Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine na ovom vanrednom zasedanju u objedinjenoj raspravi su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama po hitnom postupku i Predlog carinskog zakona, sa koga je ova demokratska vlast hitnost skinula da bi sprečila poslanike da podnesu amandmane, što nije prvi put da se tako radi. To je već postala praksa.
Sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, koji raspravljamo po hitnom postupku, ovaj parlament u ovom sazivu se sreće četvrti ili peti put. Obrazloženje njegove hitnosti je da bi predložene mere trebalo da stvore uslove za ravnopravnu borbu konkurencije domaćih proizvođača akciznih proizvoda u odnosu na proizvođače iz okruženja i da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku imalo štetne posledice po domaće proizvođače onih akciznih proizvoda za koje se predlaže ukidanje akcize.
To ne stoji. Štetne posledice su odavno izazvane kod domaćih proizvođača dosadašnjom primenom Zakona o akcizama, pogotovo kod proizvođača vina. Na primer, "Krajinavino" iz Negotina je u dosta teškoj ekonomskoj situaciji i zbog toga, jer su do sada za svaki litar krajinskih vina na ime akcize u republički budžet uplaćivali po 18,00 dinara. Ako ovo bude usvojeno i akciza na vina bude ukinuta, verovatno će proizvođači sniziti cenu vina i ona će biti dostupnija građanima, a isto tako i sa cenom konkurentnija vinima iz Crne Gore, pogotovo iz Makedonije, a i drugih proizvođača vina iz okruženja.
Ukidanjem akcize na so prestaje da važi jedan fiskalni instrument koji se nije ni primenjivao u poslednje dve godine. To je u redu, dok će se za uvođenje akcize plaćanja na duvanske prerađevine, danom preuzimanja poreskih markica, gde je akciza različita za domaće i uvozne, efekti tek videti, a nisam mnogo siguran da ova vlada ima mehanizme da suzbije sivo tržište, a da se budžetski prihodi za iste godine ostvare u planiranom iznosu.
Socijalisti su protiv da se akcize od 20-30% oslobode luskuzni proizvodi. Po nama je nelogično da se u dosta teškoj situaciji, sa dosta lošijim punjenjem budžeta i budžetskim deficitom, Vlada odriče ovih sredstava, što je protivno politici prema kojoj poreski obveznici treba da plaćaju poreze i akcize shodno svojoj ekonomskoj moći.
Nama je neshvatljivo da danas, kada veliki broj ljudi i porodica u Srbiji jedva sastavlja kraj sa krajem, vrlo često nemajući ni za hleb, kada niste prihvatili naše amandmane da se poreza na promet oslobode bebi oprema, dečija hrana, obuća i odeća, kao i udžbenici, sada predlažete da se akciza oslobode luksuzni proizvodi od zlata, srebra, kao i krzna i kože, što je apsurdno.
Zašto ne bi oni koji imaju toliko para za zlatni nakit, bunde i drugi luksuz plaćali akcizu državi i na taj način punili budžet, a ne da se uvode neki drugi porezi, a ova bogata elita izuzima od toga. Pitanje je da li su za donošenje ovog zakona stvarno razlozi dalje smanjivanje obima sive ekonomije i uspostavljanje principa izvesnosti kao jednog od najvažnijih kvaliteta poreske politike. Važniji razlozi su, svakako, harmonizacija akciza sa Crnom Gorom, sa standardima Evropske unije i standardima Svetske trgovinske organizacije.
Predlog carinskog zakona ste nam prosledili na nepošten način, gde nismo mogli da predložimo amandmane, a radi se o jednom vrlo obimnom i izuzetno značajnom zakonu, koji treba da zameni Carinski zakon iz 1992. godine, a da bude u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, da bude usklađen sa carinskim propisima Evropske unije i da omogući brz i efikasan carinski postupak.
Danas se više i ne krije da se zakoni pišu negde drugde. Kod nas se samo prevode, što je verovatno slučaj i sa ovim zakonom, koji sadrži 12 delova, utvrđuje nadležnost Uprave carina i drugih organa, a treba da bude u funkciji praćenja savremenih tokova robe i kapitala, otvorene tržišne ekonomije i sve veće liberalizacije prometa robe i usluga, sa jedne, a da obezbedi zaštitu domaće proizvodnje, njen razvoj i napredak, kao i ravnopravnost svih učesnika u robnom prometu, sa druge strane.
Carine idu u budžet, a uvode se kao zaštita da bi se privremeno zaštitila neka proizvodnja, dok se ona u potpunosti ne osvoji, i kasnije više nema za tim potrebe. Kada je reč o spoljnoj trgovini, ona bi trebalo da bude potpuno slobodna i da carina nema.
Za zemlje koje teže ka Evropskoj uniji to je i cilj, bar kada je reč o trgovini unutar Unije. Sa drugim zemljama trgovina se reguliše članstvom u Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili drugačije, ali je cilj isti i sada se postavlja pitanje koliko brzo težiti slobodnoj trgovini.
Za privredu Srbije se često kaže da bi još više propala kada bi se ukinule sve carine prema Evropskoj uniji, zato što proizvodnja Srbije, koje danas i nema, nije konkurentna, što je ozbiljan problem i pitanje je da li je dobro koristiti carinu u te svrhe, tj. održanje i poboljšanje konkurentnosti privrede. Posmatrano na nivou cele naše privrede, nedostatak konkurentnosti se ogleda u deficitu u razmeni sa svetom. Ako se to smatra problemom, onda treba videti realnost kursa domaće valute.
Da bi se videlo šta je uloga carina, uzmimo za primer neke argumente koji su izneti tokom usaglašavanja i harmonizacije carinskih sistema Srbije i Crne Gore. Kaže se da je razumljivo što Crna Gora ima niske carine, kada ništa ne proizvodi i nema šta da štiti. Srbija, kaže se, proizvodi mnogo toga, pa ima šta i da štiti.
Argument za uvođenje carina je podsticaj domaće proizvodnje, pogotovo one koje nema, gde početne investicije sadrže fiksne troškove, a počeci neke nove proizvodnje nisu profitabilni. Ukoliko nema zaštite ili carine, troškovi mogu predstavljati veliki problem sa tim poslom i proizvodnja može i da ne počne.
Ovde je carinska zaštita jedno od sredstava za održavanje proizvodnje u povoju, dok proizvodnju koja već postoji ne treba štititi. Ali, šta ćemo mi kada kod nas nema ni proizvodnje, a nema ni investicija? U fazi tranzicije vrlo je važna liberalizacija, ako se ima šta štititi i cariniti i ako Srbija i Crna Gora imaju za cilj da pristupe carinskoj uniji sa Evropskom unijom, što znači uklanjanje svih carina u trgovini sa Unijom, a tome teže i druge zemlje Balkana.
Iz ovoga sledi da je najbolja kombinacija ubrzana liberalizacija i integracija tržišta, što će reći eliminisanje carinskih i drugih barijera i politika kursa koja vodi računa o konkurentnosti privrede ili bar održivosti njene eksterne pozicije.
Danas je jasno da su sadašnji trendovi u trgovačkom bilansu i u zaduživanju neodrživi. Tu se teško šta može popraviti carinama, a i ovim carinskim zakonom uopšte, koji je urađen sa evropskim ekspertima i treba da omogući efikasno organizovanje uprave i sprovođenje postupka carinjenja.