Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku na izlaganje uvaženog narodnog poslanika gospodina Mijailovića i želeo sam da ga obavestim da ja nisam ministar zdravlja nego ministar pravde. Bolje ikada, nego nikada, da to gospodin Mihajlović sazna nakon tri godine. Ali, pominjali ste gospodina Joksimovića. Postoji neka veza između zdravstva i pravosuđa, kada je gospodin Joksimović u pitanju. On je u jednom drugom parlamentu glasao protiv oduzimanja imuniteta Milovanu Bojiću i onemogućio da se protiv njega vodi krivični postupak.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dejan Mihajlov, zbog spominjanja Obrena Joksimovića, bivšeg ministra zdravlja.

To jednostavno nije tačno, ali je tačno da vi čuvate Momčila Perišića. Tim lažima o Obrenu Joksimoviću ne možete da sakrijete istinu da vi niste glasali za skidanje imuniteta Momčilu Perišiću, za koga ste tvrdili da nema veze sa davanjem poverljivih podataka, odnosno špijuniranjem za strane diplomate. On je rekao da se neće pozivati na imunitet i da će svoje tvrdnje dokazati pred sudom, onda se naprasno pozvao na imunitet, pa ste vi odbili da mu taj imunitet skinete u Saveznoj  skupštini, i to je istina i time što ćete pričati razne neistine o Obrenu Joksimoviću ne možete da prikrijete priču o Momčilu Perišiću.
Ako je Bojić činio krivična dela, ko mu je skinuo zabranu sa njegovih računa da raspolaže sredstvima, sa njegovih računa u Švajcarskoj; ko mu je skinuo tu zabranu i kako se ta zabrana skinula, nije Obren Joksimović.
Obren Joksimović je sada vama kriv za sve, on je bio šest meseci na vlasti, a vi ste gotovo tri godine. Šta ste uradili za dve i po godine, gde su ti silni zakoni, gde su te silne reforme, nije vam Obren Joksimović valjda kriv za sve, kao što će vam verovatno neki bivši režimi i sve ostalo biti krivo unapred sto godina.
Ne možete, vi podnosite račun za vaše tri godine i vi treba da kažete šta ste radili u poslednje tri godine. Znamo svi šta smo nasledili 5. oktobra 2000. godine i o tome ne treba pričati, to su posledice, na nama i na vama je bilo da pokušamo to da ispravimo i da usmerimo Srbiju u jednom drugom smeru, da od Srbije napravimo modernu demokratsku državu, a vi posle tri godine i dalje pričate kako niste mogli ništa da uradite zbog bivšeg režima i zbog nekog Obrena Joksimovića koji je bio šest meseci ministar zdravlja. O čemu mi ovde pričamo?
Postoji jedan vic: bivši direktor kaže novom direktoru - prva tri meseca se žali da ne možeš ništa da uradiš zbog bivšeg direktora, sledeća tri meseca govori da si u kontaktu sa vlastima, a naredna tri meseca, pre nego što te smene, uzmi neki kredit. Tako i vi radite, vi se i dalje žalite na sve one bivše, na Obrena Joksimovića i time pokušavate da sakrijete svoj nerad i nesposobnost. To se ne može, jednostavno, dajte izbore, pa da završimo i okončamo ovu agoniju u koju ste doveli Srbiju.

Reč ima potpredsednik Vlade gospodin Žarko Korać, zatim ministar Aleksandar Vlahović.

Očekivao sam da se razgovara o podacima koje sam izneo a koje je pripremilo Ministarstvo zdravlja, a gospodin Mihajlov je obećao da će o tome biti razgovora kada bude njegova inicijativa za izglasavanje nepoverenja, u redu, onda ćemo razgovarati o svim tim činjenicama.
Pošto je ovde pomenuta jedna stvar koja je od velike važnosti, a to je slučaj bivšeg ministra zdravlja, gospodina Bojića, samo da vas obavestim, pošto sam bio poslanik Veća republika Savezne skupštine, da gospodinu Bojiću imunitet nije oduzet u tom veću, gde je bilo 40 poslanika (20 iz Srbije i 20 iz Crne Gore), zbog neprekidnog glasanja SNP-a Crne Gore; njemu zbog toga nije skidan imunitet i zbog toga je na žalost švajcarski sud taj postupak u tom trenutku prekinuo i onda je posle toga on na neki način, nažalost, mogao da raspolaže svojim računom.
Ali, to nije od presudne važnosti, momenat, postoje tragovi u sudu i za nas je veoma važno da se utvrdi istorija tog računa, ko mu je uplaćivao i kako se pojavio iznos od milion švajcarskih franaka.
Drugim rečima, vlast je pokušala da vodi sudski spor preko našeg pravosuđa, odnosno preko tužilaštva. Zahtev je upućen švajcarskom sudu; samo da vas informišem da je gospodin Bojić uzeo vrlo skupog švajcarskog advokata koji je započeo spor sa švajcarskim ministarstvom pravde. Švajcarsko ministarstvo pravde daje nalog, mora da izda nalog banci da obelodani taj račun i, nažalost, to je sve zaustavljeno zbog toga što je tri puta, konzistentno tri puta na zahtev našeg tužilaštva, Savezna skupština odbila da skine imunitet Bojiću.
Inače, koliko je meni poznato, u Veću građana u kome je bio tada, kao i danas (danas više nema veća građana, to je jednodomna Skupština Srbije i Crne Gore), tamo je zaista prilikom glasanja Obren Joksimović glasao protiv, ali ja govorim samo o svom veću, o glasanju SNP-a, tamo taj imunitet nije oduzet.

Reč ima ministar za privredu i privatizaciju gospodin Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada god budem izašao za ovu govornicu, neću propustiti priliku da vas podsetim na uspehe vaše vladavine, jer to su fakture koje danas mi plaćamo, i izbeglice i raseljena lica, i opustošena privreda, zahvaljujući desetogodišnjoj mudroj politici, nekoliko sankcija, bombardovanja i tako dalje. Tu je i pitanje Haga, gospodo, koje ste vi preuzeli Dejtonskim sporazumom, nije ga izmislio DOS ni Demokratska stranka, danas samo radimo u skladu sa sporazumom koji ste vi preuzeli, i sve druge blagosti koje ste nam ostavili 2000. godine, kada je DOS formirala novu vladu.
Prema tome, to je važno da bi građani shvatili kakav je start imala DOS, kakav je start imala nova vlada, koja su dugovanja ostavljena novoj vlasti da ta dugovanja izmiruje i prema vlastitom stanovništvu i prema inostranstvu, kakve su institucije ostavljene, kako su razorene institucije, koliko je efikasno radio parlament, a šta je u međuvremenu u protekle tri godine urađeno.
Ako hoćete od zakonodavne aktivnosti, od broja zakona koje je Vlada predložila, čuli ste, imali ste prilike da čujete i vi i čitava javnost da je više od 130 zakona ovaj parlament usvojio. Ne verujem da je u desetogodišnjoj prethodnoj istoriji ni približno parlament usvojio toliko zakona. Čuli ste koliko je institucija novih formirano na osnovu takvih zakona i čuli ste koliko je reformskih procesa pokrenuto.
Kao posledica svega, dakle, reformskih procesa, pre svega u ekonomskoj tranziciji, mi smo u prošloj godini imali ukupno više od 1.200.000.000 evra direktnih investicija. Od tih 1.200.000.000, 650 miliona evra jesu direktne grinfild investicije, a ovaj drugi deo pripada privatizaciji.
Cifra od 1.200.000.000 se sasvim slučajno pokriva sa ukupnim prihodima od privatizacije koji podrazumevaju ne samo prihode koji su došli od inostranih kupaca, nego i sve druge prihode koji su ostvareni u postupku privatizacije.
Dakle, kada bi se spojilo koliko je investicija, direktnih i onih preko privatizacije, inostranih i sa druge strane, kada bi se sa tim sabrao onaj deo privatizacionog prihoda koji je ostvaren ne od strane inostranih kupaca nego domaćih, cifra bi bila negde približno oko dve milijarde evra, i to je direktan podsticaj za naš platni bilans.
Vi znate vrlo dobro da je platni bilans u neravnoteži, a da ste tu neravnotežu mudrom politikom 90-tih, uništavanjem ekonomskih performansi, vi utemeljili. U jednoj liberalnoj i otvorenoj ekonomiji, u ekonomiji u kojoj su eliminisana sva administrativna ograničenja, u situaciji kada danas imate faktički pod kontrolom samo osnovne strateške proizvode, a to je struja, hleb i ništa više, dakle, imate dva strateška proizvoda pod administrativnom kontrolom, u takvoj liberalnoj situaciji uopšte nije iznenađenje trgovinski deficit, jer privreda se tek oporavlja i ona će tek dati rezultate zahvaljujući procesima.
Ono što je nezamislivo, da ste u situaciji kada ste imali sankcije, dakle kada muva nije mogla da proleće granicu, 1999. godine napravili tri milijarde dolara trgovinskog deficita. Objasnite mi kakvu ste umetnost mogli da napravite kada su granice bile zatvorene, a kada roba jednostavno nije mogla legalno da se uvozi. To je, između ostalog, uspeh vaše politike i pošto ste vi za ovom govornicom najglasniji, pošto vi ovde imate drskosti da raspravljate o onome šta je Vlada uradila protekle tri godine, ja vam kažem da je najvažnija stvar da građani naše zemlje shvate kakvu opustošenu zemlju ste ostavili nakon 10 godina vaše vladavine.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu prema prijavama za reč narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović. Pet minuta je vreme za poslanike koji nemaju poslaničku grupu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, imam samo pet minuta i zbog toga će neki stavovi biti izrečeni sa malo argumentacije ili možda samo kao stavovi. Druga stvar, neću moći da ni izbliza onoliko stvari navedem po resorima Vlade koliko bih želeo. Dakle, unapred se izvinjavam i po sadržini i po obimu.
Ja ću svoju raspravu svesti na tri tačke. Jedno je pitanje Vlada - prethodni režim. Drugo je pitanje šta je urađeno, a šta je moglo biti urađeno. Treća tema, oko koje bi valjalo raspraviti, jeste da li bi svaka druga vlada manje-više morala slične poteze da vodi kao i ova, koliki je taj manevarski prostor i šta se tu zapravo može uraditi. Čini mi se kod 3. tačke da bi bilo racionalno uopšte voditi raspravu.
Mnogo je, i po mom mišljenju previše, reči rečeno oko odnosa Vlada - prethodni režim. Prethodni režim je završio tako što je pucao ljudima u glavu i bacao ih u neke jame po Fruškoj gori. Hvaliti se time kako je ova vlada bolja od prethodne za mene, kao nekog ko je iz te pobedničke grupacije, nije prihvatljivo, a da sada ne analiziramo šta bi značilo biti gori od prethodne vlade. Dakle, da završimo tu priču sa prethodnom vladom.
Ključna stvar za mene jeste ova analiza šta je urađeno, a šta je moglo biti urađeno i u nekoliko navrata često je rečeno da to možda nije dovoljno i sigurno nije dovoljno, ali manje-više ne može se bolje. Sada ćemo da idemo tačku po tačku i da vidimo šta je to moguće bolje.
Prvo da dimenzioniramo zasluge. Dakle, otvaranje prema svetu, kontakti sa raznoraznim međunarodnim organizacijama, donacije, povoljne kreditne linije itd. u velikoj meri su rezultat 5. oktobra i jednog pozitivnog odnosa sveta prema zemlji, i to je u najvećoj meri zasluga građana. Dakle, kada govorite o rezultatima, ne idem tako daleko da kažem da bi to mogao bilo ko. Ne kažem ja to, ali zaista treba dimenzionirati da u tome najveću zaslugu imaju pre svega građani Srbije, a onda videti odatle šta je to što je neko doprineo ili nije.
Žao mi je što gospodin Pitić nije tu, mislio sam da ću u petak dobiti reč, ali evo sada sam stigao na red. On je govorio o rezultatima, o tim ekonomskim odnosima sa inostranstvom. On uključuje rezultate gospodina Labusa i gospodina Dinkića. Nije rezultat boljih ekspertskih običaja da ne razgraničite gde je tu doprinos drugih kolega koje su na tome radile. Šta je moglo bolje? Dogovor sa Londonskim klubom je trebalo zaključiti u prvom naletu kada je zaključivan dogovor sa Pariskim klubom. U tom delu, neću da se ogrešim kao gospodin Pitić, vrlo veliku odgovornost nose i gospodin Labus i gospodin Dinkić. To je činjenica, ali sada govoriti kako nema veze, kako ćemo to da uradimo, najbolji trenutak je prošao. Moglo je bolje. Kina, Rusija, sve je to moglo da se završi sredinom 2002. godine. Sve je to zakasnelo i ušli smo u probleme sa tim stvarima. Moglo je bolje.
Treći deo, odnosi sa susedima, pre svega sa Hrvatskom u pogledu imovine. Značajnu imovinu imamo pre svega u Hrvatskoj i nismo na ozbiljan način ostvarili paritetne odnose raspravljanja tih spornih problema.
Četvrta stvar, gospodin premijer voli da kaže - za normalnu Srbiju. Mi smo napravili inicijativu za normalnu Srbiju ne verujući da je ovo što je danas na dnevnom redu normalno, ali u poljoprivredi nam je ukinut preferencijal za šećer. Nećete valjda da mi kažete da je najbolje što možete da bude ukinut preferencijal? Nećete valjda da mi kažete - mi smo uradili i to ne bi mogao niko bolje i produžena je sankcija. Dakle, ozbiljna je stvar oko toga. Strašno brzo vreme ističe.
Samo ukratko oko gospodina Đelića, taj resor. Oni koji su bili bogati u vreme Miloševića ostali su bogati i danas, a obaveze su ostale na nama, na našoj deci, na našim unucima. To nije prihvatljivo. To, izvinite, nije normalno u političkom smislu reči. Ko su ti bogati ljudi? Ovi koji su bili kod gospodina premijera na razgovoru, to su ti koji ne mogu ostati bogati posle Miloševića i u narednom periodu.
Drugi deo kod gospodina Đelića - igre na sreću. Država je morala odmah u proleće 2001. godine da stavi monopol na igre na sreću i na taj način budžet je izgubio do današnjeg dana preko 600 miliona evra. Onda govorite, to je sada demagogija, da se za razne korisnike budžeta ne može, nema odakle. Izvinite, ogromna sredstva su ostala i to je moralo da bude uzeto. Vreme je isteklo, imam samo pet minuta. Ostavićemo gospodina Vlahovića za neku drugu priliku. Pet minuta je užasno malo.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Zoran Živković.