Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini, petim danom rada.
Molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad Narodne skupštine, ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad Narodne skupštine i nastavljamo rad u prepodnevnom delu sednice.
Obaveštavam Narodnu skupštinu o odsutnosti narodnih poslanika.
Sprečeni su da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stevan Lilić, Nataša Milojević, Petar Mišić, Juhas Atila, Pal Karolj, Branislav Kovačević, Višnja Nežić, Branislav Pomoriški, Pal Šandor i Miroslav Markićević.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA RAZREŠENjE PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE REUBLIKE SRBIJE NATAŠE MIĆIĆ (nastavak)
U raspravi u načelu reč ima narodni poslanik Srđa Popović, a posle njega narodni poslanik Bratislav Đurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, po prvoj tački našeg dnevnog reda - inicijativa za razrešenje predsednice Narodne skupštine, gospođe Nataše Mićić, čuli smo u poslednja četiri dana puno stvari koje se uglavnom mogu svesti na tri: jedno su sami razlozi za smenu; druga najčešće pominjana reč za ovom govornicom, oko 300 puta po mojoj evidenciji, jeste izbori; treća stvar je - ko ima većinu.
Iskoristio bih ovu priliku da sumiram ono što je pričano u ova četiri dana, na ove tri teme. Podsetio bih na neke stvari koje su možda zaboravljene.
Prva stvar je ko je pokrenuo inicijativu za razrešenje gospođe Mićić, a to su radikali, jedni i drugi socijalisti, uz tihu, za govornicom malo glasniju, pred novinama dosta tihu podršku Demokratske stranke Srbije i G-17 plus.
Drugo, šta je plan? Podsetiću vas na to da je u toku predizborna kampanja za izbor predsednika Srbije. Podsetiću vas da, ma koliko svi bežali od toga, jedna od posledica onoga čemu se predlagači i oni koji podržavaju predlagače u ovoj stvari nadaju jeste da zamene gospođu Mićić, koja je u isto vreme vršilac dužnosti predsednika Srbije, na mala vrata članom Socijalističke partije Srbije, da vrate bez izbora socijaliste na vlast, obzirom da će se oni vrlo teško ikada više vratiti, u nekom značajnijem broju, izborima.
Nemajući ništa protiv gospodina Maravića, čak mi je lično simpatičan, moram da kažem da je jedna od posledica za koju se ova nova koalicija socijalista, radikala, DSS-a, G-17 plus ovde zalaže je da Srbija dobije neizabranog v.d. predsednika iz SPS-a. To je stvar koju ćemo mi ovde da sprečimo.
Druga stvar o kojoj je ovde bilo reči juče, to je sama dužina trajanja rasprave.
Moram da vas podsetim da postoji Poslovnik Narodne skupštine i da smo svi znali da u tom poslovniku postoji nešto što je predviđeno vreme za raspravu, da smo svi znali da u tom predviđenom vremenu za raspravu onaj koji predlaže, u ovom slučaju je to poslanička grupa Srpske radikalne stranke, ima neograničeno vreme rasprave, da je manje od dva sata, u ukupnom vremenu rasprave do sada, otišlo na poslaničku grup DOS - Reforma, da je manje od pola sata ukupno otišlo na same replike gospođe Mićić, a da mi ovde sedimo četiri dana.
Nemojte da slušamo priču ko hoće brže, a ko hoće kraće. Objasniću vam zašto je ova rasprava za neke od vas neprijatna. (Poslanici u klupama negoduju.)
Slušao sam vas četiri dana, a sada vi slušajte malo mene.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je na dnevni red došla inicijativa Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije, Narodnih socijalista za smenu gospođe Mićić, u startu smo znali da ćemo ovde imati produženu verziju predizborne kampanje. Mi, kao ljudi koji imamo svog predsedničkog kandidata u toj kampanji, od te kampanje ne bežimo. Mislimo da Narodna skupština nije mesto na kome se vode predizborne kampanje. Narodna skupština je mesto na kome treba da se vode kvalifikovane rasprave, gde treba da se usvajaju kvalitetni zakoni, a ne da se u njoj vodi predizborna kampanja.
Šta se dogodilo? Oni koji tiho podržavaju radikale, morali su ovde glasno da ih podrže, ovde, za ovom govornicom. Već im je neprijatno. Oni već trpe posledice toga zbog prve stvari koju su morali da urade, a to je da prilikom izjašnjavanja o dnevnom redu skinu sa dnevnog reda, zajedno sa radikalima, zakon o energetici, zakon o železnici, zakon o životnoj sredini. Već se osećaju posledice toga.
Malo im je neprijatno, pa su malo objašnjavali da nisu to predložili, već da je to učinjeno zbog brže rasprave. Ali, vuk je pojeo magarca. Svi znamo šta se ovde dogodilo. Verujte mi, to znaju i ljudi u EPS-u, znaji ljudi u železnici, znaju krivolovci koji su otvarali viskije jer kazne neće biti milion dinara, koliko je to bilo predviđeno novim zakonom, već će ostati 30.000 dinara za zagađivače. To je posledica te koalicije koju biste vi sada da sakrijete time da se brže-bolje glasa.
Dve stvari su, vrlo često, bile pominjane kao greh gospođe Mićić u ovoj raspravi.
U ime Demokratske stranke i poslaničke grupe DOS - Reforme osvrnuo bih se baš na te dve stvari.
Jedna od te dve stvari je da je bila netolerantna i oštra prema opoziciji. Druga je da je iskoristila poziciju vršioca dužnosti predsednika Srbije i uvela vanredno stanje, što je tačno.
Hajde da se podsetimo sada kako je izgledao srpski parlament za vreme predsednikovanje gospođe Mićić, a kako je izgledao u poslednjih desetak godina, kako je izgledao ovaj parlament, a kako je izgledao onaj parlament gde su većinu imali upravo podnosioci ove inicijative. Svakom dovoljno inteligentnom je bila jasna igra bivšeg predsednika Srbije, pa Jugoslavije, bivšeg predsednika svega u Srbiji, gospodina Miloševića, a ta izmišljotina su bili radikali. Poruka gospodina Miloševića je bila: dajte Srbima demokratiju i evo vam Šešelj; imaćete primitivizam, nasilje, sukobe, viku, dreku. (Glasno negodovanje poslanika iz klupa.)
Neko je tome morao da stane na put. Neko je morao da stane na put svemu što smo i u ovoj skupštini, nažalost, imali prilike da čujemo. Nekoliko mojih kolega juče je pominjalo sve krasne izraze, koje su koristili neki poslanici ovde dok nije došla Nataša Mićić i počela da kažnjava.
Koliko god vas ovo nerviralo, gospođa Mićić je uspela. Pogledajte ovu raspravu. Radikali su disciplinovani, fini, normalni, govore o temi koja je na dnevnom redu. To je uspeh gospođe Mićić i na tom uspehu joj čestitam. (Aplauzi poslanika.)
Sledeća stvar koja se gospođi Mićić uzima za greh je zavođenje vanrednog stanja 12. marta. Nekoliko govornika je ovde pominjalo taj crni dan za Srbiju. Podsetiću šta se dogodilo 12. marta. Dame i gospodo, nekoliko sati pošto je ubijen predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić pojavili su se DSS, G-17 plus, miševi su izmileli iz rupa da naprave vladu nacionalnog jedinstva i da vrate na vlast socijaliste i radikale. (Negodavanje poslanika.) To je moralo da se preseče.
Neko je ovde, ubrajajući u grehe gospođe Mićić raspisivanje vanrednog stanja, rekao da je to bilo ratno stanje. Tačno je. To je bilo ratno stanje za kriminalce u ovoj zemlji. Na tom potezu, takođe, čestitam gospođi Mićić. Miševima koji su hteli 12. mart da iskoriste za dolazak na vlast neka to služi na čast. Građani Srbije će to umeti da cene.
Druga stvar o kojoj je bilo mnogo priče je većina. Pomenuo sam većinu kada sam rekao da je nova većina, ili kako bi to pravnici rekli većina u pokušaju, koju čine SRS, SPS, DSS, Narodni socijalisti i G-17 plus, ovde demonstrirala većinu kada je trebalo srušiti sa dnevnog reda neke reformske zakone i to je, nažalost, tačno. DS, DOS mnogo puta do sada je proveravala većinu. Ona je proveravala tu većinu septembra 2000, decembra 2000, 5. oktobra 2000. Usvajajući reformske zakone 109 puta u ovoj skupštini proveravali smo većinu, proverili smo je u Priboju, Svilajncu i na mnogim ponovljenim izborima u Srbiji i mi smo uvek spremni da proverimo tu većinu.
Nažalost, ovde se većinom gađaju oni koji tu većinu najčešće pokušavaju da naprave u hodniku. Kada treba napraviti krizu kvoruma, kada treba za jedan dan odložiti donošenje budžeta, kada treba za jedan dan odložiti donošenje poreskih zakona, bilo je pokušaja da se većina od 126 i ranije formira u ovoj skupštini, uglavnom u hodniku. Uglavnom neulaskom u salu, čuli smo od gospođe Mojović da su uspešno, na čemu im čestitam, formirali tu većinu na blagajni, jer je očigledno da su oni koji su u ovom parlamentu manjina bili većina kod podizanja dnevnica. Ali, to takođe služi na čast ljudima koji su to radili.
Ta većina, dame i gospodo, koju smo videli ovde prilikom usvajanja dnevnog reda, moraće da se proveri još jednom. Prvo će morati da se proveri 16. novembra na izborima za predsednika Srbije, i nadam se da neko od vas sme da se kladi sa mnom ko će tada da ima većinu. Druga stvar, o kojoj smo ovde puno pričali, a koja će takođe biti jedna velika provera, to su izbori. Šta se dešava u ovoj skupštini, dame i gospodo narodni poslanici? Gospodine Maršićaninu, imaćete priliku da replicirate ovde. Nadam se da ćete u toj replici objasniti meni, poslanicima i građanima, kako ćete da napravite vladu, kada ne možete rođenu vladu u senci da kontrolišete. Gospodine Maršićaninu, pre nekoliko dana gospodin Mladen Ranković, član Vlade u senci za poljoprivredu, pobegao je iz te vlade, učlanio se u Demokratsku stranku, i to ćete imati prilike ovde da objasnite.
Kako ćete da napravite vladu, a ne možete ni ovu u senci da kontrolišete. Znači, izbori. Zapravo ova rasprava, dame i gospodo, pomaže građanima Srbije, jer na mnogo mesta pominje reč izbori. Ona će pomoći da građani Srbije odluče kako treba na predsedničkim izborima, i zahvaljujem vam što ste dali i meni i drugim poslanicima priliku da to ovde pomenemo.
Ona će, međutim, pomoći građanima da se opredele, pošto po prvi put mi i kroz ovu raspravu, i kroz predsedničku kampanju i kroz kampanju koja nas očigledno vrlo brzo čeka za parlamentarne izbore, imamo vrlo jednostavno pitanje da postavimo građanima Srbije, a to je pitanje: "Srbijo, kako želiš da izgledaš?".
Mislim da oni i kroz direktan televizijski prenos mogu da odaberu između demokratskih snaga, sa jedne strane, i neprincipijelne koalicije socijalista, radikala, DSS-a i G-17 plus, sa druge strane. Mogu da odaberu između Gordane Pop-Lazić i Nataše Mićić; mogu da odaberu između gospodina Đelića, koga će imati prilike ovde da slušaju sutra kada počne rasprava o Vladi, i kombinacije socijalista i radikala; između gospođe Matković i kombinacije DSS-a i SPS-a. To će da bude vrlo dobra pokazna vežba za građane Srbije i mislim da će oni staviti prst na čelo, videti da je ono što u ovom parlamentu imaju isto ono što će imati na listićima i 16. novembra, i na sledećim parlamentarnim izborima, i taj će im izbor učiniti lakšim.
Gospodo koja priželjkujete te izbore, kažem vam, da sam na vašem mestu ne bi im se baš toliko radovao. Hvala na pažnji.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Maršićanin. Replika na osnovu direktnog pominjanja, narodni poslanik Dragan Maršićanin.

  Nisam sumnjao da ću imati pravo na repliku. Danas smo slušali ponovo citiranje onog brifinga koji sam juče pominjao i čuli smo iste teze kao i one prethodnih dana. Moraću tim tezama da pristupim na drugačiji način. Jedan narodni poslanik, velikog iskustva, pohvalio me je juče, a naravno to je njegova subjektivna ocena, rekavši da sam juče veoma pedagoški uspešno govorio sa ove govornice, obraćajući se poslanicima DOS-a kao ozbiljnim ljudima, kao ljudima koje ni na koji način ne treba bilo čime isprovocirati, niti uvrediti. Međutim, argumenti očigledno nisu pomagali, pa ta priča o koaliciji, hajde da je pogledamo sa druge strane.
Ako smo juče utvrdili da ne postoje koalicije kod glasanja o pojedinim tačkama dnevnog reda, ako smo utvrdili da koalicije postoje samo kada se formiraju pred izbore za zajednički nastup na izborima, i kada smo utvrdili da smo juče - eto primera, za one koji ne mogu drugačije da razmišljaju nego slikovito, slikovnicama, a koji su na tom stadijumu razvoja - prilikom glasanja o produženju radnog vremena glasali o jednom prostom pitanju, čak i za poslanike DOS-a, i kada su poslanici DOS-a na to prosto pitanje, koje su umeli da sažvaću i da donesu odgovarajuću odluku, glasali na predlog SRS-a, rekao sam "eto vam primera kako se o prostim pitanjima može doneti zajednička odluka, bez ikakve koalicije", i naravno da to nisu koalicije.
Dakle, zamalo da zaboravim šta je bila poenta kod gospodina Srđe Popovića, ali moj osnovni cilj je da ukažem upravo na te pokušaje, da se od nečega što ne postoji stvori privid da postoji, da se od jedne nepostojeće koalicije stvori privid nečega što postoji, a da se od nečega što realno jeste problem u ovoj skupštini, a to je predsednik Skupštine, i Republička vlada, stvori privid nečega što je uspešno.
Još nešto o koalicijama. Ako vi neprestano ponavljate, hajde da pogledamo sa druge strane, hadje da zamislimo da neka koalicija postoji i da je ta koalicija stvorena oko pitanja poverenja Vladi i poverenja predsedniku Skupštine, pa da vidimo ko tu koaliciju onda čini.
Većina DOS-a iz 2000. godine. Demokratska stranka Srbije, G-17, SPO, Nova Srbija, Inicijativa za normalnu Srbiju, nekoliko slobodnih poslanika, nekadašnjih poslanika DOS-a i, po prirodi stvari, po prirodi svoje opozicione funkcije i statusa, opozicione stranke koje nazivamo strankama bivšeg režima. Onda se upitajte, gospodo, pa ko zapravo vas u Srbiji podržava? Niko. Ako to nisu stranke koje predstavljaju građane ove Srbije, stranke koje su bile 2000. godine, one koje su odlučujuće doprinele promeni....
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... ranijeg režima. I da se oko jedne stvari dogovorimo kao nesporne, taj režim je 2000. godine pao i platio političku cenu. Politička cena se plaća na izborima, kao što su oni iz stranke bivšeg režima, posle izbora vi ćete biti stranke bivšeg režima. Kada prođu izbori, vi ćete na tim izborima platiti političku cenu za loše funkcionisanje vlasti u protekle tri godine, ali time ćete platiti cenu i posle toga će biti odgovoran onaj ko će vlast vršiti.
Ovim završavam. Vidim, hvala gospođo Čomić što me niste prekinuli, zaista veoma tolerantno vođenje sednice.

Prekinula sam kao i svakog govornika u tri minuta i 20 sekundi i čekam da prođu četiri minuta, pa da kažem četiri minuta.

Evo, završavam ovog momenta. Drago mi je, još jedna promena stava kod poslanika Demokratske opozicije Srbije, više ne postavljaju pitanje da li će DSS formirati vladu. Danas je postavljeno pitanje ozbiljnije, kako će formirati vladu?
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Vrlo lako, gospodine Popoviću.

Prijavljeni za repliku su narodna poslanica Vjerica Radeta, narodni poslanik Žarko Obradović, narodni poslanik Bojan Pajtić i narodni poslanik Dejan Mihajlov, a imamo i prijavu predlagača i predlagač ima prednost nad prijavljenima. Ovim redom, kako sam rekla imena narodnih poslanika, tim redom će i dobiti pravo na repliku.
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača.

Dame i gospodo, i danas smo odstupili, očigledno, od teme i počeli da govorimo kao na predizbornom mitingu, a niko nema snage ni smelosti da ga zakaže osim SRS. Još jednom predlažem, ako hoćete da govorite kao na mitingu, izvolite, zakažite miting, doći će valjda narod da vas čuje. Meni je apsolutno jasna ovolika mržnja koja izvire iz pojedinih govora predstavnika Demokratske stranke, jer, pre svega, ko gubi ima pravo da se ljuti. Tu ne možemo ništa da im zamerimo.
Razlozi za ljutnju su verovatno i to što mladi gospodin ove godine nije imao gde da se kupa, jer je bazen gde se ovih godina kupao zatrpan. A za njega sam čula prvi put 1996-1997. godine, kada je onako verno čekao ispred Francuske 1, gde smo mi imali sedište stranke svojevremeno, da pozdravi dr Vojislava Šešelja, pretpostavljam onda u ubeđenju da je to čovek koji je borac za demokratiju, za parlamentarnu demokratiju, sav srećan kada bi mu predsednik Šešelj u prolazu nazvao dobar dan ili ga pozdravio, pošto je tada bio odbornik Gradske skupštine, odlazio bi iz Francuske 1 da bi sutradan opet u isto vreme došao da mu se pokloni.
Sada se tu nešto promenilo, a promenilo se to što je Vojislav Šešelj dobio 1.070.000 glasova, jesenas, kad su bili predsednički izbori, što je veoma uplašilo Demokratsku stranku, što je bilo jasno da bi, ako se u februaru održe izbori, taj broj glasova mogao znatno da se uveća i što je sasvim izvesno da će sada Tomislav Nikolić, zahvaljujući i držanju predsednika Šešelja u Hagu, a to ćete videti i danas na statusnoj konferenciji i iz razloga što SRS nije razbijena, što još uvek stoji iza svog predsednika dr Vojislava Šešelja, što je još odlučnija da ispuni zavet dat i srpskom narodu i svom predsedniku, da ćemo DOS skinuti sa vlasti, jer je to najveće zlo koje je moglo da zadesi srpski narod.
Vi se sećate šta je 23. februara, na onom veličanstvenom mitingu u Beogradu, Vojislav Šešelj rekao srpskom narodu - molim vas da mi oprostite što odlazim, a nisam završio posao koji sam imao nameru da završim. On je započeo, mi ovih dana taj posao završavamo. Rušimo Vladu i Natašu Mićić ovde u parlamentu i rušimo Vladu i zahtevamo, i sigurno ćemo dobiti, vanredne parlamentarne izbore, nakon ovih predsedničkih izbora, jer će Tomislav Nikolić ubedljivo pobediti kandidata Demokratske stranke, gospodina Mićunovića.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.
Replika na izlaganje narodnog poslanika Srđe Popovića.

Potpuno razumem nervozu narodnih poslanika iz DOS-a. Oni su ljudi svesni da su još vrlo kratko u poslaničkim klupama i da nikada više mnogi od njih neće imati priliku da budu narodni poslanici, a odlaskom iz ove sale, većina narodnih poslanika DOS-a gubi velike privilegije koje su sebi prigrabili kao narodni poslanici. Gube mnoga javna preduzeća širom Srbije koja su prigrabili, gube privilegije i kredite koje su dobijali za svoja privatna preduzeća, gube mogućnost putovanja širom sveta o državnom trošku.
Nikada, gospodine Srđo Popoviću, nijedan poslanik SRS nije o trošku Narodne skupštine putovao u inostranstvo, a s obzirom da pominjete dolaske na blagajnu, budite moralan čovek, pa kažite ovde koliko je narodnih poslanika DOS-a putovalo o državnom trošku širom Evrope i širom sveta, budite moralni pa kažite pred ovom skupštinom i pred licem javnosti ko je platio taksi prevoz gospođi Nedi Arnerić od Bodruma do Istambula, ko joj je platio avionsku kartu od Istambula da bi došla ovde i glasala, ako je tačno da je bila i da je glasala, ko je platio prošle godine gospodinu Novakoviću kartu od Soluna da bi ovde bio na glasanju, ako je stvarno bio. Kad već pričate o tome kako se troše narodne pare, onda kažite kako se troše pare mimo normalnih zarada narodnih poslanika i mimo normalnih dnevnica i paušala koji zarađuju i uzimaju svi narodni poslanici.
Što se tiče tačke dnevnog reda i kršenja Ustava gospođe Nataše Mićić, Ustavni sud je doneo odluku da član 5i stav 3. Zakona o izboru predsednika Republike, koji ste vi doneli, odnosno vaša većina je glasala za izmene ovog zakona o izboru predsednika, da je ovaj član neustavan i to dva dana nakon što je gospođa Nataša Mićić sada raspisala izbore. Očigledno je, dakle, da je bio dogovor između gospođe Nataše Mićić i Ustavnog suda, zašto se on nije javio onoliko meseci pre toga, a juče je gospođa Mićić tvrdila da nikada nije prekršila Ustav. Evo, ovo je konkretan primer kršenja Ustava predsednika parlamenta.
Što se tiče, gospodine Srđo Popoviću, kulture radikala, naše ponašanje ste izazivali upravo vi, narodni psolanici DOS-a, vašim dobacivanjem...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... i artikulisanim zvukovima i ponašanjem gospođe Nataše Mićić, koja je uvek imala jedan aršin za nas, a jedan aršin za poslanike DOS-a. Mi smo upravo svojim ponašanjem pokazivali našim biračima da smo spremni sve da bismo ih ovde predstavljali na način kako naši birači od nas očekuju.