Ovaj amandman bi morao da se prihvati, zato što to predstavlja interes i Vlade i Narodne banke Srbije. A da vam kažem, skida se malo i bruka sa predlagača. Ne znam ko bi mogao da objasni šta znači ovo "radi izvršavanja svog osnovnog cilja". Ako je cilj poslednja uporišna tačka, on se ne izvršava, nego se dostiže, postiže, ostvaruje.
Opet neki prevod. Ali, suštinsko je pitanje. Narodna banka Srbije mora da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i institucijama, i ta saradnja mora na neki način da bude uokvirena. Mora da se obavlja u granicama, limitima propisanim zakonima, Ustavom i naravno odgovarajućim ciljevima koji su zacrtani, ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije.
Ukoliko to ne bi predstavljalo jedan jedinstveni put i ono što rukovodi Narodnu banku Srbije, i u saradnji sa inostranstvom, onda bismo imali ovu situaciju koju danas imamo. Vlada Republike Srbije ne pita se za ostvarivanje ekonomske politike. Gleda samo kakvo je stanje likvidnosti budžeta, da li može uredno da servisira obaveze, da li je dovoljno štampano dinara, po osnovu toga što je došla neka pomoć iz inostranstva, da li su povećane rezerve, pa vraćena ta devizna sredstva Narodnoj banci, i na drugi način obezbeđeno da dinar bude koliko-toliko stabilan.
Šta imamo? Koja je to ekonomska politika? To je ekonomska politika MMF-a. Nama ne treba Narodna banka Srbije koja će da vodi politiku Međunarodnog monetarnog fonda. Nama ne treba Narodna banka koja će da vodi politiku drugih međunarodnih organizacija. Nama treba Narodna banka Srbije koja će da sarađuje sa inostranstvom radi ostvarivanja ciljeva i interesa naroda koji živi na ovom prostoru.
Verovatno, taj kurs dinara i ne mora da bude zakucan ovako. Mora da bude u nekoj funkciji da naša privreda živi, radi, funkcioniše, da privreda ima reproduktivnu sposobnost, da se ne prodaju firme za džak para, pa se na kraju ispostavi da su veće zalihe u magacinima firme koja je prodata, nego para koliko je došlo po osnovu privatizacije. Zbog toga kažemo, neki limiti, neke granice postoje u toj saradnji, a ne slepo da se sluša.
Juče sam rekao, i na onaj zakon o Narodnoj banci Jugoslavije 1993. godine, koji je jedva shvatio Labus kada je glasao za taj zakon, MMF je dao saglasnost i rekao je "fantastično". Na verziju, sinoć smo čuli, koju je napravio Đelić, "fantastično". Na verziju, koju je ponudio Dinkić, "fantastično". A šta je tu sve "fantastično"? Fantastično je to što idemo prema pepelu, da se sve pogasi, pa će onda valjda nešto da nikne.