu, direktno negira onu njihovu početnu tezu iz članova 2. i 3. o ostvarivanju funkcija Narodne banke Srbije.
Pravilo je i poželjno je da postoji jedan skupštinski odbor koji, ako ne bar svakog meseca, ali jedanput u tri meseca dobija izveštaje o radu Narodne banke, o stanju u bankarskom sistemu, o poslovanju Narodne banke, o ostvarivanju monetarne politike, o stanju deviznih rezervi, o politici kursa dinara, o kamatnoj politici, da obaveštava zakonodavno telo i da vidimo u kom pravcu se kreće naša ekonomska politika.
To dobijamo od monetarne ustanove i to je jedan drugačiji pogled od onog koji se dobija od Vlade Republike Srbije i verovatno drugačiji pogled od onoga koji možemo da pronađemo u medijima koji svakodnevno obaveštavaju, pa neki put se malo više potenciraju činjenice, neki put afere, u šta možemo i ne moramo da verujemo.
Ali, kada uparimo ove podatke, Vlada nas izveštava, Narodna banka nas izveštava i onda dobijamo pravu sliku koje je stanje u državi i šta možemo da očekujemo u nekom periodu koji sledi. Zato je potrebno da ovi izveštaji što češće budu na sednici posebnog odbora koji treba poslovnikom da formiramo, koji bi pratio rad Narodne banke Srbije.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 73. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dragan Čolić i zajedno narodni poslanici Marko Ćulibrk i Dušan Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Panajotović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 78. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić i Tomislav Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Joca Arsić

Poštovane kolege i koleginice poslanici, kao što smo čuli, u ime poslaničke grupe SPS-a podneli smo amandman na član 78. Podsetiću da član 78. govori od čega se sastoji kapital Narodne banke Srbije, od osnovnog kapitala i posebnih rezervi, minimalni osnovni kapital Narodne banke Srbije iznosi 10 milijardi dinara i formira se iz viška prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije. Posebne rezerve formiraju se u visini od 20% ostvarenog viška prihoda nad rashodima Narodne banke Srbije, a najviše u iznosu do vrednosti osnovnog kapitala Narodne banke. U stavu 4. preostali iznos viška prihoda nad rashodima, umanjen za iznos realizovanih prihoda, a posle izdvajanja za posebne rezerve, čini prihod Republike Srbije.
U ovom stavu 4. mi imamo amandman, gde predlažemo da se stav 4. člana 78. menja i glasi: "Preostali iznos viška prihoda nad rashodima, posle izdvajanja za posebne rezerve, čini prihod budžeta Republike Srbije". Naše obrazloženje za ovakvu izmenu jeste da je nelogičan predlog Vlade da se iznos viška prihoda koji se uplaćuje budžetu Republike Srbije umanjuje za iznos nerealizovanih prihoda, te zbog toga rešenje koje predlažemo amandmanom treba prihvatiti kao celishodnije i korisnije za budžet Republike Srbije.
Mislim da neka šira elaboracija i objašnjenje nisu naročito potrebni. Meni je jedino žao što ovde čitavog dana nema ni ministra, a ni one lepe dame za koju sam pitao juče, što mi je još više žao. Nema ko da nas čuje. Ne znam da li će iko pročitati ovaj stenogram. Jedino je tu gospodin Mitrović, koji pomno prati sve ovo, i nikoga više nema. Nema ni predsednika jednog odbora, predsednika drugog odbora, nema šefova grupe, nas ovde malo je ostalo da razmatramo ovo pitanje.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ovo što se amandmanom predlaže, pa to stoji u svim budžetskim propisima, u propisima o javnim prihodima i javnim rashodima. To je prosto standard. Višak prihoda koji ostvari Narodna banka uplaćuje se u budžet države. Verovatno da predlagač zakona nije ni shvatio da tako nešto slično ima u Zakonu o budžetskom sistemu. Ako ga zbog toga nije prepisivao, onda je to u redu. Već je regulisano, ali sumnjam da je to razlog. Mislim da je prilika i da se ukaže na jedan problem koji postoji u stavu 2, gde je osnovni kapital dat u iznosu od 10 milijardi dinara, ali mi nemamo strukturu tog kapitala.
U stavu 3. je rečeno da se iz prihoda 20% izdvaja za rezerve, dok se ne dostigne visina osnovnog kapitala, pa tek onda se odvaja ovaj treći deo koji ide u budžet Republike Srbije. Niko ne zarađuje baš mnogo po osnovu viška prihoda centralne banke u odnosu na rashode. To je činjenica. Kamo sreće da oni uravnoteže svoje prihode i rashode, a da mi imamo stabilan dinar, što više otvorenih radnih mesta, spoljnotrgovinski suficit i cene stabilne da radimo i da imamo dobru platu. Ne treba da robujemo tom višku prihoda koji je imaginaran.
U dosadašnjoj praksi, što zbog dugoročnih zaduženja, što zbog kratkoročnih zaduženja, što zbog dubioza još iz perioda sedamdeset i neke godine, uvek je Narodna banka Jugoslavije uravnotežila prihodnu i rashodnu stranu kada je podnosila izveštaj o svom poslovanju.
Verovatno se razlog za to nalazi u činjenici da oni imaju nekih specijalnih troškova. Ako se uzmu u obzir plate, naknade, a sada posebno i faktičko smanjenje te službe, ona je i dalje glomazna, sa preko 2.000 zaposlenih. Monetarna vlast ne može da ima toliko zaposlenih. Ako se sve to uzme i stavi u jedan koš, onda može lepo da se vidi da nam je potreban napokon jedan monetarni odbor Narodne skupštine, koji će da vrši pravu i kontrolnu funkciju nad Narodnom bankom Srbije, svih njenih časnika koji tamo rade.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
Na član 80. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Panajotović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Todorović i Hranislav Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.