Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu vojniku Pavelu (Pavela) Krajči iz Bačkog Petrovca, pripadniku 252. oklopne brigade u Kraljevu, koji je tragično preminuo juče u kasarni u Kraljevu.
Slava mu.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Aleksandar Stefanović, Stanko Kovačević, Miroslav Markićević i Kasa Jožef, a pre podne Velimir Simonović.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA I PREDLOG CARINSKOG ZAKONA (nastavak zajedničkog načelnog pretresa) Pitam, da li neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi da uzme učešće u raspravi o ovoj tački dnevnog reda? (Nema prijava.)
Nastavljamo raspravu prema prijavljenima za reč u načelnoj raspravi.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, poslanička grupa SRS, sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Živanko Radovančev, poslanička grupa SPS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je gospodinu ministru Đeliću postao običaj da posle iznetih neistina za ovom govornicom beži iz ove skupštine bez argumenata koje iznose poslanici SRS da on nije u pravu. Skupština je juče nastavila rad mimo odluke, ali dobro, izgleda mi da čovek voli da se poslednji slika za ovom govornicom u toku radnog dana.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, mogu da kažem da je to zakon koji je isključivo donet u interesu nekih lobija u zemlji i isključivo radi kampanje koju trenutno DOS vodi da navodno oslobađa pojedine proizvode i akcize. A da je to kampanja, služi samo jedan primer, ove akcize na većinu proizvoda vi sami ste uveli. Na primer, uveli ste za kuhinjsku so, pa je sada ukidate. Nije mi jasno šta je to u pitanju i zašto ste akcizu na nešto uvodili, kada sada to isto u ovom predlogu zakona ukidate. SRS, kada je bio Zakon o akcizama na dnevnom redu, davala je amandmane da se kuhinjska so oslobodi plaćanja akcize.
Ono što u najmanju ruku čudi, to je lista proizvoda koji se oslobađaju akcize. Gospodin Đelić reče da se vino oslobađa plaćanja akcize zato što Vlada Republike Srbije ima program da unapredi vinogradarstvo, da se zasejavaju novi nogradi, pa eto razloga da se akciza na vino ukine.
Zatim, na zlato, koje je u svakom slučaju luksuzna roba, uz tvrdnju da se sa tim pomaže Rudarsko-topioničarski basen Bor i Majdanpek, a što je opet, u najmanju ruku, čudno, jer akcizu ne plaćaju rudnici, već krajnji potrošači tih proizvoda.
Na kraju nije objasnio zašto krzno oslobađa akcize, imajući u vidu da smo pre neki dan imali zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom sistemu, pa ste čak i naveli da je nemoguć vid kompenzacije između poreskog obveznika i države. Navodi me na to da ste stanove već od države dobili, a koji su dobijeni putem kompenzacija, a sada vam je potreban novac i zato porez isključivo može novcem da se plati, a da biste i to što možete da kupite za novac mogli da kupite što više, rešili ste da takve artikle oslobađate plaćanja akciza.
Kada su u pitanju akcize na cigarete koje gospodin ministar obrazlaže, koje će da se primenjuju od 1. januara 2005. godine, pa kasnije od 1. januara 2010. godine, sigurno je da on tada neće više biti ministar finansija i ekonomije. Ovakve akcizne izmene su isključivo donete u svrhu duvanskog lobija. Znamo ko je u tom duvanskom lobiju, to je Stanko Subotić, zvani Cane Žabac, tu je Peconi, a pod njihovim pritiskom jedan ovakav zakon je sada na dnevnom redu, da bi se što jeftinije i što povoljnije kupile domaće fabrike duvana.
Postoje elementi zaštite, bar u početku, između domaćih i stranih cigareta, tako da se za cigaretu iz uvoza plaća deset puta veća akciza. Međutim, kasnije se to izjednačava 2010. godine, tako da i domaće i strane cigarete imaju akcizu od pet dinara po paklici od 20 komada cigareta. Gospodin ministar još kaže, to je u svrhu toga da bi se strane licencne cigarete proizvodile kod nas.
Ne vidim razloga da će neko da prihvati da proizvodi cigarete kod nas kad je akciza potpuno izjednačena i za cigarete koje su proizvedene u zemlji i koje su proizvedene u inostranstvu, već isključivo radi duvanskog lobija koji se bavi uvozom cigareta. Toliko o cigaretama.
Kad je u pitanju carinski zakon, izgleda mi da niko neće ili bar izbegava da kaže da je carina, pre svega, zaštitni mehanizam domaće industrije, pa tek onda izvorni prihod budžeta neke države. Gospodin Čedomir Jovanović, kada je ovde obrazlagao Akcioni plan harmonizacije odnosa Srbije i Crne Gore, toliko se izbrukao pokušavajući da pravda to što su Crnogorci postigli u dogovoru sa njim, a te stope se primenjuju po ovom novom carinskom zakonu, tako da je čak izjavio da neće više da štiti domaću industriju koja mora da se finansira iz budžeta, odnosno da je budžet dotira, kao što je Industrija poljoprivrednih mašina. Zatim, da neće više carinskim propisima da štiti tekstilnu industriju, koja je u osnovi skuplja nego strana, uvozna. Na taj način je, u svakom slučaju, naneo velike štete domaćoj privredi.
Ono što može da se kaže da najviše smeta nama radikalima, jeste da nije došlo do usaglašavanja poreskih stopa po pitanju poljoprivrednih proizvoda između Srbije i Crne Gore, obrazlažući time da je Crna Gora izuzetno zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda i da zato ne bi trebalo da plaća carinu. Pa, ako se iole neko uzme u pamet, može da se zaključi da je to čista glupost. Crna Gora ne mora nikakvu carinu da plaća na poljoprivredne proizvode, ako oni dolaze iz Srbije.
Međutim, sada je naša poljoprivreda, zbog takvog stava Vlade, DOS-a i njihovih predstavnika, nezaštićena. Nema mehanizma i nema zaštite da se poljoprivredni proizvodi koji se uvoze u Crnu Goru iz drugih zemalja ne nađu na domaćem tržištu bez carine. Nema efikasne zaštite.
Postavlja se pitanje, kako to reče gospodin Đelić - da li smo mi dužni da slušamo direktive Evropske unije, direktive Vlade Crne Gore ili da postupamo i da vodimo državu u skladu sa interesima naših građana, privrede i industrije? Ovakav način, u svakom slučaju, dovešće do određenih posledica za rad domaće privrede, a domaća privreda je jedina ta koja može da obezbedi stabilan izvor prihoda i za budžet Republike Srbije i stabilan životni standard građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Živanko Radovančev. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dragan Ljubojević.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, želim na početku svog izlaganja, pre svega, da iskažem svoje nezadovoljstvo zbog načina i smišljenih skrivalica, neću da upotrebim izraz podvala, u postupku utvrđivanja dnevnog reda ovog zasedanja i, bolje rečeno, vremena obaveštavanja poslaničkih grupa o terminu održavanja ovog zasedanja, sa verovatno jednim jedinim ciljem - da se onemoguće poslanici da amandmanima pokušaju da poprave Predlog ovog zakona.
Bez obzira na ovu smišljenu neozbiljnost i "žurbu", smatram i dalje da je ovaj visoki dom ozbiljno mesto da bi se u njemu igrale dečije igre, poput žmurki, skrivalica itd.
Sad nešto o Predlogu carinskog zakona. Carinski zakon svake, pa i naše zemlje, spada u kategoriju ekonomskih zakona za koje su zainteresovani i privredni subjekti, pojedinci i država. Donošenje takvog zakona, bez prethodno sprovedene javne rasprave, ne bi bilo prihvatljivo, s obzirom na ogroman broj subjekata koji učestvuju u carinskom postupku. Stoga mi u SPS-u smatramo da bi bilo najcelishodnije da se njegovo donošenje odloži, da se zakon povuče iz procedure, a da se u tom vremenu, u okviru Privredne komore Srbije, sprovede odgovarajuća šira rasprava i zatim pripremi novi, bolji predlog carinskog zakona.
Predlog za povlačenje carinskog zakona temeljim na sledećim činjenicama: carinski zakon je preobiman, sadrži 410 članova. Pojedine norme u njemu su nedorečene i neprecizne. To potvrđujem i činjenicom da je u zakonu predviđeno čak 45 ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, i to: za Vladu Republike Srbije čak 32, za Ministarstvo finansija i ekonomije šest, za direktora Uprave carina sedam. Donošenje ovih podzakonskih akata, kojima se potpunije i preciznije definišu pojedine odredbe, praktično proširuju carinski zakon za otprilike još 200 novih članova, što za ionako obiman zakon dalje komplikuje proceduru, primenu čini složenijom i zakon teže primenjivim.
Pored toga što se podzakonskim aktima stvara nesigurnost u poslovanju sa inostranstvom zbog mogućnosti čestih izmena, stvara se i privid da carinskim zakonom nije na pravi način uređena materija koju on treba da reguliše. Predloženi tekst zakona sastavljen je od dve posebno odvojene celine, koje ne odgovaraju ni samom nazivu zakona. Naime, u tekstu carinskog zakona kojim se uređuje carinsko područje, carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak, uvoz, izvoz i tranzit robe, što je osnovni zadatak zakona, ugrađen je i tekst zakona o carinskoj službi, koji obrađuje posebnu materiju koja bi trebalo, kao i do sada, da bude materija posebnog zakona.
Da je izneto tačno potvrđuje i činjenica porpisana u odredbi člana 410. u kojoj je utvrđeno stupanje na snagu carinskog zakona, na način da odredbe od člana 1. do 251. i odredbe člana od 396. do 398. i od 399. do 406. stupe na snagu 1. januara 2004. godine, dok odredbe člana od 252. do 329, kojima se uređuje carinska služba, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja carinskog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije". Navedenim odredbama u članovima 252. do 329. ili kompletan deveti deo nepotrebno je opteretio iovako obiman tekst ovog zakona. Pošto iz samo vama poznatih razloga mi poslanici nismo bili u poziciji da predložimo amandmane na Predlog zakona, iskoristiću priliku da u načelnoj rapsravi iznesem veoma konkretne primedbe na nekoliko članova, na koje sam imao nameru da podnesem amandmane. U članu 1. sam imao nameru da intervenišem amandmanski i smatrao sam da je potrebno brisati stavove 2. i 3, kojima se uređuje nadležnost uprave carine i organizacije obavljanja poslova i upravljanja upravom carine. Te odredbe treba da budu sastavni deo zakona kojim se uređuje carinska služba.
Takođe sam imao nameru da podnesem i amandman na član 194, gde sam hteo da predložim da se posle tačke 1) dodaju dve nove tačke 2) i 3). Tačka 2) - da je oslobođena nova oprema iz odeljka DžVI do DžVIII carinske tarife, osim putničkih automobila koje uvoze fizička lica, koja se u zemlji ne proizvodi, a koristi se u oblasti industrije i rudarstva, poljoprivrede i ribarstva, vodoprivrede i građevinarstva, saobraćaja i veza, čija pojedinačna vrednost iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Predloženom dopunom se stvaraju podjednaki uslovi u pogledu uvoza opreme po osnovu uloga stranog lica i domaćih lica koja sama vrše uvoz te opreme, a isto kupuju u inostranstvu sopstvenim sredstvima ili putem kredita, s tim što bi domaća lica bila oslobođena dažbina na uvoz samo nove opreme i to u slučaju kada vrednost pojedinačne opreme prelazi iznos od 10.000 evra.
S obzirom i na uslov da se takva oprema ne proizvodi u zemlji, ne ugrožava se domaća industrija i propisana je ova zaštita. Na ovaj način obezbeđuje se modernizacija domaće privrede, veća uposlenost i preduslov za povećanje izvoza.
Takođe, u članu 194. u okviru tačke 3) - opremu koju uvoze domaća lica, osim fizičkih, radi kompletiranja opreme koja će se izvesti u inostranstvo, odnosno opreme koja će biti izvezena kao ulog domaćeg lica u inostranstvu.
Navedenom tačkom 3) obezbeđuju se uslovi za povoljniji uvoz opreme, koju domaća lica, osim fizičkih, nabavljaju u inostranstvu, a ista se koristi za kompletiranje opreme ili kao ulog domaćih lica u inostranstvu.
Na osnovu konkretnih primedbi, saglasno tome, predlažem sledeće: da se odloži donošenje zakona i zakon povuče iz procedure, da se po istom sprovede prethodna rasprava i daju konkretni predlozi, uz uvažavanje privredne situacije u zemlji. Pod tri, da se na osnovu dobijenih predloga i sugestija, po obavljenoj raspravi, sačini zakon, jasniji i lakše primenjiv. Smanjiti data ovlašćenja u zakonu za najmanje jednu polovinu, a u cilju potpunije definisanosti određenih odredbi i izostaviti iz teksta zakona odredbe od člana 252. do člana 329, to je onaj kompletni deveti deo, i tako zakon učiniti još jasnijim.

 Za reč se javio narodni poslanik Petar Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju više vremena posvetiću Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a drugi deo vremena će koristiti ovlašćeni predstavnik Stranke srpskog jedinstva, koji će govoriti o zakonu o carinama.
Poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne vidi nijedan razlog zašto je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama stavljen na dnevni red po hitnom postupku. Iz ovih izmena zakona, iz obrazloženja predlagača, zašto se zakon stavlja po hitnom postupku, stvarno nema nijedan ubedljiv razlog da bi ovaj zakon morali da razmatramo po hitnom postupku. Naime, šta se Predlogom zakona menja?
Ukida se akciza na so. Želeo bih da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da smo mi iz Stranke srpskog jedinstva, zajedno sa još nekim poslaničkim grupama, i još prilikom usvajanja osnovnog teksta ovog zakona tražili amandmanom da se između ostalog i so stavi u poziciju da se na taj proizvod ne plaća akciza. Tada je iz Ministarstva finansija objašnjeno da to mora, iz razloga koji su navedeni, nisu bili ubedljivi, ali ste vi to usvojili. Prema tome, sada ste, posle godinu-dve primene ovog zakona valjda uvideli da na so za ljudsku ishranu ne treba plaćati akcizu, vidim da to predlažete i mi to ispred Stranke srpskog jedinstva pozdravljamo.
Međutim, ne možemo da prihvatimo vaš predlog da se ukine akciza na luksuzne proizvode. Valjda je težnja svake poreske politike u bilo kojoj državi, ozbiljnoj državi, a mi pretendujemo da budemo ozbiljna država, da se porez i akcize uzimaju od onih koji više imaju. Prema tome, ako je neko spreman da kupi i ima para da kupi luksuzne proizvode, da kažemo narodnim rečnikom "da se luksuzira", treba i da plati akcizu na luksuzne proizvode. Iz ovih razloga mi ne vidimo valjano objašnjenje da treba da se ukine akciza na luksuzne proizvode.
Posebno pitanje, i tome ću najviše vremena posvetiti, jeste da predlagač traži i predlaže dopune dva člana koji regulišu promet cigareta, odnosno duvanskih proizvoda.
Vrlo je interesantno da ovo ministarstvo još sada, sredinom 2003. godine, predviđa akciznu politiku i akcizne mere na cigarete koje će biti u prometu 2005, 2006. do 2010. godine. Postavljamo mi iz Stranke srpskog jedinstva jedno pitanje, sasvim logično po našem mišljenju, zašto se ovakva akcizna politika, kada su u pitanju cigarete, ne predviđa i za 2004. godinu.
Logično objašnjenje je vrlo jasno. To je da se Vlasi ne sete, da će do kraja ove godine i najkasnije tokom 2004. godine doći do privatizacije dve najveće fabrike duvana u Srbiji. Jedna je čak i najveća na Balkanu. To je Fabrika duvana Niš ili DIN, druga je Fabrika duvana u Vranju ili DIV. Na ovaj način, kada dođe do privatizacije ove dve fabrike i kada strani partner počne da proizvodi licencirane cigarete u tim privatnim fabrikama, one će automatski imati povoljniji tretman od 2005. i dalje kod pušača, odnosno kod kupaca, jer će biti jeftinije.
Na taj način se želi da se jedna zdrava konkurencija eliminiše, tako da onaj ko bude uvozio strane cigarete iste marke, da li je to "marlboro", "memfis", "ronhil" i slično, neću da nabrajam, biće u nepovoljnijem položaju u odnosu na proizvođača licenciranih cigareta, a bojim se da će se u ovim fabrikama ove cigarete samo pakovati i stavljati markica domaćeg proizvođača.
Automatski će, na taj način, kupci koji to moraju da znaju sada, kada treba da kupe ove dve fabrike duvana, da budu stavljeni u povoljniji položaj. To je jedino obrazloženje zašto se na ovaj način još sada, sredinom 2003. godine, poseglo za tim da se zna kolika će akciza biti na paklicu cigareta 2005. i nadalje. Stvar je vrlo jasna i ministarstvo bi trebalo to javno ovde da prizna da je to to i ništa drugo.
S druge strane, postavlja se pitanje zašto se uvodi jedinstvena akciza, kada su u pitanju domaće cigarete od dinar, odnosno dva, za sve vrste duvana, odnosno cigareta, pa čak i za one koje trenutno koštaju i 20 i 22 dinara i one koje trenutno koštaju 40 itd. Mislim da trenutno domaćih cigareta skupljih od 40 dinara nema. Da li je to logično da pušač, odnosno kupac plati istu akcizu na proizvod koji vredi 20 dinara i na proizvod koji vredi 40 dinara? Tu apsolutno procentualno ne može da se objasni.
Takođe nije jasna odredba u članu 40b u stavu 2. koja kaže: "Maloprodajnu cenu iz stava 1. ovog člana utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigareta". I to je jasno. Ali u sledećem stavu kaže: "Prodaja cigareta po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik nije dozvoljena".
Ako se zna, dame i gospodo, da su danas rabati od strane proizvođača cigareta od 12 do 15% prema prvom velikom kupcu, a taj ako ima maloprodajne objekte, da li je logično da on ovim zakonom ne može da prodaje te cigarete ispod utvrđene cene? Evo jednog primera: ako "klasik 100s" košta danas 40 dinara, ako prvi u lancu ima na njemu rabat pet dinara, zašto on taj proizvod, ako mu se isplati, ne može da prodaje po 38 dinara?
Ovim zakonom mu je to zabranjeno, ovim članom. Razumem da ste rekli da ne može da se prodaje preko cena koje su maksimirane od strane uvoznika, odnosno proizvođača, ali ovde je cementirano da ne može da prodaje ispod te cene. To apsolutno nema nikakvog opravdanja. Ima kupaca, velikih kupaca, koji imaju mogućnosti da dobiju i tzv. bonus rabat, jer će uplatiti za godišnju proizvodnju nekog proizvoda i na taj način će od fabrike duvana dobiti specijalni popust, ne od 15, nego od 18% itd.
Mi smo želeli, iz Stranke srpskog jedinstva, da amandmanom popravljamo ovaj tekst, jer više ne vredi ni popravljati ovakve tekstove, pošto vi kad nešto zacrtate jednostavno nećete da prihvatite ono što je logično.
Iz svega iznesenog, mi iz Stranke srpskog jedinstva ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, iako pozdravljamo da ste se konačno dosetili i uverili da smo i mi iz Stranke srpskog jedinstva, kao i poslanici drugih stranaka, koji su tražili pre dve godine da so ne bude oporezovana, odnosno da ne bude uvedena akciza na taj proizvod, da konačno to i predložite ovim zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke ukazujem na povredu Poslovnika i tražim da Narodna skupština razreši situaciju koja je nastala povredom Poslovnika tako što će to stanje da se dovede u red, kako je predviđeno Poslovnikom. Radi se o sednici Narodne skupštine koja je održana 15. jula 2003. godine, odnosi se na upotrebu elektronskog sistema za glasanje i glasanje prilikom odlučivanja o predložnoj odluci o razrešenju tri člana Radiodifuznog saveta.
Mi smo obezbedili izvod iz evidencije o elektronskom glasanju i u ovoj koloni, gde stoji - poslanici koji nisu glasali, nalaze se imena poslanika Srpske radikalne stranke, koji nisu ni bili prisutni u sali tog momenta kada je bilo glasanje. Tako, recimo, dr Branislav Blažić, Branislav Vakić, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Vitomir Plužarević, kad je bilo glasanje o Radenoviću.
Što se tiče glasanja o kandidatu povodom odluke koja se odnosi na Cvetkovića, upisano je - Branislav Blažić, Branislav Vakić, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Vitomir Plužarević. Kod trećeg kandidata, tu je malo više, Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Branislav Vakić, Slobodan Janjić, Milorad Mirčić, Vitomir Plužarević.
Ovo je dokaz da je izvršena povreda Poslovnika, jer je članom 116. propisano, imam obavezu da to pročitam: "Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale. Za narodnog poslanika koji koristi identifikacione kartice drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kome je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju."
Član 117: "Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine." Stav 2. člana 117: "Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu."
Neko je zloupotrebio...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Imam i drugu povredu, mogu li?

Ne može.
Narodni poslaniče Krasiću, imam svaki osnov da vas po Poslovniku kaznim za nepoštovanje Skupštine, jer ste napravili dve povrede Poslovnika.
Izričete povredu Poslovnika Narodne skupštine za sednicu koja je zaključena i takvo izricanje povrede Poslovnika nije moguće. S obzirom na vrhunsko znanje iz prava koje pokazujete za govornicom, za čuđenje je da to ne znate pri izricanju povrede.
Drugo, tvrdite da posedujete dokument kojim se to dokazuje. Isto tako znate da je predmet povrede takvog člana predmet za sednicu Administrativnog odbora. Dakle, molim vas, sa punim pravom, kada korigujete primenu Poslovnika Narodne skupštine, da to činite u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Dakle, nema povrede Poslovnika.
Druga povreda, izvolite.
Narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika, poslanička grupa Srpska radikalna stranka.

Nadam se da vaš odgovor i moje nezadovoljstvo tim odgovorom podrazumeva da se o ovome izjasni i Administrativni odbor.
(Predsedavajuća: Ne.)
Onda bih vas zamolio da i ovo pitanje postavite Administrativnom odboru, kao što bih vas zamolio da shvatite da postoji još jedna povreda.
Mi smo pre nekoliko dana ukazali na povredu Poslovnika i rečeno je da će Odbor to da reši. Prošlo je tri dana, Odbor nije rešio. Verovatno je i to povreda Poslovnika i nemojte da se ljutite ako neki put pogrešim. Samo da vas podsetim, na sednici koja je održana 18. marta izrečena je disciplinska mera udaljenja Tomislavu Nikoliću zbog nečega što je urađeno još 14. februara. Znači, izrečena je mera na jednoj sednici zbog događaja koji je bio mesec i po dana pre, a Tomislav Nikolić je u međuvremenu učestvovao i radio na dve sednice.
No, da se vratim na ovu treću povredu o kojoj ima mesta da se priča. Kod treće povrede striktno se držim vašeg stava od prekjuče. Juče smo imali priliku da vidimo, oko 19,45 časova, elektronski sistem je pokazao da je pao kvorum, da je u sali bilo 70 i nešto poslanika. Ministar je bio za govornicom, pričao je čovek. Kada je bilo 20,00 časova, predsednik Narodne skupštine je upozorio ministra da treba da se prekine. On je nastavio i dalje da priča. To je ona situacija, kao sa Markom Ćulibrkom, dan pre toga.
Vi ste ga lepo upozorili da je pao kvorum, da to može da ponovi, jer kako reče juče predsednica - mi se striktno držimo odluka. Kada se ovde predlagalo da se prekine sednica pre 20,00 časova, rečeno je - ne mogu, postoji odluka Skupštine. Znači, ne može da se prekine pre osam, ali ne može da traje ni duže od osam.
Zamolio bih vas, pošto pretpostavljam kakav će biti odgovor, i za ove dve povrede koje sam naveo, da obavestite Administrativni odbor, pa ako može i on da se izjasni.