Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Golub Rajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog kratkoće vremena nisam u mogućnosti da dam obrazloženje i da se izjasnim o mnogim odredbama ovog zakona. Ukratko bih rekao da je ovaj zakon veoma preopširan i da sadrži 410 članova, što apsolutno nije bilo nikakve potrebe. Od 200 članova maksimalno ovaj zakon nije trebalo više da sadrži. Uzmite samo u obzir da se o radnim odnosima ovde predviđaju norme čak u 40 članova, a mi znamo da je Zakon o radu regulisao na koji način treba da se ova oblast uredi. Drugo, mnogim podzakonskim aktima je trebalo urediti mnoge oblasti iz ovog predloga zakona.
Što se tiče onih osnovnih primedbi, meni kao pravniku sa 35 godina iskustva trebalo bi da govorim o ovome bar pet sati da bih dao odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovom predlogu zakona. Ali, zbog kratkoće vremena, ne mogu to ovom prilikom. Samo bih rekao nešto u vezi odredaba koje se odnose na oslobađanje fizičkih lica od uvoznih dažbina. Trebalo je poljoprivrednike pod povoljnijim uslovima ovde tretirati i poljoprivredne mašine omogućiti, pa makar i polovne, pod povoljnijim uslovima da se uvoze i da budu na neki način beneficirani u ovom vremenskom periodu.
Što se tiče ovlašćenja direktora i službenika, ovde su ovlašćenja konkretno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa mogućnost lišavanja slobode lica na graničnim prelazima i da ta ovlašenja spadaju u nadležnost carinskih organa, ni direktora, ni carinskih službenika. Ne predviđa ni mogućnost pretresanja prostorija, ni pretresanja lica. To je nešto što je u ovim osnovnim zakonskim propisima regulisano i to spada u isključivu nadležnost policije i suda.
Što se tiče vođenja upravnog postupka, upravni postupak i u prvom i u drugom stepenu vidi se ovde da vode carinski organi. Oni sami propisuju pravila ponašanja i pravila postupka, što je opet u suprotnosti sa Ustavom i drugim zakonima. Mislim da nije predviđen ni rok u kome treba rešavati određene predmete, a poznato je da se oduzima roba, oduzimaju se automobili, tehnička roba, novac, devize itd, a da to traje godinama, da građani mogu da povrate kada im je neosnovano oduzeto.
Što se tiče upravnog spora, takođe, nema roka, što bi trebalo da bude, a nema ni reči o korupciji u carini. Vama je, dame i gospodo narodni poslanici, veoma poznato da je na carini u prošlosti bilo najviše korupcije, ovde nema ni reči.

Reč ima narodni poslanik Golub Rajić, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine na ovom vanrednom zasedanju u objedinjenoj raspravi su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama po hitnom postupku i Predlog carinskog zakona, sa koga je ova demokratska vlast hitnost skinula da bi sprečila poslanike da podnesu amandmane, što nije prvi put da se tako radi. To je već postala praksa.
Sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji raspravljamo po hitnom postupku, ovaj parlament u ovom sazivu se sreće četvrti ili peti put. Obrazloženje njegove hitnosti je da bi predložene mere trebalo da stvore uslove za ravnopravnu borbu konkurencije domaćih proizvođača akciznih proizvoda u odnosu na proizvođače iz okruženja i da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku imalo štetne posledice po domaće proizvođače onih akciznih proizvoda za koje se predlaže ukidanje akcize.
To ne stoji. Štetne posledice su odavno izazvane kod domaćih proizvođača dosadašnjom primenom Zakona o akcizama, pogotovo kod proizvođača vina. Na primer, "Krajinavino" iz Negotina je u dosta teškoj ekonomskoj situaciji i zbog toga, jer su do sada za svaki litar krajinskih vina na ime akcize u republički budžet uplaćivali po 18,00 dinara. Ako ovo bude usvojeno i akciza na vina bude ukinuta, verovatno će proizvođači sniziti cenu vina i ona će biti dostupnija građanima, a isto tako i sa cenom konkurentnija vinima iz Crne Gore, pogotovo iz Makedonije, a i drugih proizvođača vina iz okruženja.
Ukidanjem akcize na so prestaje da važi jedan fiskalni instrument koji se nije ni primenjivao u poslednje dve godine. To je u redu, dok će se za uvođenje akcize plaćanja na duvanske prerađevine, danom preuzimanja poreskih markica, gde je akciza različita za domaće i uvozne, efekti tek videti, a nisam mnogo siguran da ova vlada ima mehanizme da suzbije sivo tržište, a da se budžetski prihodi za iste godine ostvare u planiranom iznosu.
Socijalisti su protiv da se akcize od 20-30% oslobode luskuzni proizvodi. Po nama je nelogično da se u dosta teškoj situaciji, sa dosta lošijim punjenjem budžeta i budžetskim deficitom, Vlada odriče ovih sredstava, što je protivno politici prema kojoj poreski obveznici treba da plaćaju poreze i akcize shodno svojoj ekonomskoj moći.
Nama je neshvatljivo da danas, kada veliki broj ljudi i porodica u Srbiji jedva sastavlja kraj sa krajem, vrlo često nemajući ni za hleb, kada niste prihvatili naše amandmane da se poreza na promet oslobode bebi oprema, dečija hrana, obuća i odeća, kao i udžbenici, sada predlažete da se akciza oslobode luksuzni proizvodi od zlata, srebra, kao i krzna i kože, što je apsurdno.
Zašto ne bi oni koji imaju toliko para za zlatni nakit, bunde i drugi luksuz plaćali akcizu državi i na taj način punili budžet, a ne da se uvode neki drugi porezi, a ova bogata elita izuzima od toga. Pitanje je da li su za donošenje ovog zakona stvarno razlozi dalje smanjivanje obima sive ekonomije i uspostavljanje principa izvesnosti kao jednog od najvažnijih kvaliteta poreske politike. Važniji razlozi su, svakako, harmonizacija akciza sa Crnom Gorom, sa standardima Evropske unije i standardima Svetske trgovinske organizacije.
Predlog carinskog zakona ste nam prosledili na nepošten način, gde nismo mogli da predložimo amandmane, a radi se o jednom vrlo obimnom i izuzetno značajnom zakonu, koji treba da zameni Carinski zakon iz 1992. godine, a da bude u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, da bude usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i da omogući brz i efikasan carinski postupak.
Danas se više i ne krije da se zakoni pišu negde drugde. Kod nas se samo prevode, što je verovatno slučaj i sa ovim zakonom, koji sadrži 12 delova, utvrđuje nadležnost Uprave carina i drugih organa, a treba da bude u funkciji praćenja savremenih tokova robe i kapitala, otvorene tržišne ekonomije i sve veće liberalizacije prometa robe i usluga, sa jedne, a da obezbedi zaštitu domaće proizvodnje, njen razvoj i napredak, kao i ravnopravnost svih učesnika u robnom prometu, sa druge strane.
Carine idu u budžet, a uvode se kao zaštita da bi se privremeno zaštitila neka proizvodnja, dok se ona u potpunosti ne osvoji, i kasnije više nema za tim potrebe. Kada je reč o spoljnoj trgovini, ona bi trebalo da bude potpuno slobodna i da carina nema.
Za zemlje koje teže ka Evropskoj uniji to je i cilj, bar kada je reč o trgovini unutar Unije. Sa drugim zemljama trgovina se reguliše članstvom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili drugačije, ali je cilj isti i sada se postavlja pitanje koliko brzo težiti slobodnoj trgovini.
Za privredu Srbije se često kaže da bi još više propala kada bi se ukinule sve carine prema Evropskoj uniji, zato što proizvodnja Srbije, koje danas i nema, nije konkurentna, što je ozbiljan problem i pitanje je da li je dobro koristiti carinu u te svrhe, tj. održanje i poboljšanje konkurentnosti privrede. Posmatrano na nivou cele naše privrede, nedostatak konkurentnosti se ogleda u deficitu u razmeni sa svetom. Ako se to smatra problemom, onda treba videti realnost kursa domaće valute.
Da bi se videlo šta je uloga carina, uzmimo za primer neke argumente koji su izneti tokom usaglašavanja i harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. Kaže se da je razumljivo što Crna Gora ima niske carine, kada ništa ne proizvodi i nema šta da štiti. Srbija, kaže se, proizvodi mnogo toga, pa ima šta i da štiti.
Argument za uvođenje carina je podsticaj domaće proizvodnje, pogotovo one koje nema, gde početne investicije sadrže fiksne troškove, a počeci neke nove proizvodnje nisu profitabilni. Ukoliko nema zaštite ili carine, troškovi mogu predstavljati veliki problem sa tim poslom i proizvodnja može i da ne počne.
Ovde je carinska zaštita jedno od sredstava za održavanje proizvodnje u povoju, dok proizvodnju koja već postoji ne treba štititi. Ali, šta ćemo mi kada kod nas nema ni proizvodnje, a nema ni investicija? U fazi tranzicije vrlo je važna liberalizacija, ako se ima šta štititi i cariniti i ako Srbija i Crna Gora imaju za cilj da pristupe carinskoj uniji sa Evropskom unijom, što znači uklanjanje svih carina u trgovini sa Unijom, a tome teže i druge zemlje Balkana.
Iz ovoga sledi da je najbolja kombinacija ubrzana liberalizacija i integracija tržišta, što će reći eliminisanje carinskih i drugih barijera i politika kursa koja vodi računa o konkurentnosti privrede ili bar održivosti njene eksterne pozicije.
Danas je jasno da su sadašnji trendovi u trgovačkom bilansu i u zaduživanju neodrživi. Tu se teško šta može popraviti carinama, a i ovim carinskim zakonom uopšte, koji je urađen sa evropskim ekspertima i treba da omogući efikasno organizovanje uprave i sprovođenje postupka carinjenja.

 Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Rajko Baralić. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je tri minuta.

Ovaj takozvani reformski zakon nema ni "r" od reforme, ukoliko pod reformama ne podrazumevate zaštitu najbogatijeg sloja građana i diskreciona prava carinika koja će proizvesti niz zloupotreba.
Vlada kaže za ovaj zakon da je urađen u saradnji sa evropskim ekspertima, omogućava efikasno organizovanje uprave i sprovođenje postupka carinjenja. Ne vidim šta je to ovde novo u odnosu na postojeći zakon, osim što su ovaj predlog radili evropski eksperti, a ovaj postojeći zakon su radili srpski eksperti. Ne razumem zašto vi iz DOS-a stalno pokušavate da nam nešto što je već odavno poznato i priznato prikazujete kao nešto što ste vi izmislili, kao nešto novo, kao sinoć gospođa Čomić što reče da je Skupština sada postala mesto gde se odlučuje. Kao da se do sada odlučivalo u tramvaju.
Kaže Vlada da je ovo ključni zakon za harmonizaciju između Srbije i Crne Gore i sa evropskim standardima. Da li je to ona harmonizacija iz Čedinog akcionog plana? Jadna je vlada i jadna je država kojoj Čeda Jovanović pravi akcioni plan u dogovoru sa aktuelnom vlašću iz Crne Gore, pa na osnovu tog akcionog plana u Crnoj Gori sada ne može da se kupi ni jedan kilogram brašna. Ova harmonizacija, vaša takozvana harmonizacija, dovešće do definitivnog raspada ove tzv. zajednice Srbija i Crna Gora.
Sećate se, dame i gospodo, kada je Zabunović upadao u Carinu sa Batićevim bojovnicima, naoružanim heklerima i škorpionima, i tada je obećavao šta će on sve da uradi, koje kriminalce će da pohvata, da obelodani javnosti. Ništa od toga nije bilo, osim što su se zaista pojavile afere, ali afere u periodu dososvske vlasti.
Mislim na carinske afere. Afera šećera, iz koje ste izvukli MK Komerc, i malo dete u Srbiji zna da je on glavni u toj aferi, i zbog toga je gospodin Begović preko noći nestao iz Carine. Otkrivena je afera Caneta Žapca, šverca cigareta, veze Caneta Žapca sa vrhom srpske i crnogorske vlasti. Kaže ministar Đelić da se više cigarete, švercovane cigarete, ne prodaju na ulici na kartonskim kutijama. Tačno je, sada se prodaju na drvenim gajbama i prodaju se u kioscima i prodavnicama. Neću vam govoriti koje su, jer verovatno ne znate vi, ali znaju neki ljudi iz vrha vaše vlasti, znaju gde je to moguće i u dogovoru s kim se to radi.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, poslednji prijavljeni govornik. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi Socijalistička partija Srbije je dva minuta, i nakon njega vreme na raspolaganju ovlašćenim predstavnicima i predsednicima poslaničkih grupa. Za reč se javio narodni poslanik Miloš Lukić, pa narodni poslanik Srđan Petrović i narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da mi ostane samo dva minuta. Podnosio sam amandman kad smo prvi put razgovarali o akcizama, da se ne uvodi akciza na so, zato što so u Srbiji ima simbolički značaj, ima nešto sasvim drugo u odnosu na druge artikle široke potrošnje. Tada sam iznosio argumentaciju zašto mislim da je to važno, da je važnije da nema akcize na so nego što bi bio finansijski efekat. To nije uvaženo. Imali smo formalno akcizu koja se nije primenjivala i danas formalno ukidamo nešto što nije postojalo.

Dakle, to je mali kroki ovih dešavanja, u vezi sa solju. Nije sramota prihvatiti opozicionom poslaniku amandman. Imali smo priliku kada je gospođa Živodarka Dacin takođe podnosila amandman na, čini mi se, policijski pritvor. Tada ste rekli da to nije moguće prihvatiti, kad to kaže Evropska unija onda se sastanemo svi ponovo i uvažimo to sa nekoliko meseci zakašnjenja i sa znatnom političkom štetom.

Nemam nameru da dalje elaboriram ovo. Nisam želeo da govorim o carinama. Hoću samo još jednom da podsetim sve uvažene koleginice i kolege treba se uvek rukovoditi argumentacijom, kada se predlažu i obrazlažu amandmani, a ne podnosiocem. Ako bismo tu stvar tako postavili, najbolje moguće radili bismo posao zbog kog smo u parlamentu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva. Posle njega narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslanička grupa Demokratska stranka Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se govori o carinskom zakonu mi iz Stranke srpskog jedinstva imamo nekoliko vrlo principijelnih primedbi, a prva i osnovna je ta da smo ovaj zakon dobili na način kako je to učinjeno i da nije bilo mogućnosti da se na bilo koji način utiče na njegovu sadržinu.
Ne postoji ni jedan jedini razlog da se to učini na ovaj način. Podsetiću vas da postoje takve društvene igre koje se zovu "tri šibice" ili "tri karte" i na tome se mnogo gubi. Ne znam da je neko u tim igrama dobio. Svako ko počne takvu igru obavezno ostane bez novca i drugih dragocenih stvari.
Prema tome, predlagač još uvek ima šansu da ovaj predlog zakona povuče iz procedure i da ostavi mogućnost da se kroz jednu normalnu raspravu ovaj zakon donese u Skupštini. Možda neki od vas ne znaju, ali juče u saveznoj skupštini nije bilo kvoruma da se usvoji plan harmonizacije sa Crnom Gorom, što znači da vladajuća većina i nema neki naročito izraženi interes da se to usvoji. Pomenuću samo da su Crnogorci bili prisutni, ali da DOS nije imao ni tridesetak poslanika.
Svi oni važni ljudi iz poslaničke većine su bili na svojim prečim zadacima od ovoga.
Treba biti iskren i priznati da mi i ne želimo, na kraju krajeva kao i Crnogorci, da se ti odnosi stvarno harmonizuju. Harmonizovaće se oni na neki treći način. To je onaj način koji se uvek prvo preko medija sazna. Harmonizovaće se nekom direktivom sa strane.
Zakon koji ima preko 400 članova, a da u Skupštini koja ima 250 poslanika ne uspe da se na njega podnese ni jedan amandman, to je nešto što mora da bude razlog da se ovaj zakon povuče iz procedure.
Podsetiću još na jednu činjenicu. U saveznoj skupštini je ovakav tekst, još dok je bila SRJ, bio na dnevnom redu, vladajuća većina, ponavljam još jednom vladajuća većina je tada podnela 126 amandmana na taj zakonski tekst. Amandmani nisu bili neke sadržine koja bi trebalo da šikanira Skupštinu, da oduzima vreme, već su bili principijelno sačinjeni i ti amandmani su uglavnom poticali iz Privredne komore, od Udruženja privrednika i od onih ljudi koji se bave privredom, a ovaj zakon i te kako ih se tiče i koji ih tangira.
Ima mnogo razloga i smatram da vladajuća većina može učiniti jedan napor i eventualno, na samom glasanju, pomoći da ovaj zakon ne prođe, već da uđe u redovnu proceduru.
Što se tiče pravne praznine, šta će se dešavati u međuvremenu, vi znate da po Ustavnoj povelji mi, zapravo, možemo do donošenja novog zakona da primenjujemo aktuelni savezni zakon i to ništa nije toliko hitno niti toliko važno da bi se na ovaj, da tako kažem, prevaran način, donosi u Skupštini. Značaj carinskog zakona je ipak daleko iznad ovoga što se ovde događa. Hvala lepo.